Zahvaljujem, predsedavajući.
Moj amandman se odnosi na razvoj opština i gradova, prvenstveno na privredni i ekonomski razvoj.
Zakonom o lokalnoj samoupravi valjda je prvenstveno i potrebno da se on odnosi na privredni i ekonomski razvoj. Iz tog privrednog i ekonomskog razvoja ide bolje punjenje budžeta. Taj narodni novčanik se uvećava. Iz tog narodnog novčanika se gradi infrastruktura, uslovi za bolji život, a samim tim i podizanje standarda i življenja građana, a valjda nam je to i cilj svih nas, da radimo na tome i da imamo takvu vrstu rezultata.
Ja ću navesti jedan primer koji se desio u našoj Srbiji, u Mačvanskom i Kolubarskom okrugu pre sedam, osam godina, a vezan je za član 88a ovog zakona, a to je Sporazum o saradnji jedinica lokalne samouprave koji je sadržao 11 malih opština.
Znači, na nivou Mačvansko-Kolubarskog okruga tri grada, Šabac, Valjevo i Loznica nisu bili u tom sporazumu i bile su sve male opštine. To je podržala tadašnja Stalna konferencija gradova i opština i ta zajednica malih opština počela je i da funkcioniše.
Međutim, to je bilo pod maksimom ništa ne uzimamo velikim, a mali da dižu standard i da se privredno i ekonomski razvijaju. Međutim, to nije zaživelo prvenstveno zato što je pod tadašnjom vlašću, koja nije i današnja. Jednostavno, svi su hteli da budu veliki moćnici u malim sredinama i to nije zaživelo. Međutim, to nije izgubilo svoj značaj i, gledajući predlog člana 88a ovog zakona, ponovo se vraća u život tako nešto, pa ja predlažem, s obzirom da je problematika tih malih opština uglavnom slična, pogotovo na istom prostoru, da jednostavno se obnovi tako nešto, jer od toga ne može da bude štete, jer niko ništa ne gubi, mogu samo da dobiju.
Ja ću čak i navesti opštine koje su bile u tih 11. To su Bogatić, Vladimirci, Mali Zvornik, Krupanj, LJubovija, Osečina, Lajkovac, Mionica, LJig, Ub i Koceljeva.
Kažem, oni su sa sličnim problemima. To je jedan prostor koji je, s jedne strane, ograničen rekom Drinom, Savom, Kolubarom, Tamnavom, Mačvom, Azbukovicom, Rađevinom. To je sjajan prostor koji zajednički može mnogo bolje da napreduje, nego što napreduje pojedinačno.
Zato je moj predlog i praktičan, da sve to ponovo profunkcioniše. Naravno, to zavisi prvenstveno od rukovodstva opština da se ponovo pokrene taj mehanizam i da svi zajedno podignemo se privredno, da podignemo standard življenja, a samim tim podižemo i sve te krajeve, a samim tim i življenje u celoj Srbiji.
To bi bio moj predlog. Zahvaljujem.