Hvala, uvažena predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, gospodo iz pravosuđa, ja ću danas govoriti o Predlogu zakona o izmenama i dopunama Zakona o psihoaktivnim i kontrolisanim supstancama.

Naime, droga, alkoholizam, pa i kocka su tri poroka koja izjedaju srpsko društvo. Na žalost, nemamo dovoljno istraživanja, ono što je validno i dobro od istraživanja je Institut „Batut“, koji je svojom statistikom došao do cifre da u Srbiji ima trenutno zavisnika, mislim na opijate, 50.000 registrovanih zavisnika, što nije mali broj, ali kada pogledate EU, nije dobro poređenje, ali smo zaista zemlja koja nema veliki procenat droge.

Nekada sam radila na opštini Voždovac, pa sam se i sama bavila istraživanjem i držala tribine sa predstavnicima MUP i došli smo do nekog podatka da u Srbiji ima malo više zavisnika od 50.000. Ovo je registrovanih. Mislim da sigurno ima preko 100.000 ljudi koji su bar probali jednom ili više puta drogu.

U Srbiji je karakteristika da uglavnom juškarci konzumiraju mnogo više opijata nego žene i taj procenat ide oko 90%, a žene su uglavnom tabletomani i to je negde oko 10% žena koje konzumiraju drogu.

Ono što je vrlo validno i treba istaći da od najranijeg detinjstva, znači maltene od vrtića, razno raznim vežbicama, pa onda kroz čitavo školovanje, pa kroz osnovnu i srednju školu moramo deci objašnjavati i imati stalne edukacije i imati sastanke sa roditeljima, jer roditelji su najvažnija karika u lancu, a onda zatim škole, osnovne i srednje.

Ono što mene brine nije samo taj veliki postotak, rekla bih, tih 50.000 ljudi, već način na koji se uzimaju ti opijati. Masa dece koja uzima heroin nema novac da kupi čist heroin, pa se onda dešava da više dece, govorim o deci mada tu ima i starije populacije,uzimaju jednu iglu. Tako da imamo pojave bolesti, imamo AIDS, imamo dosta zaraznih bolesti, između ostalih hepatitis C. To je ono o čemu medicinari i sve struke treba da povedu računa kad se tiče edukacije naše dece.

Inače, Srbija se nalazi na vetrometini, tako bih nekako rekla, na istoku i zapadu, zapadu i istoku, pa se nalazi na glavnoj ruti, ili tranzitu velike količine droga. Srećom, dobili smo ministra koji to veoma uspešno i dobro radi tako da imamo na godišnjem nivou izuzetno velike zaplene te droge.

U Srbiji se najviše koristi kanabis, zatim sintetičke droge, znači tablete, onda idu heroin, koji je izuzetno skup, dolazi do 22.000 evra po kilogramu, i na kraju kokain koji je od 40.000 do 50.000 evra.

Ne treba biti dovoljno pametan pa izračunati da se za taj novac može kupiti jedan dvosoban stan i ovim putem apel svim mladim ljudima da nikad u životu ne probaju drogu, jer ljudi smatraju da postoje lake i teške droge. Ne postoje lake i teške droge, postoje droge, kreće se od laganih droga, pa se završava na heroinu i kokainu.

Ono što bih naglasila je da Srbija uspešno vodi rat protiv narkotika. Najveći procenat para prolazi kroz ovu zemlju. Nešto prođe, nešto ne prođe, zato treba umrežiti, a to ste vi upravo uradili, različite institucije, od Ministarstva unutrašnjih poslova, preko različitih ministarstava. Moramo biti svi umreženi i pratiti, naročito carina. Carina je ta kod koje se polažu ispiti, koja pronalazi enormno velike količine droge. Srbija ima sreće da ima još uvek nekorumpirane, desi se tu ponekad nešto što ne valja, ali uglavnom je to jedna stabilna i dobra zemlja.

Inače, trgovina oružjem i drogom je najunosniji biznis u svetu. Kod nas, Bogu hvalanije, prosto zato što dobro radimo svoj posao.

Ono što treba istaći da u Srbiji je primećen veliki procenat ili povećana učestalost upotrebe sintetičkih droga. U 2015. godini zapljeno je 1,3 tone biljnog kanabisa, heroina 26 kilograma, 6 kilograma pilula i ostalog. Treba istaći još da je za ovaj zakon 2016. na 2017. skoro mesec dana vođena javna rasprava i uglavnom je bilo dobronamernih sugestija. Jedna od učestalih, znači onih koje su se ponavljale je bilo da se legalizuje kanabis.

Ja sam diplomirani sociolog, nisam kompetentna da govorim o tome, znam da nije legalizovan kanabis, smola kanabisa za lečenje, jer struka upravo kaže da kanabis ne leči, da može samo da probleme koji se tiču, neka vrsta slična metadonu, može da uspori bol, ali nikako da leči. I sigurna sam da možda neće biti iako postoji velika peticija da se to uradi. To prepuštam kompetentnijim ljudima nego što sam ja.

A ono što treba istaći je još da je cilj ovog zakona prikupljanje podataka. Vrlo je važno je kad imate i monitoring. Znači, vrlo je važno kad imate statistiku kolika je potražnja, šta se dešava u ovoj državi, gde ta droga završava. Vi dobro radite svoj posao, sve pohvale za vaš rad, trud i za vašu čitavu kliku ili za sve vaše predstavnike.

Treba reći još da prvo ozbiljnije istraživanje je urađeno 2014. godine na egzemplaru od 5.385 ljudi i da se po prvi put droga proba u osnovnoj školi, a da je neka populacija koja je učestalija u uzimanju opijata od 18 do 64 godine.

Ono što ja znam je da je, nažalost, jedno dete od 9 godina, ne ja nego kaže Institut „Batut“, probalo drogu i to je nedopustivo. Tu bih se ja zapitala šta je sa institucijama, šta je sa roditeljima, šta je ako dete ide u vrtić, školu? Znači, svi moramo biti uključeni u to. Interakcija je put do dobrog načina sprečavanja droge u Srbiji, a ne samo u Srbiji, nego i u svetu.

U Srbiji godišnje umre, u 2015. godini je umrla 41 osoba, hvala Bogu to je mnogo manje, 2,5 puta, nego u 2000. godini, odnosno 2009. godini. Znači da polako se ljudi osvešćuju, jer to je jedna od najvećih pošasti 21 veka. I ne samo to, to što neko upropasti sebe ne valja, ali upropašćava čitavu porodicu, upropašćava i društvo.

Šta još reći? Možda samo da treba da postoji više tribina, mnogo, mnogo edukacija, a ja ću sa zadovoljstvom u Danu za glasanje podržati sve predloge ovih zakona.

Zahvaljujem.
Nataša Vučković odustaje od diskusije.
Reč ima narodni poslanik Srđan Nogo.
Reč ima narodni poslanik Zoran Radojičić.
Reč ima narodni poslanik Dragana Kostić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Uvažena predsednice, gospodine ministre sa saradnicima, izuzetna mi je čast da danas mogu da raspravljam o ovom setu zakona koji je na dnevnom redu i odnosi se o presađivanju organa, ćelija i tkiva kod čoveka.

Vlada Srbije kao i Ministarstvo zdravlja kontinuirano radi, ulaže napor da se obezbede svi adekvatni preduslovi i uslovi za razvoj donorstva, a jedan od njih je svakako i Predlog zakona o presađivanju ljudskih organa koji je danas na dnevnom redu.

Srbija danas ima izuzetno stručne transplantacione timove u referentnim zdravstvenim ustanovama koji svakog dana uz apsolutnu posvećenost i predanost ovom poslu obavljaju transplantacije i spašavaju živote naših građana.

U 2017. godini broj realizovanih donora je 40. Urađeno je 92 transplantacije, od toga 62 bubrega i 23 jetre i sedam srca. Ovi podaci ukazuju na to da je Srbija na dobrom putu za članstvo u Eurotransplantnu, da smo dostigli nivo opremljenosti i stručnosti i da možemo da ispunjavamo izuzetno stroge kriterijume ove organizacije, da postanemo njihovi partneri, a i to da je naše zdravstvo do pre par godina ubedljivo najslabije rangirano u Evropi, je značajno uznapredovalo, kao što je i svest o značaju donorstva na znatno višem nivou, ali još uvek ne na dovoljno visokom.

Građani Srbije treba da budu svesni da je transplantacija za neke pacijente jedini način lečenja ali i život i da svako od nas, naših najdražih može da bude u toj situaciji.

Šesnaest puta je veća verovatnoća da će nam zatrebati tuđ organ, nego da ćemo biti u prilici da svoje organe dajemo nekom drugom, zato ću ja kao i svi, nadam se, poslanici bez obzira na političko opredeljenje u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Hvala.
Reč ima Dejan Nikolić.
Reč ima Dušica Stojković.
Reč ima Dragan Vesović.
Reč ima Zvonimir Đokić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovana predsedavajuća, poštovani gospodine ministre sa saradnicima, ja ću danas govoriti o jednom zakonu, o Predlogu zakona o kome se manje govorilo danas, to je Predlog zakona o potvrđivanju dodatnog protokola između Republike Srbije i Međunarodne agencije za atomsku energiju, uz Sporazum između SFRJ i Međunarodne agencije za atomsku energiju o primeni garantija u vezi sa ugovorom o ne širenju nuklearnog oružja.

Ustavni osnov za donošenje ovog zakona sadržan je odredbama člana 97. tačka 1. Ustava Republike Srbije, prema kome Republika Srbija, između ostalog, uređuje i obezbeđuje svoj međunarodni položaj, a na osnovu člana 99. stav 1. Narodna skupština potvrđuje međunarodne ugovore kada je zakonom predviđena obaveza njihovog potvrđivanja.

Kao svaka odgovorna vlast i ova vlast je konačno morala da donese jedan, tj. da predloži jedan ovakav predlog zakona, jer to nisu uradili neki u prethodnim godinama, neki iz prethodnih vlasti, verovatno baveći se nekim ličnim pitanjima i problemima.

Republika Srbija je tradicionalno orijentisana ka sprečavanju širenja nuklearnog oružja i ka korišćenju nuklearne energije, isključivo u miroljubive svrhe. Direktan osnov za sprečavanje širenja nuklearnog oružja predstavljaju tri međusobno povezana međunarodno-pravna akta. Dodatni protokol uz Sporazum o primeni garantija u vezi sa ugovorom o ne širenju nuklearnog oružja se sačinjen u Beogradu 3. jula 2009. godine na osnovu odluke Vlade i da bi stupio na snagu potrebno je da ga potvrdi Narodna skupština.

Znači, od 2009. godine do sada neko iz prethodnih vlasti se nije setio da potvrdi ovaj Sporazum. Konačno, SNS i vlast koju predvodi, između ostalog, Aleksandar Vučić kao odgovorna vlast donosi ovakav predlog zakona.

Ugovor o neširenju nuklearnog oružja je temelj za sprovođenje režima nuklearne neproliferacije. Na međunarodnom planu na snagu je stupio još 1970. godine, a njegovi ciljevi su sprečavanje širenja nuklearnog oružja, odnosno tehnologije, podsticanje korišćenja nuklearne energije isključivo u miroljubive svrhe i širenje ideje razoružanja. Ukupno 191 država iz čitavog sveta, ne računajući međunarodne organizacije, čine ugovorne strane ovog međunarodnog ugovora. Ugovor uspostavlja sistem garantija koji je u nadležnosti Međunarodne agencije za atomsku energiju. Dakle, sa tom Međunarodnom agencijom za atomsku energiju mi smo predvideli i potpisali Protokol koji sada treba da stupi na snagu.

Kako bi se sprovele odredbe Ugovora, Međunarodna agencija za atomsku energiju je sa državama ugovornim stranama uz Ugovor o neširenju nuklearnog oružja zaključila pojedinačne sporazume o garantijama. Među njima je i pomenuti Sporazum o garantijama koji je na snazi u Republici Srbiji. Ovi sporazumi bliže definišu način vršenja obračuna i kontrole nuklearnog materijala i sprovođenja redovnih inspekcija koje za cilj imaju sprečavanje širenja nuklearnog oružja. Potvrđuju da se deklarisani nuklearni materijali koriste isključivo u mirnodopske svrhe i regulišu i druge bitne elemente u vezi sa verifikacijom koju vrši Međunarodna agencija za atomsku energiju.

Radi jačanja kontrole i verifikacionih mehanizama, dakle, donet je ovaj dodatni protokol, a ponovnim prijemom u članstvo Međunarodne agencije za atomsku energiju Republika Srbija je prihvatila i obaveze koje su utvrđene Statutom Međunarodne agencije, čime se obavezala da će nuklearnu energiju koristiti isključivo u mirnodopske svrhe i raditi na sprečavanju širenja nuklearnog oružja.

Inspekcije koje treba da se sprovode, redovne inspekcije, kroz kontrolisane posete, imaju za cilj da ne dođe do širenja nuklearnog oružja. Na toj osnovi Republika Srbija prihvata ranije ratifikovan Sporazum između SFRJ i Međunarodne agencije o primeni garancija u vezi sa Ugovorom o neširenju nuklearnog oružja, a u skladu sa kojima se u našoj zemlji u javnom preduzeću Nuklearni objekti Srbije i u Institutu za nuklearne nauke Vinča i drugim lokacijama i institucijama u kojima se koristi nuklearni materijal odvijaju redovne kontrole, kontrolne posete, inspekcije.

Koje su te druge? Pored navedenih nuklearnih objekata, nuklearni materijal se koristi i na drugim lokacijama, a to su univerziteti, instituti, medicinske ustanove, industrija i koji mogu biti takođe predmet inspekcijskog nadzora. Inspekcije se sada odvijaju u skladu sa odredbama postojećeg Sporazuma o primeni garantija, a posete inspektora Međunarodne agencije imaju ograničen karakter. Nakon što Zakon o potvrđivanju dodatnog sporazuma stupi na snagu i njegove odredbe počnu da se primenjuju u celosti, Međunarodna agencija i kod nas otpočinje vršenje detaljnih inspekcija, proširuje se i obim pristupa, što do sada nije bio slučaj. Republika Srbija se obavezuje da će davati značajno više podataka Međunarodnoj agenciji i razmenjivati nuklearni materijal i vezanim.

Na kraju, zašto je bitan ovaj zakon? Stupanjem na snagu Zakona o potvrđivanju dodatnog protokola, kao i njegovim sprovođenjem, Republika Srbija ostvaruje kako međunarodno političke tako i druge direktne nacionalne dobrobiti. Znači, šta je dobro za Srbiju?

Potvrđivanje tradicionalne orijentacije Republike Srbije ka korišćenju nuklearne energije isključivo u miroljubive svrhe i njenog opredeljenja ka sprečavanju širenja nuklearnog oružja. Dalje, omogućavanje lakšeg pristupa zemlje u uvozu i tehnologijama vezanim za nuklearne aktivnosti, ostvarivanje pomoći u sprečavanju nenamernog razvijanja mreže za nelegalnu trgovinu nuklearnim materijalima, uspostavljanje univerzalnog nacionalnog standarda za verifikaciju i izvršenje preuzetih obaveza u pogledu sprečavanju širenja nuklearnog oružja, napredovanje zemlje u procesu postizanja integrisanih garancija i otvaranje prostora za dalje smanjivanje broja tradicionalnih inspekcija Međunarodne agencije za atomsku energiju i ispunjavanje međunarodnih obaveza i usklađivanje sa međunarodnim preporukama EU i njenim zakonodavstvom. Zato predlažem da usvojimo Predlog zakona. Zahvaljujem se na pažnji.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Dušan Milisavljević.
Reč ima narodni poslanik Radoslav Cokić.
Reč ima narodni poslanik Branko Popović.

Zahvaljujem, predsednice.

Poštovani ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, SNS podržava predložene zakone iz oblasti zdravstva koji će, kao i ostali zakoni koji su prošli javnu raspravu, činiti stub reforme zdravstva u Republici Srbiji. Politika Vlade Republike Srbije ogleda se u obezbeđivanju i realizaciji strateških projekata i novim investicijama, kao i usvajanjem velikog broja novih dobrih zakona, čime se stvaraju najpovoljniji uslovi za razvoj države.

Usvajanjem predloženih zakona urediće se u potpunosti oblast presađivanja organa kroz prepoznavanja značaja, definisanja i uređenja delatnosti u ovoj oblasti, kao i uslova pod kojima se ta delatnost može obavljati. Ciljevi donošenja predloženih zakona su, pre svega, povećanje broja kadaveričnih donacija i povećanje broja uspešnih presađivanja ljudskih organa, kao i smanjenje listi čekanje za presađivanje ljudskih organa. Ostvarivanje zadatih ciljeva realizovaće se kroz jasnu podelu zdravstvenih ustanova na one koje će obavljati poslove presađivanja, odnosno uzimanja ljudskih organa i bolnice za darivanje organa. Istovremeno, podrazumeva se i jasna podela poslova i obaveza koje obavlja jedna, odnosno druga zdravstvena ustanova.

Uspostaviće se jedinstveni informativni sistem u oblasti presađivanja ljudskih organa i zajedno sa donošenjem republičkog programa za ovu oblast neminovno će dovesti do skraćenja listi čekanja za transplantaciju pojedinih organa. Napredak u informatizaciji zdravstva, uvođenje elektronskog reseta, skraćeno vreme čekanja na terapiju onkoloških pacijenata, poboljšano stanje u oblasti mentalnog zdravlja, kao i rekordni rezultati u oblasti transplantacije organa doveli su zdravstvo Srbije sa poslednjeg 34 na zavidno 20 mesto u Evropi.

Godina 2017. ostaće zabeležena po velikom broju donora i velikom broju urađenih transplantacija. Otvoren je Centar za transplantaciju koštane srži u Kliničkom centru Srbije i u njega je uloženo 90 miliona dinara. Dostigli smo standard EU u ovoj oblasti i sa pravom očekujemo članstvo u Eurotransplantu, što bi značilo veće mogućnosti za transplantaciju onim građanima kojima su organi neophodni.

Osnovan je Fond za lečenje dece u inostranstvu i ovim putem je upućeno oko 70 najmlađih pacijenata u najbolje inostrane klinike. Omogućen je konstantan dolazak inostranih stručnjaka, kako bi osiguranici bili lečeni u svojoj zemlji, a domaći lekari sticali nova znanja. Srbija je takođe prepoznala značaj brige o pacijentima obolelim od retkih bolesti kojih u zemlji ima oko 450 hiljada, a u cilju njihovog lečenja u budžetu za 2018. godinu opredelila je milijardu i 500 miliona dinara. Poređanja radi, 2012. godine za istu svrhu izdvojeno je 130 miliona dinara.

Izgrađen je Klinički centar Niš u čije je opremanje uloženo 50 miliona evra. Obezbeđena su sredstva za završetak kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Izgrađeni su novi domovi zdravlja. Potpuno su renovirane skoro sve zdravstvene ustanove u Srbiji. Nabavljen je gama nož, a u toku je nabavka savremenog radio-terapijskog aparata za stereotaksičnu radio-hirurgiju. Svakodnevno će na ovom aparatu moći da se zrači do 30 pacijenata i značajno će se skratiti vreme zračenja, pa će na njemu umesto četiri nedelje, tretman trajati pet dana.

Izgradnjom i opremanjem novog objekta Instituta za onkologiju i radiologiju i nabavkom preko 10 linearnih akceleratora i CT simulatora prethodnih godina, Srbija je ispunila svetske standarde u lečenju onkoloških pacijenata, a to je da poseduje savremeni aparat za zračenje na 250 hiljada stanovnika.

Poslednjih pet godina dodeljeno je preko 6.000 specijalizacija i subspecijalizacija i to najvećim delom iz deficitarne grane medicine, kao što su anesteziologija, radiologija, pedijatrija, neurohirurgija i druge grane. Već krajem ove godine, prvi mladi stručnjaci iz ovih oblasti dostojno i kvalitetno će zameniti svoje penzionisane kolege. Prvi put nezaposleni doktori medicine mogu da dobijaju specijalizacije bez prethodno obavljenog staža od dve godine, kao što je ranije bila praksa i na taj način omogućava se mladim ljudima da se stručno usavršavaju i obezbede sebi kvalitetno radno mesto.

Ove činjenice su dokaz strateške i vizionarske politike Vlade Republike Srbije, koja temeljno realizuje projekte od vitalnog značaja za razvoj naše države. Samo novim investicijama u infrastrukturu i donošenjem dobrih zakonskih i drugih propisa stvoriće se bolji preduslovi za nastavak započetih reformi koje za krajnji cilj imaju povećanje životnog standarda građana.

Srpska napredna stranka će u danu za glasanje podržati sve predložene zakone. Zahvaljujem.

Hvala.
Reč ima Marko Atlagić. Izvolite.

Poštovana predsednice, poštovani ministre sa saradnicima, poštovani članovi Visokog saveta sudstva, skratiću svoju diskusiju, pošto nema onih nasuprot nas koji su pokušali da upute određene kritike. Tu, gospodine ministre Lončar, vama se obraćam, više ste vi samo u dve rečenice napravili za godinu dana, nego prethodnici u 15. Nemam nameru da sada govorim šta ste napravili, pošto to narod vrlo dobro zna.

Pokušali su izvršiti kritike neki bez argumenata, neka vas to ne uzbuđuje. Kritikuju zato što ste radili. Pojavio se jedan koji vas je pokušao kritikovati, šest meseci ga u ovoj Skupštini, zove se prof. dr Pavlović. Poznat je po tome što je snimao filmove, zovemo ga – Dušan pornićanac, od sramote nije smeo ovde da se pojavi. Ako ima malo morala profesorskog, poslaničkog očekujem od njega da podnese ostavku. Ako je gospodin Meho Omerović danas podneo ostavku, ja očekujem od gospodina Pavlovića da podnese ostavku. Ne mogu da verujem da se pojavio danas nakon šest meseci. Pojavio se još jedan nakon godinu dana. Ima ih 15 po mojoj evidenciji, nisu se osam meseci pojavili u ovaj visoki dom. Odu negde kod nekakvih novinara pa tamo izblebetaju se. Radi se o običnim neradnicima, lezijedovićima, hohštaplerima, vidite prazne klupe, nisu u stanju sat vremena da sede ovde, a kamoli da rade nešto u životu.

Pustite druge.