Hvala, predsednice.
Svoje prvo pitanje postavljam ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru. Godišnje u Srbiji oboli od raka oko 350 dece mlađih od 19 godina, a oko pedesetoro njih umre. NJihovo lečenje, naravno, prate njihovi roditelji, bdiju nad njima danima, ali glavni problem je u tome što oni dobijaju male nadoknade za bolovanje i bolovanje je ograničeno. Znači, ako odu na bolovanje zbog bolesti svog deteta, ne dobijaju 100% bolovanje, nego 65% iznosa od plate, a ono može da traje samo četiri meseca, a ponekad i kraće.
Sa prelaznim rešenjem koje je uvršteno u izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju je da se bolovanje produžava na šest meseci i da je nadoknada 100%. Sa time su se roditelji obolele dece na neki način i usaglasili, ali do tog rešenja još uvek nije došlo.
Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka predložilo je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju još pre pet godina. Znači, pet godina se čeka da bi se nešto tu uskladilo i da bi taj zakon došao na dnevni red.
Pitam ministra zdravlja Zlatibora Lončara – kada će preduzeti konkretne mere da olakša roditeljima borbu sa rakom i bolešću svoje dece, kada će taj zakon doći na dnevni red i kako će izgledati taj Zakon o zdravstvenom osiguranju, odnosno da li će roditelji dobiti 100% nadoknade za šest meseci bolovanja?
Drugo pitanje postavljam predsednici Narodne skupštine Maji Gojković. U junu je Skupština Srbije usvojila amandman na Predlog izmena Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Predlog zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma koji predviđa da će svaki poslanik u Skupštini moći da govori na svom maternjem jeziku. Do dana današnjeg nemamo obezbeđene uslove da govorimo na svojim jezicima, što mislim da bi bilo dobro za našu Narodnu skupštinu, jer multijezičnost u Srbiji treba da se pokazuje EU kojoj težimo. Time bi to bogatstvo koje već postoji u Skupštini AP Vojvodine se prenelo i na Narodnu skupštinu Republike Srbije, pa vam pitam predsednice – kada će se obezbediti uslovi da pripadnici nacionalnih manjina govore na svojim maternjim jezicima?
Treće pitanje postavljam Ministarstvu prosvete Mladene Šarčeviću, a odnosi se na prevođenje dokumenata za škole u kojima se izvodi nastava na jezicima nacionalnih manjina. Navodni „Prosvetni pregled“ šalje nacionalnim savetima u PDF formatu svedočanstva, đačke knjižice, matične knjige, dnevnike da se prevode sa srpskog jezika na jezike nacionalnih manjina u školama gde se izvodi nastava na jezicima nacionalnih manjina. Godinama, od 2015, 2016, 2017. i ove godine niko nije prevodiocima platio taj posao. „Nacionalni pregled“ iz godine u godinu govori da on nije dužan da plati te prevode, već samo da štampa ta dokumenta, a Ministarstvo prosvete uopšte ne upućuje nikakva sredstva nacionalnim savetima za prevođenje tih dokumenata.
Pitam ministra Mladena Šarčevića da li će usmeriti sredstva za prevođenje tih dokumenata nacionalnim savetima ili školama, ili već da nađe neki način kako bi mogao da nadoknadi tim prevodiocima rad koji ni malo nije lak? Opet ponavljam, u PDF-u dolaze sva ta dokumenta i to ne može bilo ko da uradi, to moraju da urade ljudi koji znaju dobro jezik sredine, jezik nacionalne manjine u školi u kojoj se izvodi nastava.
Predsednici odbora za obrazovanje u nacionalnim savetima su više puta razgovarali sa državnim sekretarima u Ministarstvu prosvete i ti državni sekretari su iz godine u godinu govorili da u budžetu u stvari nema sredstava za prevođenje dokumenata na jezike nacionalnih manjina. Pitam ministra Šarčevića da li će i kako će rešiti tu situaciju i za te godine isplatiti prevodiocima prevode dokumenata? Hvala.
