Zahvaljujem, koleginice Kovačević.
Reč ima narodni poslanik Muamer Zukorlić. Nije prisutan.
Reč ima narodna poslanica Ivana Nikolić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi ministre sa saradnicima, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o zaštiti životne sredine nalazi se na dnevnom redu, kako bi se i u ovoj oblasti uspostavio održiv sistem koji obuhvata korišćenje sredstava koja su na raspolaganju Republici Srbiji, ali pre svega i korišćenje sredstava iz pretpristupnih fondova. Takođe, predloženim rešenjima stvoriće se pravni osnov i za donošenje akata koji se odnose na definisanje uslova u životnoj sredini, a koji će biti od velikog značaja za one koji će da konkurišu, koji imaju poljoprivredna gazdinstva za dodelu sredstava iz IPARD fondova.

Velike koriste Republika Srbija može da ima od korišćenja sredstava iz pretpristupnih fondova, opredeljenih do 2020. godine u iznosu od 160 miliona evra.

Kako korisnici IPARD sredstava mogu biti fizička i pravna lica koja se bave uzgojem proizvodnjom i preradom u oblasti prehrambene industrije, a tu se otvara prostor i za investicije u fizičku imovinu poljoprivrednih gazdinstava, tako je bilo neophodno doći do rešenja koje je navedeno u Predlogu zakona, kako bi za buduće korisnike bilo jasno definisano, između ostalog, koje uslove i oni treba da ispune sa aspekta zaštite životne sredine.

Pristupanje Republike Srbije EU podrazumeva ispunjavanje standarda u oblasti zaštite životne sredine, za šta je neophodno izgraditi odgovarajuću infrastrukturu. Generalno, što se tiče zaštite životne sredine Republika Srbija se zaista suočava sa velikim izazovima. Nažalost, mnogo je naših preduzeća koja su u stečaju i restrukturiranju, gde su oni koji su ih vodili tako neodgovornim ponašanjem ostavili otpad gde se decenijama nešto taložilo, i nažalost, metal i opasan otpad odlazi u vazduh, vodu i zemljište.

Borba sa tim izazovima i usklađivanje naših propisima sa EU u oblasti zaštite životne sredine zaista je jedan kompleksan i odgovoran zadatak, ali odgovorna Vlada, odgovorni predsednik Republike Srbije doprinose stvaranju ambijenta za usklađivanje naših propisa sa propisima EU, kao i privlačenju investicija, pa u oblasti zaštite životne sredine u naredne dve decenije se može očekivati i 10,5 milijardi direktnih stranih investicija u razvoj infrastrukture, koje se odnose na upravljanje otpadom, na prečišćavanje otpadnih voda, na upravljanje vodama i smanjenje industrijskog zagađenja.

Finansiranje životne sredine zaista je prioritet rada ova Vlade, i prethodna Vlada premijera Aleksandra Vučića uvela je red i disciplinu što se tiče trošenja budžetskih sredstava, ova Vlada je nastavila tim tempom da radi, a takođe, evo i dokaz koji primećujemo na osnovu zakona koji se nalazi danas na dnevnom redu, da se uvodi red i disciplina i u korišćenju naših prirodnih resursa i životne sredine.

Zaštita životne sredine je obaveza svakog činioca društva, pojedinca, lokalne samouprave, privrede, državnih institucija, ali to u različitim vremenskim periodima nisu isto svi shvatali. Jednostavno, možda nisu hteli da se bave time. Odgovorno rukovodstvo koje danas deluje na političkoj sceni sprovodeći program SNS, izrađuje projekte rešava probleme sa kojima se građani suočavaju godinama unazad, jer neke koji su delovali nisu omogućili ni elementarne stvari koje su ljudima potrebne da vode život u jednoj zdravoj sredini. Tako danas imamo realizacije projekata koji se odnose počev od izgradnje vodovodne mreže pa do realizacije velikih projekata koji se odnose na izgradnju regionalnih centara za upravljanje otpadom, ili postrojenja za prečišćavanje voda. Tako da je sve to ono što se danas uklapa u jednu sliku koja, generalno, pozicionira Srbiju na sve boljem mestu na svetski priznatim listama, a nesumnjivo je i da postaje lider u regioni u Evropi i u svetu. Hvala vam.

Zahvaljujem, koleginice Nikolić.
Reč ima narodni poslanik Milija Miletić.

Zahvaljujem se, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, kolege poslanici, građani Srbije, ja sam Milija Miletić i dolazim iz Svrljiga, a to je najlepša opština u Srbiji, koja se nalazi pored grada Niša, to je najlepši grad u Srbiji, da bi tako ostalo mi moramo zaštiti životnu sredinu, mi moramo čuvati ćivotnu sredinu. Svedoci smo da lokalne samouprave, kao što je moja opština Svrljig, kao što je Bela Palanka, kao što je Gadžin Han, kao što je Knjaževac i ostale opštine, nemaju dovoljno sredstava da mogu to same da odrade.

Imamo veliki broj deponija koje moramo rešiti, imamo te lokalne deponije koje mi rešavamo iz budžeta, ali to je veoma teško. Recimo, opština Svrljig iz koje ja dolazim ima započet, ali nije završen projekat rešavanja otpadnih voda. Da bismo uradili konačno taj projekat i da bismo rešili problem otpadnih voda i da zaštitimo našu prirodu naš Timok i sve oko Timoka, inače Timok je reka koja prolazi kroz Svrljig, mi moramo obezbediti sredstva.

Nadam se, uvaženi ministre da ćete vi sa vašim ministarstvom i naša Vlada obezbediti u narednom periodu više sredstava u budžetu vašeg ministarstva i da zajedno svi radimo da te male lokalne samouprave iz svojih malih budžeta, zajedno sa budžetom Republike Srbije zajedno sa evropskim sredstvima da radimo na tome da rešimo sve deponije, da rešimo problem otpadnih voda i da naše opštine ostanu najlepše, najlepše u svetu.

Inače, ja predstavljam u Skupštini Srbije Ujedinjenu seljačku stranku, izabran sa liste SNS, i stvarno mislim da Vlada Republike Srbije na čelu sa našom Anom, sa našim predsednikom Vučićem, daje veliku podršku razvoju malih sredina, razvoju naših malih opština, razvoju jugoistoka Srbije. Jedna je stvar najbitnija, priroda nam je dala sve, mi je moramo sačuvati. Zato pozivam sve kolege poslanike da glasamo za predlog ovog zakona i za sve predložene predloge, jer mislim da ćemo na taj način imati mogućnost da ojačamo naše opštine, da zaštitimo našu prirodu, da obezbedimo zdravlje svih naših građana u Srbiji.

Hvala vam, kolega Miletiću.
Reč ima narodna poslanica Jelena Vujić Obradović. Izvolite.

Poštovani predsedavajući, dame i gospodo narodni poslanici, uvaženi građani Srbije, poštovani ministre, ima li šta značajnije od života i zdravlja ljudi, dece, očuvanja životne sredine i očuvanja prirodnih resursa. Uzimajući u obzir važnost ovih zakona svakako da ćete imati maksimalnu podršku poslaničke grupe JS kako na predlog zakona koji je dala Ministarstvo zdravlja, tako i na predlog zakona koji je dalo Ministarstvo životne sredine.

Uvažavajući vaše prisustvo, uzeću samo par minuta vremena da par reči kažem o dopuni zakona iz oblasti Ministarstva zdravlja. Dakle, radi se o predlogu Odluke o davanju saglasnosti na Odluku o izmenama Finansijskog plana RFZO. Na dnevnom redu dobili smo ovu vrlo važnu dopunu zakona, možda i najvažniju odluku Ministarstva zdravlja koja se tiče života dece i ljudi obolelih od retkih bolesti.

Dakle, na spisku Fonda RFZO za sada po statistici ima oko 200 dece obolelih od retkih bolesti. Puna podrška hitnom donošenju ovog zakona, povećanju sredstava Fonda za oko dve milijarde dinara, kratkom roku donošenja odluke od strane lekarske komisije što je možda najvažnije i zato što su ovim zakonom obuhvaćene retke bolesti koje do sada nisu bile na spisku Fonda RFZO.

Jako je bitno takođe da roditelji dece obolelih od retkih bolesti budu blagovremeno ispravno informisane o načinu kako da podnesu zahteve komisiji, što je ministar Lončar obrazložio u svom uvodnom izlaganju i to je jako bitno. Takođe, na spisku Fonda biće proširena lista retkih bolesti koje se do sada nisu nalazile na spisku Fonda. Ne želim zaista da kao prioritet ističem nijedno bolesno dete ili bolesnog čoveka i vrstu bolesti, smatram da je svačiji život podjednako važan i vredan, ali lično sam bila upoznata kao poslanica koja dolazi iz grada Aleksandrovca o bolesti deteta čija se dijagnoza bolesti nije nalazila do sada na spisku RFZO.

Zaista iskazujem posebnu nadu i zahvalnost da će i ovo dete i sva ostala dečica, a ja im želim zaista da ih ima što manje u narednom i budućem periodu se uopšte i koriste sredstva ovog Fonda, ali je zaista vest jako pozitivna, da je sada izdvojena ovolika sredstva, oko dve milijarde dinara i da isto tako Ministarstvo ukazuje da će ta sredstva biti i uvećana. Tako da će ovaj predlog zakona Ministarstva zdravlja imati punu podršku poslanika JS.

Što se tiče vašeg zakona, uvaženi ministre, takođe imate punu podršku poslanika JS, dakle, Zakona o zaštiti životne sredine, Predloga zakona o potvrđivanju Sporazuma o očuvanju afričko-evroazijskih migratornih ptica i vodenih staništa, zatim sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Republike Hrvatske i predloženog protokola.

Dakle, vaše ministarstvo i Srbija shvatila je ozbiljno važnost zaštite životne sredine. Shvatila je ozbiljno Poglavlje 27 koje se tiče očuvanja životne sredine, očuvanja naših voda, klime, vazduha, zemljišta, što je važno za život i zdravlje svih ljudi.

Korisnici ili lica, a jako sam pažljivo slušala vaše izlaganje, koje je bilo i jasno i koncizno, da aplikatori za sredstva koja će jednim delom izdvojiti i Ministarstvo za zaštitu životne sredine, ali isto tako i sredstva pretpristupnih fondova EU IPARD programa, da će korisnici ovih sredstava biti kako pravna, tako i fizička lica i korisnici poljoprivrednih gazdinstava, što je jako bitno. Dakle, stvaraju se pravni uslovi kako bi i pravna i fizička lica mogla da apliciraju za ova sredstva.

Vi ste, ministre, pomenuli kao primer dobre prakse i Austriju i Mađarsku. Poslanička grupa Jedinstvene Srbije, na čelu sa šefom naše poslaničke grupe, uvaženim Draganom Markovićem Palmom, imala je u prethodnom periodu jednu veoma uspešnu posetu Austriji, Beču, gde smo mogli i lično da se uverimo o stepenu i naporima koje ova zemlja ulaže u zaštitu životne sredine, a isto tako imali smo i radni sastanak iz oblasti ekologije u Kompaniji „Por“, koja se bavi zaštitom životne sredine, prisutna je i u Srbiji. Mi smo tom prilikom izložili sve probleme, naročito kada su u pitanju regionalne deponije, a složićete se i vi kada ste došli na čelo ministarstva i sagledali problem, da Srbija apsolutno ima problema sa regionalnim deponijama.

Ja dolazim iz Rasinskog okruga. Postoji problem. Raški okrug ima problem i da ne pominjem druge okruge. Dakle, veliki je problem i vaši napori moraju biti usmereni u rešavanju pitanja regionalnih deponija.

Verujem da ćete se složiti da pitanje broj jedan ne samo evropskom putu, već i na nacionalnom putu mora biti pitanje rešavanja regionalnih deponija i svakako i svih ostalih segmenata u oblasti zaštite životne sredine.

Međutim, problem ekologije kako rešavate vi u ministarstvu, mi kada donosimo zakone u Narodnoj skupštini, smatram da i lokalne samouprave, jedinice lokalnih samouprava, pored građana koji treba da podižu svest o zaštiti životne sredine, i nevladinom sektoru svakako puna podrška u ovoj oblasti zaštite životne sredine, smatram da i jedinice lokalne samouprave takođe moraju da aktivnije učestvuju u izradi svih dokumenata koji su potrebni kako u pripremi projekata, podnošenje projekata, tako i rešavanju ekoloških pitanja na lokalu.

Zakonom o zaštiti životne sredine propisano je da sredstva Zelenog fonda sada u većoj meri mogu da koriste jedinice lokalne samouprave i upravo ovo nije neka velika sistemska, da kažem, izmena zakona, ali je prilagođavanje svih ovih propisa koje do sada u zakonu nisu bili prisutni, programima EU.

Svakako da na tom put prioriteta…

(Predsedavajući: Koleginice, privodite kraju.)

Hvala vam. Sumiraću na kraju da će poslanička grupa Jedinstvene Srbije zakonu iz oblasti zaštite životne sredine i vašem ministarstvo, takođe, dati punu podršku. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima narodna poslanica Jelisaveta Veljković. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici i poštovani građani Republike Srbije, Predlog zakona koji je danas na dnevnom redu će u mnogome poboljšati život u Srbiji.

Mnogi zakoni koje smo do sada usvojili, koje je predložila Vlada Srbije, su to dokazali. Vlada radi neumorno, predano i ozbiljno. Predložila je niz zakona, a poslanici Narodne skupštine usvojili. Ti zakoni su doprineli da se nezaposlenost smanji, podignu penzije i bolje i sigurnije živi u našoj zemlji.

Kada je ovaj zakon u pitanju, znamo svi kolika je zagađenost vazduha, vode i zemljišta - NATO bombardovanje, toplane, elektrane i mnoge fabrike koje ne vode računa o svojim otpadnim materijalima koji završavaju u rekama i zemljištu.

Vlada je tu da predloži rešenja da se urade projekti koji mogu da reše te probleme. Čuli smo, treba dosta novca za to. Možda ga nemamo dovoljno, nemamo dovoljno za sve, ali krenulo se sa otklanjanjem silnih nedostataka u zaštiti životne sredine koja je godina bila zapostavljana.

Očuvanje životne sredine mora da nam bude prioritet. Zato apelujem na roditelje, vaspitače u vrtićima, nastavnicima od osnovne škole pa na dalje da vode računa o toj oblasti.

Dolazim iz Sremskih Karlovaca, koje ne treba posebno opisivati. Verujem da su svi čuli za njih, a mnogi i posetili i bili oduševljeni kulturno-istorijskim vrednostima ovog mesta.

Dnevno Karlovce posete turisti iz celog sveta. Bude 10, 15 autobusa a nekad i više. Nažalost, moram da izgovorim nešto što mi ne prija, a verujem da mnogima neće, ali je istinito. Moramo priznati, kada dođu naša školska deca Karlovci postaju okićeni smećem kao novogodišnja jelka - najlon vrećice svih boja, ambalaža čipsa, smokija, raznih konzervi koje naši ljudi moraju jako brzo da sklanjaju. Verujem da pri polasku na put nastavnici skreću pažnju učenicima na ponašanje, ali ih treba pratiti svo vreme.

Za karlovački centar i trg mnogi kažu da je lepši i od Beča. Mnogo je uloženo u njega i lepo se održava, ali naši mladi kao da to ne vide. Ovo nije sa strancima koji vrlo često dolaze u Karlovce.

Moram da kažem da je završena rekonstrukcija puta od Karlovaca prema Inđiji. Put je završen u roku i veoma je velika pomoć za ovaj deo Srema. Prilaz puta se još uvek radi, ali JKP Sremskih Karlovaca i sad atar karlovačke opštine održava. Kanali su prokopani, smeće se redovno nosi i svaku primedbu prihvataju i otklanjaju.

Sve ovo može da se kaže i za opštinu Inđija, Stara Pazova, Nova Pazova i donekle Batajnica. Batajnica ima problem sa podzemnim vodama. Kanali su puni vode, ali i mnogo smeća u njima.

Posle Batajnice, put ka Beogradu do skretanja ka autoputu, gde se gradi lep verski objekat je neverovatno zapušten. Svetle tačke su poneki objekti nekih privatnih preduzeća, benzinskih pumpi. Na tom delu postoje trotoari koje mnogi meštani mnoga sela nemaju, a ovi trotoari se naziru. Toliko su obrasli da ne mogu da se koriste, te pešaci koji rade u toj zoni kreću se saobraćajnicom, ometaju saobraćaj i ugrožavaju svoje živote.

Smatram da za ovo ne treba puno novca, ali treba dosta rada da se kanali očiste, odnese smeće, drveće potkreše i oslobodi prostor za upotrebu.

Lokalna zajednica, na primer, Subotice svaki dan na svojoj televiziji lokalnoj moli građane da jave gde je zapušten teren, gde je nepokošeno, gde se pojavila ambrozija, a ovde kao da to niko ne primećuje.

Više puta naš predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u svojim obraćanjima izgovorio da naš narod mora da menja svoju svest. Građani, ja bih rekla čak i svoje loše navike.

Zahvaljujem, koleginice Veljković.
Reč ima narodna poslanica Jasmina Karanac. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre Trivan, poštovani članovi Kabineta Ministarstva za zaštitu životne sredine, koleginice i kolege, ja pre svega želim da izrazim zadovoljstvo zbog činjenice da mi nakon dužeg vrmena ovde u Skupštini uopšte raspravljamo o zakonima iz oblasti zaštite životne sredine.

Takođe, posle dužeg vremena imamo zasebno ministarstvo zaduženo za zaštitu životne sredine koje brine o ovoj važnoj oblasti i predlaže zakone koji moraju biti usklađeni sa evropskim zakonodavstvom.

Upravo u ovoj oblasti nas čeka ogroman posao i Poglavlje 27 je jedno od najzahtevnijih poglavlja u procesu pristupanja Srbije EU.

Treba zanti da su propisi EU u vezi sa životnom sredinom izuzetno obimni i čine gotovo jednu trećinu ukupnog broja svih propisa, što samo po sebi govori koliki se značaj daje životnoj sredini i koliko su zemlje kandidati pod lupom EU kada je u pitanju zaštita životne sredine.

Sama politika životne sredine u EU zasniva se na principima preventivnog delovanja i borbi protiv narušavanja životne sredine na samom izvoru zagađenja. Jedan od značajnih principa je i uključivanje zaštite životne sredine u druge politike kao što su poljoprivreda, industrija, transport, energetika.

Jedan od svetskih i evropskih principa je – zagađivač plaća i naša zemlja mora da ide ka punoj primeni tog i ostalih principa, ukoliko želimo zdravu životnu sredinu za naše građane. Svi ovi principi počivaju na zajedničkoj odgovornosti, i Evropske unije i država članica. Jasno je da Srbiju na ovom putu čeka mnogo posla i malo vremena.

Usklađivanje propisa sa evropskim zakonodavstvom samo je prvi korak u procesu prilagođavanja standardima EU i ove izmene i dopune zakona o kojima mi danas ovde raspravljamo su samo neki od tih koraka.

Sledeća faza u prilagođavanju standardima podrazumeva adekvatnu primenu i sprovođenje propisa u praksi, kako na nacionalnom, tako i na lokalnom nivou. Zato su neophodne značajne investicije za ulaganje u infrastrukturu, održavanje sagrađenih postrojenja kao i administrativne troškove.

Procene su da će u preuzimanju standarda najveći trošak biti u sektoru voda, sektoru otpada i industrijskog zagađenja. Međutim, ohrabrujuće je da će se značajan deo troškova finansirati iz fondova EU. Zbog toga moramo voditi računa o sredstvima koja nam stoje na raspolaganju i doneti zakone koji će omogućiti da ta sredstva i povučemo.

Izmene i dopune zakona koje su na dnevnom redu ove sednice odnose se upravo na ispunjavanje uslova za korišćenje sredstava IPARD fondova i kofinansiranje projekata iz sredstava „Zelenog fonda“ za projekte koji se finansiraju iz predpristupnih fondova EU.

Mi na ovaj način stvaramo formalno-pravne uslove za korišćenje tih sredstava. Da budem jasna, ovim zakonom uvodi se obaveza da poljoprivredno gazdinstvo koje konkuriše za IPARD podsticaje mora da ispunjava određene uslove iz oblasti zaštite životne sredine. To znači da ukoliko se odstupa od standarda, tj. ukoliko planirana investicija za koju se traže sredstva narušava tj. zagađuje životnu sredinu, automatski ne ispunjava uslove za povlačenje sredstava.

Nadležni organi moraju dati saglasnost da investicija ispunjava uslove u skladu sa zakonima kojima se uređuje procena uticaja na životnu sredinu, i to po EU propisima, sa kojima su usklađeni propisi Republike Srbije.

Ovde, ministre, moram da napravim malu digresiju i da naglasim da bi ovaj model, tj. procena uticaja na životnu sredinu trebalo sa većom pažnjom da se primenjuje i na druge oblasti, tj. na veće zagađivače nego što je poljoprivreda, kao što su energetika, industrija, građevinarstvo.

Upravo iz ovih razloga proističu i proširenja nadležnosti inspekcije za zaštitu životne sredine, a samim tim i stvara se potreba za većim brojem inspektora i mislim, ministre, da u budućnosti i na to treba obratiti pažnju.

Sve ovo govorim zbog efikasnije zaštite životne sredine, uz održivi poljoprivredni i sveobuhvatni razvoj. Nadam se da svi težimo cilju da se u Srbiji uspostavi održivi sistem zaštite životne sredine, kao i značajna uključenost ove politike u ostale sektore. Na taj način stvaraju se preduslovi za konkurentu privredu, bolje zdravlje ljudi, bolji kvalitet života.

Mislim da su ovo zajednički ciljevi svih nas i zato se nadam da će, ako ne svi a ono velika većina, uključujući i kolege iz opozicije, podržati ove zakonske predloge. Zahvaljujem.