Dve rečenice radi Visokog saveta sudstva.
Hvala vam što ste dobro odabrali kandidate. Niste radili kao prethodnici. Prethodni su vam učinili ono što istorija sudstva nije zabeležila od antičkih vremena do danas. Izabrali su mrtvog sudiju za sudiju LJubišu Ristića. Nata Mesarović je izjavila da je 200 sati potrošila u razgovoru. Pitam je ja i pitaju je građani – kako je mogla obaviti razgovor s mrtvim sudijom, a naplatila je pare. Dalje da ne govorim, jednu sudkinju a zove se, nemam vremena, ali dozvolite radi primera i da ako imaju morala ne bi ustajali ovi nasuprot nas, a zove se Sonja Brkić, izabrana je za sudiju a ujedno je i bila član RIK. Da li to Zakon o sudijama zabranjuje? Zabranjuje, bar u ono vreme. Verujem da i danas zabranjuje. To joj nije smetalo da je uzela 2.673.000 dinara. Poštovani poslanici, nije ih vratila. To je radio prethodni režim. Meni je žao što ih nema da vodimo polemiku. Pobegnu bre, neradnici jedni pobegnu i onda nemaju hrabrosti dalje da govore.
Završiću sad sa sudstvom sa jednom rečenicom. Iz izveštaja Evropske komisije, koja je dala ocenu da nam je sudstvo u vreme njihove vlasti bilo najgore u Evropi. Dakle, evo šta kaže ova rečenica. Iz knjige koju sam uzeo reforma pravosuđa u Srbiji 2008, 2012. godine, strana 96, to stoji. Dalje nastavlja Evropska komisija, citiram – proces reizbora sudija bio je netransparentan rizikujući time i princip nezavisnosti. Završen citat. Ko je vama gospodine iz Visokog saveta sudstva, hteo lekcije da drži? Nemaju morala. Da imaju ne bi se pojavili danas. Profesor Pavlović, ovaj se pojavio, kraj stečaja, nakon osam meseci. Pobegao je, nisu u stanju tri minuta da sede ovde a kamoli nešto drugo.
I na kraju, gospodine ministre, možete biti sretan čovek, za vašeg mandata ni jedna afera se nije desila u zdravstvu. Ja nema vremena i ne želim iz drugih razloga, devet u njihovo, devet afera neviđenih. To ćemo govoriti kada dođu amandmani, pa ćemo ukrstiti koplja sa gospodom nasuprot nas. Jedna poslanica, mislim da je iz nikad im dosta nije bilo, neki dan predsednika države nazvala baksuzom. To je sramota. Ona je bre baksuz. Naš je predsednik države više napravio i ova Vlada za pet meseci nego prethodne za deset godina. Baksuz je njihov predsednik tamo koji je 14 stečajeva uništio na neki način i digao za svaki 50 miliona dinara. Koliko je, što gospodin Rističević rekao, ojadio Amerikance, nije mi ni žao koje je pare uzeo. Žao mi je jer je od naše sirotinje koje su uzeli.
Izvinjavam se, ali imaćemo vremena po amandmanima. Nemojte se gospodine ministre sekirati zbog ovih što su danas prozivali, to vam je samo plus u životu. Hvala.

Hvala.
Na listi više nema govornika, te pitam da li se javlja neko ko nije iskoristio pravo iz člana 96. Poslovnika?
Nenad Božić, izvolite.

Hvala predsedavajuća.

Ja bih još samo ovo kratko vreme koje imam da iskoristim da se osvrnem na izbor sudija koji se biraju prvi put.

U ovom obrazloženju koje smo dobili ima hronologija događaja od raspisivanja oglasa do donošenja određenih odluka od strane VSS koji je zadužen da sprovede vrednovanje sudija i da te svoje odluke posle dostavi Skupštini i nama na usvajanje.

Ono što bih ja imao primedbu ovde je da mi nismo u ovom obrazloženju dobili uopšte nikakvu niti rang listu kako su sudije vrednovane, samo da pomenem da je za ovih devet mesta u Upravnom sudu konkurisalo 118 kandidata, a da za jedno mesto u Privrednom sudu u Novom Sadu je konkurisalo 27 kandidata. Samim tim, pogotovo za ovo jedno mesto je bilo jedan prema 27, očigledno je da se dosta kandidata javilo na oglas koji je raspisan, to je pohvalno da bude raspisan oglas interni. Međutim, mi ne vidimo kako je sprovedena ta procedura. Ne sumnjam da je VSS samu proceduru sproveo po zakonu. Međutim, nama poslanicima i uopšte javnosti nije dostavljena nikakva rang lista gde se vidi recimo kako su te sudije bodovane po određenim kriterijumima koji su zadati. Drugo, polagali su čak i ispit. Ovde se navodi i to. Niti vidimo rezultate tog ispita, niti znamo koliko su ovi kandidati koji su izabrani da nam se predlože da donesemo odluku da postanu pomoćnici sudija, koliko su poena na primer osvojili. Koliko je to od maksimalnog broja poena itd.

Ova praksa inače da nam se ovako dostavlja samo spisak kandidata sa biografijama inače je nažalost ustaljena i ja bih da predložim Ministarstvu pravde i VSS da nama poslanicima i javnost da obavesti detaljnije o samom načinu izbora. Ovako mi stalno imamo utisak da je tu nešto skriveno, a znate i sami da kada je nešto skriveno uvek se otvara sumnja da nešto nije u redu, a ja se nadam da je nama svima u cilju da dobijemo najbolje kandidate, da ti pomoćnici sudija jednog dana konkurišu pa da budu dobre sudije itd.

Mislim da je to jako značajno i nažalost ta praksa se do sada koristila i mislim da to uopšte nije u redu i hteo bih, ako može neko iz ministarstva ili iz VSS, isto tako na sajtu VSS zadnjih nekoliko sednica uopšte nema nijednog zapisnika sa sednice. Tako da ne možemo ni tamo da se informišemo, sem toga što nismo dobili….

Hvala. Vreme ste potrošili.
Reč ima Vjerica Radeta.

Ovi zakoni, a pogotovo zakon o kojem su danas narodni poslanici najviše govorili, odnosno Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa, nikako nije smeo da se raspravlja daleko od očiju i ušiju javnosti. Nemoralno je što ste to uradili na ovaj način, kada uglavnom nije bilo televizijskog prenosa, a očekuje se da neko ko ne želi da mu budu transplantirani organi u slučaju moždane smrti, mora o tome da se precizno izjasni, a još ste rekli da može i usmeno, što je baš onako ozbiljna siguracija da će to tako i da se poštuje. Kako, na koji način mislite da će do javnosti uopšte dospeti ono što ovaj zakon predviđa, što je jako značajno svakom građaninu Srbije?

Dakle, morali ste da dozvolite da ovo bude jedna javna rasprava, jer ne mislite valjda da će građani Srbije da čitaju „Službeni glasnik Republike Srbije“ da bi videli kako izgleda tekst ovog sada Predloga, a za koji dan i zakona?

Ništa nije dobro u ovom zakonu i suštinski on je neustavan. Rekla sam već, mi ćemo se obratiti Ustavnom sudu i verujemo da će ovaj novi sastav Ustavnog suda, gde su zaista nekolicina sudija Ustavnog suda ljudi koji su od moralnog integriteta i odlični pravnici i verujemo da će oni uzeti u obzir sve razloge koji budu navedeni u toj našoj ustavnoj žalbi, jer ne možete vi da uzimate organe od nekoga ko to izričito ne prihvati. Donorske kartice su nešto što je bilo prihvatljivo. Dakle, da li mi mislimo i pojedinačno i kako god da je u redu ili nije u redu, da li mi kao laici možemo prihvatiti stav lekara o moždanoj smrti, to je jedna strana medalje.

Ako postoji mogućnost da svaki čovek kaže – da, ja želim da budem donor, ukoliko budem u takvoj situaciji u životu, i to može da se prihvati. Ali…

Hvala.
Reč ima Marijan Rističević. Izvolite.

Zahvaljujem.

S obzirom da imam 13 i po minuta, ovo će malo da potraje do utakmice.

Dame i gospodo narodni poslanici, danas smo čuli prigovore onih koji dok su vladali ništa nisu uradili. Da su posle 2012. godine oni ostali na vlasti, srpska trobojka bi bila zastava bele boje. Dakle, ništa u ovoj zemlji nije zatečeno. Bila je to kuća golih zidova.

Napredak u jednom domaćinstvu, u jednoj državi se javlja obično kada dođe do promena i kada neko vešt, neko ko želi, preuzme stvari u svoje ruke i napravi neki napredak. Sve mogu da prigovaraju, ali ne mogu da prihvatim kritiku onih za čije vreme ništa nije urađeno, već je sve bilo razgrađeno.

Mi koji smo želeli tržišnu ekonomiju i demokratiju, od njih smo dobili samo monopol i kriminal, neviđenu korupciju koja je pojela državu. Oni koji se tobože zalažu za demokratiju, treba da znaju da bez države nema demokratije. Takva država ne postoji.

Danas smo slušali njihove prigovore iz oblasti zdravstva. Ništa oni u zdravstvu nisu uradili. Klinički centar Niš nisu oni napravili, niti bi ga bilo kada napravili. Kod njih je lista za čekanje u Kamenici bila šest meseci, čini mi se. Oni su naplaćivali redosled u zračenju u Sremskoj Kamenici, trgujući brojevima sa kojima se išlo na zračenje. U najtežim bolestima oni su pravili biznis. Kamenica je koštala pet-šest puta je povećana njena cena, pet puta su produžavani rokovi gradnje, bili su tu neki čuveni graditelji, bili su tu neki tetkići Republičkog javnog tužioca u Novom Sadu, u kliničkom centru, bile su to supruge raznoraznih funkcionera stran-ke bivšeg režima, ali ništa nisu mogli da urade, ništa od opreme nisu nabavili.

Sa istim tim novcem mi smo nabavili opremu, sagrađen je klinički centar, kupljen je gama nož, kupljeno je linearnih akceleratora koliko je trebalo, redovi se ukidaju, itd. Ostalo je još da se povećaju plate. Napredak je spor, ali je vidljiv, nama koji želimo to da vidimo. Oni koji to ne žele da vide, oni to ne mogu da prihvate. Jer, jednostavno, njima nije cilj napredak ove države, njima je cilj dolazak na vlast, i to ne izborima, nego ulicom.

Danas vidite da nikoga od Đilasove levice ili Đilasove desnice nema. To što Borko nije tu, mogu da razumem, levica nije prisutna u parlamentu, ali nema ni desnice. Desnica je navodno bila protiv one levice, levica protiv desnice, a svi su se ujedinili protiv nas.

Da ja ne bih dužio, ja verujem u ovu državu, verujem u narodne poslanike koji daju mandat Vladi, verujem u birače koji daju mandat predsedniku i verujem da ćemo korak po korak, stepenicu po stepenicu, merdevinama uspeha, naporno doći do boljeg života, jer merdevine uspeha ne doživljavamo kao lift, ono što su doživljavali oni. Hvala.

Zahvaljujem, kolega Rističeviću.
Reč ima dr Vladimir Orlić. Izvolite.