Pre svega da vam objasnim ovu stvar vezanu za sindikate. Sindikati postoje u formi koja je maltene jednaka nevladinom sektoru. Dakle, u MUP deluje u ovom trenutku tridesetak sindikata. Neki imaju šest-sedam članova, neki imaju 12, 13, 14 hiljada članova i njima se na osnovu toga i utvrđuje, naravno, reprezentativnost. U MUP postoje dva reprezentativna sindikata. Pojavljuju se u javnosti različiti ljudi koji se učlanjuju u policijske sindikate, što im zakon dozvoljava a da nemaju nikakve veze sa MUP ili sa policijom. NJihovi stavovi ne održavaju ni mišljenje MUP niti mišljenje policije, ali kao ni sa drugim ljudima iz nevladinog sektora Ministarstvo nema šta da ima zameri ili da kaže da li su oni nešto rekli ili nisu. Mi samo možemo da se oglasimo da demantujemo ako nešto smatramo da vredi demantovani. Na kraju krajeva, sa tridesetak takvih organizacija ne možete uvek da vodite polemiku, prosto trošili bi ogromno vreme na to.
Dakle, što se tiče članova sindikata, oni ne moraju biti radnici ministarstva. Mogu biti građani koji se priključe. To se dešava. Mi imamo i jedan broj zloupotreba koje jedan deo sindikata vrši sa izdavanjem tzv. legitimacija sindikata koje donekle podsećaju na policijske legitimacije. Nemaju sva obeležja, ali podsećaju i neko ko u brzini ne pogleda jasno da tamo ne piše MUP ili policija može biti doveden u zabludu. Mnoge od njih smo procesuirali, mnoge smo ljude uhapsili zbog toga, oduzeli sve to, ali to se dešavalo i dešava se unazad 10, 15, 20 godina. To su slučajevi koje možemo da otkrijemo onda kada se krivično ili prekršajno delo počini, a da je upotrebljena ta legitimacija.
U svakom slučaju, što se tiče njih, tu ministarstvo ne može ništa da uradi, kao što ne može ništa da uradi ni sa bilo kojom drugom nevladinom organizacijom. NJihovo je pravo da nastupaju, imaju pravo na javni stav, kakav god da njihov stav jeste.
Što se tiče ovoga, moram reći da sam uvek bio protiv toga, pogotovu kada se radi o procesima koji su u toku. Kad god se dešava sudski proces, ogroman broj pitanja uvek je postavljan i u konsultacijama sa tužilaštvima često se dešava da upravo iz političkih razloga određeni akteri traže informacije koje bi želeli da javno objave, a koje mogu da utiču na sam tok postupka, želeći da utiču na svedoke, želeći da vrše pritisak pozivajući ih, javno saopštavajući njihova imena, izlažući ih progonu, pritisku, javnoj poruzi itd, možda pokušavajući da utiču da oni promene svoje mišljenje, i to se u savremenom svetu, u savremenoj civilizaciji prosto ne radi. Dakle, pritisak na svedoke, pritisak na tužioce, pritisak na ovog, pritisak na onog. To se prosto ne radi. Oni traže njihove adrese, kućne adrese, telefone, ko su operativci policije koji su saslušavali tog i to.
Izvinite, šta će to nekom? Šta su motivi nekoga da zna koji je operativac koji se saslušavao nekog, njegovo ime i prezime? To zna sudija. To zna tužilac. Oni su u procesu. Zna advokat odbrane. Oni imaju pravo, imaju u omotu spisa u sudskom postupku. Šta će to novini, istraživačkom centru? Zašto oni žele da objave imena tih ljudi, osim ako ne žele da utiču na politički na sam proces koji je u toku? Nije ovo završen i okončan postupak, doneta pravosnažna presuda. Posle pravosnažne presude imate pravo da znate mnogo više informacija. Postupak završen, okončan. U toku, prosto, to uopšte ne zvuči normalno.
Naravno, nisu svi nosioci javnih ovlašćenja u različitim nezavisnim institucijama zaista apolitični i oni se aktivno bave politikom i donose odluke, jer im je zakon tako omogućio, donose odluke koje nisu u skladu sa najvećim interesom društva, nego u skladu sa interesom njihove političke opcije. Ne kažem da na to zakonski nemaju prava, ali to nije u interesu postupka. Na kraju krajeva, zašto ne puste da se sudski postupak završi?
Na kraju krajeva, u ovom konkretnom slučaju, pa u presudi koja je bila i koja je poništena oštećen je baš brat predsednika Vučića. Sud je tako odlučio, niko se nije bunio, niko se nije mešao. Sud je doneo takvu odluku, o-kej, donosi odluku, suđenje se ponavlja dalje. Da li je to ovako ili onako, da li se nekom sviđa ili ne sviđa, sud je tako odlučio.
Što se tiče Aleksandra Vulina, on je prekršajno kažnjen zato što je zaštitio pravo VBA koja je procenila da tako nešto može da ugrozi integritet njihovog sistema. NJihov ministar je stao na stranu vojnika, stao je na stranu profesionalaca i ljudi koji su u Vojsci po 20, 30 godina. Nije ih on doveo odnekud. To su ljudi koji rade u Vojsci. Bili su dobri u prethodnom sistemu, valjda su dobri i sada. Nije valjda da su postali loši samo zato što je Aleksandar Vulin ministar. Oni su tako procenili, on je stao uz svoje vojnike čestito.
Ja bih tako uradio, snosio odgovornost, kažnjen zbog toga sudski, prekršajno, ali stao uz svoje ljude, stao uz njihovu procenu, stao uz procenu da ostvari nešto da ti ljudi sutra, kada ih država pozove, ne kažu – naš ministar će nas pozvati, prodaće nas na prvi mig. Ne, o-kej, ima zakonska sankcija, snosi zakonsku sankciju. To je vladavina prava. Prosto, izabrao je da bude procesuiran.
Tako ja doživljavam ovu situaciju i reći će i ministar konkretnije vezano za te detalje. Ali apsolutno sam protiv…
(Marinika Tepić dobacije.)
… članovi Vlade odgovaraju, imaju pravo da odgovore takav je Poslovnik. Ali u ovom slučaju ja hoću da vam kažem da sam apsolutno protiv da se otkrivaju dok se ne okonča bilo koji postupak, dok ne bude pravosnažne sudske presude osetljivih detalja koji mogu da utiču na sudski postupak i isto takvo mišljenje veoma često zastupa i tužilaštvo upravo zato što ne mogu ljudi da rade svoj posao ako im otkrivate detalje.
Hajde da otkrijemo ko su oni koji osumnjičeni, oni imaju uvid u to. Oni to znaju, ali, zašto bi neko treći koji nije čak ni umešač u postupku, a ne jedna od strana postupka, zašto bi taj neko imao osetljive podatke koji se njega ne tiču, a mogu da utiču na svedoke? Zašto bi to radili? Ne razumem. Ne mogu da shvatim šta bi bio pretežni interes javnosti. Šta bi bio pretežni interes? Da vrši pritisak? Hajde da dobijemo njihova imena. Zamislite kada bi to neko drugi radio. Eto.