Hvala.
Sledeća poslanica je Marija Janjušević.

Zahvaljujem, predsedavajuća.

Moje prvo pitanje jeste za ministra zdravlja, gospodina Lončara i za gradonačelnika Beograda – kada će deca u Rušnju dobiti mogućnost da se leče? Kada će dobiti svog pedijatra? Na Domu zdravlja u Rušnju direktorka Biljana Jeremić istakla je obaveštenje u kojem obaveštava roditelje da njihova deca u tom domu zdravlja mogu da se leče utorkom i četvrtkom, a ako se slučajno razbole ponedeljkom, sredom i petkom, mogu da zdravstvenu pomoć zatraže u Žarkovu. Usled toga se javljaju i velike gužve i deca prosto budu vraćena i nije im ukazana osnovna zdravstvena nega, zato što pregled nije zakazan ili zato što ih prosto ima mnogo i lekari, oni koji vrše svoju dužnost, nisu u mogućnosti da pregledaju svu decu.

Zbog toga će večeras ispred Doma zdravlja u Rušnju u 18 sati biti protesti i ja pozivam sve građane Beograda da se pridruže, kao i sve narodne poslanike, bilo iz opozicije ili vlasti, jer, nažalost, ovaj režim razume samo taj jezik, jezik protesta i kada građani u tome pokažu jedinstvo, onda, na neki način, dođemo i do rešenja.

Zaista mi je važno da gradonačelnik Beograda, gospodin Radojičić, javno kaže da li zaista veruje da je dovoljno da deci u septembru ponudi novogodišnju rasvetu a ne knjige, školsku opremu i elementarnu zdravstvenu zaštitu?

Takođe me zanima šta će ministar zdravlja reći na ovo što nemamo pedijatre? Da li je to u vezi sa onim što nam specijalisti lekari odlaze preko granice? Lično mi je odgovorio da niko u Srbiji ne vodi evidenciju koliko naših specijalizovanih lekara odlazi da radi u inostranstvo.

Drugo pitanje postavljam ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, gospodinu Đorđeviću, kao i ministarki Slavici Đukić Dejanović, odgovornoj za demografiju i populacionu politiku – kada ćete tačno, termin, predložiti izmene Zakona o finansijskoj podršci porodicama i koje ćete kratkoročne mere uvesti da pomognete porodiljama i trudnicama koje su koliko juče marširale na ulicama, takođe zbog nezadovoljstva? Majke koje zarađuju više oštećene su, zato što je maksimalna zarada koju tokom porodiljskog odsustva mogu dobijati tri prosečne plate, bez obzira na to kakvu one zaradu ostvaruju tokom rada, dok one koje ne rade zaista mogu da dobiju finansijsku pomoć, ali ona je nekad manja i od hiljadu dinara. To je poražavajuće i to je varka. Varka koju smo, nažalost, mi ovde izglasali. Žao mi je što Dveri, koje su bile protiv ovakvog rešenja zakona, nisu mogle da utiču. Ali ću vas podsetiti koliko ste srčano branili taj zakon tada. A isto će vam se desiti i sa zakonom o penzijama. Za par nedelja imaćete na ulici i penzionere.

Kad smo kod ministra kulture, ovde u Srbiji pravi ministar kulture je Željko Mitrović. A kad ste već histerično danima govorili o Željku, da pomenemo da i Srpska napredna stranka svog Željka za trku ima. On je ovde pravi ministar kulture, odnosno nekulture, a Pink je srce i ogledalo Srbije koja je postala jedan obični rijaliti Aleksandra Vučića.

Moje pitanje ministru kulture je – zašto mu je trebalo godinu dana da reaguje na zahtev Dveri da se emitovanje rijalitija ukine? Da li je namirisao da će biti smenjen, da će na njegovo mesto da dođe neko ko će doslednije da sprovodi politiku Željka Mitrovića i da li je, kad je već krenuo u verbalni obračun sa svima koji su bili dužni da brane Željka Mitrovića, a to su premijerka, ministar odbrane, ministar unutrašnjih poslova, kad je već ušao u verbalni obračun sa njima, da li je ministar kulture preduzeo sve potrebne mere da kazni REM, da kazni Pink, da kazni medije koji promovišu sadržaj rijalitija?

Hvala.
Reč ima narodna poslanica Tatjana Macura.

Zahvaljujem vam, predsedavajuća.

Postavljam prvo pitanje ministru za rad, ispred inicijative koja se zove „Mame su zakon“, a čiji sam i ja pokretač.

Mi smo nedavno u proceduru skupštinsku predali Predlog izmene i dopune zakona kojim želimo da se izvrše izmene u okviru Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom. Neke od ključnih izmena koje smo tražili u ovom zakonu je da se broj meseci koji ulaze, prosek meseci koji ulaze u obračun naknade za vreme porodiljskog odsustva ili odsustva radi nege deteta, smanji sa 18 na 12 meseci.

Prvo pitanje u okviru pitanja za Ministarstvo za rad je – da li ministar za rad može da nam uputi preciznu ekonomsku analizu kojom je Ministarstvo kada je pripremalo Zakon o finansijskoj podršci porodici sa decom, izračunalo da je ovo optimalan broj meseci koji moraju da uđu u obračun? Da li Ministarstvo za rad zna za diskriminaciju koju trpe žene kada traže posao u Srbiji?

Nema te žene ili je makar nisam srela koja na prvom razgovoru za posao u najreproduktivnijem periodu svoga života nije bila upitana – kada planirate porodicu, da li ste udati, koliko dece imate sada, da li planirate proširenje porodice i slično?

Ovo pitanje nije rezervisano i ova grupa pitanja nije rezervisana nažalost samo za privatni sektor o kome se najčešće u pogrdnom smislu govori, ova pitanja su najčešće rezervisana za javni sektor.

Na otvorenim raspravama koje smo organizovali kada smo zajedno sa ženama pisali predlog izmene i dopune ovog zakona dobili smo informaciju i daću vam jedan primer – jedna žena iz Niša volonterski je radila u javnom preduzeću od 2011. godine. Tek nekoliko meseci pre nego što će ostati u drugom stanju je dobila posao. Dakle, ona će ovim zakonom biti itekako uskraćena, itekako oštećena, primaće tek nekoliko hiljada dinara nakon što se porodi.

Nije tačna poruka koja dolazi iz Ministarstva zar rad da žene nisu htele da rade, da su lenje i da treba da dobijaju onoliko koliko su zaslužile, već je poruka takva da posla nema dovoljno i da one jesu voljne da rade, ali nemaju gde.

Drugo pitanje koje postavljamo Ministarstvu za rad je – kako su se odlučili, odnosno zašto nisu odredili minimalni iznos koji svaka trudnica i porodilja može da primi u Srbiji? Jasno su odredili koliko je maksimalno koliko trudnica može da primi i nažalost juče smo u javnosti bili ispunjeni informacijama, odnosno reakcijama ministarstva koji su rekli da će se upravo ženama koje maksimalne iznose primaju, a njih, moram da napomenem, ima tek nekoliko stotina i nema ih u onom broju kojem ima žena koje su oštećene ovim zakonom po drugom osnovu, odnosno da primaju mnogo manje iznose nego što su primale dok su radile ili nisu radile. Dakle, kako su došli do zaključka da se odredi maksimalan iznos koji jedna trudnica i porodilja može da primi u Srbiji, a nisu uspeli da nađu pravu meru koliko je minimalni iznos koji trudnice i porodilje u Srbiji mogu da prime.

Predlogom našeg zakona, koji smo, kažem još jednom, zajedno sa trudnicama i porodiljama u četiri grada u Srbiji, u Novom Sadu, u Beogradu, u Kragujevcu i u Nišu, napisali zajedno kaže da ne sme da bude nijedna trudnica, nijedna buduća majka u Srbiji koja će da primi iznos mesečne nadoknade manje od republičkog minimalca.

Jedna od mera koju tražimo da se izmeni ovom zakonu, a isto tako tražimo i analizu Ministarstva, je da nam kaže koji je to broj preduzetnica koje svojim poslovanjem u suštini i time što žele da se ostvari i kao majke, a ne samo kao preduzetnice, štete budžet Republike Srbije, pa su dovedene u mat poziciju da biraju između toga, da li će da stave svoje firme u status mirovanja i da time praktično stopiraju radni staž koji su do tada imale ili će da rade, a da se odreknu određenih nadoknada.

Takođe, juče je bilo jako zlonamernih poruka u Skupštini Srbije i u vrlo lošem kontekstu je komunicirano o protestu koji je bio 25. septembra koji su organizovale majke i porodilje. Na ovaj slici možete da vidite u prvom redu majke u poodmaklim trudnoćama, pred samim porođajem. To su žene koje su u osmom i devetom mesecu, da ne pokazujem i druge slike, dakle, preko 1.000 žena je izašlo i preko 1.000 ljudi, odnosno građana potpuno nezavisnih u odnosu na bilo koje stranačke aktivnosti je izašlo 25. septembra sa jednom jedinom porukom. Tražimo izmenu Zakona o finansijskoj podršci porodici sa decom.

Hvala, vreme. Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Neđo Jovanović. Izvolite.

Zahvaljujem se predsednice.

Postavljam dva pitanja. Prvo pitanje postavljam Ministarstvu unutrašnjih poslova, Višem tužilaštvu i Tužilaštvu za organizovani kriminal - da li je zbog dešavanja od 5. oktobra koja su se upravo događala u ovom domu u vidu uništavanja državne imovine, pokrenut krivični postupak protiv bilo koga ko je preuzeo protiv pravne radnje u kojima se stiču obeležja krivičnih dela? Krivičnih dela koja se odnose na podrivanje državnog uređenja, krivičnih dela, falsifikovanja ili bilo kog drugog krivičnog dela. Ako jeste protiv koga je pokrenut krivični postupak, a ako nije zašto nije? Ovo pitanje se vezuje za činjenicu da je upravo 5. oktobra dato obećanje građanima Srbije da se ustrojava pravna država, pa je logično postaviti pitanje da li je ta pravna država nakon ustrojstva reagovala upravo protiv onih koji su 5. oktobra uništavali državnu imovinu?

U tom smislu, treba istaći jednu veliku zahvalnost svima onima koji su organizovali današnju manifestaciju izložbe u holu Skupštine i to slike bez reči, koja upravo ukazuje na to šta se dešavalo, kako bi građani mogli da na realan način ocene i procene događanja iz tog perioda.

Drugo pitanje postavljam direktoru JP „Elektroprivreda Srbije“. Radi se o industrijskoj zoni na teritoriji Zlatiborskog okruga, industrijska zona Braneško polje u kojoj se faktički nalazi, egzistira i posluje 15 velikih proizvodnih kapaciteta, odnosno privrednih društava i preduzeća među kojima se nalazi jedno preduzeće koje je sa svojim proizvodnim programom orjentisano isključivo na izvoz, a radi se o privrednom društvu „Divi“ koje se u okviru svoje delatnosti bavi proizvodnjom plastike.

Ovo preduzeće, zajedno sa ostalim preduzećima ima ogroman problem kroz nestabilnost snabdevanja električnom energijom, imajući u vidu da se dešava da čak mesečno 20 puta dolazi do nestanka električne energije, što izaziva ozbiljne štetne posledice po sva ova preduzeća, po sve ove privredne kapacitete i na taj način stvara probleme za sve one koji su krajnji korisnici tih preduzeća, u smislu kupaca njihovih proizvoda.

Naročito imajući u vidu činjenicu da se radi o proizvodnji koja je namenski orijentisana ka izvozu. Podsećanja radi, upravo ovo preduzeće koje sam pomenuo je stalni, redovni platiša prema „Elektroprivredi“ i plaća utrošak električne energije svakog meseca u iznosu od 140.000 evra. Ako je 140.000 evra kao mesečni iznos potrošnje za velike proizvodne kapacitete i za složene tehnološke procese nešto što podrazumeva redovnost u isplati, onda je logično da se JP EPS posveti takvim kapacitetima i omogući redovno, stabilno i neometano snabdevanje električnom energijom kako bi proizvodni pogoni funkcionisali na najoptimalniji način.

Konkretno, u ovom slučaju se dešava situacija da ceo industrijski kraj zajedno sa opštinama koje predstavljaju teritorije na kojima se nalazi navedena industrijska zona, imaju posledično takođe probleme sa snabdevanjem električne energije, a to se vezuje i za teritorija Užica, i za teritoriju Čajetine, Zlatibora itd. Prema tome, ovako složen problem može da se reši jedino akcijom EPS koja podrazumeva uspostavljanje kapaciteta, odnosno dovođenje tehnološkog procesa ili bolje reći aparature, trafo stanica i svega ostalog, što podrazumeva mogućnost da se električna energija troši na način kako je to najnormalnije, najoptimalnije i da to snabdevanje bude kontinuirano i stabilno. Hvala.

Hvala.
Reč ima Saša Radulović.

Hvala.

Pre 100 godina, od 14.-18. septembra 1918. godine, uz pomoć i podršku savezničkih snaga srpska vojska je probila Solunski front koji su držale nemačke i bugarske snage. Prvom i Drugom armijom su komandovali generali Petar Bojović i Stepa Stepanović. Ovo je jedan od najslavnijih događaja u istoriji Srbije. Solunskim borcima dugujemo slobodu svi mi. Država Srbija nije obeležila ovaj događaj.

Da li se Srbija i zarad čijih interesa stidi naših predaka? Pitanje za Vladu Republike Srbije – zašto nije obeležila 100 proboja Solunskog fronta? To da ćemo obeležiti neke druge događaje u vezi sa Prvim svetskim ratom nije opravdanje za to da smo propustili ovaj izuzetno važan događaj, da ponovim, tim ljudima, našim precima, dugujemo slobodu.

Dosta je bilo je predložio predsednici Skupštine da organizuje posebnu sednicu kako bismo odali počast solunskim borcima. Predsednica Skupštine nije odgovorila na naš zahtev. Pitanje je zašto? Molim predsednicu Skupštine da poštuje član 287. stav 4. da ne daje usmene odgovore, nego da odgovor da isključivo pismeno.

Pitanje za ministra spoljnih poslova Ivicu Dačića, prošlo je više od šest godina od potpisivanja Briselskog sporazuma koji ste vi i Aleksandar Vučić potpisali sa predstavnicima Prištine. Srbija je ispunila sve tačke sporazuma i praktično povukla državu Srbiju sa KiM. Priština nije ispunila nijednu. Pitanje je o čemu dalje razgovaramo sa nekim ko ne ispunjava ono što je dogovoreno.

Dosta je bilo je uputio predlog da Srbija zamrzne dalje razgovore sa Prištinom, dok Priština ne ispuni ZSO na šta se obavezala pre šest godina. Zašto ne podržite ovaj predlog koji je u interesu Srbije? To je razumljiv i razuman predlog na koji niko ne može da stavi zamerku. Predložili smo i da ukoliko Priština ne oformi ZSO u roku od tri meseca, Vlada proglasi Briselski sporazum ništavim zbog neispunjenja Prištine. Srbija mora da vuče smirene, mudre i razumne poteze i štiti svoje interese. Zašto to ne čini?

Zatim, EU nije Evropa, to je projekat koji je otišao u pogrešnom pravcu i postao poligon za nemačku dominaciju. Evro i evro grupa su postale instrument dužničkog ropstva u kome se drže Grčka, Španija, Italija. Nemačka EU je ušla u direktan sukob sa Amerikom. Amerika na podseća u poslednja dva meseca da smo bili saveznici u dva svetska rata. EU projekat, ovaj sukob dolara i evra neće preživeti. Srbija je prespavala pad Berlinskog zida i zatekla se na pogrešnoj strani i platili smo ogromnu cenu za to. Nemamo luksuz da prespavamo i ovu tekstonsku geopolitičku promenu.

Zašto smo opet na pogrešnoj strani? Zašto se Srbija drži nemačke politike i dominacije, ko je knez Pavle u današnjoj Srbiji i ko gura Srbiju u kandže Nemačke? Nemačka je kolonizovala u upravljala Balkanom u poslednjih 10 godina. U interesu Nemačke je Balkan jeftine radne snage, poslušne autokrate na vlasti, Nemačkoj ne smeta ni medijski mrak, ni izborne krađe, ni korupcija, nemački interes u Srbiji je vojvođanska zemlja, EPS, Telekom, jeftina radna snaga. Građani ne znaju da nemačke kompanije drže preko pola tržišta udžbenika za osnovne i srednje škole u Srbiji. Plan nemačke je da Srbija potpiše pravno obavezujući sporazum sa Prištinom i omogući Prištini stolicu u UN. Zbog čega Srbija sluša diktat Berlina i prati nemačku politiku?

Pitanje za predsednika Srbije. Najavio je početkom septembra na KiM da će održati istorijski govor, koji je, kako je rekao, spremao mesecima, i saopštiti šta je njegova ideja za rešenje pitanja Kosova. Posle prenemaganja otišao je u Kosovsku Mitrovicu i nije rekao ništa. Šta se desilo? Zašto se tresla gora, a rodio se miš? Koja je politika koju on predlaže za KiM, drži građane u neznanju.

Zatim, pitanje – zašto je kancelarija predsednika Srbije obavestila javnost da je predsednik Srbije podneo izveštaj sinu Soroša o stanju pregovora između Beograda i Prištine. Mi poslanici ne znamo ništa o pregovorima, Vlada ne zna ništa o pregovorima, građani ne znaju ništa o pregovorima. Zašto Soroš zna? Soroš je instrument nemačke politike. Zbog čega Srbija sluša, podnosi izveštaje, ispunjava nemačku politiku u Srbiji, a ne podnosi izveštaj sopstvenim građanima? Hvala.

Hvala.
Reč ima poslanik Goran Ćirić.

Pitanje upućujem predsednici Vlade i ministru za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Radnici nam danas ginu na radu. Pitanje je upućeno, da li je tačno da je od početka godine do danas u Srbiji na radu poginuo 31 radnik? To su u ovom trenutku meni dostupni podaci, ali bih želeo da to čujem direktno od predsednice Vlade i od ministra za rad, boračka pitanja, socijalna pitanja i zapošljavanje.

Mislim da je važno, da ne govorimo naravno o brojevima, jer ovde se ne radi o brojevima, nego o imenima i prezimenima ljudi koji su izgubili život na radu, iza kojih stoje porodice koje imaju svoju decu, i u tom smislu zahtevam izveštaje, pre svega ministra za rad, socijalna pitanja i boračka pitanja, o svakom pojedinačnom, nesrećnom slučaju.

Šta su razlozi za svakog od njih i da li su primenjivane sve mere zaštite na radu na način kojim je to propisano zakonom? Šta su inspekcijske službe uradile da daju izveštaj u tom smislu i mislim da svako od nas poslanika zaslužuje tu vrstu izveštaja, ne zbog toga što ćemo samo dobiti te informacije, nego zbog toga što ćemo zaštiti i preventirati eventualne nesrećne slučajeve u narednom periodu?

Mislim da je važno davati te izveštaje zbog toga što svaki taj čovek ostavlja iza sebe porodicu i mislim da je naša odgovornost i prema njihovoj porodici, ali i prema njihovim životima.

Drugo pitanje postavljam ministarki građevinarstva i infrastrukture, gospođi Mihajlović.

Znamo, puno se pisalo o odronu brda u Grdeličkoj klisuri, ugrožavanju velikog infrastrukturnog projekta važnog za čitavu Srbiju, i moje pitanje u tom smislu upućeno – šta je ona preduzela da saznamo ko je to ko je naredio da se 11 puta preprojektuje postojeći projekat? Očigledno je da tu postoje ogromni problemi i mislim da tu odgovornost i tu vrstu odgovornosti moramo da znamo u Srbiji.

Pokušava se da se čitava odgovornost svali na građevinske inženjere sa pritiskom da se oduzimaju licence, ali smo videli da su ti ljudi napravili jedan projekat koji je kasnije 11 puta promenjen. To predstavlja veliki problem. Ja sam siguran da je neophodno pozabaviti se tim vrlo detaljno, jer je još pet kosina na tom delu autoputa, a svako ko je prolazio tim autoputem mogao je svojim očima da vidi, koji su sanirani istom metodologijom i očigledno je da imamo prava da se pitamo koliko je bezbedno sanirana svaka od tih kosina.

Videli smo problem na ovom brdu. očigledno je da se krenulo na brzinu sa rešavanjem tog dela, najavom bombardovanja brda, sklanjanjem čitavog brda, ali je potrebno u tom smislu angažovati struku, a ja preporučujem da se ministarka i njeni saradnici obrate Građevinskom fakultetu u Nišu, jer je veliki broj profesora izgradio svoju karijeru upravo na ispitivanju tog područja i geološka ispitivanja su svakako prisutna u toj važnoj instituciji za našu državu.

Mislim da je bitno da bismo prevenirali eventualno slične probleme i na ostalim kosinama, da dobijemo potpuni izveštaj o stanju. Pozivam ministarstvo i inspekcijske poslove da ispitaju stanja i ostalih gradilišta na ovom Koridoru, jer na taj način možemo da izbegnemo ozbiljne tragedije na tom delu Koridora 10.