Hvala.

U članu 1. Predloga zakona o ljudskim ćelijama i tkivima date su osnovne odredbe u vezi sa ovim zakonom. Mi iz poslaničke grupe SRS podneli smo amandman na stav 2. ovog člana kojim smo predložili da se izvrše određene izmene. Amandmanom smo predložili da u tekstu zakona koji će biti usvojen umesto reči: „darivanja“ piše reč: „davanja“. Smatramo da ovaj naš amandman treba da bude prihvaćen, imajući u vidu važnost zakona o kome danas vodimo raspravo.

Vrlo je važno istaći da je članom 15. ovog Predloga zakona propisana obaveza stacioniranih zdravstvenih ustanova da učestvuje u republičkom programu za presađivanje ljudskih organa, a koji je utvrđen zakonom koji uređuje oblast presađivanja ljudskih organa, kao i da su u taj program uključena i tkiva davalaca ljudskih organa.

Ono što je zajedničko za presađivanje ljudskih organa i tkiva jeste da predlagač ovim zakonom pokušava da nam ih predstavi kao nešto što će pojednostaviti procedure i da će se izbeći finansijski troškovi vođenja registra, tako što će se saglasnost podrazumevati.

Ponoviću stav koji je poslanička grupa SRS iznela i u raspravi i u načelu, a to je da su ovakve odredbe neustavne i da ih u ovom obliku ne treba usvajati. Dajemo zamerku predlagaču koji kao jedan od razloga za donošenje ovog zakona navodi i potrebu usaglašavanja sa zakonodavstvom EU, jer je ova oblast samo delimično usaglašena sa evropskom regulativom i postoji potreba da se određeni stručni termini drugačije i preciznije definišu, a u cilju potpune harmonizacije domaćeg prava u ovoj oblasti sa pravom EU na način kako to preporučuje EU.

Srpska radikalna stranka će uvek insistirati na tome da se u Narodnoj skupštini usvajaju zakoni koji će biti u interesu građana Republike Srbije a ne zbog namere srpske vlasti da nekada Srbija postane članica EU, neće postati jer pre svega EU ne želi Srbiju u svom članstvu. Što se SRS tiče, naš stav je da i ne treba da postanemo članica EU.

Na član 1. amandman je podnela Marina Ristić.
Izvolite.

Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, stanje u zdravstvu je alarmantno, nemamo opremu, nemamo uslove, stručni kadar napušta zemlju ubrzano, nedostaje potrošni materijal, nema poverenja građana, a imamo redove, kilometarske liste čekanja i to za rutinske preglede, korupciju, burazerske dilove, farmaceutsku mafiju. Od svih resora zdravstvo je trenutno u najgorem stanju i toga je svestan svaki građanin. Uopšte nemojte u to da sumnjate.

Umesto da prvo obezbedite ono osnovno, da nađete način, da sprečite kadrove da odlaze u inostranstvo, da smanjite korupciju i na taj način da vratite poverenje građana, vama je najhitnije da donesete ovaj zakon po direktivi EU. Sve radite naopako.

Kao što je humano i ljudski pokloniti svoje organe, spasiti nekome život, tako je humano ostaviti volji građana da sami o tome odlučuju, a vi kada budete sredili stanje u zdravstvu, realno mogli ste, imali ste šest godina za to. Šest godina ste na vlasti. Tada će se broj donorskih kartica drastično povećati jer osnovno je da se vrati poverenje građana u zdravstvo.

To je najvažnije kod ovako osetljivih tema, jer čovek kada je na ivici života i smrti, on mora biti siguran u tog lekara, da će lekar da se bori za njegov život a ne za njegov organ. Sada tog poverenja nema, jer da ga ima, ovaj zakon ne bi ni bio potreban. LJudi bi sami potpisivali donorske kartice i u tome je najveći problem.

Donošenjem ovog represivnog zakona, vi još više narušavate poverenje građana i samo će biti obrnut efekat. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo Momčilo Mandić.
Da li želi neko reč?

Hvala.

Podržavam ovaj amandman koji je podneo moj kolega i koristiću vreme poslaničke grupe.

Razlozi za donošenje Predloga ovog zakona, Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, kao i Zakona o transplantaciji organa, sadržan je u potrebi da se oblast ljudskih ćelija i tkiva zasnuje na najvišim standardima medicinske nauke i prakse, koje nudi velike mogućnosti za lečenje, kao i da se zdravstvenim ustanovama koje obavljaju ove poslove omoguće bolji uslovi u skladu sa savremenim dostignućima u ovoj oblasti.

Oblast oba ova zakona do sada je bila uređena Zakonom o transplantaciji ćelija i tkiva i Zakona o transplantaciji organa iz 2009. godine i nakon šest godina primene ovog zakona, utvrđena je potrebe da se poboljšaju i preciziraju uslovi organizacija, kao i nadzor nad obavljanjem poslova u ovoj oblasti.

Posledice neuređenog sistema u ovoj oblasti u kojem više transplantacionih centara obavlja transplantaciju istih organa, a da pri tome ni jedan ne ispunjava uslove sistema kvaliteta jeste činjenica da se Republika Srbija nalazi na dnu lestvice u Evropi po broju realizovanih davalaca ljudskih organa posle smrti. Naime, broj davalaca je između jedan i dva na milion stanovnika.

Jedan od osnovnih razloga za donošenje Predloga zakona o presađivanju ljudskih organa, tkiva i ćelija je i povećanje kadaveričnih davaoca i broja uspešno obavljenih presađivanja ljudskih organa, te smanjena lista čekanja za presađivanje organa kao i neophodnost utvrđivanja osnove za uspostavljanje organizacionog sistema. Utvrditi efikasne procedure za darivanje odnosno pribavljanje organa s umrlih lica u skladu sa profesionalnim standardima, smernicama i etičkim načelima. Usklađivanje sa savremenim standardima medicinske nauke i prakse kao i kvaliteta bezbednosti organa za presađivanje.

Ovim predlogom zakona je na jasan način izvršena podela zdravstvenih ustanova koje će obavljati poslove presađivanja, odnosno uzimanja ljudskih organa i bolnica za darivanje istih, odnosno podela poslova je obaveza koju će obavljati.

Ono što je dobro u ovom zakonu to je donošenje programa presađivanja ljudskih organa koji će biti jedinstveni na teritoriji Republike Srbije i koji će definisati jasne procedure i postupke u vezi organizacije timova i finansiranje celokupnog postupka i na taj način su izbegnuti nepotrebni finansijski troškovi vođenja registra.

Novi zakon je pojednostavio postupak davanja pristanka za presađivanje, odnosno pretpostavljenu saglasnost, to je svakako najvažnija izmena koju predviđa ovaj zakon. Ovde je bilo puno reči o pretpostavljenoj saglasnosti, puno dilema, međutim moram naglasiti da je javna rasprava i te kako dugo trajala i da je veliki deo stručne javnosti dao saglasnost na istu. Prema tome, stvarno ne vidim razloga da više o tome raspravljamo. Toliko, ne bih više o toj pretpostavljenoj saglasnosti.

Ono što bih još naglasila, to je da predlogom ovog zakona precizirana je uloga i zadaci Uprave za biomedicinu, kao kompetentnom telu u oblasti biomedicine na nivou cele Republike Srbije. U okviru Uprave formiraće se i inspekcijski nadzor, edukovani sa iskustvom iz ove medicinske oblasti, kao i praćenje savremenih dostignuća nauke. Oni će vršiti kontinuirani stručni nadzor u ovoj oblasti, a najmanje jednom u dve godine, kao i u slučaju sumnji ili saznanja za svaki ozbiljan, neželjeni događaj ili reakciju. Uprava za biomedicinu će izdavati dozvole zdravstvenim ustanovama na neodređeno vreme, ali isto tako i oduzimati iste ako otkrije nepravilnosti u njima kao i voditi registar davalaca ljudskih organa i primaoca istih, registar zdravstvenih ustanova za poslove uzimanja, testiranje i presađivanje ljudskih organa, vođenje registra ozbiljnih, neželjenih događaja i reakcija kao i sistem za brzo reagovanje i informisanje.

Benefit ovog zakona je i uspostavljanje jedinstvenog informacionog sistema u oblasti presađivanja ljudskih organa u cilju uspostavljanja i održavanja sistema sledivosti. Novina ovog zakona je mogućnost presađivanja od život nesrodnog davaoca u okviru programa ukrštene donacije između dva ili više biološki inkopatibilnih parova. Naime, svi pacijenti kojima je potrebno presađivanje organa ne mogu imati kompatibilno živog davaoca svega zbog inkopatibilnost krvnih grupa i HLA senzibilizacije. Program ukrštene donacije među inkopatibilnim parovima omogućava prevazilaženje krvno grupne barijere i HLA senzibilizacije bez dodatne imunosupresivne terapije primaoca, što smanjuje rizik kod komplikacija kod pacijenata i istovremeno umanjuje troškove postupka.

Donošenje ovog zakona povećaće broje kadaveričnih davaoca ljudskih organa, kao i smanjenje liste čekanja za primanje istih. Ima značajne zdravstvene, ekonomske i opšte društvene vrednosti. Naime, razvojem programa presađivanja ljudskih organa povećava se jedina šansa pojedinim pacijentima za preživljavanje, a pogotovo pacijenata na listama čekanja za presađivanje jetre i srca, jer im jedino ova metoda spasava život, kao i smanjenje stopa mortaliteta za pacijente na listama čekanja. Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podneo poslanik Josip Broz.
Na član 1. amandmane u istovetnom tekstu podneli su Gorica Gajić i Dejan Šulkić.
Da li neko želi reč?
Na član 1. amandman je podneo poslanik Zoran Despotović. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, Predlog zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, kao i Predlog zakona o presađivanju organa predstavljaju veoma bitne zakone jer tretiraju oblasti koje nekome znače nov život.

Slažemo se da je doniranje ljudskih organa i tkiva human gest, ali samo onda kada je to izraz naše slobodne volje. To ovim Predlogom zakona neće biti. Ovim predlogom se uvodi tzv. pretpostavljena saglasnost, po kojoj će svi građani biti donori.

Srpska radikalna stranka da doniranje organa mora biti slobodan izbor svakog građanina Srbije, a ne zakonska, represivna mera, koja može biti predmet velikih zloupotreba. Zato smatramo da doniranje organa i tkiva treba da bude dobrovoljno, da i dalje ostanu donorske kartice, a ne da građani Srbije strepe, kao što smo više puta čuli, da će ih na pešačkom prelazu udariti auto, jer im je baš neki organ potreban i odgovarajući.

Ministre, kritike koje vam mi, srpski radikali upućujemo, vidim da doživljavate lično i da ih ignorišete, što nije svojstveno jednom ministru, a naše je poslaničko pravo da vas kritikujemo i hvalimo kada imamo argumenata za to, što je u vašem slučaju veoma teško, jer se vezujete za brojne zloupotrebe u zdravstvu.

Vidimo da se ovaj predlog zakona donosi po direktivi EU, iste one kojoj vi hrlite u zagrljaj, sa svim organima koje je ta Evropska unija 1999. godine pokušala da otme i uništi. Da li vi mislite da sa ovakvom korupcijom u zdravstvu, pomenuću i sudstvo, Evropska unija hoće i sigurno do tada, pošto mi hrlimo, neće nas prihvatiti, ali će verovatno svi ti organi Evropske unije biti truli. Hvala.

Po ovom amandmanu? Izvolite.

Po ovom amandmanu i po nekoliko amandmana ranije, kada sam kao narodni poslanik i kao lekar čuo da postoji strah od zaveštanja organa ovim zakonom. Mogu da kažem da mi je lično smešno, kao lekaru, kada se kaže da će nas neko juriti automobilom i udariti na pešačkom prelazu, kako bi uzeo organ. Ja mogu samo da vam kažem da vi ne možete da zamislite koliko je komplikovana procedura provere da li nekom pacijentu odgovara određeni organ. On mora da prođe brojna ispitivanja i provere, od HLA tipizacije, od kros mečinga, od krvne grupe, tako da je to jako teško da se izmečuje i da se kod određenog pacijenta kome treba organ baš pogodi da neko ima u trenutku kada izgubi život da je taj njegov organ identičan i kompatibilan sa njegovim telom.

Ne treba da sejemo strah i da ljude plašimo da će nam neko, bilo ko, uzeti organe. Ja sam to pričao i u prepodnevnom zasedanju, pričam i sada. Važno je da građanima Srbije pošaljemo poruku da želimo da ljude koji su trenutno nevidljivi, koji se bore sa teškim bolestima, koji gube bitku sa tim bolestima, samo zato što mi u Srbiji nemamo dovoljan broj donora, jednostavno, oni umiru, a mislim da je ovo sada prilika i za zdravstveni sistem, a što je još važnije, i za te pacijente koji čekaju na taj organ, sjajna i da oni imaju šansu da produže život.

Ja sam svaku priliku koristio, i u prošlom mandatu, čak i pre ulaska u Skupštinu, a ponovnim ulaskom u Skupštinu sam rekao da mi je jedna od želja da se u parlamentu usvoji zakon koji bi promenio Zakon o transplantaciji i ovo je taj dan, tako da sam kao lekar izuzetno zadovoljan da imamo priliku da uradimo jedno sistemsko rešenje za ove pacijente.

Kao lekara me nije sramota što sve ovo pričamo, već sam kao lekar srećan što imamo priliku da u parlamentu pričam o ovome. Ovaj zakon ne nameće Evropska unija. Ovaj zakon je nešto što je dobro za pacijente, ovaj zakon su pravili lekari, stručnjaci koji se bave svojom profesijom, koji se bave transplantacijom i, ponavljam, koji su držali i drže predavanja na međunarodnim kongresima, pisali knjige, iz nekih knjiga sam i ja učio od tih profesora koji su učestvovali u pisanju ovog predloga zakona, tako da ponovim da je meni interes tih dve hiljade pacijenata koji čekaju organ, meni je interes da ovim predlogom zakona omogućimo svim građanima Srbije koji imaju u jednom trenutku problem, da li večeras, da li sutra, ili za mesec dana, kada dobiju dijagnozu, ili neko njihov bliži dobije tu dijagnozu, da ima šansu da se leči u Srbiji. Hvala.

Hvala.
Reč ima Vjerica Radeta.