Hvala, kolega Arsiću.
Reč ima narodni poslanik Gordana Čomić, po amandmanu.

Zahvaljujem.

Postoji mnogo razloga da se pažljivo slušaju argumentacije za amandman i da se izrazi sklonost da se glasa za neke amandmane, ali ovo je pravi trenutak da poredimo ko govori istinu.

Dakle, na čemu se baziraju argumentacije o svemu uspešnom što je SNS uradila za poslednjih sedam godina? Baziraju se na nečemu što bi glasilo ovako – 2008. godine sirota članica koalicije Partija ujedinjenih penzionera Srbije je molila - nemojte povećavati penzije, nikako, smanjite. Takođe i članica koalicija SPS je rekla - nemojte smanjivati penzije i Socijaldemokratska partija Srbije Rasima LJajića je rekla – nemojte nikako smanjivati penzije, ali žuti nekako povećaše penzije. To je ono na čemu bazirate interpretacije.

Kada govorite o dugovima „Srbijagasa“ onda bazirate interpretaciju na tome da je bilo različitog direktora onomad i sad. I nemam ništa protiv, to je vaša verzija interpretacija istina i način da objasnite da vi nikada nizašta niste ni krivi ni odgovorni, a ni članice koalicije Vlade 2008. -2012. godine, već samo žuti.

Ja bih volela da je ta vaša interpretacija istinita jer bi mnogo govorilo o umeću žutih, ali nije i zbog toga što vam bazični početak sve interpretacije sedam godina o tome da su žuti krivi za sve od Hamurabija do danas to vam je tanko i klimavo. Zbog toga i imamo problem da stvarno razgovaramo o tome kako se u Narodnoj skupštini podnosi amandman na zakon kojim se ukida privremeni obračun i smanjenje penzija i to sa posebnim osvrtom na medicinske ustanove ili na zaštitu bilja ili na sudsku praksu. To je nešto što bi moglo da bude tema.

Da li je legalno da iskoristimo kao predstavnici vladajuće koalicije svo vreme koje nam je na raspolaganju da bi obavestili sve ljude o svojim uspesima? Verovatno je legalno, sigurno jeste. Nije legitimno, kao što nije legitimno bazirati sedam godina propagande na tome da su i PUPS i SPS i SDPS Rasima LJajića bili protiv povećanja penzija, strašno su bili protiv i borili su se da se nikako ne povećaju, nego da se smanje. Ali eto nekako žuti uspeli da povećaju penzije. Tu slabu tačku ne možete da ispravite, a nje se držite strašno. Zašto? Verovatno vam treba za ono što vi smatrate istinom. To istina niti je bilo, niti jeste, niti će ikada biti. Ali vaše je pravo na izbor da nešto interpretirate kao činjenice bez obzira na sve grehe DS, na sve pogrešne poteze, na sve kadrove DS koji su strašni žuti ološ dok su u DS, čim pređu u SNS kadrovi, to uspešno, to valja, to bilo gradonačelnik, bilo potpredsednik, bilo svašta.

Vaš izbor, ali ako tražite pri takvom izboru istinu, onda je moja dužnosti i obaveza da vam tu istinu i pružim. Hvala vam.

Pravo na repliku Veroljub Arsić. Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, kada nečija lista osvoji sto i kusur mandata kao što je bilo 2008. godine na njoj je isključivo odgovornost kako će da vodi državu.

S kim su pravili koalicije to mene ne interesuje. Hteli su pošto poto da sačuvaju vlast. Pozvali su SPS i PUPS da sa njima formiraju Vladu. Ovi su rekli – hoćemo, ali pod uslovom da ispunite naše programske ciljeve. Potpuno legitimno pravo.

To nikome niko ne može da zabrani, niti ja to zameram njima. Ono što im zameram, ako su videli da ne mogu da se ispune nečiji programski ciljevi, a to je bio uslov za formiranje vlasti, što niste izašli na izbore? Ne, nego ste po svaku cenu hteli vlast. Što, fotelje su bile važnije od države, privilegije su bile važnije od države, drp sistem je bio važniji od države? Prebacivanje na „Srbijagas“, što predsednici opština nisu plaćali isporučen gas, a naplaćivali od građana račune za grejanje i delili plate i kupovali službene automobile, da li je zato kriv direktor „Srbijagasa“ ili politička rukovodstva stranaka koje su ih postavile na ta mesta? Pa, to je ta istina o kojoj vam pričam, sa kojom jednom treba da se suočite, ljudi.

Znači, 2008. godine nije bila borba za bolju Srbiju, kod stranke koja je najviše mandata osvojila u Skupštini Srbije, to je bila DS, nego borba za golu vlast i otimačinu, ništa više.

Hvala kolega Arsiću.
Pravo na repliku dr Aleksandra Tomić, na pominjanje stranke. Izvolite.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Možemo da se ne složimo oko toga, ili složimo, na koji način u stvari se donose političke odluke, ali ono što su činjenice to je da ste doneli, kao stranka, pogrešne odluke koje su koštale budžet Republike Srbije i građane jako mnogo.

Ono što treba građane danas da podsetimo i da znaju, to je da je tadašnji premijer, gospodin Cvetković, koji je inače predložen, kao vanstranački kandidat DS, za premijera, a obavljao je funkciju direktora Agencije za privatizaciju Republike Srbije četiri godine pre toga, bio protiv takvih mera, ali, nije bilo političke volje, očito da se čuju i stručni ljudi i da se zaista ta platforma iznese do kraja politička.

To je ono zbog čega ste vi u stvari ste izgubili, ne samo izbore, nego ste izgubili, u stvari poverenje građana Srbije. Zato što ste se kao politička stranka nosili svojim ličnim interesima, a ne državnim. Zbog toga jednostavno je velika razlika između SNS 2012. godine i DS do 2012. godine, zato što i ove stranke kojima sada pričate, su shvatili zašto gospodin Vučić, kao predsednik SNS i Tomislav Nikolić kao predsednik Srbije su rekli i ovim političkim opcijama, koje vi napadate, koje se nisu promenile u smislu kadrova, da jednostavno činjenice govore da moramo da idemo tim putem racionalizacije ekonomskih reformi.

Vi niste imali ni političke snage, ni personalna rešenja koja su mogla da iznesu tu politički platformu, niti ste predlagali građanima Srbije. U tome je velika razlika i zbog toga mislim da nemate prava da na ovaj način uopšte sagledavate stvari, da neki koji se nisu promenili u svom političkom ubeđenju danas, jednostavno učestvuju u političkom životu na potpuno drugi način, ne, oni su shvatili ono što je istina, a to je da je Srbija na jako teškom ekonomskom putu bila do 2012. godine i došla u kolaps. Hvala.

Hvala.
Pravo na repliku Gordana Čomić. Izvolite.

Zahvaljujem.

Kad i ako ikada budem imala nameru da nekoga napadnem, nećete imati nikakve sumnje.

Ono što sam u par minuta pokušala da podelim sa svima nama i zaslužim vašu pažnju, su interpretacije onoga što je istina, a to da li ja na to imam prava ili ne samo je u nadležnosti predsedavajućeg Skupštine da mi kažete ovo ne možete da pričate, ovo možete.

Nije dobro da narodni poslanici, kolege jedni drugima govore o tome na šta imaju pravo, na šta nemaju pravo. Zbog toga, sam govorila dve interpretacije kojima svedočimo, jednoj moćnoj, vašoj, kako se to sve dogodilo i ovoj mojoj, koja je proverljiva i rečena sa onoliko podataka koliko ja imam.

Nemam nikakvih namera da menjam vašu interpretaciju, apsolutno, niti imam nažalost, nade da ćete promeniti interpretaciju, ono što vidim u toj interpretaciji istine kojoj nedostaje slika koju sam podelila je da nećemo uspeti da imamo zaista dijalog o pravim temama. To je zajednička šteta i to je jedini smisao moje intervencije, nikada sporila bilo čiju političku volju nisam, niti političke izbore, to je svačije pravo i braniću svačije pravo i da pravi koalicije i da ne pravi koalicije i da bude na listi i šta god.

Tema je bila interpretacija istine o tome zašto su umanjene penzije, a sada se ovim zakonom vraćaju na staro, menjaju na malo bolje ili ne menjaju. Dakle, to je bila jedina tema i napadati nikog nikad neću. Nemam rašta.

Hvala koleginice Čomić.
Reč ima dr Aleksandra Tomić. Izvolite.

Znači, relativizacija gledišta na to zbog čega je moralo 2014. godine da se umanje penzije da bi se sprovele određene ekonomske reforme, fiskalna konsolidacija, u saradnji sa međunarodnim finansijskim institucijama i činjenica da do 2012. godine ste oterali MMF, uspostavili 208 kreditnih linija i zadužili Srbiju do toga da mi moramo to da otplaćujemo danas, sutra i za 10 godina, su jednostavno gledišta o kojima imamo pravo da razgovaramo, svako do poslanika i na koji način vidi svoje političko učešće u vremenu do 2012. godine i posle toga.

Niko ne govori ovde da neko nekom uskraćuje pravo, bilo kako da iznosi određena svoja gledišta, ali jednostavno, zarad istine je potrebno da uvek građanima Srbije dajemo i podsećamo šta se dešavalo tih godina, do 2012. godine i šta su posledice pogrešnih odluka tih godina. Znači, na nama je bio vrlo težak zadatak da jednostavno preokrenemo celu situaciju, kada je u pitanju ekonomija, privredni ambijent, budžet Srbije u smislu toga da zaista imamo sva moguća davanja koja treba da podmire sve učesnike u društvu koji su na budžetu Srbije, a da samim tim uspostavimo sistem funkcionisanja naše privrede da bi naša deca imala budućnost ovde u Srbiji. Hvala.