Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo rad sednice Desetog vanrednog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u Jedanaestom sazivu.
Na osnovu službene evidencije o prisutnosti narodnih poslanika, konstatujem da sednici prisustvuje 83 narodna poslanika.
Radi utvrđivanja broja narodnih poslanika prisutnih u sali, molim narodne poslanike da ubace svoje identifikacione kartice u poslaničke jedinice elektronskog sistema za glasanje.
Konstatujem da je primenom elektronskog sistema za glasanje utvrđeno da je u sali prisutno 85 narodnih poslanika, odnosno da su prisutna najmanje 84 narodna poslanika i da postoje uslovi za rad Narodne skupštine.
Da li neko od predsednika odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa želi da zatraži obaveštenje ili objašnjenje u skladu sa članom 287. Poslovnika?
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Šešelj.

Dame i gospodo narodni poslanici, u svetlu ove rasprave koja traje već četiri dana u Narodnoj skupštini gde se priča o penzijama i koliko je država Srbija morala da uštedi da ne bi bankrotirala itd, spominje se nekih 800 miliona evra koje je i na taj način Republika Srbija uštedela, pa mene zanima u svetlu politike štednje, kako Vlada Republike Srbije objašnjava činjenicu da šest meseci nakon isteka mandata bivši predsednik Srbije, Tomislav Nikolić, i dalje koristi luksuznu rezidenciju u Užičkoj broj 23, koja je predviđena za predsednike Republike, kada više nije na toj funkciji?

Podaci koji dolaze u javnost govore da to košta više od pet hiljada evra mesečno, plus računi, plus osoblje itd. Zašto sve pare troše i zašto Tomislav Nikolić i dalje koristi državnu rezidenciju?

Isto tako, ništa se nije desilo povodom afera sa fondacijom Dragice Nikolić. Zašto Tužilaštvo i MUP nije reagovalo povodom natpisa da su bile u pitanju pronevere više od 12 miliona evra?

Isto tako poslaničko pitanje upućujem predsedniku Republike, Aleksandru Vučiću, da li će i on zadržati kao i Tomislav Nikolić, svoju rezidenciju u kojoj sada živi i da li će to biti praksa za sve ostale koji budu izabrani na tu funkciju?

Isto tako, glavna politička pitanja u poslednjih sedam godina, pitanje Kosova i Metohije, gde se dijalog koji se vodi u okviru Saveta bezbednosti UN, premestio pre sedam godina u Brisel u EU, mene zanima zašto Republika Srbija pristaje da pregovara sa kosovskim Albancima uz posredovanje EU koja je kao takva već priznala nezavisnost tzv. „republika Kosovo“?

Da bi mi bili u stanju da zaštitimo srpski nacionalni interes i očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Republike Srbije, trebalo bi valjda da uključimo one velike sile, one države koje su stalne članice Saveta bezbednosti koje nisu priznale nezavisnost Kosova i koje pružaju punu podršku Srbiji u nastojanju da Kosovo zadrži pod svojim suverenitetom, a to su NRK i Ruska Federacija.

Zašto se pregovara sa EU koja traži od Srbije deklarativno da prizna nezavisnost Kosova da bi nastavila ka putu evropskih integracija i da li će to biti cena učlanjivanja u EU? Mi smo videli, predsednik Republike je dao izjavu za Rojters skoro kako ukoliko potpišemo sveobuhvatni sporazum sa Prištinom da treba da nam bude garancija da ćemo postati članovi EU 2025. godine. Ko to da nam garantuje kada svi ovi ljudi koji danas predstavljaju briselsku administraciju već sledeće godine neće više biti na tim funkcijama, doći će neki novi. Ko se seća onih ljudi koji su zastupali EU pre sedam godina?

Dakle, da bi sačuvali našu teritoriju, naš narod koji živi na Kosovu, apelujem na predsednika Republike da što pre u dijalog o Kosovu i Metohiji pozove predstavnike Ruske Federacije i predstavnike NRK i na taj način pokaže da Srbija nije spremna da se pomiri sa okupacijom i nezavisnošću tzv „republike Kosovo“.

Reč ima narodni poslanik Slaviša Ristić. Izvolite.

Zahvaljujem se, gospodine predsedavajući.

Uputiću par pitanja predsedniku Republike Aleksandru Vučiću, a odnosi se na njegove poslednje izjave na glavnom odboru SNS.

Citiraću par izjava. Jedna, između ostalog, koja glasi – moja politika da Srbija dosta toga sačuva na KiM je doživela poraz, jer Srbi vole da izgube sve, kaže Aleksandar Vučić, prvu rundu je dobila Srbija propasti i Srbija koja voli da plače i gubi sve. U istom kolu našli su se Sonja Biserko, razne nevladine organizacije, Sava Janjić, Rada Trajković i lažni srpski nacionalisti, čija je politika da na Kosovu nemamo ništa, već da KiM imamo u bajkama i mitovima, između ostalog, kaže Aleksandar Vučić.

S tim u vezi, tražim razjašnjenje od predsednika Srbije Aleksandra Vučića i postavljam nekoliko pitanja. Ovo su pitanja koja bi trebalo, da je sreće, i ova Narodna skupština da mu uputi.

Prvo i osnovno pitanje glasi – koje ovlastio Aleksandra Vučića da u ime i za račun Republike Srbije utvrđuje i vodi politiku zemlje, a posebno politiku prema KiM? Jer, član 12. Ustava Srbije u osam tačaka jasno i nedvosmisleno utvrđuje nadležnosti predsednika Republike Srbije, iz kojih se jasno vidi da nije njegova nadležnost da vodi politiku zemlje, pa i politiku prema KiM, već da su to nadležnosti Vlade Republike Srbije i ove Narodne skupštine.

Dakle, ko mu je dao za pravo da uzurpira ustavne nadležnosti Narodne Republike Srbije i Vlade Republike Srbije?

Drugo pitanje glasi – ko je ovlastio Aleksandra Vučića da u svojstvu predsednika Republike, u razgovorima sa mnogobrojnim međunarodnim predstavnicima, kao i predstavnicima separatističkih vlasti u Prištini, predlaže ideju podelu KiM i razgraničenja sa kosovsko-metohijskim Albancima?

Podsećam Aleksandra Vučića na član 8. Ustava Srbije, koji glasi – teritorija Republike Srbije je jedinstvena i nedeljiva, granica Republike Srbije je nepovrediva, a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustavu.

Podsećam, takođe, Aleksandra Vučića da je prilikom stupanja na dužnost predsednika Republike Srbije, ovde u ovom Domu Narodne skupštine, položio zakletvu, čiji prvi deo teksta glasi – Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celovitosti teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju, kao njen sastavni deo.

Podsećam, takođe, Aleksandra Vučića da ne postoje sve Srbije, jedna, kako on tvrdi, jedna plačljiva, gubitnička, koja živi u mitovima itd, i druga pobednička i uspešna, koju on, navodno, predvodi. Postoji jedna Ustavom i zakonima uređena država Srbija sa KiM u njenom sastavu i svi organi Republike Srbije, uključujući i predsednika Republike, mora ih se striktno toga pridržavati, a ne da im pada na pamet da iznose svoje privatne ideje vršeći poslove državnih funkcionera.

Oba ova pitanja, naravno, postavljam, sva ova pitanja, i predsedniku Narodne skupštine Republike Srbije, Ustavnom sudu, nadležnim tužilaštvima. I, očekujem odgovor zašto ne reaguju na ovako otvoreno kršenje Ustava od strana predsednika Republike Srbije?

Takođe, na samom kraju, želim da postavim pitanje Aleksandru Vučiću - zašto svo ovo vreme obmanjuje javnost da su granice na administrativnim prelazima između Srbije i AP KiM, kako on u poslednje vreme voli da kaže, granice između Srba i Srba, postavljene 2011. godine, kada činjenice govore nešto sasvim drugo?

Tačno je da su 2011. godine separatističke vlasti iz Prištine poslale jedinice Rosu, da pokušaju da uspostave tamo granicu i da je punih godinu i nešto dana narod tamo bio na barikadama. Tačno je da je prethodna vlast započela te pregovore u Briselu i da je Borko Stefanović prihvatio deo sporazuma o tzv. integrisanom upravljanju prelazima, ali je takođe potpuno tačno da je implementacija tog sporazuma i postavljena granica učinjena u decembru mesecu 2012. godine, preciznije tačno 10. decembra 2012. godine, kada smo svi imali prilike da vidimo na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, gde se službenik Vlade Srbije, Pavićević, koji je inače u kancelariji u Prištini, pohvalio kako, eto, Srbija je uspela konačno da realizuje taj deo sporazuma.

Dakle, granicu su implementirali i postavili predstavnici Vlade koju je vodio Ivica Dačić, a čiji je potpredsednik bio Aleksandar Vučić. I, čudi me zašto prvi potpredsednik ima nameru da obmanjuje javnost u tom smislu?

Hvala.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem, uvažena predsednice Skupštine.

Postavio bih nekoliko pitanja, konkretno za jugoistok Srbije, za razvoj jugoistoka Srbije, što se tiče turizma. Još jedno bih postavio pitanje nadležnom ministarstvu vezano za put koji ide od Svrljiga do Stare planine, gde ima stvarno veliki broj putnika koji dolazi na Staru planinu, gde imamo veliki problem sa nepokrivenošću internetom, mobilnom telefonijom, pa je moje pitanje usmereno – kada će se u tom delu uraditi mobilna telefonija, releji, da mogu u svakom trenutku putnici, budući turisti koji dolaze na Staru planinu, a idu preko Svrljiga, gde je put stvarno urađen najsavremenije, gde ima veliki broj lepih destinacija gde ljudi mogu da dođu i da probaju kvalitetnu hranu, zdravu hranu, da se tu uradi internet, da ima mobilna telefonija i da konačno svi oni koji žele da odu od Niša, preko Svrljiga do Stare planine, da mogu da imaju slobodu, da u svakom trenutku mogu da pozovu svoje, da pošalju slike, da vide lepote našeg kraja? Ja uvek govorim da je Svrljig najlepša opština u Srbiji.

Stara planina jeste nešto najlepše. Direktor hotela, gospodin Karadžić, zalaže se svim srcem da se stave u funkciju svi kapaciteti, ali sada je potrebno da mi malo i potpomognemo da se to pokrije mobilnom telefonijom, internetom. A, evo, ima i zainteresovanih firmi, koje rade neke slične stvari. Recimo, jedna od njih jeste „Ekse net“, koji se sam ponudio da napravi na svakom desetom, petnaestom kilometru neko internet drvo, gde mogu u svakom trenutku ljudi da koriste to za potrebe, ono što je najbitnije, da mogu da se čuju sa svojima i da pokažu slike i informacije i iz Svrljiga, Knjaževca, Sokobanje, Niša, do Stare planine.

To je za sve nas koji tamo živimo vrlo bitno i to je dosta veliki problem, a problem koji je bio za nas najbitniji i urađen je, a to je prilazni put koji ide od Svrljiga prema Staroj planini.

Još jedno pitanje u tom delu, što se tiče razvoja privrede i poljoprivrede, je da li će se nastaviti, to je Ministarstvo bez portfelja, gospodina Krkobabića, da li će se nastaviti sa tendencijom razvoja zadrugarstva? Jer, svedoci smo da kroz razna zadrugarstva imamo veliku šansu razvoja naše poljoprivrede i razvoja jugoistoka Srbije, gde kroz udruživanje, kroz zadrugarstvo, kroz stimulacije koje daje država Srbija, imamo mogućnost da razvijamo i stočarstvo i proizvodnju lekovitog bilja i sve ostale poljoprivredne proizvodnje, jer samo udruživanjem imamo šansu da vratimo osmeh našim poljoprivrednim proizvođačima koji žive na jugoistoku Srbije.

Još nešto, za mene isto vrlo bitno, pošto ja jesam iz Svrljiga, ali je meni Niš centar. I, evo, sutrašnjeg dana, to je za sve nas koji živimo na jugoistoku Srbije veoma bitno, sutra se ispunjava obećanje koje je gospodin Vučić rekao i to je nešto najbolje za sve nas koji živimo tamo u tom kraju. Otvaraju se sutra dve firme. Jedna od tih firmi je „Cumtobel“, to je firma koja proizvodi led rasvetu. To je najjača i najbolja firma za proizvodnju led rasvete, koja će uposliti u početku preko 300 ljudi. Druga firma, to je filipinska firma „Imi“, koja radi autodelove, koja će uposliti preko 1.500 ljudi za naredne dve ili tri godine.

Za sve nas koji živimo tamo, to se nalazi blizu naše opštine Svrljig, u delu prema Niškoj banji, za sve nas koji živimo tamo, to je uopšljavanje novih radnih mesta i ovim načinom koji je gospodin Vučić rekao, obećao i sada završava to obećanje, sutra će biti otvaranje, znači, Niš će imati mogućnost da zaposli. Što je najbitnije, tu će se zaposliti ljudi koji su visokoobrazovani, ljudi koji će sutra dati mogućnost da iskažu svoje znanje koje su naučili na fakultetu. Niš je stvarno univerzitetski grad. Mogu da kažem, jesam iz Svrljiga, ali mi je Niš u srcu i Nišlije. I kao predsednik USS, zahvalio bih se našem predsedniku Vučiću, koji svojim angažovanjem stavlja veliki akcenat razvoju jugoistoka Srbije, razvoju malih opština, razvoju Niša, kao centra jugoistoka Srbije.

Još jednom, svim našim pravoslavnim vernicima bih poželeo da čestitam današnji dan, to je slava Krstovdan. To je veliki dan za sve nas, to je crveno slovo i svim poljoprivrednim proizvođačima želim zdravlja, sreće, uspeha i da im ova godina bude rodna i blagorodna, kako na njivi, tako i u kući.

Jovan Jovanović ima reč.

Hvala.

Moja pitanja su motivisana izložbom „Umetnost koja čeka pravdu“ koja će za nešto više od sat vremena biti otvorena u Skupštini. Naime, na ovoj izložbi biće prikazane replike umetničkih slika koje su ukradene 5. oktobra tokom upada naroda u ovu zgradu, uz napomenu da svako krivično delo zaslužuje osudu. Očigledan cilj ove izložbe je da pokaže da je 5. oktobar bio zločinački poduhvat i da se posebno rehabilituje vlast koja je devedesetih godina dovela zemlju do propasti, a čije račune i dan danas plaćamo.

Baš taj 5. oktobar je bio vapaj građana Srbije za pravdom, vapaj koji je nažalost bio kratkog daha i dometa, te se zbog izneverenih očekivanja danas, već duboko u 21. veku, i dalje nalazimo u začaranom krugu siromaštva, laži i beznađa. S toga, naši građani i dalje čekaju pravdu, a zbog odsustva pravde mi kao društvo degradiramo i postepeno se rastačemo.

Kada smo već kod umetnosti, postavljam pitanje ministru Vukosavljeviću – da li će, recimo, pravdu dočekati oni kojima su grubo narušena autorska prava na konkursu Ministarstva kulture? Još jedno pitanje za ministra kulture – da li će pravdu dočekati autori, upravo zabranjenog filma „Mezimica“? Producent Svetozar Cvetković izjavio je da ne može da se nastavi snimanje filma u normalnim uslovima iako su sredstva odobrena još prošle godine, što je očigledan primer cenzure.

Pitanje za ministarku Mihajlović i gradonačelnika Beograda, koji je vođenje grada prepustio drugima, da li će pravdu dočekati stanari Topličinog venca, na kojem su gradske vlasti pre dva dana, bez odgovarajućih dozvola, uz prateću šaradu, započele još jednu nakaradnu betonizaciju i dalje ruženje Beograda, poput onog „Beograda na vodi“ ili na Slaviji? Samo dva sata nakon izjave zamenika gradonačelnika Gorana Vesića da građevinska dozvola za ovaj poduhvat postoji stiglo je saopštenje Sekretarijata za urbanizam da Sekretarijat za saobraćaj, kao investitor, odustaje od zahteva da na Topličinom vencu izvodi radove na rekonstrukciji, a u međuvremenu je već posečeno drveće i otpočeto je iskopavanje.

Pitanje, takođe, za ministarsku Mihajlović – da li će pravdu dočekati nepravedno optuženi inženjeri CIP-a za rušenje potpornog zida u Grdeličkoj klisuri, odnosno da li će pravdu dočekati građani Srbije tako što će neko konačno preuzeti odgovornost za ovaj građevinski promašaj, kao i mnoge druge propuste?

Pitanje za ministra životne sredine – da li će pravdu dočekati građani koji se bore da zaštite vodne resurse, kao na primer na Staroj planini ili Savskom nasipu?

Pitanje za ministarsku Kuburović i ministra Stefanovića – da li će pravdu dočekati vlasnici nelegalno srušenih objekata u Sava mali?

Pitanje za ministra Đorđevića i ministarku Slavicu Đukić Dejanović – da li će pravdu dočekati porodilje i buduće majke koje su Zakonom o finansijskoj podršci porodicama sa decom diskriminisane umanjenjem naknade za odsustvo sa posla? Ovo pitanje postavljam kao otac dva mala deteta, jedno od dve godine, drugo od četiri i po meseca, pošto sam se suočio sa sramotnim administrativnim procedurama, kroz koje prolaze porodilje.

Pitanje za ministra obrazovanja – da li će pravdu da dočekaju oni koji traže da se poštuje akademska čestitosti, odnosno oduzmu lažne diplome i doktorati?

Pitanje za ministra Đorđevića i predsednicu Vlade Anu Brnabić – da li će pravdu dočekati naši najstariji sugrađani koji su pošteno zaradili svoje penzije, odnosno da li će im biti vraćeno ono što im je protivustavno oteto, kako bi koliko toliko dostojno proživeli svoju starost, a ne da im se lažno predstavlja da će posle povraćaja iznosa penzija na nivo pre smanjenja one biti veće nego ikada?

Pitanje za predsednicu Vlade i ministra finansija Sinišu Malog – da li će pravdu dočekati oni kojima je nezakonito oteta imovina?

Konačno, ali ne i poslednje, pitanje za predsednika Republike – da li će pravdu dočekati porodica Olivera Ivanovića, odnosno da li će konačno biti razrešeno njegovo ubistvo, kao što je to obećano?

Za kraj, pitanje premijerki – šta Vlada namerava da učini kako bi otklonila mnogobrojne prepreke ka ostvarenju proklamovanog strateškog cilja, članstvo u EU? Naime, Izveštaj Evropskog parlamenta u Srbiji u završnoj je fazi izrade i poslanici Odbora za spoljne poslove dogovorili su 27 amandmana na Nacrt teksta rezolucije, koji je prethodno podneo izvestilac Dejvid Mekalister. Iz tih amandmana je jasno da se dovode u pitanje temelji naše države, ukazuje se na ne fer izborne uslove i ne transparentnost finansiranja političkih partija, izbornih kampanja, diskriminaciju opozicionih političara, politizaciju sudstva, ugroženost slobode izražavanja i nezavisnih medija, nedovoljnu zaštitu prava radnika, naročito žena i mladih itd.

U poređenju sa tim, zaista bledo deluju amandmani koji pohvalno govore o Srbiji, a koji se pre svega odnose na tehničke oblasti, pristupanje EU, kao i konstruktivan odnos naše zemlje prema mirovnim misijama i međunarodnoj policijskoj i pravosudnoj saradnji. Hvala.

Zahvaljujem.
Pre nego što dam sledećem govorniku reč, zahvaljujem se poslaniku što je spomenuo izložbu koja će biti otvorena ovde u holu Doma Narodne skupštine Republike Srbije, u 12 časova, koja se zove „Umetnost koja čeka pravdu“. Pozivam, dakle, sve poslanike da dođu na otvaranje ili kasnije, u skladu sa svojim obavezama, obavezno pogledaju ovu vrednu izložbu koja govori o nestalim slikama u događajima 5. oktobra i dalje ne vidim u tome nikakvu političku poruku, nego želju da svi zajedno uložimo trud da pronađemo ovo nestalo blago koje ne pripada ni prošlom, ni ovom režimu, ni nekom budućem, nego pripada građanima Srbije. Prema tome, hvala vam što ste to na svoj način ocenili i spomenuli u svom govoru i što vidite to samo kroz političke naočare, a ne nešto što se dešava u čitavom svetu, gde svi danas u svetu potražuju da im se vrati njihovo kulturno nasleđe.
Hvala što ste me podsetili da pozovem sve poslanike na ovu zaista značajnu izložbu.
(Milorad Mirčić: Odgovori na ovo pitanje za ministra kulture.)
Da je meni postavljeno pitanje, ja bih svakako ozbiljno odgovorila, ali nije meni postavljeno pitanje.
Reč ima Olena Papuga. Izvolite.

Hvala, predsednice.

Svoje prvo pitanje postavljam ministru zdravlja Zlatiboru Lončaru. Godišnje u Srbiji oboli od raka oko 350 dece mlađih od 19 godina, a oko pedesetoro njih umre. NJihovo lečenje, naravno, prate njihovi roditelji, bdiju nad njima danima, ali glavni problem je u tome što oni dobijaju male nadoknade za bolovanje i bolovanje je ograničeno. Znači, ako odu na bolovanje zbog bolesti svog deteta, ne dobijaju 100% bolovanje, nego 65% iznosa od plate, a ono može da traje samo četiri meseca, a ponekad i kraće.

Sa prelaznim rešenjem koje je uvršteno u izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju je da se bolovanje produžava na šest meseci i da je nadoknada 100%. Sa time su se roditelji obolele dece na neki način i usaglasili, ali do tog rešenja još uvek nije došlo.

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka predložilo je izmene Zakona o zdravstvenom osiguranju još pre pet godina. Znači, pet godina se čeka da bi se nešto tu uskladilo i da bi taj zakon došao na dnevni red.

Pitam ministra zdravlja Zlatibora Lončara – kada će preduzeti konkretne mere da olakša roditeljima borbu sa rakom i bolešću svoje dece, kada će taj zakon doći na dnevni red i kako će izgledati taj Zakon o zdravstvenom osiguranju, odnosno da li će roditelji dobiti 100% nadoknade za šest meseci bolovanja?

Drugo pitanje postavljam predsednici Narodne skupštine Maji Gojković. U junu je Skupština Srbije usvojila amandman na Predlog izmena Zakona o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina i Predlog zakona o službenoj upotrebi jezika i pisma koji predviđa da će svaki poslanik u Skupštini moći da govori na svom maternjem jeziku. Do dana današnjeg nemamo obezbeđene uslove da govorimo na svojim jezicima, što mislim da bi bilo dobro za našu Narodnu skupštinu, jer multijezičnost u Srbiji treba da se pokazuje EU kojoj težimo. Time bi to bogatstvo koje već postoji u Skupštini AP Vojvodine se prenelo i na Narodnu skupštinu Republike Srbije, pa vam pitam predsednice – kada će se obezbediti uslovi da pripadnici nacionalnih manjina govore na svojim maternjim jezicima?

Treće pitanje postavljam Ministarstvu prosvete Mladene Šarčeviću, a odnosi se na prevođenje dokumenata za škole u kojima se izvodi nastava na jezicima nacionalnih manjina. Navodni „Prosvetni pregled“ šalje nacionalnim savetima u PDF formatu svedočanstva, đačke knjižice, matične knjige, dnevnike da se prevode sa srpskog jezika na jezike nacionalnih manjina u školama gde se izvodi nastava na jezicima nacionalnih manjina. Godinama, od 2015, 2016, 2017. i ove godine niko nije prevodiocima platio taj posao. „Nacionalni pregled“ iz godine u godinu govori da on nije dužan da plati te prevode, već samo da štampa ta dokumenta, a Ministarstvo prosvete uopšte ne upućuje nikakva sredstva nacionalnim savetima za prevođenje tih dokumenata.

Pitam ministra Mladena Šarčevića da li će usmeriti sredstva za prevođenje tih dokumenata nacionalnim savetima ili školama, ili već da nađe neki način kako bi mogao da nadoknadi tim prevodiocima rad koji ni malo nije lak? Opet ponavljam, u PDF-u dolaze sva ta dokumenta i to ne može bilo ko da uradi, to moraju da urade ljudi koji znaju dobro jezik sredine, jezik nacionalne manjine u školi u kojoj se izvodi nastava.

Predsednici odbora za obrazovanje u nacionalnim savetima su više puta razgovarali sa državnim sekretarima u Ministarstvu prosvete i ti državni sekretari su iz godine u godinu govorili da u budžetu u stvari nema sredstava za prevođenje dokumenata na jezike nacionalnih manjina. Pitam ministra Šarčevića da li će i kako će rešiti tu situaciju i za te godine isplatiti prevodiocima prevode dokumenata? Hvala.