Deseto vanredno zasedanje , 27.09.2018.

5. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Deseto vanredno zasedanje

01 Broj 06-2/202-18

5. dan rada

27.09.2018

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:00 do 19:05

  • POSLANIČKA PITANJA

  • Zašto Tomislav Nikolić koristi državnu rezidenciju, nereagovanje Tužilaštva i MUP-a povodom afera sa fondacijom Dragice Nikolić, hoće li zadržavanje rezidencije postati praksa za sve predsednike, ovlašćenja predsednika u Brisleskim pregovorima
  • Nenadležnost predsednika da vodi državnu politiku, koje ovlastio predsednika da predleže podelu KiM, kršenje Ustava od strane predsednika Republike Srbije
  • Stara planina i nepokrivenost Internetom i mobilnom mrežom, razvoj zadrugarstva
  • Narušavanje autorskih prava na konkursu Ministartsva kulture, rekonstrukcija Topličinog venca bez dozvole, odgovornost za urušavanje potpornog zida na Grdeličkoj klisuri, zaštita vodnih resursa na Staroj planini i Savskom nasipu
  • Zakon o zdravstvenom osiguranju, obezbeđivanje uslova da pripadnici nacionalnih manjina govore na svojim maternjim jezicima, prevođenje dokumenata na jezike nacionalnih manjina
  • Pedijatar u Rušnju, Zakon o finansijskoj podršci porodicama, rijaliti program
  • Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom
  • Krivični postupak protiv onih koji su uništavali državnu imovinu 5. oktobra, nestabilnost snabdevanja električnom energijuom privrednog društva "Divi"
  • Neobeležavanje 100 godina od proboja Solunskog fronta, Briselski sporazum i ZSO, neobaveštenost Vlade, poslanika i građana o pregovorima sa Kosovom
  • Zaštita radnika i bezbednost na radu, odgovornost za odron brda u Grdeličkoj klisuri
  • Procesuiranje onih koji na Internetu zagovaraju nasilje
  • Birački spisak za izbore za Nacionalne savete nacionalnih manjina
  • Slučaj profesora Ćamila Jukovića
  • Zakon o finansijskoj podršci porodicama s decom, vraćanje penzija penzionerima, pristupačnost viskoškolskih ustanova studentima sa invaliditetom
  • Nasilje nad ženama, povećanje penzija
  • Broj predstavnika albanske nacionalne manjina na izborima za Nacionalne savete nacionalnih manjina
  • Politika Srbije u pregovorima sa Prištinom
  • Ubistvo Olivera Ivanovića, Savamala, potporni zid na Koridoru 10, crna lista FATFA
  • Depeša američke ambasade, naoružavanje Vojske Srbije, lečenje dece iz budžeta, uklanjanje divljih deponija
  • Toplovod Obrenovac-Beograd, procenat obnovlljive energije, dualno obrazovanje
  • Presuda ministru Vulinu zbog nedostavljanja informacija "Crti", transparentnost rada Vlade
  • Curenje informacija u predistražnim i istražnim radnjama, posete Miše Vacića beogradskim školama
  • POSLANIČKO PITANJE

    ...
    Stranka moderne Srbije

    Ljupka Mihajlovska

    Poslanički klub Slobodni poslanici
    Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, članice i članovi Vlade, građani i građanke Republike Srbije, drago mi je da danas imam priliku da postavim pitanja ministrima u Vladi.

    Naravno, pitanja je mnogo, a vremena je malo, tako da ću se najpre fokusirati na dva ministarstva, a to su Ministarstvo prosvete i Ministarstvo za rad.

    Najpre, pitanje za ministra Đorđevića, pretpostavljam da znate da je u utorak održan protest ili bolje reći mirna šetnja majki i porodilja i trudnica, koje imaju primedbe na važeći Zakon o finansijskoj podršci porodicama s decom.

    One su zatražile logističku podršku od poslanice Tatjane Macure, te u tom smislu ona njima jeste pomogla da se to organizuje, ali zarad javnosti da kažem da su od političarki govorile na tom skupu samo Tatjana Macura i ja. Skup je zaista bio miran bez bilo kakvih uvredljivih tonova i bez bilo kakvih uvredljivih reči, a samo sa jednom željom, a to je da se razmotre izmene i ponovne izmene i dopune ovog zakona.

    Naime, primedbe se, pre svega, odnose na broj meseci koje ulaze u obračun za zarade, zatim na to da majkama koje imaju decu sa invaliditetom nisu omogućena prava iz ovog zakona, ukoliko dete prima tuđu negu i pomoć i nije definisan minimalni iznos koji majke primaju. Negde je naš zaključak da je ovde možda najveći problem to što se ovde mešaju prava iz radnog odnosa i prava na neki vid socijalne zaštite.

    Takođe pitanje za ministra Đorđevića, da li ste na Vladi razgovarali ili nameravate da razgovarate o tome da se penzionerima izvrši vraćanje penzija koje su im umanjene u protekle četiri godine, jer ovo sada nije vraćanje, već je praktično obustavljanje oduzimanja penzija?

    Takođe, poslanik Vladimir Đurić, predložio je jednim zakonom da bi bilo dobro proglasiti taj novac javnim dugom i na taj način u vidu obveznica na period od pet godina izvršiti vraćanje tog novca penzionerima. Ne mislimo da je to rešenje najbolje, možemo da razgovaramo o tome, možda rok treba da bude duži, možda na drugačiji način, ali, eto, da li postoji inicijativa i želja u Vladi Republike Srbije, da se ljudima koji su pošteno i predano radili u ovoj zemlji i borili se za nju ipak taj novac vrati.

    Za ministra prosvete – da li možete da obećate ili kažete da ćete se zalagati za to da se u standarde za akreditaciju uvrste i standardi koji se odnose na pristupačnost visokoškolskih institucija za studente sa invaliditetom i tu se pre svega misli na arhitektonsku i na informaciono-komunikacionu, kako bi oni nesmetano mogli da prisustvuju svim predavanjima i ispunjavali svoje ispitne obaveze ravnopravno sa ostalim studentima? Hvala.

    ODGOVORI

    Zoran Đorđević

    Poštovana poslanice, poštovani poslanici, poštovana predsedavajuća, još jednom da probamo da objasnimo do detalja to kako i na koji način funkcioniše finansijska podrška porodicama sa decom.
    Osnova svega, kada imate želju da nešto dajete, jeste da imate i realne izvore odakle to dajete i da za to što dajete imate garanciju da to pravo koje dajete neće ugroziti finansijski sistem zemlje.
    Mi u Republici Srbiji, kada su u pitanju porodilje i kada uporedimo ostale zemlje EU i kada uporedimo druge zapadne zemlje koje bi trebalo da nam budu primer, Srbija u ovom slučaju može njima da bude primer kako i na koji način se ophodi prema majkama. U Republici Srbiji se garantuje majkama 12 meseci za prvo dete, za svako drugo dete 24 meseca i pet godina za posebnu negu deteta.
    Imamo zemlje i u Evropi koje su mnogo razvijenije od Srbije pa daju, kada je u pitanju ta osnova, mnogo manje. Imamo i SAD koje su primer kakva je, kažu, demokratije, pa one majkama daju tri meseca bolovanja, a nadoknade nula.
    Srbija ne želi da se ugleda na te zemlje, Srbija želi da bude primer drugima, pa kad je i ovo, ali naravno u skladu sa svojim mogućnostima. Reći ću posle i koliki su iznosi i zašto ovo sve kažem.
    Kada je u pitanju tuđa nega i pomoć, imamo tuđu negu i pomoć za dete, imamo tuđu negu i pomoć za drugo lice. Tu dolazi do toga da postoji jedna zabuna. Znači, majka ima pravo da koristi ili jedno ili drugo pravo, s tim što ovo prvo pravo za pomoć detetu može da koristi do pete godine.
    Mi, kada je ideja uvođenja tog prava, jeste da se pomogne majci koja želi da radi s jedne strane, a sa druge strane, pošto mora neko da brine o njenom detetu, država je socijalno odgovorna i želi da pruži toj majci mogućnost da plati nekoga dok je ona na poslu da brine o njemu.
    To je ideja ove finansijske podrške porodici sa decom. Sve ostale stvari koje vi pričate pomagala, lekovi, sve ostalo, nalazi se u Zakonu o zdravstvenoj zaštiti. Rekao sam vam rekao i juče u skupštinskoj raspravi da sam pričao sa ministrom Lončarom, on je tu, da mi možemo da pričamo na tu temu, da vidimo šta tišti majke, da vidimo u ovom drugom zakonu kako ta njihova prava da povećamo u skladu sa mogućnostima države i da to što vi imate primedbu vidimo da li je moguće usvojiti. Naravno, deca su nama na prvom mestu i da vidimo kako i na koji način to da sprovedemo.To nije ideja ovog zakona.
    Ideja ovog zakona jeste ne socijalna pomoć, kako vi kažete, već podsticaj rađanju, zato se ne odnosi na sve šta je bilo u Srbiji, već samo na ono šta će biti, a to je glavni cilj, da imamo više dece.
    Kada je u pitanju podsticaj, postoje dve stvari koje država Srbija, kada je u pitanju briga o majkama, obezbeđuje majkama. To je jedna promenljiva i jedna fiksna naknada. Kada je u pitanju promenljiva naknada, to je ono što majka stiče svojim radom. To je pravo koje je stekla svojim radom i koje upravo rušenjem tog sistema bi napravili na neki način neravnopravnost među njima, jer nije isto majka koja radi jedan mesec, nije isto majka koja ne radi, nije isto majka koja ima veću platu ili manju platu i ona, nažalost, onoliko koliko je plaćala poreza i doprinosa, toliko po tom osnovu i dobija od države. Ali, s obzirom da mi želimo da budemo odgovorni prema tim majkama, mi smo i napravili ovaj drugi deo koji je fiksni i taj drugi fiksni deo je stvar rasprave gde mi možemo da kažemo koliko su naše mogućnosti u datom momentu i da li tim majkama možemo da dajemo više ili manje.
    Mi smo davanje koje je bilo majkama na nivou dve godine i za prvo dete na nivou od 39.000, ja mislim, nikada više povećali, a to je 100.000 za prvo dete dve godine, 10.000 mesečno za drugo dete, za treće dete 12.000 deset godina i za četvrto dete 18.000 deset godina, plus, ono što ljudi treba i naši građani da znaju, da smo mi kada se obračunava ovo kada vi kažete 12 i 18, uveli sada da u osnov za izračunavanje tog dodatka one promenljive, prvi put uveli i privremeno-povremene poslove i ugovor o delu i autorski ugovor i omladinsku zadrugu i sve ono na šta se plaćaju porezi i doprinosi, što ranije do 1. jula nije bilo. Do 1. jula neko ranije je izmislio da žene koje imaju imovinu veću od 20 miliona nemaju pravo na podsticaj i to smo ukinuli i ja ne kažem da mi nismo otvoreni kao Vlada da idemo dalje i da majkama izlazimo u susret. Naravno da ćemo to da radimo.
    Kao što sam rekao i za penzionere, da onog trenutka kada državi bude bolje biće i penzionerima, prvi momenat je sada i zato sve ovo što radimo, radimo upravo da bi omogućili našim građanima bolji materijalni položaj, ali samo u skladu sa mogućnostima države, a mogućnosti države su ukoliko vi imate odgovorno rukovodstvo koje na odgovoran način brine o tome da ima manju nezaposlenost, da se bori protiv sive ekonomije, da se bori protiv rada na crno, da se bori za kreiranje novih radnih mesta, da se bori protiv siromaštva, time možete da imate i veće prihode i samim tim da imate i mogućnost da dajete i veće penzije, a i našim majkama više da dajete finansijskih sredstava.
    Činjenica je da je 2008. godine za majke izdvajano 25 milijardi. Činjenica je da je 2017. godine bilo 52 milijarde. Činjenica je da je 58 milijardi 2018. godine. Činjenica je da će za majke biti odvojeno sledeće godine budžetom 64 milijarde. To govori da mi imamo nameru da i nešto menjamo, a imamo nameru da tim majkama damo veća prava, odnosno da imaju više. Jedino tako ne bi napravili diskriminaciju, jedino ako u ovom fiksnom delu kada dajemo majkama, dajemo svim majkama. Ne postoji majka koja ima, koja radi, koja ne radi, koja ima više, koja ima manje, koja radi kraće i koja radi duže, diskriminaciju anuliramo time što dajemo svim majkama i to je jedini način da budemo ravnopravni prema svima i da budemo transparentni i da budemo pravedni, a to je ideja ove Vlade.
    Takođe, znate da smo pričali o onome tri i pet plata. Rekao sam vam da ćemo voditi računa i kao Vlada, evo, tu je i moja koleginica Slavica Đukić Dejanović, koja je nebrojeno puta unazad ovih dana rekla – da, sledeća izmena će biti u tom pravcu da se nađe mehanizam, ne možda tri, pet plata, već da idemo do one maksimalne osnovice koja je za obračun poreza i doprinosa, koja je u ovom trenutku blizu 330.000. Zašto pet plata? Možemo da idemo i do te osnovice ukoliko mi možemo da kontrolišemo i da znamo da na jedan transparentan način onome ko je zaslužio da ima toliku nadoknadu to i pružimo. Ne samo da ćemo da im damo to, već i ako u ovom periodu do sada nije bilo majki koje su imale to pravo, ali ukoliko se pojavi neka majka do donošenje izmene i dopuna tog zakona, mi ćemo svakako predvideti zakonom da važi retroaktivno, kao za ovo drugo, treće i četvrto dete što sada dajemo nova rešenja da za njih važe veći ovi iznosi od donošenja prošlog zakona, tako ćemo i isto da uradimo i revidiranje tih rešenja i daćemo tim majkama te veće iznose i nadoknadićemo sve.
    Poslednja stvar koju sam hteo da vam kažem, to je da svakako kada su u pitanju penzije i to vaše drugo pitanje, mi u Vladi Republike Srbije želimo penzionerima da dajemo veće penzije. Politika Vlade jeste da u ovom trenutku penzije su mnogo manje u odnosu na minimalnu potrošačku korpu. To smatramo da treba ispraviti u budućnosti. Mi smatramo da penzije treba da rastu i da je to najbolji način da penzioneri vide da ono što radimo zajednički, a to je uspeh svih građana Srbije, to je uspeh naše ekonomije, može da se prelije na njih i da njima bude bolje. Kada budemo uspeli da dostignemo koji će biti zadovoljavajući za nas, kada je u pitanju ekonomski položaj naših penzionera, onda možemo da pričamo svi zajedno o tome da u zakon stavimo to da buduće penzije budu uvek usklađivane i da više nikada kao društvo ne dozvolimo da one budu manje od minimalne potrošačke korpe. E, to je, ja mislim, prava politika. Hvala.

    Mladen Šarčević

    Ako dozvolite, počeo bih od toga da ste u pravu i da smo u Zakonu o visokom obrazovanju koji smo usvojili 2017. godine propisali obavezu visokoškolskih ustanova da u skladu sa svojim mogućnostima obezbede uslove za studente sa invaliditetom, kao i u skladu sa svojim opštim aktom, tako da o tome moraju informisati i sve studente koji se za ovo zanimaju.
    Nacionalno telo za akreditaciju koje obavlja poslove akreditacije visokoškolskih ustanova, primenom standarda za akreditaciju koje donosi Nacionalni savet za visoko obrazovanje, na predlog tog nacionalnog akreditacionog tela, u formi podzakonskog akta, pravilnika, ovo treba da reguliše. S obzirom na navedeno, Nacionalni savet za visoko obrazovanje može Pravilnikom o standardima za akreditaciju visokoškolskih ustanova utvrditi deo koji se odnosi na obezbeđivanje uslova za studente sa invaliditetom u okvirima obaveznosti koja je propisana Zakonom o visokom obrazovanju. Moj lični stav je da ću se na Savetu za visoko obrazovanje zalagati za ovo. Hvala vam.
    ...
    Srpska napredna stranka

    Nebojša Stefanović

    Poštovane dame i gospodo, samo vezano za penzije. Vlada i predsednik su radili u prethodnom periodu intenzivno da bi penzije danas bile značajno veće nego što su bile i pre smanjenja i mi danas imamo situaciju da se iz budžeta za popunu penzionog fonda ne troši više od 30 do 31% u odnosu na taj penzioni fond.
    Nažalost, 2012. godine smo imali da je taj udeo bio veći od 60%. Šta to znači? To znači da nije bilo zaposlenih. Nije bilo zaposlenih zato što nije bilo nikakvih investicija, nije bilo solidnosti u državi, nije bilo stabilnosti, nije bilo ideje kako da se privuku ljudi koji će otvarati fabrike i radna mesta i samim tim popunjavanje penzionog fonda je izostajalo. Samim tim, sav teret se prenosio na budžet, koji je bio značajno manji nego što je danas, i vi imate situaciju da su upravo oni koji su takvu vrstu neodgovorne politike vodili doveli do toga da penzije budu umanjene. Oni su umanjili penzije politikom koja je dovela do faktički kraha države, jer smo mi 2012. godine bili na ivici da li će država biti u stanju da isplati i jednu jedinu penziju, ne kolika će biti, nego da li će uopšte moći da ih isplati. Bez obzira šta ko rekao, samo ozbiljnom i odgovornom politikom, lako je voditi politiku kojom ćete ljudima govoriti samo nešto što misle da treba da im se svidi i samo nešto što će im biti lepo i lagodno, to može svako.
    Vi danas imate politiku koja garantuje povećavanje penzija svake godine. Imamo priliku da su one već danas mnogo veće, biće veće posle narednog povećanja koje ide već ove godine, biće veće nego što su bile i pre smanjenja i svake godine ćete imati priliku da penzioneri dobijaju sve više. To je rezultat odgovorne politike. Zašto je to moguće? Moguće je zato što mi danas u ovom trenutku pregovaramo o otvaranju novih fabrika u Srbiji i nove hiljade ljudi će biti zaposlene. Imali smo 26% nezaposlenost u Srbiji 2012. godine, danas imamo manje od 12%. To je popunilo jednim delom i penzioni fond, ali na tome mora da se radi, moraju da dođu ozbiljni ljudi koji će umeti da vode zemlju na način da se ljudi zapošljavaju. Tako se povećavaju penzije i to je ono što garantuje politiku koju predstavljaju i predsednik Aleksandar Vučić i Vlada Srbije. Hvala vam.