Hvala dr Šešelj.
Reč ima ministar, Mladen Šarčević.

Hvala vam što i dalje diskutujemo o ovome, jer ste većinom u pravu, sem nekih stvari, pa sam dužan da vam dam informacije koje nisam mogao u međuvremenu.
Inače, ovaj posao ne radi Ministarstvo. Svako ko se iole bavi ovim zna da to radi Zavod za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja. Mi smo dužni samo da budžetiramo za njih određena sredstva za određene poslove.
Ja sam dve godine ministar i prvu godinu sam tražio smenu direktora Zavoda, i dobio je. Sa novim direktorom Zavoda stvari počinju da bivaju bolje. Prvi i pet razred su reformski i imate nove, digitalne udžbenike. Ali, oni nemaju ove istorijske teme o kojima mi pričamo. Oni su još uvek u nekim delovima istorije koji nisu bitni za ovo o čemu mi govorimo.
Pre šest meseci smo formirali timove koji su doveli dotle da je to sad na vladama i Republike Srpske i Srbije, ozvaničeno je i potpisano aktom, Aneksom 1, posebnih odnosa Republike Srbije i Republike Srpske u Trebinju, 29. avgusta, da se pri njihovom i našem zavodu formiraju jedinice od pet ljudi, koje po svom sastavu čine istoričar, geograf, profesor književnosti, jezika, pedagog, znači, ona ekipa koja će formirati nešto što se zove nacionalni program.
Znači, nacionalni program ili srpska nauka, kako u žargonu zovemo, je nešto što apsolutno ima veze samo sa nama. I već smo dobili razna pisma, čudna, od Federacije, od raznih ljudi, kao da malo srbujemo. U stvari, čuvamo naše vrednosti i ništa tu nema lošeg, to rade i druge nacije u svetu, Švajcarska, Koreja i svi drugi. Znači, to su tek formirane jedinice, mislim da je pre sedam dana na Vladi prošlo i te jedinice su formirane. Prisutni Siniša je dao i neku malu budžetsku rezervu, da to može da krene da radi. Znači, mi imamo usaglašavanje svih nastavnih planova i programa da se ove stvari ne bi dešavale.
Nažalost, još 2015. godine, kad je uvedeno tržište udžbenika po raznim evropskim modelima, mi smo uspeli da prošlim Zakonom o udžbenicima popravimo da bar cenzus ukinemo, jer je naš Zavod pao ispod cenzusa. Zavod ima isto tu loših situacija. Jedan od udžbenika za istoriju govori da je Zavod izabrao izdavača koji jako malo piše o Jasenovcu. Nije to baš tako. Autori su Srbi. Recezent je Srbin. Nedostajali su supervizori. Po novom zakonu ih uvodimo i to je sada nešto što neće moći da se radi.
Šta je nevolja? Što imamo po starim programima zakone, sedmi, osmi razred i ono poslednje u školi, gde se izučava ta savremena istorija. Nama je sada jedino ono što smo rekli direktorima škola i aktivima nastavnika tih predmeta, da im je udžbenik bio i ostao pomoćno sredstvo, da je njihova živa reč i ostvarivanje nastave, plana i programa, ono što je najbitnije da se poštuje i realizuje. Tako da, to je nešto što je trenutno istina i što ćemo svakako ovim ubrzanim procesima donošenja tih planova i programa moći da kažemo šta je to naš interes, ne naš ugao u istoriji, ali zaista imate grešaka koje ja kao čovek iz struke isto sam video, nekakvu mapu gde stoji u srednjem veku Hrvatska u obodu, što nije nikad ni bilo, i niz drugih stvari.
Ali, zaista, analizom, videćete da su srpski građani autori. Znači, mi smo susedi itd, ali istorija ima jednu konotaciju.
Nešto ću vam drugo reći, ako dozvolite. Imali smo u junu izveštavanje u Briselu. Bili su predstavnici svih zemalja zapadnog Balkana. Ja sam sa punim pravom tražio da sve zemlje u regionu našim učenicima omoguće nastavu na srpskom i upotrebu ćiriličkog pisma, jer Srbija to radi, osim Srbima, što pripada, još osam nacija na osam jezika u Srbiji i svi imaju svoje udžbenike. Od toga nisam odustao, iako nije bilo simpatično ljudima koji to slušaju, ali na svim bilateralnim razgovorima sa svim ministrima u regionu, od Albanije preko Makedonije, na dalje, ja ću na tome insistirati. Mislim da smo najzad krenuli nekim pravim putem. Hvala.

Hvala, ministre.
Pravo na repliku, prof. dr Vojislav Šešelj.

Ukupni profit u sferi izdavanja osnovnoškolskih i srednjoškolskih udžbenika je više od 50 miliona evra. Evo, kažu 90 miliona evra. To Žarko zna bolje od mene. Dakle, 90 miliona evra.

Šta je Zavod za udžbenike radio sa tim parama? Bilo je tamo pametnih, časnih ljudi. Oni su to ulagali u štampanje kapitalnih sabranih dela najvećih srpskih umova, od Nikole Tesle, Jovana Cvijića, ne mogu sve da nabrajam, Aleksandra Belića itd.

Dakle, tamo je išao profit, a sada profit ide u privatne džepove i u velikom procentu se iznosi iz Srbije. Imamo danas u novinama, neki privatnik kod koga su naručili 15 udžbenika, još nije stigao da ih štampa, pa se ispostavilo da nema nijednog zaposlenog, pa se on sad pravda da su zaposleni samo on i još dvojica. Šta nas to briga?

Vratite Zavod, a onda kontrolišite Zavod. Za svaku grešku bilo kog zavoda iz sfere prosvete, bilo koje agencije, vi ste kao ministarstvo odgovorni. Ako preko vas ide budžetsko finansiranje, pogotovo ste odgovorni. Ne može niko biti samostalan.

Inače, naprednjaci izbegavaju, iako su to obećavali, da ukidaju ove brojne agencije. Imamo preko 150 agencija, od kojih stotinu sigurno nije potrebno. Zašto je to tako? Zašto to ne uradite kada ste obećali? Nikome ne odgovarate.

Dakle, da se ovaj novac, koji se silom prilika zarađuje zbog monopola na tržištu, jer udžbenik mora da se proda, a šta rade ovi izdavači hrvatski? Obilaze nam škole i podmićuju nastavnike - propišite vašim studentima da koriste taj udžbenik, a vi ćete dobiti to i to, pa ili novac ili putovanje ili nešto treće.

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Marija Jevđić. Izvolite.

Hvala.

Poštovani predsedavajući, poštovani ministri, kolege i koleginice narodni poslanici, na današnjem dnevnom redu imamo nekoliko predloga zakona i sporazuma i njih će poslanička grupa JS u danu za glasanje podržati.

Što se tiče Predloga zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, svesni smo da je 2014. godine Srbija bila pred bankrotom i da je donošenje Zakona o privremenom smanjenju penzija bila ne politička, već ekonomska odluka i time se omogućilo da penzije i plate i dalje budu isplaćivane. Treba zahvaliti penzionerima koji su pomogli da se zemlja finansijski konsoliduje.

Što se tiče penzionera, znate i sami, ministre Đorđeviću, da oni ne koriste penzije samo za sebe, već da pomažu i decu i unuke i to je trend ne samo zadnjih par godina, već zadnjih decenija. Upravo iz tog razloga je veoma važno da svi zajedno o ovoj kategoriji našeg stanovništva brinemo na bolji način.

Mnoge lokalne samouprave brinu o svojim penzionerima koristeći sredstva iz svojih budžeta, ne očekujući da samo država pomaže bolji život penzionera. Tako je npr. u Kraljevu pre nekoliko dana održan sastanak čelnika grada i udruženja penzionera i sve u cilju da se poboljša položaj penzionera. Upućen je poziv trgovinskim lancima da se daje popust penzionerima. U dogovoru sa kraljevačkim pozorištem priređivaće se besplatne predstave za penzionere, a sve u cilju da se najstarijima omoguće kvalitetniji i sadržajniji penzionerski dani. U Jagodini penzioneri ne plaćaju prevoz, omogućuje im se redovna poseta lekarima, organizuju se razni izleti, sve o trošku lokalnog budžeta. To nam govori da i druge lokalne samouprave mogu da daju doprinos i da poboljšaju položaj penzionera u svojim gradovima.

Cilj reformi treba da bude stvaranje uslova za dugoročnu ekonomsku održivost penzionog sistema koji će omogućiti zasluženi socijalni položaj penzionera.

Najbitniji, odnosno ključni faktor koji garantuje stabilan penzioni fond je razvoj zemlje, nove investicije, nova zapošljavanja, čime se popravlja odnos između radnika, odnosno osiguranika i broja penzionera, s obzirom da sadašnji zaposleni finansiraju penzije. Zato i jeste jedan od glavnih ciljeva Vlade smanjenje nezaposlenosti i ona po poslednjim podacima u Srbiji iznosi ispod 12%, negde oko 11,9% i najmanja je u regionu i, čisto poređenje radi, pre pet godina iznosila je između 25% i 26%.

Pored borbe za svako novo radno mesto, moramo se i boriti da nam mladi ne odlaze iz zemlje, jer je naša demografska slika jako loša. Ne smemo imati problem kao zemlje u okruženju koje su imale ogroman odliv mladih i da u trenutku kada je ekonomija stala na noge nisu imali ko da im radi.

Zatim, pojačavanje konkurencije među poslodavcima i ulaganje u prekvalifikacije kako bi radnici u Srbiji mogli da prate svetske trendove, a opet sa druge strane investitori bi znali da ovde imaju kvalifikovanu radnu snagu pogotovo kada govorimo o IT poslovima. Time bi pratili i bili pripremljeni za tehnološku revoluciju, jer postoji bojaznost da će se zbog razvoja tehnologije, mašine zameniti radnu snagu, što bi se onda odrazilo i na sam penzioni sistem.

Kada već govorimo o prekvalifikaciji radnika, moram da spomenem da će u Kraljevu turska kompanija koja se bavi tekstilnom industrijom u naredne tri godine zaposliti oko 2.500 radnika koji moraju da poznaju rad na šivaćoj mašini, tako da već od 1. oktobra kreće prekvalifikacija radnika koji su na zavodu, a u grupi od 100 žena koje su već odabrane, čak 30% su žene preko 30 godina starosti. Zbog toga je bitno raditi na blagovremenoj prekvalifikaciji.

Ono što treba naglasiti kao rezultat reformi je da je ukupan udeo doprinosa u ukupnim prihodima fonda, na primer, 2012. godine bio 51,8%, dok su dotacije iznosile 48,2%. U 2018. godine dotacije bi mogle biti ispod 30%, zahvaljujući povećanju zaposlenih i boljoj naplati doprinosa.

Kao što sam na početku rekla, ministre Đorđeviću, poslanička grupa JS će glasati za predloženi zakon, ali kao poslanica koja dolazi iz socijalne odgovorne partije, moram da se osvrnem na problem oko 250 hiljada starih koji nemaju penziju. Statistika pokazuje da su žene posebno pogođene nemaštinom, jer od ukupnog broja starih bez ikakvog primanja čak 80% čine žene. Znam da sistem PIO počiva na principu među generacijske solidarnosti, odnosno da sadašnji zaposleni i zarada na ime doprinosa za penziono i invalidsko osiguranje obezbeđuje penzije današnjim penzionerima.

U okviru našeg sistema socijalne zaštite postoji materijalno obezbeđenje porodice za starije od 60 godina koji su socijalno ugroženi. Da li je ova mera dovoljna za zaštitu starih lica? Treba da bude predmet analize, i ako se pokaže kao nedovoljna, kroz Ministarstvo za rad i socijalna pitanja, a u skladu sa mogućnostima, omogućiti da takva lica dostojanstveno prožive treće doba. Ne smemo zaboraviti da su ovakva lica upravo u godinama kada su bila na vrhuncu radne snage prolazila kroz težak period tranzicije, a kada su se ponovo stvorili uslovi za rad, poslodavci ih više nisu hteli angažovati zbog godina starosti.

Sigurna sam da je ovo problem koji vi, ministre Đorđeviću, kroz vaše Ministarstvo pokušavate na najbolji način da rešite. Imate primer Makedonije koja će 2020. godine uvesti socijalne penzije, a jedan od uslova je da se zadnjih 20 godina živelo u toj zemlji. Takođe, Hrvatska je na korak od uvođenja ovakvih penzija.

Što se tiče predloga o visokom obrazovanju, stigao je oktobar, a sa oktobrom se opet otvara pitanje starih studenata. Za nas iz JS ništa nije sporno. Studentima se pruža još jedna prilika da završe studije po programu po kome su i upisani. Na taj način oni neće biti finansijski opterećeni prelaskom na novi nastavni program. Ohrabrujući je podatak da je veliki broj studenata uspeo da tokom prethodnih produžetaka završi fakultet. Mislim da ih je na početku bilo oko 24 hiljade, a sada govorimo o oko 4.000 studenata.

Izmena Zakona o visokom obrazovanju predviđa i priznavanje osporenih doktorata na fakultetima koji u momentu izdavanja diploma nisu imali dozvolu za izvođenje magistarskih, odnosno doktorskih studija. Komisija za akreditaciju osporila je 103 diplome na 22 privatna fakulteta i mislim da nije sporan kvalitet i rad samih studenata, već ne ažurnost i manjkavost tih fakulteta. Time bi se ispravila nepravda prema studentima koji nisu krivi, jer prosto nisu znali da fakulteti nemaju potrebnu dokumentaciju i sami ste rekli, ministre, da bi se izbegle mnogobrojne tužbe.

Paradoks je, ministre Šarčeviću, da je bivši saziv Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, odnosno njegovo telo, Komisija za akreditaciju, u dva navrata akreditovala fakultete kojima se sada osporavaju pomenute doktorske diplome.

Možda ću na trenutak izaći iz teme visokog obrazovanja, ali svakako neću izaći iz teme obrazovanja, a pogotovo ne iz teme koja životno interesuje građane čiji smo mi predstavnici, a u konkretnom slučaju moje Kraljevčane.

Upoznati ste sa problemom, ministre, koji je ovih dana aktuelan, a u vezi je sa vršnjačkim nasiljem u jednoj osnovnoj školi u Kraljevu. Vaše Ministarstvo, a i vi sami ste bili u pat poziciji. Sa jedne strane imate učenika koji ima pravo na redovno školovanje, ne samo pravo, nego i obavezu, jer je osnovno obrazovanje obavezno. Sa druge strane, imate grupu učenika koji se osećaju ugroženim od njegove strane i roditelje koji su zabrinuti za bezbednost svoje dece. Hvala što ste učestvovali u rešavanju ovog problema tako da obe strane budu zadovoljene. Pokazali ste da je država zainteresovana za rešavanje problema vršnjačkog nasilja koje postoji godinama unazad, ali je u poslednje vreme postalo vidljivije, o njemu se govori, ukazuje se na problem, što je dobro, jer je to put za rešavanje. Problem može da se reši ako se uključe institucije, škola, roditelji, pa i sama deca.

Takođe bih iskoristila ovu priliku da pohvalim Ministarstvo spoljnih poslova, jer su mnogi međunarodni ugovori, koji su danas na dnevnom redu, rezultat velikog angažovanja i rada, kako predsednika Aleksandra Vučića, tako i ozbiljnog i predanog rada Ministarstva spoljnih poslova na čelu sa ministrom Dačićem.

Mislim da su svi građani Srbije, ako ne svi, onda većina, sa velikom pažnjom i interesovanjem pratili posetu predsednika Republici Kini i nadam se da će se uskoro u Skupštini na dnevnom redu naći sporazumi koji su tamo dogovoreni. Hvala.

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Zoltan Pek.

Hvala.

Poštovani potpredsedniče, poštovani ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, poslanici SVM će podržati Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju zbog značajnih izmena i dopuna na koje ću se u svom obraćanju osvrnuti.

Prva izmena je promena načina obračuna visine prevremene starosne penzije za osiguranike sa beneficiranim radnim stažom koji odlaze u prevremenu starosnu penziju uz smanjenje visine penzije, tako da se penali za ove osiguranike računaju u odnosu na sniženu starosnu granicu za svakog konkretnog osiguranika sa beneficiranim stažom. Na ovaj način se pravednije obračunava visina prevremene penzije za ove osiguranike, jer će se procenat umanjenja utvrđivati u odnosu na njihovu sniženu starosnu granicu, a ne u odnosu na opštu starosnu granicu, a kako je predviđeno važećim zakonom.

Ovde bih istakao da se nadamo da će se nekim narednim izmenama ukinuti trajno umanjenje visine prevremene starosne penzije za sve korisnike.

Sledeća izmena je, što mislimo da je pozitivno, da do dostizanja finansijske izdržljivosti sistema penzijskog i invalidskog osiguranja penzije će se usklađivati prema propisima kojima se uređuje budžet i budžetski sistem, a ne kao do sada dva puta godišnje sa rastom inflacije i sa delom BDP, i to 1. aprila i 1. oktobra.

Predloženim izmenama se predviđa mogućnost uvećanja primanja isplatom novčanog iznosa, kao uvećanje uz penziju, ali u zavisnosti od ekonomskih kretanja i finansijskih mogućnosti budžeta Republike Srbije i Fonda. Data je i mogućnost da se sredstva Fonda mogu izuzetno koristiti za isplatu novčane pomoći korisnicima penzija kada je takva pomoć potrebna velikom broju korisnika. Iznos utvrđuje Vlada, računajući na bilansne mogućnosti Fonda.

Sledeća izmena je u cilju smanjenja broja privremenih rešenja Fonda PIO. Uvodi se promena u načinu obračuna poslednje godine staža osiguranja. Mislim da je to pozitivno, jer prema dosadašnjoj praksi poslednju godinu staža osiguranja je bilo moguće obračunati tek po isteku godine, kao što je gospodin ministar rekao da je Republički zavod za statistiku objavio prosečnu godišnju zaradu u Republici, pa je Fond morao da donosi privremena rešenja.

Ovde još treba napomenuti da se uvodi oročavanje trajanja privremenih rešenja - tri godine u slučaju nepostojanja svih potrebnih podataka za donošenje konačnog rešenja.

Kao sledeće - prestaje ovlašćenje Fonda da vrši prinudnu naplatu na ime neuplaćenih doprinosa PIO sa obustavom jedne trećine penzije osiguranicima koji su sami obveznici uplate doprinosa. Na ovaj način će korisnici penzija primati penziju prema uplaćenim doprinosima, jer se visina penzije određuje u skladu sa dužinom i visinom plaćanja doprinosa.

Kao sledeća značajna izmena je u delu matične evidencije, što isto pozdravljamo, vrši se usklađivanje sa Zakonom o centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja čime se značajno smanjuju obaveze poslodavaca u pogledu popunjavanja i dostavljanja različitih prijava. Ovde se najviše misli na obrazac M4, i pored toga smo čuli od ministra da je to ukupno 17 obrazaca, što ne treba da se popunjava.

Na kraju sam ostavio jednu najznačajniju izmenu da Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija prestaje da važi 30. septembra 2018. godine. Osnov za isplatu penzija za mesec oktobar od 2018. godine i njeno dalje usklađivanje čime je penzija isplaćena, odnosno pripadajuća za mesec oktobar 2014. godine usklađena prema važećim propisima.

Kako sam na početku izlaganja naglasio da poslanici Saveza vojvođanskih Mađara će podržati predlog ovog zakona, ali moram da ukažem da nažalost u predloženim izmenama nije predviđeno rešenje dugogodišnjeg problema plaćanja doprinosa za PIO malih poljoprivrednih proizvođača.

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara skoro 10 godina se bavi sa problemom PIO osiguranja poljoprivrednih proizvođača, sa problemom koji imaju poljoprivredni proizvođači zbog plaćanja i nažalost zbog neplaćanja PIO. Glavni problem je u veličini poseda poljoprivrednih gazdinstava. Podsećanja radi, istu visinu doprinosa su u obavezi da plaćaju poljoprivrednici, vlasnici koji imaju pola hektara zemlje kao i oni koji imaju 100 hektara zemlje. Zbog dugovanja na ime nenaplaćenih doprinosa ili neplaćenih doprinosa za PIO Poreska uprava pokreće postupak prinudne naplate. Ako imamo tačan izveštaj, onda u aprilu ove godine ova dugovanja su iznosila 184 milijarde dinara.

Ovde treba istaći da su neki problemi i rešeni. Izmenom Zakona o PIO iz 2014. godine omogućeno je da obavezu plaćanja doprinosa ima samo jedan član porodično-poljoprivrednog gazdinstva, što je i ministar istakao, a do 2014. godine je postojala obaveza plaćanja za sve članove porodičnog gazdinstva.

Možemo kazati da je bilo i reprograma dugova, ali nažalost, osnovni problem nije rešen. Naime, predlog Radne grupe četiri ministarstva prethodne Vlade je bio da se doprinosi plaćaju srazmerno ekonomskoj veličini i porodičnog gazdinstva. Sa ovim predlogom bi ublažili postojeći problem, ali nažalost dati predlog nije uvrstan u ovaj Predlog zakona koji je pred nama. Šta je suština ovog predloga? Važno je da poljoprivrednici koji gazduju na manjim površinama PIO osiguranje plate srazmerno ekonomskoj snazi svojih imanja. Prihode lako možemo da izračunamo, važno je samo da u raznim ministarstvima shvate ozbiljno ovaj problem.

Mi poslanici Saveza vojvođanskih Mađara svesni smo toga da poljoprivrednici moraju plaćati PIO. Mi samo predlažemo da oni poljoprivrednici koji gazduju na manjim površinama plate manji iznos na ime PIO srazmerno ekonomskoj veličini, ekonomskoj snazi svojih porodičnih gazdinstava. Nekoliko statističkih podataka za poljoprivredne penzije u ovoj godini, po našim izvodima, imamo 146.703 poljoprivrednih penzionera, a prosečna penzija im je 11.580,00 dinara. Znači, jako su male ove penzije.

Apelujem na uvaženog ministra, gospodina Đorđevića, da u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, sa Ministarstvom finansija pripremi neki predlog, neko rešenje za ovaj problem kako bi se ugradio u naredne izmene Zakona o PIO.

Što se tiče Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovanju izneću nekoliko izmena i dopuna za koje mislimo da će poboljšati ovaj zakon, što je pred nama, i to su kao prvo – prošireno je ovlašćenje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje da kodeksom o akademskom integritetu reguliše i sukob interesa prilikom izbora u zvanje nastavnika i saradnika i zasnivanje radnog odnosa na visokoškolskoj ustanovi. Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta pored redovnog nadzora u četvrtoj godini akreditacionog ciklusa vrši i vanredni nadzor.

Kao sledeće – visokoškolska ustanova može da organizuje kratki program studija i za lica koja imaju završeno srednje obrazovanje.

Kao sledeće – Univerzitet u Beogradu se proglašava visokoškolskom ustanovom od nacionalnog značaja.

Svaka visokoškolska ustanova treba da ima savet poslodavaca, što je i do sada bilo u mogućnosti. Uvedeno je tajno glasanje za izbor organa poslovođenja, a preporuka za razrešenje Agencije za borbu protiv korupcije je uvedena kao zakonska smetnja za izbor lica na dužnosti organa poslovođenja.

Kao što je gospodin ministar rekao – uvodi se mesto menadžera za akademiju strukovnih studija i za visoku školu. Uvodi se i pojam, uslov i način izbora lektora srpskog jezika na visokoškolskim ustanovama u inostranstvu.

Kao što je rekla prethodna koleginica da je i produžen rok završetka studiranja za jednu godinu, za neke studente za dve godine studiranje po starom nastavnom programu.

Posebno ću se osvrnuti na izmenu Predloga zakona koji se odnosi na jezik studija. Naime, promenjena je odredba koja uređuje upotrebu jezika, tako da je data mogućnost da visokoškolska ustanova organizuje polaganje ispita i izvodi pojedine delove studija kao i odbranu završnog master i specijalističkog rada i doktorske disertacije na stranom jeziku u skladu sa statutom, a bez potrebe za posebnom akreditacijom celog studijskog programa na stranom jeziku. Tako je dodat novi stav kojim se reguliše da visokoškolska ustanova može ostvariti studijski program na jeziku nacionalne manjine i stranom jeziku ukoliko je ovaj program odobren, odnosno akreditiran.

Primedba naše poslaničke grupe ide u pravcu da se može organizovati polaganje ispita i izvoditi pojedini delovi studija, kao i organizovati izradu i odbranu završnog master i specijalističkog rada, kao i doktorske disertacije na jeziku nacionalne manjine, a ne samo na stranom jeziku. U tom pravcu smo podneli jedan amandman. U vezi ovog našeg amandmana možemo da kažemo da Zakonom o visokom obrazovanju sa poslednjim izmenama iz 2014. godine je u članu 80. stav 2. ovo pitanje je bilo regulisano na način koji mi predlažemo amandmanom. Nadamo se da će gospodin ministar prihvatiti naš amandman i hvala na pažnji.

Hvala kolega Pek.
Reč ima ministar Mladen Šarčević. Izvolite ministre.

Još kad budu ostali amandmani, o tome će se diskutovati svakako.
Takođe, ovo što je draga koleginica iz Kraljeva malopre pomenula, mi imamo priliku da kažemo da je ovo septembar mesec koji je najvrući kada su u pitanju dečija nasilja i sve ono što se dešava. Imamo na 900.000 đaka dva drastična slučaja, jedan je Zemun, jedan je Kraljevo i to su slučajevi koji se opserviraju sada i to zaista temeljno.
Čitavi timovi Ministarstva prosvete za nasilje su u Kraljevu, zajedno sa ljudima iz centara za socijalni rad grada Kraljeva, takođe i znamo sve nevolje koje su i nastupile u prošloj godini i nalazimo kvalitetno rešenje. Imamo malu opstrukciju članova porodice, što je vama jasno već. Jednostavno su naši zakoni takvi da obaveznost nas dovodi do nekih apsurdnih situacija, ali mislim da ćemo čak i te situacije prevazići ako nastupamo organizovano zajedno.
Ono što je u Zemunu, ja sam obavešten pre dva dana za ovog dečkića što ga maltretiraju, međutim mi imamo SOS telefon, imamo ceo tim koji se bavi nasiljem. Mi smo prošle godine podigli to na nivo obaveznosti javljanja. U Smederevu smo u vrtiću promenili celu upravu i ceo školski odbor, znači direktora, zato što to ne javljaju.
Svi timovi naši su sad u Zemunu i sad istražujemo da li se koristi novi zakon koji je donet u ovom Domu, a on kaže da je škola dužna, ima i pravo da iskoristi mogućnost da roditelje dece zlostavljača i te kako uzme u opservaciju, čak i zakonsku proceduru. Tako da, reagujemo na svaki slučaj i do sada je šest direktora škola smenjeno zbog nereagovanja na nasilje. Tu Ministarstvo nema nikakvu dilemu, to je mnogo uozbiljilo ovu priču, nema nikakvog tepiha ni guranja pod tepih, a toga je bilo, nažalost i biće. Idemo da vidimo koliki je obim i kako da se s time borimo.
Zahvaljujem se, pre svega, Ministarstvu za rad, jer njihova pomoć centara za socijalni rad je neophodna, kao i saradnja sa porodicom, a vama hvala na primećenom.