Hvala.
Dozvolite mi da iskoristim priliku za samo nekoliko zapažanja koja bih hteo da iznesem. Neću odgovarati, nemam potrebe da odgovaram na različite besmislice.
Ono što je meni važno, to je da priča o životnoj sredini, razume se, uvek izaziva kontroverze kod određenih ljudi. Kod onih koji nisu kontroverzni ne može izazvati kontroverze. I, razume se da je potpuno jasno da životna sredina kao sektor je jedan od najkomplikovanijih sektora, bez ikakve dileme, i da je svako pitanje legitimno u tom smislu, zato što, zaista, neko treba i da se brine o tome šta radimo.
Ali, pitanje nadležnosti je drugo pitanje o kojem možemo pričati. I vratiću se na to kasnije.
Ovo sam rekao zbog toga što budućnosti u Srbiji nema bez kvalifikovanog i kvalitetnog kadra. Koleginica koja je na početku danas govorila o tome, dakle, zapošljavati decu i one koji su završili životnu sredinu je jako važno. Obično se dnevnopolitičkim temama ili zloupotrebom ekoloških tema u dnevnopolitičke svrhe skrene sa onih najvažnijih stvari, a to je obrazovanje i to su naša deca koja znaju i treba da znaju i kapaciteti koje Srbija mora da podiže, pre svega kroz učenu i školovanu decu. Zbog toga sam imao potrebu da podržim ono što je rečeno na početku ove diskusije.
Od onih akutnih problema, istina je da ima puno problema svakakvih i različitih. Istina je da kada se prihvatite da radite na čelu ovakvog ministarstva, da ste onda po definiciji redovna meta svima koji hoće da to rade i da ne možete da izbegnete tu temu i na taj način da ne možete u stvari da izbegnete da budete meta sve vreme. Ali, to se na izvestan način, iako teško, mora prihvatiti kao kolateralna šteta posla koji volite, zato što volite svoju zemlju.
Uvek se vratimo na početak – zloupotrebu u političke, dnevnopolitičke svrhe. Iako je tačno ono rečeno od juče da politika jeste alat da bismo mi ove stvari i menjali, kako ste juče i rekli. Sa tim se apsolutno slažem.
No, dozvolite mi da samo odaberem tih nekoliko pitanja koja mislim da su važna, a to je da, vremena se, razume se, menjaju i naše društvo, takođe, treba da evoluira i shvati šta je sve važno kad je životna sredina u pitanju i koliko ovo zapravo jeste važno. I manje je važno ko vodi ministarstvo, ali je važno da se to radi na kompetentan način. Ja vas uveravam da je tim koji vodi ministarstvo i više nego kompetentan i o tome ne može biti nikakve diskusije.
Zakon o kojem danas ovde govorimo ishodovaće pravilnik i sve ostalo, koji će rešiti sve procedure za naše poljoprivrednike. Važno je, a nismo to rekli juče, iako je to zapravo u nadležnosti Ministarstva poljoprivrede, da mi ovde pričamo o mogućnosti da se iz ovog fonda negde uzme ili dobije oko 175 miliona evra, a da je 25% od tog novca potrebno uložiti od strane naše zemlje i da do sada već, kažu kolege, imamo dvadesetak investicionih projekata, u prvom pozivu i oko 400 zahteva za veliku mehanizaciju i da krajem godine, to kažemo zbog građana, očekuju drugi poziv za te svrhe. I važno je da iskoristimo tu pravu stvar i da omogućimo ljudima, pre svega fizičkim licima i individualnim gazdinstvima da ostvare to pravo. Zato mi to radimo kroz ekologiju, zato što je jedan od faktora da se to uradi zapravo utvrđivati i utvrditi uslove ekološke koje neko treba da ispuni da bi uopšte mogao da konkuriše. Dakle, mi smo jedan mali segment u toj priči, ali svakako očigledno važan.
No, kada bismo zaista hteli da ovaj posao bude produktivniji i da radimo produktivnije, zaista bi bilo priča o tome da jednog dana budemo ministarstvo koje je ministarstvo održivog razvoja i resursa, i tu se javnost stručna uvek slaže.
Kada bi to bilo tačno i da je to sada tačno, vi biste možda sasvim bili u pravu, ali svako pitanje koje ste naveli nije u našoj nadležnosti. Žao mi je što je to tako i žao mi je što to moram da vam kažem, ali sam vrlo srećan da, u suštini, bez obzira na primedbe koje često imamo ovde u Skupštini, čak i lične napade koji nisu pristojni, u suštini, osećam da postoji podrška u ovom parlamentu za zaštitu životne sredine, bez obzira ko iz kog segmenta dolazi itd. Molim vas da ne zloupotrebljavate to na neke druge načine.
Isto tako, kada pričamo o konkretnim problemima, dakle, imajte u vidu da je pijaća voda, razume se, jedno od najvažnijih pitanja u našoj državi i kada o tome govorite da znate da država Srbija jeste vlasnik svih izvora pijaće vode, dakle, to je po zakonu tako, a kome i kada je dato na korišćenje to je jako zabavna tema. Da se vratimo unazad koliko hoćete 10, 15 godina itd. i da vidimo zašto i kome je sve to dato. U ovom trenutku to je u skladu sa zakonom tako rešeno da je to sve u vlasništvu Republike Srbije, a da Republike Srbija daje na korišćenje ovome ili onome.
Više puta sam rekao da mislim da izvori pijaće vode treba da budu u vlasništvu naših kompanija i naše države, zato što je pijaća voda postala strateški resurs. Treba li govoriti o tome? Tu kucate na otvorena vrata, postavljajući pitanje koje zapravo i nije u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine. Isto se odnosi na šume. Isto se odnosi na šljunak, na semenski materijal itd.
To ne znači da mi ne delimo zabrinutost, ali molim vas da budete korektni u svemu tome i da kada gađate gađate tačno tamo gde je centar gađanja. Nemojte nas gađati za svako pitanje koje se tiče vaše potrebe da životna sredina bude bolja, nije sve u našoj nadležnosti. Nemojte od nas praviti nešto što mi nismo, ako ništa drugo, nepravedno je. Zato što posao koji radimo je Don Kihotovski i bez pomoći svih nas nema rezultata i nemojte nas stavljati u taj kontekst jer neću to da prihvatim, zato što je ovo epska borba za našu decu koja treba sutra da se desi, na taj način da da rezultate da živimo bolje.
Neću da prihvatim da nas stavljate u kontekst bilo kakvih ljudi, bilo kakvih situacija i bilo čega što zapravo ne radi u interesu sopstvene zemlje. Mi ne radimo u interesu sopstvene zemlje?! Pa, nije-nego. Ja to nekako drugačije doživljavam. Ja to doživljavam upravo obrnuto i ne verujem i siguran sam da niste u pravu kada nas na taj način etiketirate. Možda i nemate lošu nameru, ali to radite. Nemojte to da radite ljudima koji se bave životnom sredinom, jer oni u onom pozitivnom smislu vode računa o svima nama, trudeći se da bez obzira ko kakve misli ima u glavi je jednak za sve nas koji se bavimo time, i to je stvarno tako. Ne želim da dozvolim da nam to zamagli ona činjenica da se ovde raspravlja o nekim dnevnim stvarima, što je takođe legitimno, ali nemojte nas stavljati u taj kontekst, molim vas, nema razloga, nema nikakvih razloga.
Kad su u pitanju mini hidrocentrale, moja omiljena tema. Opet kucate na otvorena vrata na način da kažete da Ministarstvo ne radi ništa po tom pitanju a, znate, neke stvari su se dramatično promenile našim dolaskom. Mi smo saglasnost za Paklješticu, tamo u julu i avgustu, u avgustu prošle godine povukli. Kad je to neko uradio u državi? I to je sad razlog da nas napadate? Pa, nisam siguran. Nemojte nas napadati zbog takvih stvari.
Bilo bi časno i pošteno da kažete – svaka čast Ministarstvu životne sredine što je smoglo snage da na grešku koja je tamo učinjena povuče svoj potpis i da kaže – to ne sme tako da se radi. Ne sme da se radi negde mini hidrocentrala na kojoj je utvrđeno da postoje strogo zaštićene vrste i onda iza toga Ministarstvo kaže – mi smo protiv toga da se mini hidrocentrale grade u zaštićenim dobrima, molim vas. To je jedina istina. Mi smo se viđali sa ljudima koji se bore za pravo da imaju pravo glasa o tome da li će se mini hidrocentrale graditi ovde ili onde, u Pirotu, na Staroj planini, Knjaževcu itd. Pa, mi smo ti, mi smo ti koji razgovaraju sa njima i meni je zadovoljstvo da to radim.
Znate, ja dolazim nekad davno iz nevladinog sektora, i te kako znam kako se tu funkcioniše i šta je, zapravo, osnovna ideja u čitavoj toj priči. Ovo Ministarstvo je vrlo senzibilno na te stvari i radi na tome. Mi ćemo biti u prilici da se borimo za to u našem društvu da mini hidrocentrale ne postoje u zaštićenim dobrima i, naravno, da ćemo obići mini hidrocentrale onda kad ja to budem procenio da treba, a mogu onda i vas i druge da podučim o tome. Znate li šta su to derivacione mini hidrocentrale ili ne znate? Znate li šta su uslovi da bi se to radilo kako treba? Zna se ko daje dozvolu i zašto daje dozvolu u našem društvu da bi se sve to, naravno, uradilo kako treba. Istina je da ćemo mi to prekontrolisati i bićemo ozbiljan kamen spoticanja za sve one koji misle da narušavaju životnu sredinu u našem društvu.
Isto tako sam ja izgovorio, a ne vi, još pre više meseci da ukoliko budemo našli način da sprečimo izgradnju mini hidrocentrala, naročito u zaštićenim dobrima, spreman sam da razgovaramo sa potencijalnim investitorima oko različitih modaliteta da oni svoje interese mogu ostvariti na nekom drugom mestu. Dakle, nismo mi pali s Marsa, ali isto tako jesmo i te kako posvećeni tome da vodimo računa o svojoj prirodi i o tome kako se čak i one centrale koje su dobile dozvole sprovode na terenu. To je ključ, i to ćemo, razume se, raditi na svoj način tamo gde nam zakon omogućava i toga ćemo se, razumete, držati sve vreme.
Zna se tačno po proceduri ko dobija dozvolu, kakvu dozvolu, kada su date energetske dozvole za ove desetine mini hidrocentrala. Koji je to period? Raspitajte se. Ja nisam taj sigurno, ali sam ja taj koji će da čekira sve to. Dakle, ja sam taj koji građanima, mi smo ti koji smo građanima saveznici u čitavoj ovoj priči i nijedan ekonomski interes ne može biti važniji od zaštite životne sredine i naših građana, bez ikakve sumnje.
Sve je ovo prolazno, i vlade, i parlamenti, i mi koji smo na tim funkcijama. Jedino ostaje život, sam po sebi. Dugo ćemo mi još da se bavimo ovim pitanjima, ali ćemo se pitati za nekoliko meseci ili nekoliko godina gde je ko bio, šta je ko radio, šta je ko govorio, a posle toga i šta je radio. Znam pouzdano gde sam bio pre ovoga. Znam pouzdano gde sam sada i šta radim. Znam pouzdano šta ću raditi kad ovo završim.
Dakle, baviću se ovim, svejedno, ovo je moj život, ovo je moja struka i nemam nameru da idem niz dlaku nikome ko pokušava da kvazi kritikom iskoristi to za nekakve političke poene. To nemojte raditi kada je životna sredina u pitanju, ali ako ste spremni da pomognete, pozivam vas da pomognete. Ako ste spremni da pomognete građanima, da dođu informacije do javnosti, do nas, i te kako treba to da radite kao poslanici, a mi smo otvoreni za to. Ne postoji niko u ovoj državi ko ne može da bude u situaciji da nam pomogne, jer je ovo otvoreno ministarstvo, spremni smo za tu priču, hoćemo da radimo, znamo sa kakvim problemima se susrećemo. Nekada možete da me pitate sa kojim se to problemima susrećemo. Radeći sve ono.
Hoćete da pričamo o otpadu? Hoćete da pričamo o opasnom otpadu, osim o mini hidrocentralama? Pričamo i radimo, a o nekim stvarima možemo i ne moramo da govorimo zato što ih smatramo delom posla. Ovo što vi nama radite je deo posla, takođe. Doduše, ne prija mi, priznajem, jer očekujem podršku. Možda je to iluzija koju imam, ali ja iluziju hoću da gradim, jer ekologiju ne možete voditi ako nemate iluzija, ako nemate ideala i ako ne verujte u to što radite i ako ne verujte i nemate ljubavi prema sopstvenoj zemlji. Ovde ćete imati demonstraciju ljubavi prema sopstvenoj zemlji, bez obzira na kritike.
Nisu kritike uvek negativne, nužno, da me ne shvatite pogrešno, i one su potrebne da bismo znali da koordinatni sistem namestimo, ali nas nemojte gađati da ne radimo i nemojte nas gađati da ne radimo stvari koje moramo i hoćemo da radimo. Ne možete nas nikada gađati time da čak i ne spominjemo pitanje u javnosti koje ste vi spomenuli, a koja nisu u našoj nadležnosti, ali sam ih spomenuo. Ne, kao nadležnost, jer nemam instrumente.
Ako se kao parlament budete opredelili da ovo Ministarstvo dobije nadležnosti u šumama, vodama itd, svemu onome što ste rekli, rado ćemo to prihvatiti. Dajte inicijative, pa da vidimo šta ćemo uraditi u svemu tome. Izvesno je da mi tačno znamo šta radimo i izvesno je da smo apsolutno uz građane koji se i te kako brinu za svoju životnu sredinu. Hvala vam na pažnji.
