Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, pojavila se u srpskoj javnosti nedavno informacija da Severnoatlantski pakt planira da u Srbiji organizuje klub od sto uticajnih ljudi u sferi kulture, umetnosti, nauke, politike, sporta koji bi promovisali učlanjenje Srbije u NATO pakt.

Mislim da je vlast dužna da odgovori na te navode, te upućujem poslaničko pitanje ministrima unutrašnjih i spoljnih poslova, Nebojši Stefanoviću i Ivici Dačiću, kao i predsedniku Vlade Ani Brnabić i predsedniku Republike Aleksandru Vučiću – da li je istina da je počeo napad na tu svest koju ima srpski narod gde se u svim istraživanjima relevantnim govori da je više od 85% ljudi protiv NATO pakt i protiv učlanjenja i da li nam se sprema scenario iz Crne Gore gde je odluka o učlanjenju Crne Gore u NATO doneta u Skupštini umesto na referendumu, budući da je premijer te Crne Gore izjavio da je to mudra i vizionarska odluka državnog rukovodstva Crne Gore jer se zna da tako nešto ne bi prošlo na referendumu?

Da li se to sprema i u Srbiji i zašto se o tome ćuti, imajući u vidu da su potpisana dva sporazuma sa Severoatlantskim paktom, IPAP i SOFA, koja daju privilegije NATO vojnicima u Srbiji kakve nisu imali ni vojnici Trećeg rajha predvođeni Trojnim paktom?

Isto tako pojavile su se i preporuke Evropskog saveta vezano za pregovore EU i Srbije o učlanjenju. Pored svih poglavlja, pored svih uspeha, pored svog napretka i dalje je jasno ono što je bilo jasno i 2000. godine i 1999. godine, nema EU bez priznanja KiM i nema EU bez uvođenja sankcija Ruskoj Federaciji.

Državno rukovodstvo bi trebalo, krajnje je vreme, da prekine da srlja u nastavak pregovora i time naruši i Ustav Republike Srbije i državni suverenitet i teritorijalni integritet. Dakle, više ni ne kriju, više ne ni ne govori po kuloarima, sada se to piše u zvaničnim saopštenjima, u zvaničnim aktima EU.

Kada ćemo da više prekinemo sa tim? Trebalo bi da je situacija takva da o tome ne treba ni da se razgovara, a ne da vodimo dijaloge o tome da li treba ili ne treba i na koji način da priznamo nezavisnost Kosova i da damo saglasnost i da utičemo na naše saveznike u Savetu bezbednosti da ne stave veto na prijem Kosova u UN. Mislim da o tome postoji sveopšti konsenzus i da nikakav dijalog u Srbiji po tom pitanju nije potreban.

Dakle, ne samo što ta poglavlja više ništa ne znače. To što nam dolaze Junker i Mogerini i Mekalister itd. i što nas tapšu po ramenu i hvale naše reforme, uspehe itd. nikakve veze nema. U pitanju je samo odricanje od KiM.

Isto povodom bezbednosti ima jedno pitanje, kada će Narodna skupština Republike Srbije da izbaci poslanika Meha Omerovića iz Odbora za kontrolu službi i bezbednosti? Taj čovek nije dostojan da kontroliše službe bezbednosti, imajući u vidu kakav je skandal napravio nedavno i time obrukao ne samo Narodnu skupštinu, ne samo vladajuću koaliciju, već celu Srbiju i svakog ovog poslanika ovde koji treba da ide negde da predstavlja Narodnu skupštinu i Srbiju, on je time obrukao.

Reč ima narodni poslanik Miodrag Linta. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, želeo bih da postavim pitanje Ministarstvu spoljnih poslova. Povod za moje pitanje, jeste činjenica da sutra se obeležava svetski dan izbeglica, dakle, 20. jun. To je dan kada se sećamo jedne surove činjenice da je tokom 90-ih godina, kao i 2004. godine na prostoru bivše Jugoslavije proterano preko milion Srba, preko 500.000 sa prostora današnje Hrvatske, preko 500.000 sa prostora današnje Federacije BiH i preko 200.000 Srba i drugih nealbanaca sa prostora KiM.

Ove činjenice najbolje dementuju besmislenu i lažnu tezu političkih elita u Zagrebu, u Sarajevu, Prištini i delu međunarodne zajednice, da je Srbija i da su Srbi tobože bili agresori, zločinci, a da su Albanci, Hrvati i Bošnjaci vodili nekakve oslobodilačke ratove i da su bili žrtve.

Takođe, ostale činjenice koje ću pomenuti demantuju ovu tezu. Što se tiče Hrvatske, proterani Srbi i dalje potražuju preko 40.000 otetih stanova, pretražuju preko 50.000 zaostalih neisplaćenih penzija, preko 10.000 srpskih porodica potražuju naknadu štete za minirane kuće i lokalne van područja ratnih delovanja, van područja Krajine, u desetinama hrvatskih gradova, više hiljada proteranih Srba i dalje čeka da im se obnove kuće na području Krajine.

Imamo desetine hiljada proteranih Srba kojima, u većoj ili manjoj meri, nije priznat radni staž u celosti do 1991. godine. Imamo na primer Srbe koji su radili u tvornici vijaka u Tviku kojima nedostaje pet, deset godina do 1991. godine, a svaki Hrvat u tvornici vijaka Tvik koji je radio tada ima priznat radni staž. Da li je bilo moguće da se bilo kom radniku do 1991. godine ne uplate doprinosi? Hiljade Srba čekaju da im se prizna radni staž za vreme Republike Srpska krajine.

Takođe, imamo preko 10.000 Srba, proteranih Srba koji su prevareni prilikom prodaje kuća preko hrvatske agencije za promet nekretnina. Značajan deo njih su izgubili kuće na osnovu sistema lažnih ugovora. Jedan značajan deo njih je takođe izgubio deo sredstava na osnovu sistema dvostrukih ugovora, jedan ugovor je dobio za prodaju kuće gde je dobio manja sredstva, a pravi ugovor se nalazio u agenciji za promet nekretnina u Zagrebu. Te kriminalne radnje do današnjeg dana nisu rasvetljena.

Slična situacija je i na području Federacije BiH. Veliki broj Srba i dalje nije obnovio svoje kuće zbog komplikovane procedure, veliki deo njih takođe ima problema sa povratkom otetih stanova, poslovnih prostora, imaju probleme sa povratkom uzurpiranog i otetog poljoprivrednog i šumskog zemljišta, kakva je situacija isto i u Hrvatskoj. Slični problemi su takođe i kod proteranih Srba i drugih nealbanaca na KiM. Spora obnova kuća, pogoršana bezbednosna situacija, takođe problemi sa otetom, uzurpiranom imovinom, dakle kućama, stanovima, poslovnim prostorima.

Temelj za rešavanje ovih problema bi morao da bude Bečki sporazum o sukcesiji, odnosno aneks G tog Sporazuma u kome se jasno kaže da svim građanima moraju biti vraćena i zaštićena prava koja su imali na dan 31.12.1990. godine, a svi ugovori sklopljeni za vreme rata moraju biti proglašeni ništavnim.

Hrvatska od 2004. godine, kada je stupio taj Sporazum na snagu, opstruiše sprovođenje aneksa G Bečkog sporazuma o sukcesiji.

Postavljam pitanje Ministarstvu spoljnih poslova – kada će da uputi jedan izveštaj, jedan memorandum UN, Evropskom parlamentu, Evropskoj komisiji, Savetu Evrope, USC, u kome će reći ove činjenice i tražiti od međunarodnih organizacija da insistiraju i da izvrše pritisak na Hrvatsku i na druge centre, i Sarajevo i Prištinu, da se poštuje temeljno načelo današnje civilizacije, a to su ljudska prava? Hvala vam.

Zahvaljujem.
Da li još neko od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje?
Pošto se više niko od predstavnika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa ne javlja za reč, nastavljamo sa radom.
Obaveštavam vas da su sprečeni da sednici prisustvuju sledeći narodni poslanici Stefana Miladinović, mr Dejan Radenković i Gordana Čomić.
Nastavljamo pretres u pojedinostima o prvoj tački dnevnog reda – Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su, povodom pretresa u pojedinostima o 1. tački dnevnog reda – Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi, pozvan da prisustvuje ministar državne uprave i lokalne samouprave gospodin Branko Ružić sa saradnicima.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Jasmina Obradović.
Izvolite, koleginice Obradović.

Zahvaljujem.

Cenjeni predstavnici Vlade Republike Srbije, kolege narodni poslanici, poštovani građani, podnela sam amandman na član 2. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi i, kako je poznato, SNS je u većini opština preuzela odgovornost za vođenje lokalne samouprave.

Moram opet da naglasim da upravo tako jeste i u Novom Sadu. U Novom Sadu gradska vlast, predvođena Milošem Vučevićem, svakodnevno radi na poboljšanju životnih uslova građana Novog Sada. Da je to istina mnogo je primera. S obzirom da sam podnela amandman na jedan od članova zakona, član 2, neću čitati, spisak je dug. Pogledajte samo za mesec dana šta jedna odgovorna vlast i jedan gradonačelnik u svojoj lokalnoj samoupravi rade.

Tako su najstariji sugrađani, odnosno najstarijim sugrađanima obezbeđene su penzionerske kartice, a za najmlađe omogućena je prijava za vrtić putem interneta, a o subvencijama za boravak u privatnim vrtićima možemo se pohvaliti da smo lideri u Srbiji. U Novom Sadu organizuju se edukativni centri, postoji živa međunarodna aktivnost, dolaze predstavnici sa istoka i zapada i grad je otvoren za investicije. Mi smo upravo evropska prestonica kulture, kao i evropska prestonica mladih.

Kada pričamo o investicijama, mnogo ih je. Pre neki dan, moglo bi se reći, pre mesec dana otvoren je hotel „Šeraton“, a koliko sutra otvara se zgrada hitne pomoći, o tome sam već juče pričala. Obnavljaju se bolnice, škole, crkve, javne ustanove, ulice, jednom rečju, pod vođstvom SNS Novi Sad je oživeo.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Aleksandra Maletić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podnela narodni poslanik Sandra Božić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik Mihajilo Jokić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, kolega Jokiću.

Želim da upoznam građane da pored redovnih sredstava koje lokalne samouprave dobijaju budžetom koji je predviđen za 2018. godinu, da one lokalne samouprave koje imaju projekte i koje imaju ideje mogu dobiti dodatna sredstva iz republičkog budžeta.

Tu želim da pohvalim Ministarstvo za lokalnu samoupravu, koje je u martu mesecu ove godine predvidelo 320 miliona za one lokalne samouprave koje imaju projekte i koje imaju naknadne ideje kako da poboljšaju život svojih građana u svojim sredinama.

Tako je predviđeno 256 miliona za komunalnu izgradnju, 48 miliona za e-upravu i 16 miliona za sportske, kulturne i turističke manifestacije. Znači, ono što je zapisano i upisano budžetom može biti mnogo veće za one lokalne samouprave koje domaćinski posluju i koje znaju kojim putem treba ići, jer najskuplji su oni projekti koji ostaju nedovršeni.

S druge strane, da kažem građanima da se za transferna sredstva iz republičkog budžeta izdvaja 1,7% BDP koji u 2018. godini sa povećanjem od 3,5% iznosi 4.755 milijardi, ili u apsolutnom iznosu 80,83 milijarde. Da, recimo, jedan Tutin dobija 446 miliona transfernih sredstava. Znači, sasvim dovoljno da one lokalne samouprave koje imaju dobro rukovodstvo mogu vrlo uspešno da razvijaju svoju lokalnu samoupravu. Toliko i hvala.

Zahvaljujem.
Na član 2. amandman je podneo narodni poslanik LJubiša Stojmirović.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Stojmiroviću, izvolite.

Koleginice i kolege ja pozdravljam odluku Ministarstva da ovim izmenama poboljša Zakon o lokalnoj samoupravi, ali istovremeno i gajim nadu da će Ministarstvo imati razumevanja i prema ovim rubnim mestima, odnosno selima u Srbiji.

Kao što sam već juče rekao u Srbiji ima oko 4.600 sela koja su u najvećem delu nerazvijena. Da bi omogućili razvoj Republike Srbije pored gradova i varošica moramo da povedemo računa i o razvoju sela. Ja sam imao tu čast pre jedno 20, 30 godina da budem gost jednog našeg čoveka u Minhenu i pošto nismo završili posao u predviđenom roku, on nas je pozvao o njegovom trošku da budemo gosti kod njega u selu. I, sad normalno mi kažemo – ko hoće da ide sad u selo da se bakće, ja to mislim, da je selo kao što su kod nas sela. Kad smo otišli tamo to selo je bilo lepše od najvećeg broja naših gradova i uređenije.

Da bi isto tako naša sela bila, makar slična našim gradovima i varošicama, moramo da povedemo računa mnogo više da se ulaže u sela. Pored toga što ćemo im omogućiti pristup internetu i najnovijim telekomunikacijama moramo da izgradimo infrastrukturu, moramo da im obezbedimo puteve, a recimo, mestima kao što je Crna Trava, u kojoj postoji jedna srednja škola, građevinska je nekad bila, a danas je to mešovita škola koja čak osposobljava i negovateljice za stara lica, moramo da omogućimo razvoj tih profila, kadrova koje bi trebali da školujemo, jer danas Srbija već ima problema sa nedostatkom majstora iz oblasti građevinarstva. Ako krenete pored ovih zgrada koje se grade ovde po Beogradu i drugim gradovima videćete napisano – tražimo zidare, tražimo tesare, tražimo armirače. Da ne bi došli u tu situaciju da danas sutra uvozimo tu radnu snagu pomozimo onima koji znaju da obuče i da nauče te mlade ljude. Hvala gospodine Arsiću.