Gospodine Miličeviću, ja već sat vremena tražim reč, ali ne po spisku govornika, nego po Poslovniku. Vi ste, hteli to ili ne, bili dužni da mi je date. Ako je već vaš kolega Veroljub Arsić grubo kršio Poslovnik, kršio moja prava, kršio ako hoćete i Ustav i zakone Republike Srbije, i vi ako želite da se sednica vrati u normalan tok, to možete postići isključivo normalnim vođenjem Poslovnika, normalnim vođenjem sednice, u skladu sa Poslovnikom, za razliku od svega što smo gledali do malopre.

Ova čitava, reći ću slobodno, farsa, jer ovo je farsa, ovo je izrežiran sukob unapred pripremljen, gde su akteri dobili šta treba da govore. Neki su tu zahvaljujući političkom ne iskustvu uleteli u sve to, ali je potpuno očigledno svakome ko je politički pismen da je ovo farsa, da je ovo sve unapred izrežirano.

Ja zaista žalim što vi kao vladajuća većine nemate ni političke hrabrosti i nemate dovoljno osećaja za parlamentarnu demokratiju, da na ozbiljan način pristupate i rešavanju problema u Srbiji i zakazivanju sednica i vođenja sednica. Ovde je sve od početka, od samog sazivanja sednice pa nadalje, sve je nakaradno.

Ministar Ružić je evidentno potpuno relaksiran i žali Bože i što je dolazio od jutros, što je trošio vreme, kao i svi mi drugi koji smo se ponašali u skladu sa Poslovnikom, jer je potpuno jasno da ovde neke ozbiljne rasprave neće biti. Neće je biti, jer to vladajuća većina nije želela. Čime ste to pokazali? Time što ste po ko zna koji put sve tačke dnevnog reda objedinili u jedinstvenu raspravu. To je suprotno Poslovniku Narodne skupštine, jer Poslovnik propisuje uslove pod kojima se može objediniti rasprava za određene zakone, ponavljam zakone, ni u kom slučaju nije moguće objediniti raspravu o izboru guvernera i viceguvernera i još neke druge tačke dnevnog reda sa drugim zakonima.

Da bi bila jedinstvena rasprava moraju biti zakoni međusobno povezani i uslovljeni, pa bih ja voleo da mi objasni gospodin Ružić, šta je to međusobno povezano i uslovljeno u vezi izmena Zakona o lokalnoj samoupravi, izbora guvernera, izbora viceguvernera i izbora članova Odbora Agencije za borbu protiv korupcije.

Vi veoma dobro znate da nije ništa. Vaša pozicija je jasna. Vi ste juče, da kažem, sa lakoćom davali odgovore da ne koristim drugi izraz, ali videli ste i sami da ovde nemate ni dostojnog protivnika i da ovde nema ozbiljne rasprave. Zakoni o lokalnoj samoupravi i državnoj upravi koji se menjaju to zaslužuju i vi niste kao ministar smeli da dozvolite da se spajaju tačke dnevnog reda vezane za izbor guvernera.

Ovo što se radi i činjenica da Jorgovanka Tabaković nije danas ovde u sali, praktično pokazuje da je ona pobegla, pobegla od kritika, pobegla od kriminala koji joj se ovde stavlja na teret, pobegla od nestručnosti koja joj se ne samo stavlja na teret nego i dokazuje kroz diskusije poslanika. Vi ste onda našli rešenje. Vi ste rekli – evo, nećemo ozbiljnu raspravu, nego ćemo suspendovati Poslovnik, pa ćemo pričati o svemu i svačemu, pa će poslanici vladajuće koalicije pričati po tri minuta umesto dva, dobijati reč preko reda i onda sve može.

Nemoguće je govoriti o svim zakonima koji su na dnevnom redu. Mi smo prevashodno izabrali da govorimo o Jorgovanki Tabaković, da govorimo o njenoj nestručnosti, da govorimo o aferama u koju je umešana. U pravu postoji teorija plodova otrovnog drveta i ona se na ovu situaciju može primeniti. Ako je Jorgovanka Tabaković osoba koja nema legitimitet, koja nema moralni kredibilitet, da bude na čelu Narodne banke, onda se podrazumeva da i sve posledice i sve ono što dolazi od nje kao guvernera, svi njeni predlozi, sve odluke Narodne banke, da su one upravo po toj teoriji plodova otrovnog drveta, da su i one manjkave i moraju biti.

Mi smo postavili konkretna pitanja – na koji način je Jorgovanka Tabaković, dok je bila ministar, dok je bila narodni poslanik, uspela da se zaposli u javnom preduzeću? Na koji način je obezbedila sredstva da kupi stan u Rimu?

Vi pričate neprestano o borbi protiv korupcije. Vi ste građanima Srbije bezbroj puta, od izbora do izbora, da budem precizniji, kad prođu izbori onda to zaboravite, ali pred svake izbore, vi obećavate da ćete doneti zakon o utvrđivanju porekla imovine. Zašto taj zakon do sada nije donet? Obećavali su to i žuti, ali vi znate i onu narodnu – vrana vrani oči ne kopa. Vi ste svesni da bi ukoliko bi takav zakon bio donet, pa najviše bi potpali pod udar upravo vi koji ste godinama na vlasti. Vi koji ste vršili te javne funkcije, vi koji ste došli do enormne količine ili do enormnog broja nekretnina u svom posedu, a da ne možete da objasnite odakle vam taj novac. Ako vi niste spremni da ispitate prvo najviše državne funkcionere, a guverner Narodne banke svakako u takve spada, kako onda možete očekivati da građani Srbije veruju u tu vašu borbu protiv korupcije?

Drugo pitanje je – da li ste saglasni sa tim, a očigledno, čim ne menjate Jorgovanku Tabaković, da ona ostaje na funkciji nakon afera sa zapošljavanjem bliskih srodnika, nakon otkrivene afere da je člana njene bliske porodice službeni auto Narodne banke praktično svakodnevno vozio u Beograd na ispite, na predavanja, na polaganja o trošku države, trošku poreskih obveznika. Nemojte nam pričati o tome kako će biti konsultovani građani oko trošenja finansijskih sredstava. Naravno, neće odlučivati, ali će biti konsultovani. Ako vi probleme koji su evidentni, koji su dokazani, koji su nesporni, nećete da prepoznate ili prepoznajete i ćutite i pravite se da vas to ne zanima. Ako vas to ne zanima, onda vas ni ovi manji problemi nikako ne mogu zanimati.

Narodna banka Srbije je veoma bitna i zbog činjenice da se zbog načina održavanja deviznog kursa u velikoj meri kreira kakva će biti finansijska situacija u Srbiji. Nerealan kurs dinara je osnovni generator velikog deficita koji imamo u spoljnotrgovinskoj razmeni. Pazite, švajcarski franak pada, a dinar raste. Da li to znači da je naša privreda odjednom nadmašila njihovu, da je naša valuta jača? Jeste čuli nekoga da menja švajcarce u dinare? Naravno da ne.

I kad sam već kod švajcaraca, možda i jedna od najvećih zamerki Jorgovanki Tabaković – što uporno štiti strane banke, umesto da štiti građane Republike Srbije koji su potpisali kredite u švajcarskim francima, koji godinama grcaju, koji vraćaju rate, a veliki broj njih i dalje duguje više nego što je bila originalna isplata.

Mi postavljamo pitanje vama, jer ne možemo Jorgovanki Tabaković – da li je tačno da se prodaje „Komercijalna banka“, najveća domaća banka, odnosno banka u domaćem vlasništvu i da će nakon toga preko 90% bankarskog tržišta u Srbiji biti u rukama stranaca?

Zahvaljujem, kolega Šaroviću.
Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, prvo bih nešto rekao o zakonu kojim se regulišu izbori u savete nacionalnih manjina, kratko doduše. Ja bih voleo, mada je bilo dosta kritika na postojeći zakon i na nova zakonska rešenja, ja bih voleo da mi neko kaže u ovom parlamentu da li negde u Evropi, a možda i ostatku sveta, postoji bolja zakonska regulativa o pravima nacionalnih manjina nego što je to u Srbiji?

Jedno od osnovnih pravila kada su u pitanju nacionalne manjine jeste da se kroz zakonske propise njima obezbedi očuvanje njihovog nacionalnog identiteta, kulturnog identiteta, jezika, običaja i da im se omogući pozitivno učešće u političkom životu države. I to niko ne može da spori da je u Srbiji rešeno na jedan od najboljih mogućih načina.

E, sad, da li će nešto pisati u nekom ličnom dokumentu, neko je zaboravio da je lična karta na prvom mestu, isprava kojom se dokazuje identitet, ime i prezime, adresa stanovanja i lična karta se ne pokazuje svakome nego predstavniku nadležnog državnog organa koji vrši javna ovlašćenja, ili, ako je neko totalno smetnuo s uma pa da podatke iz lične karte objavljuje na društvenim mrežama, a onda da dođe pod rizik da neko te podatke zloupotrebi, kao što je krađa identiteta, krađa novca sa tekućih računa, itd. I ako je to osnovna zamerka za ovaj zakon, molim kolege poslanike da smisle nešto originalnije.

Gospodine ministre, ja vas samo molim da se nikada ne ponove situacije kao što su bile 2009, 2010, 2011. godine, kao što je to bilo i u opštini Golubac, kada je neko iz Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu oglasio nezakonito i neustavno pečate predsednika opštine i predsednika skupštine i nezakonito dodelio pravo da neko drugi napravi te pečate i na nezakonit način smenio tadašnjeg predsednika opštine Nebojšu Mijovića i predsednika Skupštine opštine Golubac. Znači, korišćenjem grube sile ministarstva. E, tako je to bila, a sada neko nama prebacuje kako se u Srbiji guši demokratija. Ovo je istina i može da se proveri u „Službenom glasniku“, mislim da je 4. ili 5. avgust 2010. godine.

Kakvu to demokratiju oni nama nude ovde? Evo, dva sata pokušavamo da uspostavimo red na sednici, zato što nekome nije uspelo da onaj haos koji je planirao da napravi po ulicama Beograda i Srbije prenese u Narodnu skupštinu. To je bila namera, nikakvo pitanje demokratskih i ljudskih prava, nego da se u Skupštinu unese haos, da bi se prikazalo kako građani ne podržavaju ovu Vladu. Zato će imati priliku na nekim narednim izborima da se izjasne, i o našoj i o njihovoj politici, a do tada neka se bore na fer, politički način za to biračko telo.

Kada je u pitanju centralna banka i guverner, tu sam se naslušao mnogih, i nestručnih i neistinitih stvari. Neko je rekao da je dinar u Srbiji jak. Neću u to da ulazim. Evo, tu su neki drugi ekonomski pokazatelji i treba to da potvrde. Ali, ono što znam iz ekonomije, cilj jedne valute jeste da bude stabilna i da njeno kretanje bude u predvidivim okvirima. Zbog takvog načina vođenja kursne politike, vi dozvoljavate privredi na prvom mestu, onima koji ovde privređuju, da imaju svoje planove kako će i na koji način da sprovode investicije. To je jedan, ne primarni posao centralne banke, primarni posao jeste sprečavanje inflacije, odnosno da inflacija ostane u onim okvirima koji su predviđeni nekim ekonomskim pravilima. Drugi jeste kurs.

Da bi dokazao koliko su to političke besmislice i koliko to može, kad neko kaže da ispadne neznalica, kažu da se dinar očuvava na veštački način na jakom kursu. E, neka mi to objasni ekonomista – kako to mi čuvamo dinar da on ne bude jeftiniji u odnosu na evro, kada je razlika otkupljena u devizama za 2018. godinu milijardu evra? Znači, nismo prodali milijardu evra, kao što su to uradili neki drugi, nego smo otkupili milijardu evra da dinar ne bi postao prejak. Pa, to možete da proverite. To jedino ako ne želite da vidite. Ali, to jeste činjenica.

E, sada ćemo da krenemo od one druge političke teorije, a to je da dinar treba da gubi na vrednosti neki određen procenat. Hajde da pogledamo kako ti izgleda u ekonomskim okvirima. Ako dinar izgubi neki procenat koji je veći od onog planiranog, prvo moramo da postavimo pitanje šta je sa obezvređivanjem domaćeg kapitala u realnom sektoru. On sada postaje jeftiniji, obezvređuje se. Šta se dešava sa životnim standardom građana koji još uvek imaju indeksirane kredite u stranim valutama? Povećavaju im se rate.

Onda neko još kaže – štitite uvoznički lobi. Niko od njih nije pogledao strukturu našeg uvoza. Pa su na prvom mestu u srpskom uvozu energenti. Znači, na prvom mestu su nafta i gas. E sad, ko se opet razume malo u ekonomiju, ako poskupe nafta i gas, jel sve poskupljuje u Srbiji? Poskupljuje. Znači, oko 75% domaćeg uvoza su ili energenti ili repromaterijal za izvoz.

Znate, mnogo je lako iznositi političke ili pravne teorije koje ništa ne dokazuju. Ja iznosim ekonomske činjenice koje su i tačne i lako proverljive. Znači, centralna banka zauzima jako važno mesto i finansijskom i ekonomskom sistemu Republike Srbije i ona je ta koja treba da da određenu stabilnost na finansijskom tržištu da bi mogle da se pokrenu investicije i proširuje proizvodnju.

E, sada još neko je rekao, kaže – kako to da se, opet, ja kažem, ekonomski uvek pazite šta govorite, kako to da se sredstva koja imaju poslovne banke iz godine u godinu povećavaju i tvrdi pri tome da je to opasno za finansijski sistem Srbije? Apsolutno nije. Prvo, povećavaju zato što ne mogu više banke na veštački način da otkupljuju za dinare od viška svoje zarade evre i da iznose iz države Srbije. Prvo, to. Znate, ovi koji su bili na vlasti od 2008. do 2012. godine, oni su bankama prodali bivši režim, oni su poslovnim bankama prodali 450 miliona evra od prodaje Naftne industrije Srbije. Znate za kolko? Za manje od mesec dana. I, onda oni pričaju o tome kako mi nešto otimamo i mi rasprodajemo nekakvu imovinu.

Znači, višak likvidnosti bankarskog sektora zasniva se na tome da banke, svoje viškove ne mogu da plasiraju u kupovinu devize i tih istih deviza iznose iz države. Krajnji cilj, jeste da se kroz sprovođenje zakona koji važe svuda u svetu pojeftinjuju krediti iza stanovništva i za privredu. I ko ta ekonomska pravila ne razume nemoj da se bavi u politici ekonomskim temama? Neznalice.

Dalje, imamo priču kako je veliki greh što neke domaće banke otkupljuju od viška svog novca državne hartije od vrednosti, a te iste banke u stvari prisiljavaju ostatak bankarskog sektora da kupuju državne hartije od vrednosti po manjim kamatama. Još nešto, te hartije od vrednosti može da se obezbedi portfolija od državnoj hartiji u vrednosti i za garancije kredita koje banke daju građanima i privredi. Da ne dođemo u situaciju, kao što je to bilo sa „Agrobankom“, „Razvojnom bankom Vojvodine“ ili nekom drugom. Znači, nego da se od banaka naplaćuje šteta koju one same naprave.

Još veća ekonomska netačnost, jeste da je i osiguravajuća društva kupuju državne hartije od vrednosti i da je to nezakonito. Pa, ne, nego treba da prebace taj novac u poslovne banke koje će od države da otkupljuju državne hartije od vrednosti za mnogo veću kamatu nego to što daju osiguravajućim društvima. A neka i pročita malo Zakon o osiguranju, pa, mora da zna da za svaku polisu koja se zaključi, bilo za imovinu, pokretnu, nepokretnu, životno osiguranje, zdravstveno osiguranje, mora jedan deo novca da se prebaci u određene fondove ili kod Narodne banke Srbije odakle bi se naplaćivala šteta na imovini ili po nekom drugom osnovu pravo osiguranika.

Sada, ako to neko hoće da prepusti nekima drugima, a ne srpskoj privredi i srpskim bankama onda se mi ne razumemo. Isto to do duše imaju pravo da rade i strane banke i strana osiguranja, samo ne znam zašto ne rade. Ali, to nije problem kojim bi se ja bavio. To su ekonomski pokazatelji koji preporučuju Jorgovanku Tabaković da ponovo bude izabrana za guvernera Narodne banke Srbije, a ne to kolika joj je plata ili kakvu frizuru ima, nego rezultati koja Narodna banka ima otkad je ona guvernerka. Samo da podsetim neke, danas je kurs dinara još uvek manji nego što je bio kada je Jorgovanka postala guverner u prvom mandatu. I, ne znam što se onda neki toliko brinu za švajcarski franak i kažu da on pada. Evo, čovek je rekao, nešto što uopšte nema nikakve veze sa ekonomskim pravilima, ekonomskom logikom, franak se brani štampanjem franaka u svetu. Mi dinar držimo stabilnim na međunarodno priznatim pravilima kako treba održavati svoju nacionalnu valutu. Zahvaljujem.

Zahvaljujem, gospodine Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Nenad Konstantinović. Nije prisutan.
Reč ima narodni poslanik, Dejan Radenković. Izvolite.

Hvala potpredsedniče.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, iz predloženog dnevnog reda ću se fokusirati više na tačku devet Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona teritorijalnoj organizaciji Republike Srbije, koji smo kolege i ja podneli iz jednog prostog razloga da se Prokuplju i Boru dodeli status grada. Mislim da se to tiče pre svega mogućnosti da se razviju te dve, mogu reći slobodno, najnerazvijenije regije u Republici Srbiji.

Prokuplje i Bor su jedina sedišta okruga u našoj zemlji, i mislim da je to dovoljno jasno iz predloga koji smo mi uputili iz obrazloženja i da tu nema nekih velikih dilema zbog čega bi po nekoj logici stvari, jednoglasni trebali da budemo u glasanju kada je to u pitanju. Mislim da je logično da ta dva mesta, te dve opštine nemaju status grada a sedište su okruga. Mogu da kažem da u i ova dva grada paradigma današnje Srbije. Oni simbolizuju i prošlost i sadašnjost i najbolje ilustruju privredna, socijalna i demografska i politička kretanja, kao i odnos države prema tim mestima, ili da kažem, prema provinciji.

Iz ovog dela ću se fokusirati više na Toplički okrug i na Prokuplje i na malo izneti neke podatke kakvo je stanje u tom okrugu i mogu samo da kažem da je Prokuplje centar Topličkog okruga koje se prostire na 2.231 kvadratni kilometar i obuhvata opštine Prokuplje, Kuršumliju, Žitorađe i Blace. Na ovom području živi, prema podacima živi 91.754 stanovnika. Radi se o izuzetno siromašnom delu Srbije. Privreda je opustošena kriminalnom privatizacijom. Prosečna neto zarada iznosi 36.000 dinara i teško je odrediti koja od ove četiri opštine je u težem položaju. Najveći problem danas je smanjenje broja stanovnika. Privreda, kao što sam već rekao je opustošena kriminalnom privatizacijom, a onda su opustošena i mnoga sela, a rapidno opada i broj gradskog stanovništva. Od 2002. godine do 2011. godine broj stanovnika Prokuplja je smanjen za blizu šest hiljada, Kuršumlije za skoro tri hiljade, Žitorađe i Blace za oko dve i po hiljade stanovnika. U tom periodu Toplički okrug je za ostao za oko 17.000 stanovnika, odnosno bez jedne svoje opštine. Konstantan pad nataliteta i rast stope mortaliteta je osnovni uzrok za ovako poraznu demografsku orjentaciju. Tri puta je manje rođenih nego umrlih i taj odnos se pogoršava iz godine u godinu.

Drugi razlog su izražene migracije ka razvijenim opštinama, a u poslednjih nekoliko godina u inostranstvo, mahom u Nordijske zemlje. U ovom gradu je sve više onih koji vanredno upisuju škole, srednju školu, gotovo svi koji vanredno pohađaju srednju školu imaju po neki fakultet i fakultetske diplome i po tome je Prokuplje neobično, a to moram posebno da napomenem. Oni sa visokom stručnom spremom upisuju srednju medicinsku školu i po završetku odlaze u Norvešku gde se zapošljavaju i sinonim za migraciju iz ovog kraja je jedna komuna ili mesto, Stavanger u Norveškoj u koji se sele čitave porodice Prokupčana i Topličana, čak su skoro u šali rekli da u jednoj od bolnica jedan kolegijum je održan na srpskom jeziku.

Stvarnost Topličkog okruga su i opustela sela, retka, staračka domaćinstva, zapuštene njive i livade i pad poljoprivredne proizvodnje. Zamrla je industrija, naravno.

Čak 50 sela u prokupačkoj opštini ima ispod 100 stanovnika, a 40 sela manje od 50 stanovnika.

Situacija u opštini Koršuliji je znatno gora. Brojna sela su opustela u poslednjih nekoliko godina. U ovom kraju se uglavnom živi od niskih penzija i plata u budžetskih ustanovama. Toplica je zaboravljena decenijama.

Svima je već opšte poznato, što se tiče Topličkog puka, jer tokom Prvog svetskog rata tu je ušao najsposobniji deo muškog stanovništva i pre proboja Solunskog fronta podignut je Toplički ustanak protiv bugarskog terora, koji je ugašen u krvi. I, da ne navodim sad te podatke koliko je tamo poginulih i koliko je to promenilo, između ostalog, demografsku sliku tog kraja, a posle Drugog svetskog rata Toplica je bila zapostavljena i to je jedna velika istina, pod izgovorom da se radi o četničkom kraju i takav odnos su pratile stalne migracije stanovništva.

Država se sećala Toplice samo za vreme mobilizacije i prikupljanja poreza na neki način da kažem, a radi se o izuzetno bogatom delu Srbije, veoma pogodnom za razvoj poljoprivrede, naročito stočarstva, voćarstva i vinogradarstva. Tri banje, Prolom, Lukovska i Kuršumlijska, su nekada bile elitne banje. Danas, nažalost, Kuršumlijska banja skoro da nema stanovnika. Bogati termalni izvori se ne koriste, a hotelski kapaciteti propadaju.

Ne traže se investitori, ni partneri, niti bilo ko pokazuje interesovanje decenijsko, to jest nije baš da ne pokazuje, interesovanje je bilo i bilo je inicijativa, ali nekako se ne pomeramo sa mrtve tačke, što loše utiče na razvoj tog kraja. Bitno je da se to decenijsko propadanje što pre zaustavi, a ovo je jedan korak i ova nepravda koja je učinjena ka Prokuplju, kao sedištu okruga, da se konačno ispravi.

Razvoj Toplice u dobroj meri je prepušten entuzijazmu pojedinaca, a radi se o okrugu čiji dobar deo se naslanja na Kosovo i Metohiju. Imaju izuzetan strateški značaj za Republiku Srbiju.

Prokuplje je administrativni, ekonomski i kulturni centar Topličkog okruga, to moramo da znamo. Ova generacija ne sme sebi da dozvoli da ništa ne preduzme u oživljavanju Topličkog kraja.

Od izuzetne važnosti je autoput Niš-Merdare, koji je uticao na brži razvoj ovog kraja. Osim toga, neophodno je stimulisati razvoj poljoprivrede i banjskog turizma.

Davanjem statusa grada biće ispravljena samo jedna nepravda, kao što sam već rekao u ovom kraju. Republiku Srbiju očekuje veliki posao u Topličkom okrugu, posao na oživljavanju ovog strateškog dela naše zemlje.

Ja vam se zahvaljujem na pažnji. Moje kolege iz poslaničke grupe SPS, koji su sledeći na spisku, će govoriti o ostalim predloženim zakonima. Još jednom vam se zahvaljujem na pažnji.

Zahvaljujem, kolega Radenkoviću.
Reč ima narodna poslanica Ana Stevanović. Nije prisutna.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Izvolite.

Dame i gospodo, narodni poslanici, Stranke Pravde i pomirenja će podržati većinu zakona koji su predloženi, a u diskusiji ću se osvrnuti na Zakon o nacionalnim savetima i dati izvesne sugestije i primedbe.

Naime, institut nacionalnih saveta je jedan veoma važan iskorak u političkoj podršci unapređenja prava nacionalnih zajednica i manjinskih prava i sloboda. Zato je od izuzetne važnosti i unapređenja ovog zakona, očuvanje ove tekovine i svakako zaštita svih onih postupaka, uključujući izborne postupke za nacionalne savete, kako bi se ova ideja do kraja ispravno i u skladu sa ciljem realizovala.

Naime, lično sam bio učesnik izbora 2010. godine, a potom i posredno, dakle, 2012. godine i zato imamo iskustva koja nas teraju da budemo veoma oprezni, pre svega kada je u pitanju sama realizacija izbornog postupka.

No, pre toga zanima me ko je uopšte došao na ideju da se reducira pravo kandidovanja za važne funkcije u nacionalnim savetima, kao što su izvršni odbori i samo predsedništvo nacionalnih saveta, bez argumentacija, ako se izume ono što smo čuli ovih dana, depolitizacija ili zaštita nacionalnih saveta od politizacije.

Sam pojam politizacije je veoma sporan. Najčešće se koristi demagoški, jer radi se o političkim telima, o telima u kojima su stranke ključni nosioci i ne znam koje političko telo je moguće zaštiti od politizacije.

I, šta je problem, na kraju krajeva, ukoliko imamo politizaciju i zašto bismo to telo, koje nije ni organ, niti ima tako važnu funkciju izvršne vlasti, zaštitili od politizacija, a ne štitimo najviše državne funkcije? Zato smo i ponudili amandman kojim bi se ovo pitanje rešilo.

Što se tiče samog biračkog spiska za nacionalne savete, formiranje tog biračkog spiska i upisa u birački spiska smatramo spornim sam princip upisa, jer se na taj način oni glasači koji su zainteresovani za te izbore stavljaju u položaj izvesne procedure, a kada imamo iskustva na lokalu, gde lokalne vlasti kontrolišu opet politički partije i to ne možemo da zaštitimo od politizacije, one kompliciraju iz raznih razloga proceduru samog upisa tako da smo ponudili rešenje kojim bi se i popisni podaci, ali i podaci iz opšteg biračkog spiska iskoristili kako bi se validno taj birački spisak formirao.

I, pitanje zaštite samog izbornog postupka. Naše je iskustvo da su brojne manipulacije bile prisutne kod samog biračkog postupka, jer birački postupak sprovode lokalne uprave koje su, opet, pod kontrolom pojedinih političkih partija, koje imaju interes u tom biračkom postupku i kroz ova rešenja ne vidimo način da se to zaštiti. Zato je potrebno zaštiti taj postupak i dodatnim posmatračima od svih predstavnika svih lista, ali i drugim mehanizmima, kako ne bi bilo zloupotreba.

Mi smo, recimo, 2010. godine imali priliku da je preko 20.000 već upisanih ljudi onemogućeno da glasaju zbog manipulacija sa biračkim spiskom, jer su premeštani ljudi sa adrese na adresu i raznim drugim zloupotrebama su ti ljudi bili izvan mogućnosti da izvrše svoje biračko pravo. Zato je potrebno preduzeti potrebne mere, koje smo takođe predložili kroz amandmane, kako bismo mogli dati podršku ovom zakonu. Isto tako, omogućiti pripadnicima nacionalnih zajednica u dijaspori da glasaju i na ovim izborima po modelu parlamentarnih izbora, preko Ministarstva spoljnih poslova, konzulata, diplomatskih predstavništava, kroz regulisanje procedure prijava i vezano za spiskove, ali isto tako i za samu proceduru tih izbora. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Zukorliću.
Reč ima ministar Branko Ružić. Izvolite.

Zahvaljujem.
Gospodine Zukorliću, ukazali ste na određene manjkavosti u odnosu na neka ranija vremena. Godine 2010. zaista jesu postojale nepravilnosti. Godine 2014. je izmenjen zakon u delu koji se upravo odnosi na sprovođenje izbora i 2014. godine je sama procedura sprovođenja bila mnogo bolja. Dakle, mnogo bolja nego 2010. godine, što ne znači da je bila idealna.
Što se tiče depolitizacije, ona je važna, pre svega, zbog toga što nacionalni saveti nisu oblik političkog delovanja, već pre svega očuvanja tradicije, kulture i jezika i naravno da smo svi svesni činjenice da ovde ne govorimo o depolitizaciji, nego smanjenju prekomerne politizacije. Dakle, to je intencija i ministarstva koje je resorno zaduženo za ove izmene i dopune zakon.
Moram reći i da je početna pozicija naših partnera iz Saveta Evrope, dakle, iz savetodavnog Komiteta Saveta Evrope bio mnogo rigidniji i mnogo oštriji i u tom delu smo svakako izašli, rekao bih, u velikoj meri u susret jasnoj argumentaciji svih predstavnika nacionalnih manjina.
Što se tiče upisa u posebni birački spisak, on se vrši isključivo na lični zahtev, a promena podataka i brisanja će biti svakako i na lični zahtev i po službenoj dužnosti, imajući u vidu da imamo naravno, nameru i to ćemo uraditi da unapredimo, praktično, i taj posebni birački spisak, da ga ažuriramo i da ga povežemo sa jedinstvenim biračkim spiskom, što nije bio slučaj do sada.
Što se tiče onoga što ste govorili, a vezano je za dijasporu i korišćenje njihovog prava da se izjasne na izborima, smatram da je to pre svega predmet izbornog zakonodavstva koje prepoznaje tu mogućnost za, naravno, parlamentarne i druge izbore.
Što se tiče izbora za nacionalne savete, naravno da ćemo sve vaše amandmane sagledati sa puno pažnje, videti šta su mogućnosti, a da ne narušavaju pravni okvir, ali takođe mislim da će i jeste osnovni fokus, ne samo vezano za bošnjačku nacionalnu manjinu, nego za sve nacionalne manjine, da je fokus i Ministarstva i Vlade Republike Srbije pre svega na eliminisanju bilo kakve mogućnosti zloupotrebe od otpočinjanja procedure, dakle, kada kažemo od otpočinjanja, govorim od upisa u posebni birački spisak, preko ažuriranja tog posebnog biračkog spiska, do samog održavanja izbora za nacionalne savete tog izbornog dana.
Na tom polju ćemo svakako sarađivati, već danas potpisujemo sporazum sa RIK, od 15.00 časova imamo prezentaciju upravo upodobljavanja posebnog biračkog spiska sa jedinstvenim biračkim spiskom i na tu prezentaciju su pozvani, naravno, i svi narodni poslanici, naročito narodni poslanici koji su pripadnici nacionalnih manjina.
Nadam se da ćemo biti u prilici da dođemo do komplementarnog, ili do najmanjeg zajedničkog imenitelja u ovom aktuelnom trenutku, a u vezi sa onim zahtevima koje ste vi izneli kroz amandmane na ove zakone. Zahvaljujem.

Zahvaljujem ministre Ružiću.
Reč ima narodni poslanik Tomislav Žigmanov.
Molim vas da se prijavite. Izvolite.