Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/202-18

5. dan rada

27.09.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:00 do 19:05

  • TRAŽENJE OBAVEŠTENJA I OBJAŠNJENJA

  • Zašto Tomislav Nikolić koristi državnu rezidenciju, nereagovanje Tužilaštva i MUP-a povodom afera sa fondacijom Dragice Nikolić, hoće li zadržavanje rezidencije postati praksa za sve predsednike, ovlašćenja predsednika u Brisleskim pregovorima
  • Nenadležnost predsednika da vodi državnu politiku, koje ovlastio predsednika da predleže podelu KiM, kršenje Ustava od strane predsednika Republike Srbije
  • Stara planina i nepokrivenost Internetom i mobilnom mrežom, razvoj zadrugarstva
  • Narušavanje autorskih prava na konkursu Ministartsva kulture, rekonstrukcija Topličinog venca bez dozvole, odgovornost za urušavanje potpornog zida na Grdeličkoj klisuri, zaštita vodnih resursa na Staroj planini i Savskom nasipu
  • Zakon o zdravstvenom osiguranju, obezbeđivanje uslova da pripadnici nacionalnih manjina govore na svojim maternjim jezicima, prevođenje dokumenata na jezike nacionalnih manjina
  • Pedijatar u Rušnju, Zakon o finansijskoj podršci porodicama, rijaliti program
  • Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom
  • Krivični postupak protiv onih koji su uništavali državnu imovinu 5. oktobra, nestabilnost snabdevanja električnom energijuom privrednog društva "Divi"
  • Neobeležavanje 100 godina od proboja Solunskog fronta, Briselski sporazum i ZSO, neobaveštenost Vlade, poslanika i građana o pregovorima sa Kosovom
  • Zaštita radnika i bezbednost na radu, odgovornost za odron brda u Grdeličkoj klisuri
  • Procesuiranje onih koji na Internetu zagovaraju nasilje
  • POSLANIČKO PITANJE

    ...
    Narodna seljačka stranka

    Marijan Rističević

    Poslanička grupa Pokret socijalista - Narodna seljačka stranka - Ujedinjena seljačka stranka
    Dame i gospodo, sledeće pitanje je za ministra energetike, ujedno i za ministra životne sredine – šta misli o toplovodu Obrenovac-Beograd, da li će to smanjiti zagađenja i uticati na efikasnije grejanje u Beogradu i jeftinije?

    Sledeće pitanje je za ministra energetike – šta Srbija preduzima da povećamo procenat obnovljive energije, posebno iz poljoprivrede, od biomase i zelene mase?

    Dalje, pitanje za ministra Šarčevića – kako se sprovodi dualno obrazovanje, koja je odgovornost direktora u osnovnim i srednjim školama, šta misli o vršnjačkom nasilju, kako to da sprečimo u osnovnim, pa i u srednjim školama?

    Pitanje za ministra policije. Naime, pre šest meseci je iz jedne političke organizacije, Dveri, stigao materijal u moju kancelariju o zloupotrebama sredstava za izbornu kampanju. Žao mi je što ministar finansija nije prisutan. Radi se o sumi od oko 30 miliona dinara, koja je uplaćena uglavnom za predsedničku kampanju i nešto za redovno finansiranje.

    Sredstva, po dokumentaciji sa kojom raspolažem i koja je meni upućena, iznutra te organizacije su zloupotrebljena. Vi svakako znate da sredstva koja se ne upotrebe u izbornoj kampanji, izborna lista ili izborni kandidat ili predlagač je u obavezi da ta sredstva vrati u državni budžet. To nije učinjeno nego je novac, koji je politička organizacija Dveri dobila za predsedničku kampanju, ispumpan na preduzetničke radnje njihovih članova, uglavnom kandidata sa prethodnih izbora sa izborne liste Dveri nekih odbornika.

    Ukupno je tako ispumpano na preduzetničke radnje, ja ovde imam i šemu, negde oko 30 miliona dinara. Uglavnom se radi o fiktivnim poslovima. Daljom proverom ustanovljeno je da su sredstva podignuta u kešu i verovatno vraćena licima koja vode organizaciju Dveri. Ovde se radi o krivičnim delima i zato mi je žao što ministar finansija nije prisutan, s obzirom da ovi poštenjaci oko Đilasa su svakako prepošteni i prečestiti, pa da se ovo ispita.

    Dakle, radi se o utaji poreza, radi se o pranju novca i stoga mislim, a obavestio sam i Upravu kriminalističke policije, što je bila moja obaveza, obavestio sam Više tužilaštvo i Tužilaštvo za organizovani kriminal, što je takođe bila moja obaveza i zato pitam ministra policije, a kasnije i ministra pravde šta će preduzeti da se ova finansijska malverzacija goni, odnosno da se na pravedan način istraži, jer mislim da se politikom ne može abolirati određeni kriminal.

    ODGOVORI

    Aleksandar Antić

    Dame i gospodo narodni poslanici, zahvaljujem se na ovom nizu pitanja. Krenuo bih po redu.
    Toplodalekovod Obrenovac-Beograd, po mom dubokom uverenju, jedan od najboljih energetskih projekata koji se u Srbiji u ovom trenutku razvija. Reč je o projektu izgradnje pre svega infrastrukture dugačke 26 km od Termoelektrane „Nikola Tesla A“ do novobeogradske Elektrane koja u ovom trenutku kao energent za grejanje ogromnog broja Beograđana velikih površina i stambenog i poslovnog prostora koristi gas koji ima za cilj da obezbedi da se deo energije koja se proizvodi u Termoelektrani „Nikola Tesla“ putem tog toplodalekovoda isporuči u elektranu na Novom Beogradu i da se ta energija koristi za zagrevanje novobeogradskih stanova, ali uzimajući u obzir da je iz Toplane Novi Beograd prešao magistralni toplovod i ispod Gazele i taj kapacitet će se koristiti za grejanje jednog dela stanova i poslovnih prostora na teritoriji da kažem centralnih gradskih opština.
    Reč je o projektu vrednom 227 miliona dolara. Taj projekat i komercijalni ugovor za razvoj tog projekta je potpisan sa kineskom kompanijom Čajna Pauer. U ovom trenutku se radi na završetku finansijske konstrukcije za finansiranje tog projekta i ono što je ključni razlog zašto ga ja karakterišem kao jedan od najboljih projekata je pre svega jedan veoma brz period povraćaja te investicije uzimajući u obzir da on garantuje da će minimum, po sadašnjem nivou cena, 43 miliona evra biti ušteda na korišćenju gasa na godišnjem nivou, tako da je reč o projektu koji se vraća u nekoliko godina, četiri do šest godina i kao takav je dobio svu podršku i Vlade Republike Srbije i grada Beograda da se dalje razvija.
    Naravno, pored te ekonomske zaista snažne performanse, ima još dva važna elementa. Utiče s jedne strane dodatno na energetsku bezbednost Srbije, jer mi sad energent gas, koji je uvozni energent, koji koristimo u ovom trenutku, supstituišemo domaćim energentom. Kolega Trivan neće biti srećan pošto je reč o uglju, ali objektivno taj ugalj se u TE „Nikola Tesla“ već sagoreva i sam po sebi neće stvarati dodatno zagađenje u Obrenovcu. Ali, s druge strane, građani Beograda, pa i kolega Trivan među njima, će biti srećni zato što će se u beogradskim elektranama, u novobeogradskoj elektrani smanjiti nivo zagađenja, tako da kumulativno posmatrano mi imamo značajan ekološki uticaj, imamo značajan finansijski efekat i imamo ono što se u Srbiji u ovom trenutku ne kalkuliše i ne pretvara u novac, ali u modernom svetu je to … ponavljam, možda je u pitanju broj jedan u energetici, a to je energetska sigurnost i bezbednost koja postaje daleko veća.
    Ja sam srećan što se taj projekat razvija. Ja se za taj projekat sa mojim kolegama borim već više od dvadeset godina, uzimajući u obzir da je taj projekat počeo da se razvija još davne 1997. godine. Na žalost, usled nedostatka finansijskih sredstava on nije išao u dinamici koja je bila predviđena, ali još na veću žalost 2004. godine genijalnim odlukama tadašnje gradske vlasti taj projekat ne samo što je zaustavljen, nego su povađene cevi i zatrpani svi radovi, tako da mi sada moramo da krenemo ispočetka.
    Kada su u pitanju obnovljivi izvori, ova Vlada je napravila zaista kapitalne rezultate i pomake na tom planu. Moram s ponosom da istaknem da je u poslednjih nekoliko godina za vreme ove i prethodnih vlada, a u periodu od npr. 2012/2013. godine do sada na mrežu postavljeno oko 150 megavata novih kapaciteta za proizvodnju električne energije u Srbiji i svi su iz obnovljivih izvora.
    Mislim da je to nešto što zaslužuje podršku ovog parlamenta i nešto sa čime treba nastaviti. Ono što mogu da potvrdim i pred parlamentom i pred građanima Republike Srbije, da ćemo mi velike rezultate ostvariti i u ovoj godini i do kraja godine. Do kraja godine mi planiramo pored ovih 150 megavata, koji su već na mreži, dodatnih 200 megavata. Pre svega je reč o energiji vetra, pre svega je reč o Vojvodini, pre svega je reč o južnom Banatu i sa tim trendom nastavljamo i u 2019. godini, kada očekujemo dodatnih oko 200 megavata.
    To nas dovodi, i ja očekujem 2016. godine da ćemo u Srbiji imati više od 600 megavata iz obnovljivih izvora, u šta ne računam velike hidroelektrane na Dunavu i Drini, koje su već u našem energetskom sistemu.
    Slažem se sa kolegom Rističevićem da je biomasa jedan od najvećih razvojnih potencijala Srbije, uzimajući u obzir činjenicu da je Srbija bogata i šumama, ali pre svega, poljoprivrednom proizvodnjom. Otprilike kada mi posmatramo ukupan potencijal Srbije, kada su obnovljivi izvori u pitanju, oko 60% tog potencijala predstavlja upravo biomasa.
    Mi dajemo snažne podsticajne mere za razvijanje projekata i iz biogasa i iz biomase, mada je u suštini sve to biomasa samo različite tehnologije. I, na današnji dan, kolega Rističeviću, mi na mreži imamo 27,5 megavata proizvodnih kapaciteta iz biogasa i biomase i sa tim nastavljamo. Oni se ne nalaze na kvoti. Za to ne postoji ograničenje. To je nešto za šta mi želimo da nastavimo u kontinuitetu, da podižemo snagu tih instalisanih kapaciteta.
    Želim da pozovem ljude u Srbiji, pre svega poljoprivredne proizvođače u Vojvodini, da taj jedan snažan potencijal iskoriste i da zaokruže svoj sistem zelene ekonomije, od proizvodnje poljoprivrednih proizvoda, preko stočarstva i sve ono što im iz toga preostane da vrate u energiju, što, ja mislim, da će izuzetno dobro uticati i na njihove budžete. To je ono što je politika ove Vlade.
    Zahvaljujem se i predsedniku Republike što imam snažnu podršku da razvijamo ove projekte i ovakvu politiku u oblasti energetike i mi ćemo sa tim, bez sumnje, nastaviti. Hvala.

    Mladen Šarčević

    Hvala, predsedavajući.
    Ovo su bila u stvari tri pitanja. Počeo bih od prvog, koje se vezuje za dualno obrazovanje u Srbiji.
    Ne tako davno smo u ovom domu usvajali Zakon o dualnom obrazovanju i na neki način mogu i da referišem da su početni rezultati više nego dobri, da smo u prvoj godini imali već 8% učenika u okviru srednjeg stručnog obrazovanja koje se opredelilo za ovaj profil i model, a da smo imali 19 obrazovnih profila. Uz sva poricanja da su neki od profila veštački u nestašici, pokazali su upisi u srednje škole koji su se desili i ove jeseni i prošle jeseni.
    U međuvremenu, u saradnji sa Zavodom za unapređivanje vaspitanja i obrazovanja, kreirano je još 13 dualnih profila i ovog puta smo težište stavili na obrazovanje u oblasti turizma i ugostiteljstva, kao rastuće grane privrede u Srbiji, naročito za IT sektor dualni modeli koji mogu odmah da krenu u rad, mehatroničari, zatim, svi modeli u građevinarstvu i pokazalo se da je i to bio uspešan potez.
    Na mnoga mesta su se javljala dva ili tri učenika, čak i za bravar zavarivač, gde je bila priča da ih ne treba više od dva, sećam se i te diskusije, na šesto po tri mesta javilo se 980 učenika. Da ne govorim da ovo što je malopre ministar Vulin rekao, da ona saradnja između Ministarstva odbrane i prosvete u domenu Vazduhoplovne akademije je pun hit. Za ta zanimanja mehaničara za avio modele i sve drugo, javlja se 10 na jedno mesto. Znači, to su deca koja imaju siguran posao, koja imaju siguran prihod i čije porodice su jako zadovoljne da ovo može da im se ostvari.
    Posebno smo obratili pažnju na sredine koje imaju dosta romske populacije, jer zbog osipanja dece posle osnovne škole ili tokom osnovne škole, shvatili smo da su dualni modeli obrazovanja itekako blagorodni da se ovo desi u pozitivnom smislu.
    Ono što smo uradili na svoj način, napravili smo naš nacionalni model dualnog obrazovanja, poredeći ga, naravno, sa razvijenim zemljama, ali i sa ne namerom, a i nemogućnosti da prepisujemo niti od Švajcarske, ni od Nemačke, ni od Austrije, ali uz velike pohvale, pre svega Vlade Švajcarske, njihovo mentorstvo u srednjem stručnom obrazovanju je potpuni uspeh.
    Mi smo u drugoj godini primene ovih modela sa 31 profilom došli do zaista fantastičnih podataka. U pitanju su 83 srednje škole, u pitanju su 1.380 kompanija, taj broj se stalno menja, koje su ušle tvrdo u dual i preko 3.000 koje su se izjasnile o namerama da uđu u tu priču. Znači, 23% učenika su u srednjem stručnom obrazovanju u suštini u dualu, što niko nije očekivao i tu smo dobili sve pohvale iz EU, ali i od nama dragih zemalja partnera koji su ovo smislili i pokazali da je to odlična priča.
    U svakom slučaju, ovo ima i svoje vaspitne konotacije, jer učenici koji odlaze u kompaniju da imaju praksu, imaju itekako priliku da se uz obrazovanje, uz rad, uz prisustvo mentora, instruktora u kompaniji, što je jedinstveno kod nas, upravo da ne bi deca bila izložena nekoj torturi i bilo kom nekom neprijatnom modelu, a to su oni naši nastavnici stručne prakse, koji bi u slučaju da to nismo uveli ostali bez posla. Tako smo našli dvostruku korist za taj isti model. I, mislim da ćemo to tako nastaviti tako što razgovaramo sa ljudima iz lokalne samouprave, razgovaramo komorom, sa regionalnim komorama, sa kompanijama.
    Znači, nikad nije bilo tešnje saradnje nego između Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, privrednih komora, Udruženja poslodavaca i oni su nama zaista partneri.
    U okviru visokog obrazovanja, a na izveštaj Agencije, odnosno Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta evropskog modela, to je ENKVA, mi smo u tela kao što je Savet za visoko, nacionalni, kao što je Komisija za akreditaciju, odnosno Nacionalno akreditaciono telo, uveli predstavnike privrede, i to, mogu vam reći, „Nordeus“, „Majkrosoft“, „Gorenje“, „Alko banka“ i mnogi drugi viđeni poslodavci u Srbiji su jako rado prihvatili svoje učešće.
    Mi trenutno, inače, radimo i bićemo verovatno u februaru, ako sve bude kako valja, u ovom domu sa Zakonom o dualnom obrazovanju na visokom. Reforme koje radimo sa strukovnim obrazovanjem, pravljenjem akademija, smanjenjem malih grupa, loših modela i programa, u suštini vezujemo onaj uspešniji deo tih priča sa univerzitetom, ali i teritorijalno uređujemo na bolji način tako što su one jako vezane za privredu.
    Ukupan bankarski sektor, ukupan sektor IT, ukupan sektor mašinstva, svih tehnoloških fakulteta, saobraćajnih, su jako zainteresovani. Poslodavci koji dođu da ponude stipendije na završnim godinama mašincima, ETF-ovcima, FON-ovcima su zakasnili, moraju mnogo ranije da se spuste. To nas je ponukalo da krenemo da radimo zakon o izmeni standarda studentskog, koji će uvesti potpuno i novije i kvalitetnije modele stipendiranja. A, dualno na visokom je jedna vrsta dobrog stipendiranja. Ovog puta nemamo onaj odijum da se radi o maloletnim licima, govorim o punoletnim građanima, koji bi inače, ako ne dobiju šansu u dobrim kompanijama, u razvojnim centrima, sigurno potražili negde napolju.
    Mislim da na ovaj način zaustavljamo i tu liniju odlaska mozgova i mladih ljudi i dajemo im šansu da to već od prve godine učenja i studija mogu da u svojoj zemlji iskoriste za dobrobit, a dajemo signal dobrim kompanijama da im se isplati da dođu u Srbiju, samo zarad ne jeftine radne snage, nego razlika između troškova života između jedne Švajcarske i Srbije, između jedne Nemačke i Srbije. Ko ne zna o čemu pričam, dovoljno je da ode jednom u Švajcarsku i da vidi koliki je račun za stanovanje, za hranu i sve druge stvari. A sa tim novcem naši mladi ljudi mogu da zaista imaju visok standard.
    Tako da, ja ću izveštavati svakom sledećom prilikom koji su novi modeli i profili i dokle smo stigli kada je dual na visokom.
    Druga tema je uloga direktora škola. Izmenama zakona, koje smo takođe ovde doneli, sistemskog, o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, došli smo do toga da se uvodi licenciranje direktora škola. Znači, tu je za sada nama pokazala osnova, a to eksterno vrednovanje. Imali smo i danas sastanak sa ljudima iz OECD-a, iz Evropske komisije, gde je to eksterno vrednovanje poslužilo kao osnova sagledavanja sistema i njegovog kvaliteta. Naravno, ja nisam zadovoljan, i da je to nešto što smo i znali, da je skoro 40% u eksternoj jedinici ili dvojci, što nam daje do znanja da mnoge stvari u sistemu nisu na svom mestu.
    Ali, dozvolite, pozvaću se na čuvene primere sa Finskom i svim zemljama koje su te modele pratili. Dve godine minimum traje proces priprema za reforme i mi smo upravo potrošili dve godine. Ali, kod nas su i mnogi delovi reforme već jako vidljivi, u domenu informatičke pismenosti osnovnih škola, gimnazija, u domenu digitalizacije sistema i reformskih kurikuluma koji su krenuli od ove školske godine. Direktor mora da bude izuzetno obučen i mi smo krenuli obuke onih koji imaju najviše ocene i oni će prvi dobiti licence, a uslov u zakonu da bi neko mogao da bude direktor je da ima licencu.
    Svako kršenje zakona, svako nereagovanje na nasilje na bilo koji drugi model ili sukob sa Agencijom za borbu protiv korupcije se uzima licenca, te ne može da bude direktor. Tako će tu stvari biti pojednostavljene i bez obzira ko ga predlagao i šta radio tu su pravila strogo postavljena, a njima je dat vetar u leđa s time što će u novom modelu matrice imati ozbiljniju platu. Za tu platu mora se ozbiljno potrude i da je zarade, te mislim da smo tu na dobrom putu.
    Ono što je stalno vruća tema i to je nasilje koje je prisutno, naravno, po celoj Evropi, i u svim školama Srbije. Ja sam dužan da kažem da smo mi imali izuzetno malo loših, težih slučajeva na početku školske godine. Beležimo Zemun i Kraljevo, i na tome se intenzivno radi i slučajevi su situirani. Postoji još uvek problem da neke škole, odnosno njihovi menadžmenti ne reaguju na vreme, ne reaguju adekvatno, ali ako ne jave u toku 24 sata dolazi do automatske smene direktora, i onda ide istraga šta je rađeno, kako je rađeno itd.
    Mi smo ove godine pojačali sistem time što smo uključili 155 psihologa od nekog perioda kako je to bilo nestalo iz nekog razloga i time smo dali šansu da u školama se neko time bolje bavi, jer psiholog zna kakva je struktura porodice, pedagog, oni sarađuju sa centrima za socijalni rad, oni mogu da uđu u te finese. Uz činjenicu da mi sada dizajniramo novi odnos škola i porodica, dizajniramo u novom zakonu te tzv. opštinske savete roditelja, roditelja ćemo, zakonom smo to već doneli ovde, obavezali da bude odgovorniji. Uzeo sam primer Pančeva 86 roditelja je platilo ozbiljnu kaznu zato što je pravdao izostanke, ali ima i ozbiljno pravo da učestvuje u timu za kvalitet, da kaže da li taj nastavnik kasni na čas ili bilo šta drugo radi šta ne treba. Ne mora da procenjuje njegovu stručnost, ima ko to radi.
    To su kratkoročne mere i to je ono što postoji, SOS telefon, što postoje timovi za kvalitet u Ministarstvu, što ako ne reaguje nastavnik, razredni starešina, psiholog ili direktor, mora da se roditelj hitno javi školskoj upravi, inspekciji ili meni lično. Mi to zaista mislim da smo namerno sve izvadili iz tepiha na površinu da bi se znalo koji je obim tog problema. Tako se u jednom trenutku učinilo da je toga više. Pratimo i statistiku, ne smatramo da je jedan slučaj potreban, ne možemo dobiti Nobelovu nagradu što ćemo napraviti sistem gde toga nema, ali ćemo to imati u punoj kontroli i za dobrobit dece. I uvek je učenik osnovni interes priče.
    Dugoročne mere, neki dan smo pominjali ovde, imao sam pitanje od kolega vezano je bilo za, mislim da me kolega Balša baš pitao, a to je oko strategije obrazovanja koje se nalazi od 2020. godine i mi ove godine, s ponosom mogu da kažem, pokrećemo pilot projekat sa 100 škola celodnevne nastave i jednosmenskog rada. Nažalost, to je stara strategija napisala, Akcionim planom niko nije radio.
    Mi smo počeli akt o mreži i priča je stala, jer lokal to nekako razvlači, krajnji rok je 19. mart sledeće godine. Intenzivno ćemo posle razgovora o platama i sindikatima preći na tu temu. Cilj je da sve škole, znači sa ovim, uslovno rečeno, viška nastavnika, zbog depopulacije, dobiju novi resurs, i da ti ljudi ne brinu za svoj posao, a da produžimo boravak učenika do 16-16,30 časova, gde dobijaju nove kompetencije, nove sadržaje i sport i informatika i sve. Potpuno se umanjuje procenat nasilja, to su radile Nemačka i mnoge druge zemlje, to je proces koji će se raditi i ovde do 2030. godine.
    Ali, mislim da ćemo u budžetu, kada budemo ovde u Skupštini, predstaviti šta mi smatramo da treba prosveti da bi se taj proces ubrzao. Mislim da u prvoj fazi treba sredstava da se velike škole koje spolja imaju gabarite, unutra preurede da dobijemo taj prostor što je najskuplji deo priče.
    Kadar imamo, programe imamo. Znači, tako da mislim da je to dugoročno najvažnija stavka i ona borba koja mislim da će dati rezultat. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Samo da se ukratko osvrnemo na temu vršnjačkog nasilja.
    Pre svega, s obzirom da je zaista tema koja zavređuje pažnju celog društva i na inicijativu MUP postoji saradnja sa Ministarstvom obrazovanja. Počeli smo projekat u školama, u svim osnovnim školama gde u prvom, četvrtom i šestom razredu imamo predavanja koja drže policijski službenici na časovima razredne nastave zajedno sa razrednim starešinama, gde deci u ovom uzrastu između ostalog, pored tema koje govore o bezbednosti u saobraćaju, zaštiti od droge, alkoholizma, kriminala, visokotehnološkog kriminala, poznavanja rada policije i posebnog seta predavanja koja se tiču upoznavanja, snalaženja u vanrednim situacijama, u požarima, poplavama zemljotresima i svemu ostalom, poseban akcenat stavljen je na nasilje.
    Imao sam priliku da obiđem više škola i da prisustvujem i tim časovima i da vidim kako to deca shvataju jer nam je bilo važno da deca to prihvate da to ne bude jedno dosadno, sterilno predavanje koje niko neće slušati, da ispuni nekakvu formu, već da deca shvate da nasilje ne mora biti samo fizičko, da može biti i verbalno, može biti ekonomsko, može biti različito.
    Šta to znači u smislu vršnjačkog nasilja, kakvi problemi nastaju i šta sve mogu da uzrokuju nekom svom drugaru, nekom drugom detetu koje raste pored njih? Ovo su strateški projekti. Ovo su projekti koji će dati rezultate u godinama koje su pred nama, jer mi očekujemo kao što sada imamo trend pada takve vrste vršnjačkog nasilja, pogotovo maloletničkog kriminala, ali ne možemo da budemo zadovoljni dok postoji jedno dete koje je maltretirano u školi.
    Zato uvek ohrabrujemo roditelje, ohrabrujemo decu da se obrate školskim policajcima, da se obrate nastavnicima, direktorima škola, da se obrate svojim roditeljima i da razgovaraju i ukažu na postojanje problema. Institucije države moraju da reaguju. Ne postoji ni jedna institucija koja može da kaže, da možemo da kažemo – e super, škola je dužna da vaspita naše dete ili će to uraditi policajac. Ne. Uvek moramo da imamo na umu i to svaki roditelj mora da zna, obaveza roditelja i svih nas koji smo roditelji je da vaspitamo svoju decu, da naša deca budu naša briga, da mi vodimo računa o tome i naravno i posao i podrška institucija da se ne ogluše o bilo kakvu zloupotrebu ili kršenja prava.
    Uz sistemsku podršku gde imamo da može sa tom decom i da se razgovara, da su u to uključeni nastavnici, roditelji, hoćemo da ih učimo šta je to problem u sferi interneta, kakve su opasnosti po našu decu. To su za mnoge ljude nove stvari. Nekada roditelji nisu kadri da objasne svojoj deci jer ni sami nisu svesni svega. Hoćemo da proaktivno sa ministarstvom obrazovanja radimo na tome i država sistemski pristupa ovom.
    Ovo nije ad hok. Ovo je ozbiljno, sistemski, sa dovoljnim brojem ljudi koji su obučeni i trenirani, koji zajedno sa nastavnicima rade na tome da naša deca budu bolje zaštićena, da naša deca budu sigurnija i to jeste naš posao. Naš posao je da štitimo našu decu od svakog zla koje može da im se dogodi.
    Takođe, što se tiče vašeg drugog pitanja, Više javno tužilaštvo u Beogradu dobilo je krivičnu prijavu sa vašim navodima vezano za političku stranku Dveri. Policiji je upućen zahtev da prikuplja obaveštenja i Kriminalistička policija vrši, da kažem, proveru navoda koji se nalaze u krivičnoj prijavi. Tužilaštvo će obavestiti javno kada navodi budu provereni kada bude završena istražna faza, obavestiće javnost o tome da li su navodi osnovani ili nisu i šta je rezultat te istrage.