Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Veroljub Matić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Milekić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Marko Parezanović.
Da li neko želi reč?
Kolega Parezanović, izvolite.

Zahvaljujem.

Nastaviću da govorim o veoma kvalitetnoj saradnji lokalne samouprave u gradu Čačku sa republičkim institucijama i posebnu obavezu osećam iz tog razloga zato što u ovoj Skupštini postoji još jedan narodni poslanik iz Čačka koji voli mnogo da galami, da kritikuje sve i svašta, ali nikad da pohvali kada se nešto dobro uradi, kao da svakom čoveku ne treba da bude draga kada se nešto gradi u njegovom gradu, bez obzira na političko opredeljenje. I, obzirom da nemam mnogo vremena, nabrojaću samo neke važne investicije koje smo imali.

Urađen je zaštitni bedem na reci Zapadna Morava koji vredi 35 miliona dinara, kojim se štiti preko 1000 hektara plodnih oranica. Podsetiću vas, da smo 2014. i 2016. godine imali štetu u poljoprivredi u gradu Čačku od preko 200 miliona evra od poplava. Učenički dom je u završnoj fazi, ova investicija vredi oko 187 miliona dinara, fiskulturna sala za decu sa posebnim potrebama - 75 miliona dinara, Gradska biblioteka koja će biti jedna od najmodernijih i najlepših u ovom delu Evrope -150 miliona dinara. Barem bi to kolega Obradović trebao da pohvali obzirom da je to ustanova u kojoj je i sam radio, odnosno jedina ustanova u kojoj je radio u svojoj radnoj karijeri. Rekonstrukcija porodilišta i otvaranje angio sale – 100 miliona dinara, brana sa akumulacijom „Svračkovo“ – milijardu i 300 miliona dinara, kada se završi projekat biće preko šest milijardi dinara i taj projekat će da obezbedi sigurno snabdevanje vodom za preko 250 hiljada stanovnika Centralne Srbije i da štiti ove opštine od poplava.

Kada na sve to dodamo već pomenutu industrijsku zonu od preko pet miliona evra, dolazak prvog velikog investitora u poslednjih 30 godina sa preko 1000 zaposlenih, kada na to dodamo i Koridor 11 od Beograda do Preljine i kasnije do Boljara i budući Moravski koridor, investicije koje vrede nekoliko milijardi evra, mislim da je velika sramota da bilo ko dođe iz Čačka, a da ovakve investicije ne pohvali. Hvala.

Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Tanja Tomašević Damjanović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Igor Bečić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Darko Laketić.
Da li neko želi reč?
Kolega Laketiću, izvolite.

Zahvaljujem se.

Poštovani predsedavajući, uvažene kolege narodni poslanici, evo došli smo skoro do kraja ove današnje rasprave. Moram se osvrnuti na jedan momenat i na jedan deo diskusije koji je postojao i u raspravi u načelu i u raspravi u pojedinostima, a to je finansiranje, odnosno transfer sredstava iz budžetske rezerve Republike Srbije ka lokalnim samoupravama.

Čuo sam od mnogih poslanika bivše vlasti zaista mnogo neistina na tu temu, pogotovu kada sam u tim njihovim izlaganjima čuo priču da na taj način se nagrađuju, praktično, one lokalne samouprave koje ne štede. Lično smatram da je to jedna zaista beskrupulozna laž iz razloga što, pomenuću opet primer opštine iz koje dolazim, to je opština Prokuplje. Iz razloga što ova opština je zatečena 2012. godine sa dugom od preko dve i po milijarde dinara. Dakle, to je dug koji je ostavila bivša vlast i kroz faktor – vreme, uz jedan marljiv i štedljiv rad, došli smo do situacije, dakle, da je taj dug najvećim delom vraćen.

Međutim, zbog jednog akutnog problema krajem prošle godine, a to je jedna izvršan presuda opet iz perioda bivše vlasti, da nije bilo upravo tog transfera iz budžetske rezerve od strane Republike Srbije, došlo bi do apsolutnog kolapsa lokalne samouprave, možda i gašenja. Tako da, sredstava iz budžetske rezerve koja se transferišu ka lokalnim samoupravama, najčešći razlog tog transfera jeste peglanje, odnosno, praktično rešavanje svih onih dugova koji su zaostali iz perioda bivše vlasti. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 4. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jeftović Vukojčić.
Da li neko želi reč?
Koleginice Jeftović Vukojčić, izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici i poslanice, jedna od nadležnosti lokalne samouprave svakako jeste poboljšanje položaja ranjivih društvenih grupa. Ali, pre nego što pređem na svoj amandman, moram se osvrnuti na period kada je vlast vršilo žuto preduzeće i na period od 2012. godine, kada su na najbrutalniji mogući način opljačkali decu ometenu u razvoju kroz gradnju tobož dvorca Heterlend, koji, naravno, nikada nije izgrađen, već su samo opljačkana deca sa mentalnim poteškoćama. Deca su pljačkana za 157 miliona dinara.

Za razliku od žutog preduzeća koje je vršilo vlast do 2012. godine, SNS kao okosnica nove vlade itekako unapređuje položaj ranjivih grupa otvaranjem dnevnih boravaka za decu sa smetnjama u razvoju kako u Beogradu, tako i u gradovima i opštinama unutrašnjosti Srbije. Moram da istaknem, odnosno da pohvalim da je Ministarstvo za državnu upravu i lokalnu samoupravu prepoznalo u projektnim aktivnostima i one aktivnosti koje se tiču otklanjanja barijera za pristup osobama sa invaliditetom, pre svega ustanovama i da je za to u 2018. godini takođe opredelilo sredstva.

Takođe, moram da istaknem da je za razliku od žutog preduzeća koje je imalo 30 hiljada nevidljivih ljudi, a to su građani bez pravnog subjektiviteta i građani koji nisu imali svojstva ljudskih bića od 2012. godine SNS uspela da od tih 30 hiljada pravno nevidljivih lica, uglavnom su to bilo Romi, 25.000 lica bude upisano u matične knjige i stoga da proizađu sva ona prava koja im po zakonu pripadaju.

Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Kostić.

Da li neko želi reč? (Ne.)

Zahvaljujem.

Na član 4. amandman je podneo narodni poslanik Bojan Torbica.

Da li neko želi reč?

Kolega Torbice, izvolite.

Poštovani predsedavajući, kolege poslanici, prilikom obrazloženja amandmana na član 4. ja ću samo nastaviti onu priču koju zbog ograničenja vremena nisam mogao da završim prilikom obrazlaganja amandmana na član 3. a to su proverene mahinacije koje su se dešavale najviše tokom 2016. godine u opštini Smederevska Palanka i samo od marta do maja 2016. godine u svom omiljenom Palanačkom kafiću, bivši predsednik opštine Radoslav Milojičić Kena potrošio je 457.000 na litre piva, kafe i sokove i to upravo je plaćeno preko pozicije predsednika opštine i opštinske uprave. Papiri crno na belo pokazuju da je tadašnji predsednik Milojičić više vremena provodio u kafani nego na svom radnom mestu zbog čega i ne čudi da je opštinu naslednicima ostavio u dugovima do guše tj. u dugu koji iznosi četiri milijarde dinara. On je u svom omiljenom kafiću „Atrijum“ ne namenski, bez javne nabavke utrošio novčana sredstva opštine i to u iznosu, kao što sam rekao, 457 hiljada u periodu od 24. marta 2016. godine do 25. maja 2016. godine.

Tako je samo 13. maja 2016. godine, „palanački šerif“ u pomenutom kafeu spiskao neverovatnih 139.850 dinara, gotovo sve na pivo. Tako je tog dana ili večeri, opštinskim novcem plaćeno čak 65 flaša „Lava“, 135 flaša „Tuborga“, 143 „Hajnekena“, 13 limunada i 15 ceđenih pomorandži.

Takođe, 27. aprila u atrijumu spiskao 110. 800 dinara na kafu, gaziranu i negaziranu vodu. Istog dana u istom lokalu napravljen je još jedan ceh, do duše, nešto skromniji, jer tada je na kafu, ceđene pomorandže, limun i vodu spiskao 60.335 dinara, a tu je još jedan račun od 53. 275 dinara.

To nije sve ono što je Milojičić radio, ali nadamo se da će upravo svojim efikasnim radom srpsko pravosuđe pokazati šta je rađeno u Smederevskoj Palanci, a oni koji su krivi dobiti zasluženu kaznu. Hvala.

Zahvaljujem.

Dame i gospodo narodni poslanici, samo obaveštavam da je vreme za raspravu u pojedinostima po članu 158. stav 4. Poslovnika u trajanju od 10 sati za podnosioce amandmana utrošeno i da pravo diskusije imaju pravo samo narodni poslanici koji pripadaju poslaničkim grupama kojima je preostalo vreme za diskusiju i predsednicima poslaničkih grupa, kojima je takođe, preostalo vreme za diskusiju.

Po Poslovniku, narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.

Gospodine Arsiću, lepo ste nas to obavestili. Nažalost, naša poslanička grupa nema više vremena, ali ja se javljam zbog druge stvari. Javljam se po članu 107. 27, 32, i na kraju po svim članovima ovog Poslovnika o radu Narodne skupštine.

Danas je 19. jun. Mi smo završili sednicu na kojoj je bilo 14 zakona u jednoj objedinjenoj tački.

Stigli smo do 4. člana prvog zakona da o njemu raspravljamo, a 1. juna je u neko doba, sada ne znam precizno koliko je bilo sati, jedan narodni poslanik Meho Omerović, izvršio krađu na frankfurtskom aerodromu.

Da li je gospodine Arsiću vama normalno, da posle 19 dana vi, kao Veroljub Arsić, jedna od potpredsednika Skupštine, kao ni predsednik Skupštine, ni vaši drugi saradnici, izuzimajući jedino koleginicu Radetu, koja je potpredsednik Skupštine i koja vas je takođe neprestano pozivala na to, nemate odgovor na pitanje – kada ćete da skinete tu ljagu sa Skupštine Srbije i da kao za početak izvršite smenu Mehe Omerovića, na mestu predsednika Odbora za ljudska i manjinska prava?

Kada ćete, a upravo smo završili raspravu o tim zakonima, kada ćete gospodine Arsiću u okviru vaše koalicije, a to je pitanje i za sve vas, pa i za predsednika vaše stranke, da razgovarate o tome i da insistirate, da jedan takav čovek koji se pokazao kao jad i beda, sitni lopov, to se nije desilo u istoriji srpskog parlamentarizma, da neko u inostranstvu nanese takvu bruku i da baci ljagu na srpski parlament, zatražite da podnese ostavku na mestu narodnog poslanika?

Gospodine Arsiću, zamislite da je primenjen zakon koji je prvi put usvojen pre više od 10 godina, pa kasnije imao svoje izmene o slobodnim carinskim zonama u Srbiji i da je tamo kod mene u Lapovu slobodna carinska zona, a tamo kod vas u blizini Požarevca ili bilo gde i da je jedan takav počeo da hara i da ide da kraducka po slobodnim zonama. Da li je vama normalno da vi završite ovu sednicu danas, a da nam ne date odgovor na ta pitanja?