Zahvaljujem se predsedavajući.

Uvaženi ministre sa saradnicima, poslanička grupa Socijalističke partije Srbije je ovim amandmanom pokušala da u praktičnom smislu reči, odnosno kada dođe do praktične primene ovog zakona učini što jednostavnijim i samu praktičnu primenu zakona, a i lakši posao onima koji će po tom amandmanu delovati.

Konkretno, radi se o pravnoj terminologiji gde se pokušalo da se reč „sigurnosti“ koja je osnovno određenje ovog zakona, zameni sa terminom „bezbednost“. Mislimo da je to u skladu sa jedinstvenom metodologijom izrade zakona, ali u svakom slučaju čak i da se zauzme drugačiji stav, ni u kom slučaju se neće dovesti u sumnju ono što je pravno utemeljenje ovog zakona.

Mi smo danas, a i u javnosti, slušali više puta, uvaženi ministre, pravničke dileme, pa čak i ustavne dileme oko toga da li je nešto što je ovde sistematizovano, odnosno što se predlaže kao sistematizovano, da li se može podvesti pod odgovarajuću normativu bez obzira da li se radi o ustavnoj normativi ili se radi o normativi koja mora da bude usaglašena sa Ustavom.

Ono što je stav SPS jeste da kada imamo sa jedne strane etičko ili moralno pravo, u odnosu na odnosu na ono što jeste konvencionalno pravo, u svakom slučaju, ne samo zbog 2.000 pacijenata, već zbog mnogo većeg broja onih koji će biti potencijalni pacijenti, a sigurno je da će ih biti imajući u vidu vreme u kojem živimo, onda je to etičko pravo nešto što mora da bude iznad. To je nešto što moramo da poštujemo i nešto što moramo zbog tih ljudi koji očekuju da njihovo zdravlje, a zdravlje nema cenu, jer je to vrednost koja nema cenu, a samim tim je deo uzvišene vrednosti, a uzvišena vrednost je život, onda zbog tih ljudi imamo etičku ili moralnu obavezu da omogućimo sistematski ili sistematizovanjem zakona da ovu oblast uredimo.

U odnosu na 2009. godinu ovaj zakon u svakom slučaju predstavlja kvalitativan iskorak i zbog toga imamo i dužno poštovanje prema onome što jeste zaista kvalitativno rešenje, dakle dobro rešenje, ono čemu treba težiti. Treba težiti nečemu što podrazumeva da bez obzira ko je nosilac prava da se zabrani donacija organa. Da li je to lice koje je u situaciji da to zabrani ili je to njegov univerzalni sukcesor, odnosno naslednik ili porodica, uvek moramo imati u vidu ono što je najvažnije, a najvažnije je spasiti život ili spasiti živote. U konkretnom slučaju, pravno, s obzirom da sam pravnik imam i slobodu i pravo da to kažem, ne postoje prepreke, ne postoje barijere, ne postoji ništa drugo osim ličnog stava, ne postoji ništa drugo osim ličnog uverenja i ubeđenja koje je i Ustavom zagarantovano da se kroz jednostranu izjavu volje ili ograniči, ili omogući donacija organa, odnosno mogućnost transplantacije.

Mi ovom sistematizacijom samo to potvrđujemo. Ono što je naša obaveza, poslanika bez namere da celu ovu našu zakonsku regulativu politizujemo, a ne smemo je politizovati, ne smemo ni u kom slučaju praviti politički marketing od svega ovoga, jeste naša obaveza da i ovaj zakon ne bude poslednji zakon, već da kroz druge nadogradnje, koje će sigurno uslediti nekim drugim zakonima, još više pojednostavimo i procedure i približimo pacijente mogućnosti da dođu do onoga što je njima životna potreba, a to su zdravi organi od kojih zavisi njihovo zdravlje, a samim tim i nastavak života.

Zbog toga sam kao pravnik zagovornik da ovo mora biti sistematizovano, da se jedan zakon kao što je ovaj zakon mora doneti, jer on u odnosu na prethodnu zakonsku regulativu ima svoje kvalitativne pomake, dakle pomake napred, ali ne smemo na tome stati, moramo raditi dalje i u praksi i kroz zakonsku regulativu doprineti da građani, a reći ću ne samo, ponoviću, ne samo 2.000 pacijenata, nego svi građani koji potencijalno mogu biti među tih ne samo dve, nego ko zna koliko desetina i stotine hiljada pacijenata, mogu očekivati ono što im treba da bi život opstao. Zahvaljujem se.

Hvala, kolega Jovanoviću.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović. Izvolite.

Poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, podneo sam amandman na član 1. stav 2. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima.

Na Predlog zakona reč „skladištenje“ zamenjuje se tekstom „održavanje ljudskih ćelija i tkiva u odgovarajućim i kontrolisanim uslovima“.

Svima je poznato da se još uvek veliki broj Srba sa KiM vode kao nestale osobe o čijoj se sudbini ništa ne zna. Svi smo mi čuli za tzv. „Žutu kuću“ koja se nalazi na severu Albanije, nedaleko od granice sa Srbijom u kojoj se vršilo presađivanje, odnosno transplantacija organa. Postoji opravdana sumnja, a negde i konkretni dokazi, da je deo nestalih Srba završio upravo u „Žutoj kući“, gde su im uzimani pojedini organi radi transplantacije, bolje rečeno radi prodaje.

Mi u SRS smo protiv donošenja jednog ovakvog zakona upravo iz razloga što ovde postoji velika mogućnost za manipulaciju. Mene kao Srbina sa KiM zaista čudi kako je moguće da se pre donošenja ovog zakona koji je nametnut od strane EU nije insistiralo na tome da se istera na videlo istina o onome što se dešavalo u toj famoznoj „Žutoj kući“. Pa, šta to onda naši predstavnici razgovaraju u Briselu sa predstavnicima tzv. države Kosovo i iako do sada nismo čuli ni jednu reč na ovu temu. Čemu onda služe ti briselski pregovori ako tamo nije bilo reči o jednoj veoma važnoj temi koja se tiče svih Srba sa KiM, a pogotovu rodbine nestalih Srba. Svaki dan kad ulazim u ovu našu zgradu susrećem se sa ovim našim „zidom plača“ na kojima su ispisana imena nestalih osoba od kojih su mnogi moji prijatelji i poznanici završili su tako što su im nasilno uzimani organi. Zahvaljujem.

Poštovani poslanici, pošto su se stekli uslovi predlažem da konstatujemo potvrđivanje mandata narodnom poslaniku u Narodnoj skupštini za upražnjeno poslaničko mesto, kako bismo omogućili njeno učešće u radu Narodne skupštine.
Uručena vam je Odluka Republičke izborne komisije o dodeli mandata narodnog poslanika radi popune upražnjenog poslaničkog mesta u Narodnoj skupštini.
Takođe, uručen vam je Izveštaj Odbora za administrativno-budžetska i mandatno imunitetska pitanja, koji je utvrdio da su se stekli uslovi za potvrđivanje mandata narodnoj poslanici, sa predlogom da Narodna skupština, shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatuje potvrđivanje mandata narodnom poslaniku Slavici Živković, izabranoj sa Izborne liste Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje.
Na osnovu odluke Republičke izborne komisije i izveštaja i predloga Odbora za administrativno-budžetska i mandatno-imunitetska pitanja Narodne skupštine, a shodno članu 27. stav 5. Zakona o izboru narodnih poslanika, konstatujem potvrđivanje mandata narodnoj poslanici Slavici Živković.
Čestitam narodnoj poslanici na izboru i molim da zajedno sa mnom ponovite tekst zakletve.
Poštovana poslanice, saglasno članu 17. Zakona o Narodnoj skupštini, sada ćemo pristupiti polaganju zakletve.
(Predsedavajuća čita tekst zakletve, a narodni poslanik ponavlja.)
"ZAKLINJEM SE DA ĆU DUŽNOST NARODNOG POSLANIKA OBAVLJATI PREDANO, POŠTENO, SAVESNO I VERNO USTAVU, BRANITI LJUDSKA I MANJINSKA PRAVA I GRAĐANSKE SLOBODE I PO NAJBOLJEM ZNANJU I UMEĆU SLUŽITI GRAĐANIMA SRBIJE, ISTINI I PRAVDI".
Hvala.
Molim vas da potpišete teksta zakletve.
Čestitam vam u ime poslanika Narodne skupštine Republike Srbije i želim vam uspešan zajednički rad u tekućem mandatu.
Možemo da nastavimo sa radom.
Na član 1. amandman je podnela poslanica Ivana Dinić.
Izvolite.

Poštovani građani i građanke Republike Srbije, uvaženi ministre sa saradnicima, kolege narodni poslanici i poslanice, podnela sam amandman na Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, s obzirom da je medicina oblast koja se intenzivno razvija i nudi velike mogućnosti za lečenje, što je najvažnije za život svakog od nas.

Utvrđena je potreba da se poboljšaju i preciziraju uslovi i organizacije i poslovi u oblasti ćelija i tkiva za primenu kod ljudi, kao i nadzor nad obavljanjem poslova u pomenutoj oblasti na teritoriji Republike Srbije, odnosno uslove pod kojima se ti poslovi mogu obavljati, nakon loše dugogodišnje prakse da se u zdravstvenim ustanovama sprovode postupci u ovoj oblasti, ali bez definisanja uslova na republičkom nivou kako će se oni obavljati. Na ovaj način ostala bi iza nas dugogodišnja loša praksa da zdravstvene ustanove koje obavljaju neke poslove u ovoj oblasti ne mogu da podnesu zahtev za dobijanje dozvole za obavljanje tih poslova, tako da ovim Predlogom zakona o ljudskim ćelijama i tkivima najpre na precizan i jasan način definišemo koje zdravstvene ustanove zapravo mogu podneti zahtev za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva.

Pored toga, neophodno je definisati registar davalaca matičnih ćelija, hematopoeze, koja omogućava pronalaženje nesrodnih davalaca i obezbeđivanje ćelija za presađivanje. Postojeći zakon nije jasno definisao postojanje registra kao organizacione celine.

Takođe, ovim Predlogom zakona propisano je donošenje programa za presađivanje ljudskih organa u koji su uključeni ljudske ćelije i tkiva i koji će biti jedinstven na teritoriji Republike Srbije. Predlog zakona propisao je pojednostavljenu proceduru izdavanja dozvole zdravstvenim ustanovama za obavljanje poslova iz oblasti ljudskih ćelija i tkiva, kao i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u pomenutoj oblasti.

Ono što je glavno i koji su glavni ciljevi donošenja ovakvog jednog zakona jesu, osim uspostavljanja visokog nivoa bezbednosti i sigurnosti u oblasti ljudskih ćelija i tkiva, dakle, definisanje i formiranje banke ljudskih ćelija i tkiva, definisanje registra davalaca matičnih ćelija hematopoeze, uključivanje u republički program za presađivanje ljudskih organa na teritoriji Republike Srbije, uspostavljanje sistema kvaliteta u ovoj oblasti, uvođenje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti ljudskih ćelija i tkiva u svim ustanovama, kao i Upravi za biomedicinu i jasan inspekcijski nadzor u oblasti ljudskih ćelija i tkiva.

Za naše građane je vrlo bitno da znaju kako će i na koga će uticati zapravo sva ova predložena rešenja. Bitno je da će uticati najpre na građane, jer je Predlog zakona pojednostavio postupak davanja pristanka za darivanje tkiva, zatim na pacijente koji se nalaze na listama za čekanje za presađivanje pojedinih tkiva, zatim na pacijente koji čekaju presađivanje matičnih ćelija hematopoeze, zatim na povećanje broja davalaca u republičkom registru, na zdravstvene ustanove koje obavljaju delatnost banke ljudskih ćelija i tkiva, na Upravu za biomedicinu, kao nadležnog organa u oblasti biomedicine i naravno, najvažnije, uticaće na društvo u celini.

Hvala na ovakvom predlogu zakona.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović. Izvolite.

Hvala.

Da počnemo malo od opštih životnih stvari. Svi znamo da u zemlji Srbiji ako nismo u Naprednoj stranci ne možemo da se zaposlimo i ako nemamo novca, ne možemo da se lečimo. Jel tako, ministre? Jeste. Sada ću da vam kažem zašto tako mislim. To je zato što mi iz unutrašnjosti stvarno nemamo mogućnosti da se lečimo, nemamo dostupnost niti aparatima, niti vrhunskim lekarima i to je naš veliki problem i veliki hendikep. Ono što bih vas pitala je šta ste uradili po tom pitanju i da li ste, od kada ste ministar, razmišljali o problemima u zdravstvu, ali na pravi i realan način, ne onako kako vi to izađete na televiziju i otvorite neki zdravstveni centar i onda svima kažete kako će tu biti aparati, ovakvi, onakvi itd. Svi mi znamo kakva se korupcija vrti u Ministarstvu zdravlja, da preko milijardu evra negde nestane u toku godine, a svi strepimo, u stvari, kada se otvori neki novi zdravstveni centar, gledajući i misleći koliko će još para iz budžeta negde da se pokrade ovom narodu.

Ono drugo što želim da vas pitam, prosto, kako ste mogli da stavite ovoliko ovlašćenja sami sebi u Predlogu zakona, a to je, na primer, evo, da se i građani upoznaju koja su to sve ovlašćenja. Kaže: „uslove u pogledu kadra, prostora, opreme, sistema kvaliteta i drugih uslova za obavljanje poslova iz člana 8. propisuje ministar za nadležne poslove“, znači vi, „način i tehničke uslove za obaljanje poslova dobijanja, testiranja, obrade, očuvanja, skladištenja i distribucije ljudskih ćelija i tkiva propisuje ministar“, „uslove u pogledu kadra, prostora, opreme, sistema kvaliteta i drugih uslova za obaljanje poslova iz člana 8. propisuje ministar“, „način i uslove odabira i procene zdravstvenog stanja živog davaoca ljudskih ćelija i tkiva propisuje ministar“, „kriterijume za izbor umrlog davaoca tkiva propisuje ministar“. Pobogu, ministre, kada ćete vi sve to da stignete da propišete i kada ćete da stignete da potpišete?

Još nešto, u svemu tome što ste toliko ovlašćenja sebi dali, pitam vas – da li ste vi prevideli jednu istinu i jednu realnost da Institut za kardiovaskularne bolesti „Dedinje“, da je to jedna vodeća zdravstvena ustanova u Srbiji, na Balkanu, i da ste njoj oduzeli pravo transplantacije organa? Ja vas molim da odgovorite javnosti i građanima Srbije zašto ste to uradili, jer kada se kaže srce, svi mislimo na „Dedinje“. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo Petar Jojić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam ovaj amandman na odredbu predloženog zakona i ostajem kod njega. Zdravstvo u Srbiji treba da ima prioritete nad prioritetima. Ovaj zakon koji je predložen vezan za ćelije i za tkiva, a ujedno i ovaj drugi deo koji se odnosi na propise koji su predloženi vezano za transplantaciju, po mom mišljenju, karakteristika ovog Predloga zakona jeste diskriminacija čista. Šta to znači? Znači da ste oduzeli licencu Institutu „Dedinje“, a mislite da će Klinički centar Srbije da podmiri sve ono što je potrebno i da će svima moći da pruži usluge. Neće moći da još ni za 10 godina.

Drugo, ljudi nemaju gde da se leče. Milovan Bojić je napravio iskorak u tom pravcu. Dakle, radi se o diskriminaciji kako na političkoj, tako i na ličnoj, jer je diskriminacija usmerena isključivo na Milovana Bojića i na Institut. Prema tome, smatram da je potrebno da opstane ovaj institut, gospodine ministre. On mora da zadovolji potrebe građana Srbije jer nemaju gde na drugom mestu da se leče. Bar u ovom trenutku to produžite, a dok Klinički centar Republike Srbije bude osposobljen i budete ga stavili u funkciju sto posto, onda treba razmišljati o Institutu „Dedinje“.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo Tomislav LJubenović. Izvolite.