Na član 4. amandman je podnela poslanica LJubica Mrdaković Todorović.

Hvala.

Memorijali predstavljaju nezaobilazni segment nacionalne kulturne baštine i trajni su svedok burne i slobodarske istorije Srbije i podsećaju nas na slavne događaje i ličnosti iz naše istorije. Brigom i zaštitom memorijala mi pokazujemo i civilizacijski nivo i izgrađenu istorijsku svest.

Grad Niš je carski grad, kapija istoka i zapada, poznat po svojoj turbulentnoj istoriji i carskom nasleđu. Pomenuću mesta borbi najvećih stradanja našeg naroda u Nišu: Spomen-park palim borcima i žrtvama fašizma na Bubnju, Memorijalni kompleks „12. februar“ logor Crveni krst, Ćele kula, Čegar, bista Stevana Sinđelića, spomenik oslobodiocima Niša, spomenik Aleksandru ujedinitelju, Spomen-kapela podignuta žrtvama NATO bombardovanja 1999. godine, spomenik žrtvama NATO agresije na SRJ, spomenik knezu Milanu oslobodiocu Niša u Niškoj tvrđavi, spomenik obešenima 1821. godine, bista vojvode Petra Bojovića, oslobodioca Niša u Prvom svetskom ratu, spomenik palim pilotima, grobovi sovjetskih vojnika, spomenika napadu na Nemce u hotelu Niš 1941. godine, Spomen-dom narodnog heroja Mije Stanimirovića, spomenik narodnom heroju Đuki Dinić, spomenik narodnom heroju Jelisaveti, Ani Tijandrejević, Mileni i mnogim drugima. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo Marijan Rističević.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, sutra je veliki praznik. Sutra je dan oštrog oka i sigurne ruke. U Sarajevu 28. juna 1914. godine, možda bi bolje prošli da toga nije bilo, ali možda. Sloboda ima svoju cenu.

Kosti seljaka su rasute maltene svuda po svetu. Dakle, prošle generacije seljaka dokazuju da i te kako ovi spomenici imaju veze sa poljoprivredom. Mi moramo negovati ono što su oni stvorili. Oni su stvaraoci, oni su stecioci ove države, Karađorđe, Miloš Obrenović. O svom ruhu i kruhu su stvarali državu koju je ovaj savez mutibarića i varajića od 2000. godine uništavao.

Oni zaslužuju da budu pomenuti. Oni su išli na Kajmakčalan, osvajali ga, veoma visok vrh. Nisu se penjali na Karakorum i igrali se skijanja za velike pare, oni su umirali na Krfu i valjda zato o pokretu lopuža, pokretu Đilasove levice danas oni smrde. Seljaci smrde, osećaju se. Valjda zato što su umirali na Krfu, a nisu letovali na Maldivima. Valjda zato što su poslednju banku ulagali da bi država Srbija opstala, a nisu ih nosili na Devičanska, Sejšelska i druga ostrva. Nisu taj novac za razliku od ovih, koji su izneli za 10 godina 51 milijardu dolara na ta ostrva, nisu odneli novac na Kukova ostrva, pa kada vratite gospoda iz saveza lopuža i prevaranata te pare sa Kukovih ostrva, onda možete da računate na simpatije, u suprotnom, pobedićete na kukovo leto.

Hvala, vreme.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Goran Nikolić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 4. amandman je podneo poslanik Radoslav Jović.
Na član 4. amandman je podnela poslanik Jasmina Obradović.
Na član 4. amandman je podneo poslanik Blaža Knežević.
Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Slušali smo ovih dana kako istorija počinje 5. oktobra i kako se pre toga ništa ne priznaje, kao da mi nemamo pretke koji su branili srpski narod. Upravo je suprotno. Da, moj deda je učesnik Prvog svetskog rata. Učestvovao je u svim bitkama u Prvom svetskom ratu, svešteno lice protojerej Stavrofor i nosilac je Albanske spomenice. Moj otac, učesnik Drugog svetskog rata u narodno oslobodilačkoj borbi, borio se protiv fašista i ustaških koljača. Između ostalog, učesnik Sremskog fronta i oslobodilac je Beograda. Ja sam lično učestvovao dva puta kada je trebalo odbraniti srpski narod.

Moji po majci su rodom iz Knina i nekoliko puta su bežali od ustaškog noža. I danas, živimo u jednoj mirnoj i bezbednoj Srbiji i ja sam svoje četvoro dece naučio da nikoga ne mrze, ali da pre svega vole svoju državu Srbiju i srpski narod. Hvala.

Na član 4. amandman je podneo Krsto Janjušević.
Izvolite.

Hvala predsednice.

Poštovani ministre, uvažene kolege, posmatranje kulturnog nasleđa kao resursa je svakako u funkciji ekonomskog razvoja i ovim zakona jačamo učešće memorijalnog korpusa u kulturnom nasleđu. Naravno da ekonomiji ne doprinosi pljuvanje po Srbiji pojedinaca koji su otišli trenutno iz sale, došla im je smena i bar u tom preuzimanju stražu mogu jedni drugima da kažu šta su prethodno govorili zato što je prethodna ekipa tvrdila da smo sve ratove izgubili. Sledeća ekipa kaže da su borci na Košarama izgubili ratove, a mi smatramo da su oni pobedili. Da su oni jedni od najvećih pobednika.

Ne može se doprineti ekonomskom razvoju ako pljujete po svojoj državi svugde po svetu, ako na mikrofonu to kažete u javnosti, šta tek govorite sa onima kojima se sastajete. Hajde da čujemo šta su neki ljudi rekli o našoj Vojsci i našoj zemlji.

Nemački car Vilhem – junaci, šaljem vas u rat protiv jednog malog ali veoma hrabrog naroda, to su Srbiji koji su u vreme tri nedavna i vrlo teška okršaja sa Turskom, Bugarskom i Austrougarskom pružili svetu dokaz o najubedljivijim vrlinama i sjajnim vojničkim sposobnostima, i koji su na svojim zastavama uprskanim krvlju, pisali tokom četiri godine samo nenadmašne i slavne pobede. Franc Tirfalder – mnogo su mi puta učesnici u tamošnjem ratu saopštili koliko su ih duboko dirnuli hrabrost Srba, njihovo viteško ponašanje prema pobednicima i prema pobeđenima, njihova izdržljivost i vojno držanje. Boris Tadić – šta će nam Vojska. Zahvaljujem.

Hvala.
Na član 4. amandman je podnela Olivera Ognjanović.

Zahvaljujem.

Činjenica da članovi saveta daju mišljenje na način očuvanja ratnih memorijala Republike Srbije, ukazuje nam na to da ćemo kroz očuvanje istorije i negovanja tradicije oslobodilačkih ratova otvoriti mogućnosti za kontinuitet, ali i razvoj novih grana turizma.

Turizam značajno doprinosi sprovođenju strategije razvoja, jer omogućava lokalnim zajednicama da prepoznaju širi značaj svoje tradicije, da je učine održivom, prepoznatljivom i da je prenesu na sledeće generacije.

Beograd ima vodeće mesto u poseti turista i interesovanju za znamenitosti i smatram da je izuzetno značajno što će Staro Sajmište postati regionalni centar za istraživanje Holokausta. Projekat memorijalnog centra uključuje tri muzeja. Jedan koji se odnosi na stradanje Jevreje, drugi na stradanje Srba i treći na stradanje Roma. Vlada kroz razne konkurse, omogućuje lokalnim zajednicama da unaprede svoju sredinu, pa je tako prošle godine Zavod za zaštitu spomenika kulture Kraljevo dobio sredstva za rekonstrukcije spomen-obeležja na teritoriji Čačka, Kraljeva, Vrnjačke Banje i Raške.

Ovakva ulaganja su doprinela upotpunjavanju turističkih ponuda na ovim destinacijama. Mi sada imamo postojanje jasne politike razvoja turizma, razvijamo efikasnu promocionu politiku. Kulturni turizam je prepoznat kao primarni turistički proizvod i ulaže se na uređenju lokaliteta kulturnoistorijskog nasleđa.

Neophodno je planski iskoristiti sve turističke resurse i time učiniti ponudu raznovrsnom i kvalitetnom. Time turizam ima značajan učinak u ukupnom privrednom razvoju i doprinosi finansijsko stabilnosti. Hvala.