Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/202-18

5. dan rada

27.09.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:00 do 19:05

  • POSLANIČKA PITANJA

  • Zašto Tomislav Nikolić koristi državnu rezidenciju, nereagovanje Tužilaštva i MUP-a povodom afera sa fondacijom Dragice Nikolić, hoće li zadržavanje rezidencije postati praksa za sve predsednike, ovlašćenja predsednika u Brisleskim pregovorima
  • Nenadležnost predsednika da vodi državnu politiku, koje ovlastio predsednika da predleže podelu KiM, kršenje Ustava od strane predsednika Republike Srbije
  • Stara planina i nepokrivenost Internetom i mobilnom mrežom, razvoj zadrugarstva
  • Narušavanje autorskih prava na konkursu Ministartsva kulture, rekonstrukcija Topličinog venca bez dozvole, odgovornost za urušavanje potpornog zida na Grdeličkoj klisuri, zaštita vodnih resursa na Staroj planini i Savskom nasipu
  • Zakon o zdravstvenom osiguranju, obezbeđivanje uslova da pripadnici nacionalnih manjina govore na svojim maternjim jezicima, prevođenje dokumenata na jezike nacionalnih manjina
  • Pedijatar u Rušnju, Zakon o finansijskoj podršci porodicama, rijaliti program
  • Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom
  • Krivični postupak protiv onih koji su uništavali državnu imovinu 5. oktobra, nestabilnost snabdevanja električnom energijuom privrednog društva "Divi"
  • Neobeležavanje 100 godina od proboja Solunskog fronta, Briselski sporazum i ZSO, neobaveštenost Vlade, poslanika i građana o pregovorima sa Kosovom
  • Zaštita radnika i bezbednost na radu, odgovornost za odron brda u Grdeličkoj klisuri
  • Procesuiranje onih koji na Internetu zagovaraju nasilje
  • Birački spisak za izbore za Nacionalne savete nacionalnih manjina
  • Slučaj profesora Ćamila Jukovića
  • Zakon o finansijskoj podršci porodicama s decom, vraćanje penzija penzionerima, pristupačnost viskoškolskih ustanova studentima sa invaliditetom
  • Nasilje nad ženama, povećanje penzija
  • Broj predstavnika albanske nacionalne manjina na izborima za Nacionalne savete nacionalnih manjina
  • Politika Srbije u pregovorima sa Prištinom
  • Ubistvo Olivera Ivanovića, Savamala, potporni zid na Koridoru 10, crna lista FATFA
  • Depeša američke ambasade, naoružavanje Vojske Srbije, lečenje dece iz budžeta, uklanjanje divljih deponija
  • Toplovod Obrenovac-Beograd, procenat obnovlljive energije, dualno obrazovanje
  • Presuda ministru Vulinu zbog nedostavljanja informacija "Crti", transparentnost rada Vlade
  • Curenje informacija u predistražnim i istražnim radnjama, posete Miše Vacića beogradskim školama
  • POSLANIČKO PITANJE

    ...
    Narodna stranka

    Miroslav Aleksić

    Poslanička grupa Socijaldemokratska stranka, Narodna stranka
    Kao po običaju građanima Republike Srbije i nama poslanicima niste odgovorili ni na jedno jedino pitanje koje sam postavio i nastavlja se vaša šestogodišnja praksa da su svi drugi krivi osim vas za ono što se danas dešava u Srbiji. Menjate teze i obmanjujete građane kao što ste to radili i u prethodnih šest godina.

    Dakle, sve što se rekli su laži, brutalne laži, počev od administrativnih prelaza. Sporazum potpisao tadašnji premijer Ivica Dačić 6. decembra 2012. godine, da vas podsetim, vi ste bili u toj Vladi, kao i u tom istom sporazumu pravila o uspostavljanju carine, kao i to što govorite UN. Ne znam šta onda tražite u Savetu bezbednosti UN ako one više nemaju nikakvu nadležnost vezano za pitanje kosovskog problema.

    Što se tiče vas, ja bih vas pitao – da li možda znate šta je ovo, gospodo draga? Ovo je odluka kosovske vlade koju je potpisao vaš koalicioni partner Ramuš Haradinaj kojom se na delu teritorije Gračanice, na nekoliko stotina metara, manje možda i od 200 metara od manastira Gračanica, zadužbine kralja Milana, pravi i gradi zdanje vlade Kosova gde će biti izmeštene institucije iz Prištine na 150 metara od našeg manastira. Ovime se vi bavite i govorite građanima kako čuvate teritoriju Srbije ili ste već krenuli da se razgraničavate onako tajno kao što je i manir vaše vladavine.

    Pošto znamo da su za poraz ove vaše politike krivi i plačljiv narod i gubitnički narod Srbije i iguman Sava Janjić i Rada Trajković i Savez za Srbiju i opozicija, ja ću vas pitati ko je kriv za neke druge stvari. U prethodnom periodu smo mogli da čujemo od vas i da saznamo i koliko perača prozora pogine na svakih 10 sekundi u Americi. Saznali smo da je gospodin Vučić je postigao istorijski dogovor sa Kinezima da im izvozimo svinjske glave i papke u zamenu za leteće automobile, da su Arapi naša braća i zato treba da im poklonite i srpske oranice i zemlju i PKB. Saznali smo i to da je stiglo zlatno doba, da su plate i penzije nikad veće, da će dve zgrade Beograda na vodi pokrenuti celu privredu Srbije.

    Ono što nismo saznali vas pitam da odgovorite meni i građanima Srbije – ko je ubio Olivera Ivanovića i dokle se stiglo sa istragom o ubistvu? Ko je pod fantomkama rušio u Savamaloj 24. aprila pre dve godine? Ko je odgovoran za pad potpornog zida na Koridoru i šta su rezultati istrage BIA? Zašto do sada nije i kada će biti srušen objekat nelegalno sagrađen na Pančićevom vrhu? Zašto je Srbija i dalje na crnoj listi FATFA, osumnjičena za finansiranje terorizma i pranje novca i dokle ćete više da lažete ovaj narod?

    ODGOVORI

    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Pre svega, granice na Jarinju, Brnjaku, postavljene su 2011. godine. To možete da pogledate i kada su paljene. Šta su to ljudi palili 2011, kad ih nije bilo? Šta su palili nego ste ih vi postavili kao granice, ne kao administrativne, postavio ih je Vuk Jeremić, Tadić, Đilas, cela ta bulumenta Borko Stefanović. Borko Stefanović i Vuk Jeremić, pregovarali i potpisali to lepo sve sa EU, kosovskim Albancima, IBM potpisan tada. To je integrisano upravljanje granicama, IBM, „integritet border menadžment“. Ne administrativni prelaz, granica. Tako su ga oni uspostavili 2011. godine.
    Žao mi je što ljudi neće da priznaju ono što je istina, ali ovo je dokument koji može da se pronađe. Ovo je nešto što nije rekla – kazala. Godine 2011. je ta vlast uspostavila granične prelaze između dva dela Srbije i divno je to bilo, perfektno. Onda kaže – nije tačno, šta se sad onda pregovara u UN? Pa, bore se ljudi. Bore se ljudi da iščupamo šta se iščupati može, a vi ste prebacili pregovore o sudbini KiM, uz saglasnost Srbije, tadašnje Vlade Srbije. Uz saglasnost Jeremića i Borka Stefanovića i Đilasa i Tadića, pošto niko od njih nije, ne da se nije bunio nego su aktivno u tome učestvovali, pregovore u okrilje EU, iako su znali da su nam tamo tako dobre šanse da ubedimo Nemačku, Englesku, Francusku i sve ostale zemlje da je Kosovo deo naše zemlje, a ne nezavisno što su oni priznali 2008. godine, ni tada se niko iz te vlasti nije mnogo potresao. Tada su toliko male šanse, od tog momenta postale za Srbiju da se izbori za nešto suvereniteta, odlukom tadašnjih državnih organa nažalost, Republike Srbije. Nisu to mogli sami kosovski Albanci da urade. Nije to mogla ni sama EU.
    Pregovori su bili u UN. Tada smo prevarili svoje međunarodne partnere, tada nismo obavestili one koji su se najviše borili uz nas za naš suverenitet na KiM, nismo rekli – e, mi ćemo sve da prebacimo na EU. Samo ne znam zašto? Šta nam je to dobro donelo? Šta je to donelo dobro Srbima na KiM? Šta je donelo državi Srbiji? Šta je donelo njenim građanima? Ne da nije donelo dobro, nego je donelo mnogo zla i to je tačno. Šta je bilo sa Pogromom 2007. godine? Šta je bilo sa 2008. i priznanjem, tzv. nezavisnosti? Ko je tada nešto preduzeo? Jel tu ima nešto da nije tačno? Da nisu nešto preduzeli? Šta su preduzeli? Ništa. To je bila ta njihova gromoglasna tišina, a oni upravljali svim polugama i državom i vojskom i policijom i međunarodnim poslovima i pravdom i svim ostalim, da ne pričamo, da se ne vraćamo nazad, a treba se nekad podsetiti.
    Sećate se terorističkih napada na policajce, građane Republike Srbije, koji su ubijani brutalno i 1997. i 1998. i 1999. godine? Da li se sećate nekih sudskih postupaka? Da li se sećate nekih kasnijih sudskih postupaka kada su ti koji su osuđeni, neki u odsustvu, za krivično delo terorizma oslobađani, puštane grupe koje su bile u zatvorima Srbije? U zatvorima Srbije bili teroristi, a onda ih neko pustio iz tih zatvora. To je bilo 2001, 2002, 2003. godine, puštani iz zatvora. Nije ih Aleksandar Vučić pustio 2001, 2002. i 2003. godine. Nije.
    Ti koji su doneli Zakon o amnestiji i odlučili da teroriste koji su ubijali policajce i građane naše zemlje i vojnike, da ih puste na slobodu, su se tako borili za suverenitet Srbije na KiM, da je to neopisivo, baš kao kad su prebacili odlučivanje iz UN u EU, baš kad su uspostavili granice na Jarinju i Brnjaku, e tako su se borili.
    Znate kako su se još borili za Srbiju? Evo ovako. Znate šta je ovo? Ovo je slika tzv. dvorca „Heterlend“, e taj dvorac „Heterlend“ trebao je da bude nešto gde će deca ometena u razvoju da imaju svoj smeštaj i ovde je potrošeno gotovo dva miliona evra na sređivanje ovoga, a vidite kako su ga sredili. Nije cigla stavljena, a pare nestale. E, tako su se borili za penzije i za plate i za decu i za Kosovo. Ovako, moj interes, moja firma, avion, hotel, to može, a za decu, za ljude za Kosovo, za puteve za penzije, ništa. Ne ništa nego debeli minus. Tako su se borili, Za PKB.
    O PKB možemo da pričamo danima kako su vrhunski upravljali PKB, vrhunski. Dakle, to je jedina, očigledno nesreća Đilasova i ove ekipe oko njega, što zajedno sa Miškovićem, nisu to uspeli da privatizuju, nisu stigli, nisu računali da će brzo tako otići, već je krenulo.
    Prvo su postavili Miškovićevog direktora iz „Delte“ za direktora PKB. Stavili čoveka koji je radio u kompaniji „Delta agrar“, onda uzeli kredite, napravili oko 80 miliona evra duga, ne miliona dinara, 80 miliona evra duga, onda fiktivno, ne uračunavajući te dugove, proglasili da su napravili dobitak od preko milijarde dinara i dali svom menadžmentu, pazite sad u gradskom preduzeću 650.000 evra bonusa.
    LJudi, pa to Amerikanci nisu radili. Preko plate, preko svega, a radili su za platu. Onda, da ne gubim vreme da vam pričam o mehanizacijama, ali kada su kupovali mehanizaciju, ovaj direktor koji je došao iz „Delta agrara“, šta mislite od koje firme je PKB počeo da kupuje mehanizaciju? Slučajno od „Delte“. vrhunska stvar. To je odgovornost, poštenje, nema sukoba interesa, sve nabavke baš „Delta agrar“, bivši direktor „Delta agrara“ sve su lepo spakovali, ali nisu uspeli da to stave, a dugove napravili tolike, pa ta firma da je nešto mogla da zaradi, valjda bi taj gradski budžet bio pun, a mi zatekli rupe u gradskom budžetu. Gradski deficit je bio 20%, to je bilo apsolutno nemoguće. Falilo je 20%, od divnog i uspešnog Beograda.
    Tako su odgovorno vodili politiku da je 2012. godine bilo pitanje ne samo da li ćemo moći da isplaćujemo i jednu penziju više, da li ćemo moći da isplaćujemo plate. Hoće li Srbija uopšte uspeti ikada da stane na svoje noge.
    A što su nas uvažavali u svetu, to je bilo čudo. To ako dođe treći sekretar neke ambasade u posetu da nas poseti, bili su srećni tada. Danas, kada Aleksandar Vučić vodi državu, dolaze i predsednik i premijer Kine, dolazi predsednik Rusije, dolazi premijerka Nemačke, dolaze predsednici i premijeri iz skoro svih evropskih država, dolaze predsednici i premijeri velikih država sveta i od SAD, Indije, svih drugih koji poštuju ovu zemlju i danas Srbija ima svoj glas. Danas Srbija može da pobedi u međunarodnim forumima, u bitkama koje vodi. Ne u svim, moramo još da se borimo, ali danas Srbija bar zna šta radi, jer Aleksandar Vučić vodi računa o svojoj zemlji i svom narodu, a ne o svojoj fotelji.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Jadranka Joksimović

    Hvala.
    Ako mogu da dodam nešto, pošto ste postavili pitanje oko toga zašto je neko u UN. Znate, mi svi zaboravljamo da u trenutku kada je izmešten proces pregovora iz UN pod okrilje EU, međunarodna uprava nije bila suspendovana na KiM. Nije ni danas suspendovana međunarodna uprava na KiM i to svi vrlo često zaboravljamo.
    Trebalo bi takođe da se setite toga pošto postavljate pitanje zašto je ili kako je ili koja politika je doživela krah? Mislim da bi trebalo da postavite pitanje kako je moguće, evo ja kao ministar za evropske integracije to pitanje često postavljam, kako je moguće da EU kao neko ko olakšava dijalog i garantuje sporazum time što je madam Ešton potpisala zajednički kao visoka predstavnica za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, nasledila je madam Mogerini koja je posrednica, dakle, kako je moguće da Briselski sporazum sa garantom EU i sa nedavnim obećanjem da će do 4. avgusta biti uspostavljena zejednica srpskih opština, kako je moguće da vi ne postavljate pitanje, a ja kao ministar u Vladi zadužen za evropske integracije postavljam?
    Dakle, kako je moguće da se to dešava? Koje su garancije, dakle, koja daje EU, nego iz Srbije idu pisma o tome da se Federika Mogerini zamoli da se sačuva teritorijalni integritet Kosova i multietničnost Kosova. Pa, zašto gospođi Mogerini niste pisali pisma o tome, zašto 4. avgusta nije uspostavljena zajednica srpskih opština i zašto i kako EU nastavi i nastavlja da garantuje primenu Briselskog sporazuma?
    U takvim okolnostima, predlog rešenja, dakle koje može da ide oficijelno, neoficijelno, razgovara se u fleksibilnim modelima, nažalost doživljava krah, znate u kom smislu? U smislu da oni koji samo zato što ne podržavaju Vučića i ovu Vladu se saglašavaju sa istim stavom kosovskih Albanaca oko toga da neće da govore ni o čemu, ne ni o nekom razgraničenju, ni o zajednici srpskih opština, ni o čemu neće da razgovaraju. Pa, to je krah, kada nema nacionalnog jedinstva oko ideja koje mogu da budu sprovodljive i ostvarive i kada se zarad političkih poena urušava mogućnost koja se otvorila mukotrpnim i dugotrajnim diplomatskim činjenjem i mudrom politikom ove Vlade i Vučića.
    I, vi postavljate pitanje koja je to politika? Vaša je politika doživela krah, jer niste spremni da podržite ono što je razumno, racionalno i sprovodivo. Vi se saglašavate sa onima koji ne dele naše interese. E, to je krah, kada nemamo… Mi možemo da se ne slažemo oko svih rešenja, mi možemo da se ne slažemo oko čitavog niza unutrašnjeg, spoljnopolitičkih odrednica, to je sve legitimno, ali ako nema makar i javnog nacionalnog jedinstva u trenutku kada se pregovara najvažnije pitanje, ja mislim da je to krah vaše politike, a to je samo nastavak onoga što je započeto nažalost i pre 2011. godine, i koje se sukcesivno sprovodi, do neke 2013. godine, kada Briselskim sporazumom uz medijaciju EU, onako kako je moralo da bude, jer je izmešten proces pregovora, uspevamo da stvorimo manevarski prostor da neka vin-vin, kako bi se u teoriji rekla, situacija dođe na dnevni red.
    Prema tome, ako ste pitali koja politika, znate, za mene je pravo pitanje -kako nije uspostavljena zajednica srpskih opština 4. avgusta? I, šta ćemo, ja pitam, naravno, pitam i EU, naravno, i to pitanje postavljamo, i ja bih volela da i vi postavljate, a ne Vučićevu politiku da doživljavate kao krah, nego je krah kada se slažete sa onima koji su protiv interesa Srbije. To je sve što imam da vam kažem.

    Nela Kuburović

    Zahvaljujem uvažena predsednice.
    Uvaženi narodni poslanici, da ne bude da ne odgovaramo na pitanje. Postavilo se pitanje šta se to desilo sa srpskim sudovima na Kosovu i Metohiji? Čini mi se da onaj ko postavlja pitanje, upravo samo kritiku upućuje sebi. Podsetiću vas, do 1. januara 2010. godine, na teritoriji Kosova i Metohije bilo je 15 opštinskih sudova, šest okružnih sudova, jedan trgovinski sud. Gle čuda, 1. januara 2010. godine nijednog tog suda više nije bilo, ostaje samo ogoljeni Osnovni i Viši sud u Kosovskoj Mitrovici.
    Šta se desilo sa svim sudijama tih sudova? Svi su razrešeni. Ostali su bez posla, bez ikakve funkcije, sa bednom naknadom koja im je bila omogućena na narednih šest meseci. Zašto je bitno šta se desilo 2008. godine, kada je ukinuta nadležnost UNMIK-a, kada je prebačeno sa UN na EU? Vrlo je bitno, zato što je tada predsednik Republike Boris Tadić, pozitivno odgovorio na pismo generalnog sekretara u svih šest tačaka koje je dostavljeno, složio se sa njim da Euleks preuzme nadležnost, da pre svega preuzme nadležnost i u pravosuđu. Upravo je zahvaljujući takvoj politici, koja je bila potvrđena odlukom Vlade Republike Srbije isto 2008. godine kada je doneta odluka o raspoređivanju misije Euleksa, srpski sud je ostao apsolutno bez ikakve nadležnosti.
    Da li je mogao da se sprovodi bilo koji krivični postupak u srpskom sudu? Apsolutno nije. Da li je postojala asistencija policije? Apsolutno nije. Da li je mogao bilo koji izvršni postupak da se sprovede? Apsolutno nije. Ostala je isključivo nadležnost da se vode neki vanparnični postupci, da se donose odluke koje niko nije mogao da sprovede.
    Šta je uradila ova Vlada? Ova Vlada je omogućila da Srbi na Kosovu i Metohiji imaju srpske sudije, da imaju srpske tužioce, da im sude srpske sudije i tužioci, da im se sudi na srpskom jeziku, da imaju odluke koje mogu da sprovedu, koji mogu da ostvare neko svoje pravo, i plus svakom sudiji i tužiocu je obezbeđena penzija. To niste mislili 2009. godine kada ste sprovodili katastrofalnu reformu pravosuđa, kada ste sve te sudije, 2009. godine je doneta odluka, a počela je da se primenjuje 1. januara 2010. godine. Tako da, o ukidanju srpskih sudova na Kosovu i Metohiji možete samo da zahvalite svojoj politici.
    ...
    Pokret socijalista

    Aleksandar Vulin

    Znate, mi idemo u Savet bezbednosti UN zato što on jeste važan, zato što Rezolucija 1244 nije ukinuta i mi je branimo, i ići ćemo na svaki forum, koliko god on bio važan ili nevažan, da branimo interese Srbije i da branimo interese srpskog naroda na Kosovu i Metohiji.
    Ali, ono što ste vi uradili je da ste upravo isključili ili umanjili uticaj Saveta bezbednosti UN na svakodnevni život na Kosovu i Metohiji uvodeći Euleks, a umanjujući uticaj UMNIK-u, izbacujući UMNIK policiju, a uvodeći Euleks policiju, uvodeći u potpunosti zemlje koje su priznale Kosovo. To bez Srba nije moglo, to ste vi uradili.
    Mi od 2012. godine do danas samo pokušavamo da ispravimo štetu i da krenemo da nešto promenimo, da sačuvamo srpsku državu na Kosovu i Metohiji, a možemo i da se pravimo kao vi, ništa ne priznajemo, a onda kada nas pritisne neko iz Evrope, priznamo sve, prihvatimo sve i naravno, prodamo Srbe na Kosovu i Metohiji. Tako ste uveli Euleks, tako je Euleks ušao, tako ste uveli upravljanje granicama, ne administrativnom linijom, granicama. Tako ste pristali da se uvedu RKS tablice, za one koji ne znaju to znači republika Kosovo tablice, za nas neprihvatljivo. Tako ste pristali i na ukidanje srpskog pravosuđa. Tada ste ukinuli srpsko pravosuđe, a mogli smo da kažemo ovako – nema veze, ne, ništa mi ne priznajemo, neka im sude Albanci, to je dovoljno, neka im sude Albanci, u redu. Neka im sude kako hoće i gde hoće. A, onda ih, kao što znate, silom i nasiljem koje više nema ko da spreči, jer nema oružane snage naše države tamo, kada ih odvedu u neki zatvor, uhapse ih iz bilo kog razloga, mi ćemo reći – neka im sude Albanci, mi to ne priznajemo.
    Nama je stalo do života svakog od tih ljudi. Morate razumeti da je tamo ljudi žive u uslovima koji nisu uslovi uređene države Srbije, nego žive u uslovima gde imate više razbojništva i više nasilja u državnim institucijama nego na ulici samo ako ste Srbin. Pa, jel bolje da ima srpskog sudiju u Mitrovici nego da ima albanskog? Je li bolje da ima Srbina u policiji, šta god da piše na njoj, nego Albanca? Pitajte Srbe na jugu kako im je kada imaju jako mali broj srpskih policajaca u KPS-u, a koliko su sigurniji Srbi na severu zato što ih imaju i važno je što ih imaju.
    Vi ste crtali granicu između Srba i Srba, a mi smo ispregovarali da se napravi fond za sever Kosova i Metohije od tih carina koje ste vi uveli. Pa Srbi na Kosovu i Metohiji na severu Kosova i Metohije sada imaju milione evra koje sami odlučuju gde će potrošiti. Nismo dali ni da ide preko njihovog budžeta, nego mora da ide preko banke da se ne bi na bilo koji način urušila statusna neutralnost. I tada smo na njihov užas, uspeli da nacrtamo granice severa po prvi put, jer ono na šta se odnosi Sporazum o formiranju Fonda za razvoj severa je prvi put nacrtalo gde je sever. Do tada, ni međunarodna zajednica, a o Albancima da ne govorimo, nisu ni priznavali postojanje severa kao posebnog regiona, nego su hteli da nas utope u albanske regione, pa da se onda na osnovu toga, na osnovu računa o broju stanovnika, da se na osnovu broja odlučuje.
    (Narodni poslanik, Slaviša Ristić, dobacuje.)
    Možete slobodno da dobacujete, možete i glasnije, možete jače. Trebali ste da dobacujete nekim drugima. Trebali ste to da dobacujete onima koji su pustili braću Mazreku. Trebali ste to da dobacujete onima koji su pustili dve i po hiljade albanskih terorista i doneli za njih Zakon o amnestiji.
    Godine 2004. trebali ste da dobacujete toj državi koja nije uradila ništa. Trebali ste da dobacujete 2004. godine, gospodine, da kažete – gde je vojska, gde je policija, gde je srpska država kada gori Kosovo? Trebali ste tada da dobacujete, niste dobacivali. Pa, pošto niste dobacivali tad, ćutite sad. Sad ćutite, jer tada ste ćutali. Trebali ste da dobacite 2008. godine, da kažete tadašnjoj državi, da joj kažete, toj državi – zašto ne reagujete, šta radite, što ćutite? Pošto tad niste dobacivali, sad vi ćutite, jer nemate sad pravo da govorite. Te 2004. godine kada su ćutali, što niste govorili 2005. godine kad ste izručili generala Lazarevića, a bili ste u vlasti i svi zajedno ste bili vlast? I to je bio vaš odgovor na pogrom 2004. godine, izručite generala Lazarevića. Tada ste trebali da dobacujete, a ne treba da dobacujete sada. Ako je neka politika doživela krah, onda je to ta politika, to je ta politika. Pravimo se da ne priznajemo, a molimo samo da prođu izbori, pa priznajete šta hoćete i mi ćemo pomoći u tome.
    Dakle, to je ta politika i to je politika koja je doživela krah, tada ste trebali da dobacujete, žao mi je što niste, evo, tu vam je i ministar iz kosovske vlade, ministar poljoprivrede, dakle, trebali ste njemu da dobacujete tada. Kada ste tada ćutali, onda možete da ćutite i sada. Hvala.