Zahvaljujem predsedavajući.

Ostvarenje prava na zdravlje ključno je za ostvarenje ljudskih prava i osnova održivog razvoja, te je ključno za blagostanje ljudi. Ulaganje u zdravlje podstiče ekonomski rast i razvoj zemlje.

S obzirom da se Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima odnosi na rešavanje i unapređenje uslova kvaliteta i sigurnosti donacije tkiva i ćelija obezbeđuje se efikasna organizacija zdravstvenih ustanova koje obavljaju delatnosti iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva.

U članu 1. ovog zakona predložila sam da se doda stav koji ukazuje da se ovim zakonom podstiče održivost razvoja medicinskih centara, time i sveukupni razvoj Republike Srbije.

Da bi se održao razvoj medicinskih centara, potrebna je standardizacija u ovoj oblasti. Sve to je ispraćeno euro fondovima koji će pomoći da se obezbedi kvalitet usluga u pogledu prikupljanja, testiranja, obrade, skladištenja i distribucije ljudskih ćelija i tkiva.

U Beogradu imamo za primer KC Srbije koji je dobio novoizgrađeni centar za transplantaciju koštane srži i omogućeno je da se i u KC Srbije obavlja transplantacija matičnim ćelijama koji našim građanima omogućava da ovaj vid operacija obavljaju u svojoj zemlji.

Izgradnjom centra za transplantaciju, potpuno novog sterilnog bloka, Klinika za hematologiju KC Srbije biće u mogućnosti da na godišnjem nivou uradi između 30 i 40 aogenih transplantacija, kao i 50 autolognih transplantacija. Na taj način ćemo moći prvi put da zadovoljimo sve potrebe za ovim intervencijama u našoj zemlji.

Uz to moram da dodam da je u vrlo kratkom periodu KC Srbije dobio jednu od pet najsavremenijih biomedicinskih laboratorija u svetu, poslednju reč tehnologije, gde će se obrađivati 5.000 uzoraka za sat vremena, odnosno više od 12 miliona analiza godišnje. Takvih laboratorija postoji samo četiri u svetu, i to u: Nemačkoj, Engleskoj, Belgiji i Izraelu, što je vrlo važno da napomenem i da građani čuju, jer su to rezultati rada i zalaganja ove Vlade.

Stanje koje je nakon žute vlasti zatečeno u zdravstvenom sistemu bilo je katastrofalno. Iako je sveže sećanje građana Srbije na činjenicu da su nam bolnice bile potpuno zapuštene sa zastarelom opremom i tehnologijom, nije na odmet da se stalno podsećamo, jer smo sada stigli do nivoa kada imamo uvid u stalno unapređenje zdravstvenih ustanova.

Samo od januara do aprila ove godine u 227 zdravstvenih ustanova Srbije izvršena je nabavka opreme ili investicioni radovi i realno je reći da smo svi osetili velika poboljšanja u zdravstvu uz, naravno, održive planove razvoja kojima će se polako hvatati korak sa naprednim zdravstvenim sistemima EU.

Očekuje nas sklapanje ugovora za rekonstrukciju kliničkih centara u Beogradu, Novom Sadu i Kragujevcu. Potrebno je još mnogo ulaganja, izgradnje nove i rekonstrukcije postojeće infrastrukture, poboljšanje uslova rada u zdravstvenom sistemu i uslova za lečenje građana, jer je to jedini način da se nastavi sa razvojem medicinskih centara, što neposredno utiče na sveukupni razvoj naše zemlje. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Jelena Mijatović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik dr Aleksandar Martinović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Martinović. Izvolite.

Gospodo narodni poslanici, jedan od najvećih neprijatelja zdravlja građana Srbije, a pogotovo zdravlja dece i omladine, nažalost, je zloupotreba narkotika. Zbog toga mislim da je izuzetno važna dobra saradnja Ministarstva zdravlja sa Ministarstvom unutrašnjih poslova.

Ministarstvo unutrašnjih poslova, na čelu sa dr Nebojšom Stefanovićem, je u poslednje četiri godine postiglo veoma zapažene rezultate u borbi protiv ove vrste kriminala. Od 2014. do 2018. godine Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije zaplenilo je 43% više narkotika nego u periodu od 2010. do 2014. godine. Osim povećanih zaplena droge, i to različitih vrsta narkotičkih sredstava, a inače ta zaplena droge iznosi 13,7 tona u periodu od 2014. do 2018. godine, ukupan broj izvršenih krivičnih dela je smanjen za skoro 9% u odnosu na period od od 2010. do 2014. godine. Ono što je takođe važno da se naglasi, a povezano je sa narko-trafikingom, jeste da je 17% manje krivičnih dela protiv imovine građana, kao i 19% manje ubistava.

Ono što posebno treba naglasiti, to je da je 2017. godine u Republici Srbiji otkrivena prva laboratorija ekstazija, a značajno je uvećana zaplena sintetičkih droga i po ovim rezultatima Srbija je među prvim zemljama u Evropi. U periodu od 2014. do 2018. godine oduzeto je 1.800.000 tableta ekstazija, što je tri puta više nego u periodu od 2010. do 2014. godine.

Ono što takođe želim da naglasim, što je veliki uspeh Ministarstva unutrašnjih poslova, to je da su postignuti izuzetni rezultati kada je u pitanju borba protiv nelegalne trgovine narkoticima sa policijama Španije, Češke, Nemačke i Austrije, praktično do 2012, odnosno do 2014 godine Republika Srbija, po ovom pitanju, gotovo da uopšte nije ostvarivala međunarodnu policijsku saradnju.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Milanka Jevtović Vukojičić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodna poslanica Milanka Jevtović Vukojičić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege poslanici i poslanice, poštovani građani Srbije, moram da istaknem da je Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima značajan iskorak napred ka unapređenju kvaliteta zdravstvene zaštite, ali i ka unapređenju bezbednosti zdravlja građana.

Za SNS život i zdravlje njenih građana je nešto što je najsvetije i svakako sve vreme vršenja vlasti SNS pokazuje svojim radom i, pre svega, rad Vlade pokazuje da radi u interesu svih građana, a ovde konkretno u interesu očuvanja zdravlja građana.

Kakvo smo zdravstvo zatekli? Zatekli smo zdravstvo koje je, kao uostalom i svi drugi segmenti našeg društva, doživelo jedan potpuno sunovrat i krah. Moram da istaknem da naš zdravstveni sistem u vreme do 2012. godine čak nije bio ni merljiv, jer nisu postojali ni parametri, ni pokazatelji na osnovu kojih je moglo biti izvršeno merenje.

Moram da pohvalim vas ministre, Vladu, na čijem je čelu tada bio današnji predsednik Aleksandar Vučić, da smo mi u periodu od 2015. do 2017. godine napredovali za 12 mesta i sada se nalazimo na 24. poziciji i ispred smo osam zemalja EU. Naravno da stalnim radom taj napredak u oblasti zdravlja i zdravstvene zaštite krupnim koracima ide napred.

Moram, takođe, da istaknem da ovaj Zakon o ljudskim ćelijama i tkivima u stvari jeste zakon o produženju života. Svakako da on u svojoj osnovi, sem zdravstvenog aspekta, ima i duboko humanistički karakter. Ja sam jedna od onih koja je potpisala karticu donora svojom voljom i o tome obavestila i svoje potomstvo.

Smatram da je najhumaniji čin upravo čin jednog čoveka da svoje organe zavešta i da bude u mogućnosti da svoje organe daruje onom kome život može da produži, a znamo da to najčešće nije u pitanju samo jedan slučaj, već više slučajeva produženja života.

Ovde bih posebno htela da naglasim vraćanje vida slepim i slabovidim licima kroz transplantaciju, odnosno presađivanje očnog tkiva, odnosno rožnjače. Želim da naglasim da na listi čekanja slepih i slabovidih, kojima je moguće povratiti vid putem transplantacije i presađivanja očnog tkiva, odnosno rožnjače, ima 1.400. Svakako da oni gledaju prenos ove Narodne skupštine i svakako da je vraćanje vida i te kako značajno za njihov kvalitet života, za njihov srećniji život, ali i za srećniji život njihovih porodica, jer vraćanjem vida omogućiće se velikom broju dece, odnosno jednom broju dece, da prvi put vide svoje roditelje, a nekim roditeljima da prvi put vide svoju decu.

Ono što takođe želim da pohvalim, a odnosi se na ovaj zakon, to je registar neželjenih posledica u primeni ovog zakona, a koje vodi Uprava za biomedicinu, odnosno Upravi za biomedicinu su dužne sve zdravstvene ustanove i banke ćelija i tkiva da dostavljaju takve podatke. Zašto je važan registar neželjenih posledica? Zato da bi se odmah, urgentno, blagovremeno i adekvatno otklonila greška ako greške ima i ta ista greška se ne bi ponovila. Takođe želim posebno da naglasim i član 32 pomenutog zakona koji se odnosi na promociju dobrovoljnog davalaštva organa, ćelija i tkiva. Tu je velika odgovornost na Ministarstvu zdravlja i svakako Ministarstvo zdravlja, odnosno vi ministre kada budete doneli plan i program aktivnosti u realizaciji ovog člana zakona uticaćete na podizanje svesti, na razbijanje predrasuda, na razbijanje stereotipa i sigurno će broj davalaca ćelija i tkiva biti veći. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Vladimir Orlić.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.

Hvala gospodine predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, razvoj svih onih oblasti koje su važne za funkcionisanje društva naravno predstavlja trajno opredeljenje SNS i upravo taj razvoj predstavlja suštinu predloženog amandmana na član 1. Taj razvoj se postiže između ostalog i usvajanjem dobrih zakonskih rešenja i kada to kažem pre svega mislim na ove zakone o kojima raspravljamo danas, konkretno ovaj koji se tiče pitanja ljudskih ćelija i tkiva.

Bez obzira na sve pokušaje da se neki delovi ovog zakona ospore on je nesporno dobar i kada kažem nesporno dobar, da to bude jasno građanima koji diskusiju prate, mislim na činjenicu da na precizan i jasan način definiše koje zdravstvene ustanove mogu da se bave poslovima o ovako važnoj oblasti, to je valjda nesporno i jasno dobro, definiše precizno uslove pod kojima to ustanove mogu da rade, to je valjda nesporno i jasno dobro, dalje, uvodi visoke standarde kada je reč o osetljivoj i važnoj oblasti, što je valjda opet ponovo nesporno i jasno samo isključivo dobro, definiše registar davalaca matičnih ćelija, uvodi pojednostavljenu proceduru, odnosno čini ove postupke koji su važni za zaštitu zdravlja i generalnog obezbeđivanje kvalitetnijeg života naših građana efikasnijim, što je ponovo svakome nesporno i potpuno jasno, isključivo dobro za građane.

Formira se inspekcijski nadzor koji omogućava da sve bude upravo u skladu sa tim standardima koje usvajamo i koje ćemo ustanoviti kada ovaj zakon izglasamo, što je opet nesporno i jasno dobro. Promoviše se donatorstvo. Podiže se svest građana i uvode se ti najbolji standardi koji su upravo na liniji aktuelne svetske nauke i prakse. Sve same potpuno čiste i jasne i dobre za građane i korisne stvari.

Ne mora čovek da bude lekar, i to je potpuno tačno, da bi ove stvari razumeo i uvideo. Međutim, ne mogu a da ne primetim da kada dobre korektne ocene da je sve ovo zaista ovako kako kažem, nesporno i jasno dobro, kada dolaze takve ocene od strane ljudi koji pripadaju suprotnom delu političke scene i znajući naše društvo i manir da se bude po inerciji protiv svakog predloga koji dolazi sa naše strane, pa ipak neko sa suprotne strane govori afirmativno o ovim zakonima, za mene je, dozvolite, to ipak dodatni dokaz da je ovo zaista sve dobro. Kada pride to kaže neko ko je lekar, za mene je to samo dokaz više.

Oni koji ne mogu da odole potrebi da se toj inerciji prepuste, na to naravno imaju pravo, ali to je, moram da primetim, šteta. Čulo se da je usvajanje ovih zakona loše zato što to predstavlja evropski standard, zato što je to standard u zemljama EU.

Dame i gospodo narodni poslanici, naš interes je ono što treba nas da zanima. Naš interes jeste da naši građani žive dobro, da obezbedimo kvalitet života, da obezbedimo zdravlje našim ljudima. Ako je to posledica evropskih integracija, to je neki dodatni plus za njih. Ako nema nikakve veze sa njima, a ne mora da ima, to je nešto što mi činimo za svoje potrebe, za svoje ljude, za nešto što je valjda opet nesporno i jasno dobro za nas. Dakle, tu nikakvog argumenta nema, kao ni u tvrdnjama da građani nemaju poverenje u lekare pa zbog toga ne treba da izglasamo ovaj zakon.

Nisam sreo, niti verujem da ću u životu sresti čoveka koji će reći – nemam poverenja u lekare i zato ne želim da živim ili ne želim da živi neko meni blizak. Takvog čoveka nećete sresti ni vi.

Da nema i ima slobodne volje ne mogu do kraja da se dogovore ni oni kojima je očigledno, još jednom na žalost, glavni cilj da danas budu u agencijskim vestima, a sutra u dnevnim novinama zbog toga što su nešto krupno i glasno rekli i na neki snažan način uvredili prisutnog ministra, ali tu opet nikakve suštine nema, nikakvog argumenta nema, kao ni u tvrdnji da ne treba da se glasa za stvari koje služe našim građanima, koje im štite život i zdravlje, zbog toga što se, kako beše, potpuno paušalno i ni na čemu zasnovano kaže – ne znamo da li će neko da pokrade pare iz budžeta za zdravstvo.

Dame i gospodo, nema nikakve priče, niti je može biti o nekakvim krađama iz budžeta za zdravstvo u državi koja danas toliko dobro stoji da iz tog budžeta finansira sa preko osam milijardi adaptaciju i opremanje zdravstvenih ustanova u celoj zemlji. Sa preko osam milijardi – kada je to bilo? To je danas realnost. Nema priče o tim nekim insinuacijama na temu krađa u državi koja danas može oko stotinu novih saniteta da nabavi, a danas to može i to radi. Nema priče na tu temu u državi koja nabavlja linearne akceleratore, a mi smo ih nabavili više upravo da bi te redove čekanja smanjili i to smo uspeli da postignemo. Nema priče na tu temu u državi koja je preko 4,5 milijarde dinara izdvojila za lečenje retkih bolesti naše dece, ali i odraslih, a nije to mogla pre nego što je počela da se ponaša domaćinski i da vodi računa o sebi, naravno pre onih vlada koje je lično vodio Aleksandar Vučić i vlada koje danas nastavljaju taj zajednički posao. Nema priče na tu temu.

Na kraju krajeva, ako se sva priča svede na to da čovek postati kiborg, a ovo je u stvari dobro, ali smo mi zakasnili i sada jurimo za Hrvatskom, jasno je potpuno – i oni koji hoće da kritikuju ne mogu a da ipak ne pohvale makar nesvesno.

Kada se crta podvuče, dame i gospodo narodni poslanici, ovo bi trebalo da podržimo svi. Oni koji uspeju da odole tom porivu i inerciji da samo budu protiv pa ipak pritisnu taster i glasaju za ove zakone, budite uvereni, ne da se neće pokajati nego će biti ponosni, a vama ministre još jednom svi komplimenti za ove predložene zakone.

Zahvaljujem.
Reč ima ministar dr Zlatibor Lončar.

Samo želim da vas obavestim o nečemu što se dešava u prethodna dva sata u jednoj bolnici u Beogradu i u jednoj bolnici van Beograda. Rodbina od jednog pacijenta iz Beograda, gde su se stekli uslovi da bude donor, želi i insistirala je, došli su i sami traže da taj pacijent bude donor.
Druga stvar, jedno dete od 16 godina u bolnici van Beograda takođe moždano mrtvo, roditelji su došli, neće da odu dok se ne nađe kome će da se transplantiraju organi.
Toliko o onome o čemu sada pričamo. Ovo se dešava u realnom vremenu. Ovo se dešava sada. Hvala onima koji su učestvovali u ovome.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Petrović.
Da li neko želi reč?
Reč ima narodni poslanik Snežana Petrović.