Ja sam prof. dr Nada Kostić, relativno nova poslanica.

Pozdravljam predsedništvo, predsednicu i našeg ministra koji se jako trudi, kao mlad čovek, pun energije, da sredi sve ovo što je nasledio nesređeno.

Prvo bih pohvalila ove predloge zakona i mislim da je zaista bilo vreme da se uredi ta materija zakonski, da ne bi bilo situacija kao što je bilo, ja se sećam u moje vreme, kad sam ja bila direktor KBS „Dr Dragiša Mišović“, bilo je afera, zvali su me novinari iz Zagreba, da su pojedini doktori bili u tom lancu tih nekih živih davaoca organa, trgovina organa, lažnih ultrazvučnih nalaza i tome slično, a da ne kažem sve do kulminacije žute kuće, koja nam je poznata kao kriminal nad kriminalom, gde je isto vršena istraga, ali je sve to nekako uvek bivalo zataškano.

Ono što mislim, pitanje etike i pitanje ljudskih prava, veoma je vezano za ovu problematiku i mislim da je ono u suštini jako osetljiva stvar. Kod nas je počela da se razvija transplantacija kao takva, imali smo transplantaciju bubrega, kao što je koleginica govorila na početku, kad su počeli govori, a kasnije jetre i najzad pluća i srca. E, sad, srce i pluća su još uvek u razvoju, to su skupe metode i tu je potrebna vrlo dobra obuka, izuzetni kadrovi, da bi se to dobro uradilo, a to je izuzetno skupo. Do sada se radilo u inostranstvu, a kao što vidimo, cene su tu približno iste kao kada se to odradi u inostranstvu i kod nas. Ali, svakako naša medicina treba da napreduje, što više naših mladih ljudi da se usavršava i da mi budemo na tom nivou.

Ono što bih ja rekla kao bitno, a to se isto odnosi na matične ćelije, to je savremena medicina i to je veoma važno i značajno u lečenju mnogih bolesti i tkiva, rekla bih nešto što je etičke prirode i što može da otvori vrata za zloupotrebe. E, toga se ja plašim.

Kada je u pitanju 23. član Predloga ovog zakona, transplantacija organa, to je upravo pitanje uslova davaoca organa umrle osobe. Mislim da je daleko bolje da osoba za života, kao što smo do sada imali, zavešta svoje organe i to pismeno potvrdi i dobije donorsku karticu. Na taj način nema zabune. Na ovaj način da za njega, posle smrti, neke iznenadne, je li tako, a on recimo ne želi da da svoje organe, neko drugi odlučuje, otvara mogućnost zaista i korupcije i mita i kriminala i opet svega i svačega.

Zaista se bojim da mi to nekako ne okrenemo, da to nije sigurno i dala sam zato jedan amandman o kome onda kasnije neću govoriti, oduzimati vam vreme, amandman koji se odnosi da se upravo samo zameni taj odnos, znači ne da faktički tu dozvolu daju drugi posle smrti, nego da je daje čovek dok je živ i dok odlučuje. Znate kako, imate verskih i drugih razloga zbog kojih pojedinci zaista ne žele to.

Mi u praksi smo svesni da velika većina ljudi, porodica, onih koji moraju da odu na obdukciju da bismo mi otkrili pravi uzrok njihove smrti, što je veoma važno, odbijaju to. Tako da, mislim da naš narod, koliko je meni poznato, ipak imam iskustvo dosta godina, mislim da će teško to prihvatiti, a bojim se da naš narod neće biti informisan o mogućnosti da Upravi biomedicine dostavi, recimo, svoje neslaganje sa donacijom organa.

Tako da, tu je jedna moja izvesna bojazan i zato smatram da za života je ovo bilo jednostavnije da zavešta svoje organe. Vidite, to objašnjava i onu činjenicu koju smo čuli, naravno mi smo se uskladili sada sa Evropom, za Hrvatsku, da je 30 hiljada ljudi, neko je rekao 30 hiljada ljudi samo nije dalo to, napisalo je to da neće dati svoje organe. E, sad, da li je to realno da 30 hiljada ljudi ili još mnogo ljudi nije znalo uopšte…

Zahvaljujem, potrošili ste vreme.

(Nada Kostić: Eto, to je samo moja primedba. Što se tiče psihoaktivnih lekova, tu se u potpunosti slažem. Naravno, tu više smatram da ove druge službe, odnosno drugi resori treba da…)

Da, tako je.

Reč ima poslanica Borka Grubor.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, predloženi zakoni iz oblasti zdravstva koji su danas na dnevnom redu uređuju vrlo važne oblasti koje se tiču velikog broja naših građana, od najmlađih do najstarijih.

Zakon o presađivanju ljudskih organa uređuje i obezbeđuje sistem u oblasti zdravstva kojim se propisuje način, postupak i uslovi uzimanja i presađivanja organa, tkiva i ćelija kao delova ljudskog tela, odnosno način, postupak i uslovi za lečenje neplodnosti biomedicinski potpomopognutom oplodnjom.

Razlozi za donošenje zakona sadržani su u potrebi da se utvrde i obezbede uslovi za postizanje standarda kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa za presađivanje, kao i uslovi rada i način organizacije zdravstvenog sistema u cilju obezbeđivanja optimalne dovoljnosti ljudskih organa za presađivanje i obezbeđenja visokog nivoa zaštite ljudskog zdravlja, kao i uvažavanje prioritetnih interesa za očuvanje života i zdravlja i zaštitu osnovnih ljudskih prava i dostojanstva davaoca ljudskih organa i primaoca organa.

Važeći zakon koji uređuje oblast presađivanja organa nije prepoznao značaj definisanja i uređenja delatnosti u ovoj oblasti, kao i uslove pod kojima se ta delatnost može obavljati, a u koje spada darivanje, testiranje, procena podobnosti davaoca ljudskih organa, pribavljanje, očuvanje, dodela i presađivanje ljudskih organa u svrhu lečenja ljudi, što je prouzrokovalo lošu dugogodišnju praksu da se u zdravstvenim ustanovama sprovode postupci u ovoj oblasti, ali bez definisanja uslova na nacionalnom nivou kako će se oni obavljati, kao i bez pravljenja razlike između zdravstvene ustanove koja može biti bolnica za darivanje organa i zdravstvene ustanove koja može biti centar za presađivanje ljudskih organa, što je za posledicu imalo nemogućnost izdavanja dozvole za rad svim gore pomenutim zdravstvenim ustanovama.

Jedan od osnovnih razloga za donošenje ovog Predloga zakona je povećanje kadaveričnih donacija i povećanje broja uspešno obavljenih postupaka presađivanja organa, te smanjenje liste čekanja za presađivanje ljudskih organa. Neophodno je utvrditi osnove za uspostavljanje organizacionog sistema, kao i utvrditi efikasne procedure za darivanje, odnosno pribavljanje organa umrlih lica u skladu sa profesionalnim standardima, stručnim smernicama i etičkim načelima u savremenim standardima medicinske nauke i prakse, kao i osnove kvaliteta bezbednosti ljudskih organa za presađivanje.

Predlogom zakona je propisano donošenje programa presađivanja ljudskih organa koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije i ujedno propisao pojednostavljenu proceduru izdavanja odobrenja zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova presađivanja ljudskih organa, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti presađivanja ljudskih organa u cilju uspostavljanja i održavanja sistema sledljivosti.

Takođe je precizirana uloga i zadaci Uprave za biomedicinu, kao kompetentnog tela u oblasti biomedicine na nivou cele Republike Srbije, s tim da je preciziran inspekcijski nadzor nad radom zdravstvenih ustanova iz oblasti presađivanja ljudskih organa, čime se obezbeđuje kontinuiranost stručnog nadzora u oblasti biomedicine, koja je specifična zbog svakodnevnog uvođenja novih metoda i procedura rada, te se nameće potreba za nadzorom od strane stručnjaka sa najvećim iskustvom u praksi koji prate savremena dostignuća nauke u ovoj oblasti.

Republika Srbija u okviru društvene brige za zdravlje stanovništva obezbeđuje uslove i standarde kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa za presađivanje obezbeđivanjem sredstava za sprovođenje promocije dobrovoljnog davalaštva ljudskih organa, u cilju informisanja javnosti i podizanja društvene svesti o važnosti darivanja ljudskih organa posle smrti, za nabavku opreme za utvrđivanje smrti po neurološkim kriterijumima, za uspostavljanje odgovarajućeg informacionog sistema za pravilnu dodelu ljudskih organa i međunarodnu saradnju za uspostavljanje mreže koordinacionih timova zdravstvenih ustanova uključenih u republički program za presađivanje ljudskih organa i Uprave za biomedicinu, za model finansiranja rada koordinacionih timova, timova za uzimanje ljudskih organa i timova za presađivanje ljudskih organa u zdravstvenim ustanovama uključenih u republički program za presađivanje ljudskih organa, za prevoz timova ljudskih organa, za uspostavljanje organizacionog sistema i standarda kvaliteta i bezbednosti za sprovođenje nacionalnog programa za presađivanje ljudskih organa u Republici Srbiji i međunarodnu saradnju.

Svaka stacionarna zdravstvena ustanova sa jedinicom intenzivnog lečenja uspostavlja sistem i efikasnu proceduru za darivanje, odnosno pribavljanje ljudskih organa umrlih lica, u skladu sa najboljom medicinskom praksom. Sistem i procedure obuhvataju dostupnost kvalifikovanog kadra, opreme i procedura za utvrđivanje smrti, osiguranje odgovarajućeg pristanka za darivanje ljudskih organa, optimalno zbrinjavanje i održavanje vitalnosti ljudskog organa davaoca, procenu podobnosti davaoca ljudskih organa, kao i obezbeđenje brze dostupnosti odgovarajućih informacija za potrebe državne ili međunarodne razmene organa.

Propisano je da testiranje na krvlju prenosive bolesti i imuno-genetsko testiranje davaoca i primaoca obavlja zdravstvena ustanova koja ima ovlašćenje za obavljanje testiranja. Takođe je propisano da presađivanje ljudskih organa obavlja zdravstvena ustanova tercijarnog nivoa zdravstvene zaštite iz plana mreže koju donosi Vlada i koja ima dozvolu za obavljanje poslova uzimanja, odnosno presađivanja jednog ili više ljudskih organa.

Direktor Uprave za biomedicinu rešenjem izdaje, odnosno oduzima dozvolu za obavljanje poslova iz oblasti presađivanja ljudskih organa. O uzimanju ljudskog organa od živog davaoca u svrhu presađivanja primaocu odlučuje tim za presađivanje ljudskih organa i etički odbor centra za presađivanje ljudskih organa u kome se vrši presađivanje. Uzimanje ljudskih organa od živog davaoca zbog presađivanja u telo drugog lica radi lečenja dozvoljeno je ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi: da je davalac ljudskog organa punoletno i poslovno sposobno lice, da je davalac ljudskog organa dao pismeni pristanak kao izraz slobodne volje i nakon što je detaljno upoznat sa rizicima darivanja da je izvršena procena rizika po život i zdravlje davaoca ljudskih organa i utvrđeno da ne postoji značajan rizik za njegovo zdravlje i da je etički odbor dao saglasnost za uzimanje ljudskog organa.

Osim svega navedenog, propisano je da su centri za presađivanje ljudskih organa dužni da dugoročno prate zdravstveno stanje davaoca ljudskog organa nakon presađivanja ljudskog organa i vode evidenciju o živim davaocima ljudskih organa. Uzimanje ljudskih organa od umrlog lica zbog presađivanja drugom licu može izvršiti isključivo posle dijagnostikovanja i utvrđivanja smrti na osnovu medicinske dokumentacije. Republičku listu čekanja prema vrsti potrebnih organa sačinjava Uprava za biomedicinu za pacijente koji su državljani Republike Srbije, izuzetno se ljudski organi mogu dodeliti i strancima u okviru međunarodne razmene organa.

Svi poslovi iz oblasti presađivanja ljudskih organa sprovode se u skladu sa odgovarajućim profesionalnim standardima, stručnim smernicama i etičkim načelima, kao i zahtevima kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa za presađivanje propisanih ovim zakonom. Zdravstvene ustanove koje obavljaju poslove iz oblasti presađivanja ljudskih organa vode dokumentaciju i obezbeđuju sledljivost svih pribavljenih dobijenih i presađenih, te neiskorišćenih ljudskih organa u Republici Srbiji od davaoca do primaoca, i obrnuto.

Uprava za biomedicinu obezbeđuje primenu jedinstvenog sistema identifikacije davaoca i primaoca, kako bi se omogućila sledljivost organa od davaoca do primaoca koji je njim povezan. Dokumentaciju iz ove odredbe zdravstvene ustanove čuvaju 30 godina u pisanom ili elektronskom obliku. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Sonja Pavlović. Nije tu.
Reč ima Olivera Ognjanović. Izvolite.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Uvaženi ministre sa saradnicima, danas je pred nama set oblasti iz oblasti zdravstva. Predloženim zakonima definiše se registar davaoca matičnih ćelija, utvrđuje se donošenje programa za presađivanje ljudskih organa i pojednostavljuje se procedura izdavanja odobrenja zdravstvenim ustanovama za obavljanje presađivanja ljudskih organa, kao i postupak davanja pristanka za presađivanje organa. Dugačke su liste pacijenata koji čekaju na transplantaciju organa koji će im produžiti i olakšati život, a još je veći broj onih koji, nažalost, nisu dočekali taj momenat.

Podaci nam govore da je najveći broj donora i transplantacija srca bio prošle godine. Upravo ovaj zakon ima za cilj da obezbedi optimalnu dovoljnost ljudskih organa i pojednostavi procedure izdavanja odobrenja, čime će se povećati broj spašenih života.

Što se tiče izmena i dopuna Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, prema rezultatima nacionalnog istraživanja života stanovništava Srbije iz 2014. godine, korišćenje psihoaktivnih supstanci, odnosno upotreba ilegalnih droga zabeležena je kod 8% od ukupne populacije starosti od 18 do 64 godine. Prema sprovedenom istraživanju među učenicima starosti 16 godina, ukupno 8% učenika je bar jednom probalo neku drogu. U studentskoj populaciji 83% studenata reklo je da je nekada probalo narkotike. Od onih koji su probali narkotike, njih 4,5% ih konzumira svakog dana. Proizvodnja i krijumčarenje psihoaktivnih kontrolisanih supstanci u Srbiji predstavlja najprofitabilniji oblik kriminala.

Od izuzetnog značaja je uspostavljanje sistema za rano upozoravanje o novim psihoaktivnim supstancama, a konačni cilj je informisanje svih subjekata u Srbiji o pojavi novih psihoaktivnih supstanci i merama za smanjenje štetnih posledica izazvanih njihovom upotrebom. Dok će centar za monitoring droga, na osnovu analize prikupljenih podataka, sagledati potrebe koje se odnose na unapređenje programa prevencije, lečenja i rehabilitacije.

Dostupnost opasnih narkotika je zastrašujuća, a posledice mogu biti smrtonosne. Mediji su prepuni različitih priča o žrtvama upotrebe narkotika, među kojima je ogroman broj tinejdžera. Polazeći od činjenice da je konzumacija narkotika u Srbiji u porastu poslednjih godina, akcenat se stavlja na prevenciju zloupotrebe droga i na lečenje.

Vlada Srbije je 2014. godine usvojila Strategiju o sprečavanju zloupotreba droga za period od 2014. do 2021. godine i njen prateći akcioni plan kojima su predviđene aktivnosti u oblasti smanjenja potražnje droga i prevenciju narkomanije. Najgori su podaci, odnosno činjenice, da korišćenje narkotika dovodi do povećanja obolelih od neizlečivih bolesti, do povećanja nasilja, kriminala i ostalih krivičnih dela u koje se ovisnici o narkoticima vrlo lako uključuju.

Ono što je neizostavno jeste ogromno angažovanje Ministarstva unutrašnjih poslova u pronalaženju mreža trgovine narkoticima, gde je u neprekidnoj borbi sa dilerima širom Srbije zaplenjeno na stotine kilograma raznih narkotika i otkriven veliki broj laboratorija za proizvodnju ovih supstanci, što danas nismo spominjali.

Naš je zadatak da se što više uključimo u aktivnosti gde ćemo podići svest i saznanje, pre svega mladih, o štetnosti i rizicima konzumiranja narkotika i da uključimo mlade u borbu protiv ovih pošasti.

Impresionirana sam rezultatima i angažovanjem Ministarstva unutrašnjih poslova, takođe i Ministarstva zdravlja u borbi i otkrivanju dilerskih mreža i dajem vam podršku da imate što više akcija kao što je bila akcija „Aurora“.

U danu za glasanje, SNS će podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Hvala.
Vojislav Vujić.
Boško Obradović.
Milimir Vujadinović.
Balša Božović.
Aleksandar Marković.
Marija Jevđić.
Ivan Kostić.
Vlado Babić. Izvolite.

Hvala.

Uvažena predsednice, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, koleginice i kolege narodni poslanici, danas su na dnevnom redu ovog skupštinskog zasedanja tri zakona iz oblasti zdravstva i to su: novi zakon o presađivanju ljudskih organa, čiji su razlozi za donošenje sadržani u potrebi da se oblast presađivanja ljudskih organa sistemski potpuno uredi i da se tako stvore i obezbede uslovi za postizanje standarda kvaliteta i bezbednosti ljudskih organa koji su namenjeni za transplantaciju.Uz to potrebno je obezbediti dovoljan broj ljudskih organa za presađivanje uz očuvanje ljudskog dostojanstva kako primaoca, tako i davaoca ljudskih organa.

Ovim zakonom jasno će se podeliti zdravstvene ustanove koje će obavljati poslove presađivanja od onih zdravstvenih ustanova koje će biti donor bolnice. Uz to donošenjem programa transplantacije koji će biti jedinstven na području Srbije i kojim će se jasno definisati procedure i postupci celokupnog postupanja presađivanja kojom će se uvesti red i u ovu oblast. Ujedno će se i uspostaviti jedinstven informacioni sistem u oblasti presađivanja organa, odnosno sistem sledivosti, a biće i pojednostavljeno izdavanje odobrenja zdravstvenim ustanovama da rade presađivanje organa s time što će inspekcijski nadzor vršiti stručnjaci koji su posebno edukovani kako bi se održao visok kvalitet ove medicinske usluge.

Što se tiče razloga za donošenje novog Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, oni su sadržani u potrebi da se oblast primene ljudskih ćelija i tkiva zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, s obzirom da se ova oblast intenzivno razvija i daje nam mogućnosti za lečenje. Zakonom se definišu ustanove koje mogu biti banke ljudskih ćelija i tkiva. Osim toga, neophodno je definisati i registar davalaca matičnih ćelija hematopoeze koji će omogućiti pronalaženje nesrodnih davalaca i obezbediti neophodne ćelije radi presađivanja i u ovoj oblasti može se uspostaviti informacioni sistem sledivosti.

Svaki građanin Srbije može dati pismeni pristanak za primenu njegovog organa i tkiva, isto kao što to može pismeno ili usmeno i da zabrani. Ali ako se tokom života nije izjasnio u vezi sa ovim, njegova porodica u trenutku njegove smrti može to da učini. Donošenjem ovog novog zakona stvoriće se uslovi za promociju davalaštva i podizanje svesti naših građana o značaju davanje uz poštovanje principa sledivosti u svrhu lečenja, a samim tim će se unaprediti kvalitet pružene zdravstvene zaštite sa propisima EU o ovoj oblasti.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama, u skladu sa direktivom EU, uvodi se pojam nove psihoaktivne supstance kako bi se i te nove psihoaktivne supstance obuhvatile definicijom droge i time obezbedio zakonski okvir za postupanje i preuzimanje mera u vezi sa pojmom nove psihoaktivne supstance. Time se obezbeđuje i pravni okvir za uspostavljanje centra za monitoring droga kao i zavisnosti od njih u Ministarstvu zdravlja u cilju praćenja, prikupljanja i analize podataka o postojanju droga na nacionalnom nivou, a biće povezana sa istim centrom na nivou Evrope. U centru će se prikupljati podaci o upotrebi droga u opštoj populaciji, lečenje zavisnika, mortalite, infektivne bolesti i rizično ponašanje povezano sa njenom upotrebom kao indikatori koji su pokazatelji trenutne ponude, prodaje i distribucije droga.

Ovim zakonom takođe se definišu pravni okviri za donošenje podzakonskih propisa kojima će se regulisati skladištenje, uzrokovanje i uništavanje oduzetih psihoaktivnih kontrolisanih supstanci. Hvala vam.

Hvala vam.
Marija Janjušević.
Desanka Repac.
Jelena Vujić Obradović.
Aleksandra Jerkov.
Ivana Stojiljković.
Maja Videnović.
Reč ima Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsednice sa saradnicima, uvaženi ministre takođe sa saradnicima, poštovani predstavnici pravosuđa, SNS nema dilemu kada treba da podrži zakone koji se odnose na život, na unapređenje kvaliteta života njenih građana, a nema ni dilemu kada treba da podrži predlog za izbor sudija jer smatramo da će izbor sudija doprineti efikasnosti pravosudnog sistema, a efikasnost pravosudnog sistema takođe jeste u interesu građana Republike Srbije.

Najpre moram da istaknem da predlozi zakona koji dolaze od Ministarstva zdravlje jesu značajan iskorak napred ka unapređenju zdravstvenog sistema uopšte, ali takođe i u primeni novih metoda, u lečenju onih građana, a njihov broj nije tako mali, kojima je jedini način izlečenja i preživljavanja, odnosno jedini način života upravo presađivanje organa. U tom smislu smatram da je zakon koji se odnosi na presađivanje organa značajan iskorak napred u civilizacijskom smislu, ali i značajan iskorak napred kada se tiče razbijanja predrasuda i stereotipa koji su do sada možda važili u našem društvu.

I te kako značajnim smatram kampanju koji ću Ministarstvo zdravlja voditi u cilju pronalaženja, odnosno u cilju adekvatnog broja organa koji će služiti za transplantaciju i produžiti život svima onima od kojih život i budućnost kako njih, tako i život njihovih porodica i te kako zavisi.

Ono što takođe želim da istaknem to je Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim kontrolisanim supstancama. Zašto želim da istaknem poseban značaj ovoga zakona? Zato što je zloupotreba psihoaktivnih supstanci i te kako ozbiljan ne samo zdravstveni, već i širi društveni problem ne samo zdravstveni, već i socijalni problem i nije pitanje zloupotrebe psihoaktivnih supstanci samo pitanje Ministarstva zdravlja, već upravo onako kako ste Predlogom zakona to i pokazali. To zahteva jedan multidisciplinarni pristup i uključivanje svih, kako nevladinog sektora, tako i lokalne samouprave, ali i svih nadležnih ministarstava pored Ministarstva zdravlja i Ministarstva rada i Ministarstva prosvete i Ministarstva unutrašnjih poslova i svih drugih ministarstava.

Naravno da se izmene i dopune ovog zakona baziraju na analizi zakona koji je donet 2010. godine. Znači, uočene su one negativne posledice, odnosno negativni efekti tog zakona i ovim zakonom želimo to da ispravimo. Naravno, bazira se i na strategiji za period 2014. do 2021. godine. Zasniva se i na akcionim planovima, ali zasniva se i na ciljevima koji se predloženom i usvojenom strategijom, koju je Vlada usvojila još 2014. godine, postižu, a jedan od ciljeva je upravo smanjenje ponude, smanjenje tražnje narkotika, zatim međunarodna saradnja u suzbijanju psihoaktivnih supstanci, zatim adekvatna koordinacija, što ovim Predlogom zakona i činite, zatim monitoring, evaluacija i izveštavanje.

Zašto je sve ovo važno i zašto je formiranje Centra za monitoring droga značajno? Zato da bismo uopšte znali koliki je obim rasprostranjenosti jedne pojave mi moramo da imamo centralnu bazu podataka. Zašto je važna centralna baza podataka kada se tiče psihoaktivnih supstanci? Zato što se svako strateško planiranje i svake radnje koje se iz strateškog planiranja preduzimaju upravo zasnivaju na adekvatnim i relevantnim podacima. Ti podaci po prvi put će biti relevantni upravo formiranjem ovog centra.

Zašto je još važno? Zašto su važni ti podaci i analize tih podataka? Zato da bi se planirale i preduzele adekvatne mere koje će u stvari dovesti do sprečavanja zloupotrebe psihoaktivnih supstanci, ali možda mnogo značajnije od toga do planiranja onih mera i aktivnosti koje se odnose na preveniranje nastajanja problema, odnosno na prevenciju.

Ovde je pominjano danas od poslanika opozicije da MUP gotovo ništa nije učinilo na planu suzbijanja i borbe protiv dilera narkoticima. Ja moram da istaknem da je u poslednje tri godine MUP, zajedno sa tužilaštvom, zaplenilo 10 tona narkotika. Među narkoticima najviše se nalazi marihuana, ali samo prošle godine u Termoelektrani „Nikola Tesla“ uništeno je 200 kg narkotika, među njima takođe najviše marihuane, ali i 40.000 raznih drugih tableta.

Takođe moram da naglasim veliku ulogu i koordinaciju i sinhronizovane aktivnosti i preventivne aktivnosti MUP i Ministarstva obrazovanja koje kod dece osnovnog školskog uzrasta, a to je četvrti i šesti razred osnovne škole, sprovode preventivne programe upravo kako bi se deca na nekom najranijem uzrastu, a svakako složićete se da mi sa preventivnim aktivnostima moramo da krenemo već iz dečijeg vrtića, upoznali sa svim štetnostima zloupotrebe psihoaktivnih supstanci.

Zabrinjavajući je veliki rok od kada lice prvi put zloupotrebi psihoaktivnu supstancu, pa do pojavljivanja kod lekara. Prema nekim istraživanjima, mada pravo istraživanje u stvari izvršeno je tek 2014. godine, prođe deset godina. To je veliki vremenski period i zbilja moramo uraditi sve da dođe do efikasnih, adekvatnih, blagovremenih mera koje se odnose na preveniranje ovog problema.

Takođe moram da istaknem da što se tiče analize uzoraka psihoaktivnih supstanci, ta analiza uzoraka obavlja se u MUP i u laboratorijama BIA. Takvih laboratorija postoji pet na teritoriji Republike Srbije. One rade po najvišim mogućim međunarodnim standardima. To je standard ISO 17025 i ovo pominjem zato što je analiza uzoraka psihoaktivnih supstanci i razmena podataka koja se odnosi na analizu i te kako značajna sa aspekta međunarodnih krivičnih istraga, jer znamo da je prodaja narkotika, na žalost, jedan od najunosnijih poslova.

Sa ovim bih završila. SNS u ime života i napretka i pravde glasaće za sve predloge. Zahvaljujem.

Hvala.
Narodni poslanik Miladin Ševarlić. Nije tu.
Reč ima narodni poslanik LJiljana Malušić.