Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Neđo Jovanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Pre svega, predloženim amandmanom smo pokušali da ostavimo mogućnost ministru da oceni da li ovim amandmanom zaista dajemo doprinos poboljšanju kvaliteta zakona, u smislu njegove preciznosti, ili treba ostaviti postojeće rešenje onako kako je već normirano u predlogu ovog zakona.

Ono što je za pohvalu u svakom slučaju jeste jedna novina, a to je da konačno, i to nama u Poslaničkoj grupi SPS naročito imponuje, da je upravo ovo ministarstvo predložilo nešto što do sada nije bilo predmet sistematizacije u bilo kom zakonskom aktu do sada, a radi se o tome da se kroz saradnju više jedinica lokalnih samouprava, da li su u pitanju opštine ili gradovi, nebitno je, ta saradnja može ostvariti i osnivanjem zajedničkih preduzeća, ustanova ili institucija.

Prvi put dolazimo u situaciju da konačno rešavamo, i to zakonskim putem, status preduzeća koja se osnivaju od strane više jedinica lokalnih samouprava. Zašto ovo govorim? Zbog toga što smo upravo mi u Poslaničkog grupi SPS bili inicijator da se promeni Zakon o javnim preduzećima, da se menja Zakon o privrednim društvima, da se na neki način dođe do rešenja kako konačno regulisati status tzv. regionalnih preduzeća, regionalnih javnih preduzeća, jer takvih u Srbiji imamo ne mali broj, kao što su regionalne deponije u Užicu, u Vranju itd.

Mislim da ste, ministre, u ovom smislu postigli jedan izuzetan napredak i da je u tom pravcu ovaj zakon evoluirao na najbolji mogući način. Zašto? Pa, zbog toga što konačno dolazimo do situacije da više jedinica lokalnih samouprava kroz osnivačke akte, gde su jasni statusi osnivača, sada su to opštine, gradovi itd, mogu da osnuju jedno takvo preduzeće. Mi do sada takav način nismo mogli da nađemo nigde u zakonu. Nismo imali zakonsko uporište i onda smo na pitanja koja smo postavljali konkretno pre dve godine ministru privrede, dobijali odgovor – pa, imate uporište u Zakonu o komunalnim delatnostima, što apsolutno nije adekvatan zakon i ne može se ni u kom slučaju vezati za ono što se sada reguliše.

Mislim da ste uspeli u tom pravcu da učinite jedan veliki iskorak i da je ovaj zakon sada rešio jedno pitanje koje do sada dugo vremena nije rešen, odnosno nije bilo nikako rešen.

Na kraju, pošto mi je ostalo još malo vremena od ovlašćenog predstavnika poslaničke grupe, samo želim da istaknem još jednu činjenicu koja je takođe bitna, a to je da će kroz međuopštinsku ili međugradsku saradnju više jedinica lokalnih samouprava biti rešeni mnogi drugi problemi, i komunalni i svi oni koji su od najvećeg interesa za zadovoljenje potreba građana, jer sada ulazimo u situaciju koju do sada nismo imali, da opštine ili gradovi koji imaju bolje kapacitete, veće resurse, pomognu onim jedinicama lokalne samouprave koji te resurse nemaju, koje sa tim kapacitetima ne raspolažu i da na taj način zadovolje potrebe građana u najvećoj mogućoj meri.

Recimo, Trgovište ili Žagubica, vrlo male opštine, moraju rešavati svoja pitanja kada su u pitanju interesi građana, a te probleme ipak ne mogu sami rešiti i onda je logično da se oslanjaju na veće centre, na one jedinice lokalnih samouprava koje raspolažu sa mogućnostima da se ti problemi reše. Zaista, to je isključivo zbog građana jedna poruka koja je veoma važna. U svakom slučaju, sve pohvale za ovakav Predlog zakona. Hvala vam.

Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Stefana Miladinović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milisav Petronijević.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Petronijeviću, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministre sa saradnicima, poštovane kolege narodni poslanici, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o lokalnoj samoupravi koji je na dnevnom redu, SPS, odnosno poslanička grupa SPS je dala punu podršku tom Predlogu zakona.

Mi smo kroz nekoliko amandmana pokušali da damo doprinos da još više istaknemo značaj tih promena koje su predviđene izmenama i dopunama ovog zakona.

Promena koja se odnosi na član 3. ovog zakona je mala, ali je član 13. koji se dopunjuje s ovim članom, veoma značajan. Znači, promena mala a značaj veliki. Zašto? Zato što u stvari tim članom 13. se stvara zakonska mogućnost za udruživanje više opština da sarađuju, da se udružuju, sve radi ostvarivanja zajedničkih ciljeva, planova, programa razvoja itd, o čemu je i moj kolega Neđo Jovanović, već govorio.

Upravo i naš amandman koji smo podneli naglašava zakonsku mogućnost udruživanja i saradnje više jedinica lokalne samouprave i formiranja različitih organizacionih oblika i formi kroz koje se mogu realizovati različiti regionalni objekti.

Mi u tom smislu dajemo punu podršku predlagaču za to rešenje koje je predloženo ovim zakonom, što se inače još, da naglasim, detaljnije razrađuje članovima 34. i 35. ovog istog zakona koji će tek doći na red, gde se detaljno razrađuje procedura i saradnje i tih odnosa međusobnih.

U suštini, taj amandman koji smo podneli nije suštinskog, on je terminološkog karaktera. Suština realizacije ciljeva u ovoj oblasti je u apsolutnom saglasju nas i predlagača zakona.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Nenad Konstantinović, Miroslav Aleksić, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Mirčiću, izvolite.

Amandmanska intervencija SRS odnosi se na to da konačno shvatimo da u Srbiji postoje organizacije koje predstavljaju krovnu konstrukciju nad udruženjem opština i gradova Srbije. Ona se zove Stalna konferencija gradova i opština Srbije.

Ta nevladina organizacija, kako se u osnovi definiše, je uvek bila i ostala mogućnost za političke manipulacije. Imamo nedavno primer da, recimo, predsednik opštine Paraćin, dugo vremena je bio na čelu te organizacije i iskoristio je tu organizaciju, ili bolje rečeno, koristio tu organizaciju za političke manipulacije. Samo kao primer navodim, bez ikakvih drugih namera, ukazujem na to da, kada je u pitanju udruživanje opština treba biti veoma, veoma pažljiv. Nije samo to po ekonomskim osnovama, po osnovama infrastrukture, već tu postoji i politička pozadina i o tome treba voditi računa.

Ima nešto što je veoma značajno, to je da se uz kontrolu Vlade, odnosno ministarstva strogo potpisuju ti ugovori o saradnji sa opštinama u inostranstvu. Suština je u onome o čemu smo ovih dana govorili, mi srpski radikali, da se zakon striktno sprovodi i da se poštuje.

Ovde imamo očit primer u parlamentu, Meho Omerović je čovek koji je pokrao u Frankfurtu, džeparoš, secikesa, šibicar i nikakve sankcije ne preduzimamo kao parlament. Možda bi trebali malo da se preispitamo sami pred sobom – da li je to moralno više da sedimo u ovom parlamentu dok sedi čovek koji je krao po aerodromima?

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Bojiću zatražite reč samo jednom. Nema potrebe više puta.
Izvolite.

Hvala.

Uvažene kolege narodni poslanici, već treći dan raspravljamo u pojedinostima a tek smo kod trećeg člana ovog predloga zakona, što je, priznaćete prilično obeshrabrujuće.

Tražio sam brisanje stava 2. ovog člana sa obrazloženjem da jedinice lokalne samouprave nisu u mogućnosti da preko svojih organa prate proces evropskih integracija, pa samim tim i razvijaju administrativne kapacitete.

Dame i gospodo, Vlada Republike Srbije predlaže zakone a narodni poslanici uređuju jednu po jednu oblast društvenog života. Sve bi mi to pozdravili da su ti zakoni izraz stvarne potrebe za poboljšavanje i unapređenje položaja ljudi i institucija a ne usaglašavanja sa Evropom, da su plod unutrašnje potrebe a ne stranih inspiracija.

Takođe se ovim zakonom predviđa da mesne zajednice ojačaju, da donose svoje finansijske planove, ali kako kada se zna da veliki broj njih nema uslova ni za najosnovnije potrebe građana. Mesne zajednice se ne osećaju. Predlagač računa na veću pomoć opština i to finansijsku, materijalnu, stručno administrativnu, tehničku, kada znamo da pojedince mesne zajednice nemaju ni telefon, a kamoli nešto drugo. O kompjuterima da i ne govorimo.

Predlagač se latio posla da preko jedinica lokalne samouprave prati proces evropskih integracija Republike Srbije, ali i da razvija administrativne kapacitete. Možda ćemo u ovom prvom delu evropskom to i poći za rukom, ali u ovom drugom neće, u šta sam više nego siguran.

Zahvaljujem.
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Dejan Radenković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 3. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Koleginica Nikolić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o lokalnoj samoupravi predviđa saradnju lokalne samouprave sa nevladinim organizacijama, a to je sada ovim izmenama i dopuna saradnja sa udruženjima, humanitarnim organizacijama, ali i drugim organizacijama u interesu te lokalne samouprave i stanovnika sa ovog područja.

To moram priznati da veoma lepo zvuči, ali je u praksi nešto sasvim drugo. U više navrata sam isticala da SRS veoma ozbiljno i odgovorno pristupa problemima nacionalnih manjina i da članovi SRS pomažu im u rešavanju njihovih svakodnevnih problema.

Udruženje „Romska zora“, čiji sam predsednik, bavi se mnogim pitanjima Roma. U udruženju imamo odlične pravnike koji određenim danima primaju Rome i daju im besplatne pravne savete na teritoriji beogradskih opština.

Takođe bih istakla da udruženje „Romska zora“ organizuje i tzv. radionice, u kojima sa decom predškolskog i školskog uzrasta radi i pomaže im u savladavanju nastavnih sadržaja.

Takođe bih istakla da smo i sa decom, ako mogu reći, decom preko 14 godina, koja su rano napustila školu, radili na opismenjavanju, jer ih je većina bila nepismena i postigli smo značajne rezultate.

Imali smo još mnogo ideja, kao što je i kompjutersko opismenjavanje, ali, nažalost, zbog nedostatka sredstava nismo mogli mnoge projekte da sprovedemo.

Mi jesmo konkurisali, odnosno aplicirali smo za mnoge projekte, ali, nažalost, sredstva nismo dobijali, verovatno jer je na čelu udruženja neko ko ne pripada vladajućoj većini, pa nije politički podoban.

Zato bih još jednom napomenula da saradnja lokalne samouprave i udruženja funkcioniše tako što finansijska sredstva dobijaju samo ona udruženja koja su bliska vlasti, a da ne rade u interesu građana tih lokalnih samouprava. Hvala.