Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Momčilo Mandić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Milorad Mirčić.
Da li neko želi reč? (Da)

Srpska radikalna stranka i dalje insistira na tome da nije baš pogodno vreme da se ovaj zakon primenjuje, jer njegova primena je osam dana nakon objave u „Službenom glasniku“. Zašto nije? U svakom slučaju, svako normalan razmišlja da treba ići ka tome da se poboljša kvalitet proizvoda, pa i u građevinskim proizvodima treba poboljšanje kvaliteta.

Mi smo suočeni sa situacijom da ovako ojađena, iznurena privreda, pogotovo kada je u pitanju građevina ne može da izdrži dodatne troškove koji se odnose ne samo na kontrolu kvaliteta, nego na eventualno dopunjavanje opreme. Ona će se, hteli mi to ili ne, odraziti na cenu proizvoda.

Pošto je ovde glavni akcenat i glavni cilj da se pospeše mali proizvođači, uzmimo primera ovih koji proizvode cigle, ciglane, to su mali proizvođači u suštini. NJima trebaju ne mala sredstva da bi zanovili svoju opremu da bi ona bila u sklopu standarda evropskih standarda, trebaju im i te kako značajna sredstva da bi imali svoju laboratoriju za ispitivanje. I to bi se automatski odrazilo na cenu proizvoda. Pošto se svi investitori moraju po zakonu da pridržavaju javnih nabavki, da raspisuju konkurs, na konkursu, osim kvaliteta bitnu ulogu igra i cena.

Sada se postavlja realno pitanje kada će ti naši mali proizvođači, pre svega kada će ispuniti ove uslove, a samim tim kada će doći u situaciju da budu konkurentni, pošto im to poskupljuje njihove proizvode.

I to je suština čitave filozofije ovog zakona koji se donosi i uvek je to pod izgovorom da se štite naši proizvođači, da ćemo biti u situaciji da ti naši proizvođači budu prisutni na evropskom tržištu.

I tamo je itekako značajnu ulogu igra, osim kvaliteta i cena proizvoda, tako da mi srpski radikali nismo protiv poboljšanja kvaliteta unapređenja privrede, ali mislimo da u ovome trenutku nije vreme da se to radi, da se ide sa ovim zakonom, kako bi se poboljšao kvalitet, na račun poboljšanja cena, a onda dolazimo u situaciju da smo se kao kuče okretali i hvatali svoj rep, u krug se okretali i ništa nismo uradili. Hvala.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miletić Mihajlović.
Izvolite kolega Mihajloviću.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko i saradnici, dame i gospodo narodni poslanici, često u jeziku zakona koje donosimo koristimo strane reči, možda onda kada to može i drugačije, da bude na čistom srpskom jeziku.

Ovde imamo, reč je u članu 1, u delu tog člana, govori se o telu za ocenjivanje i verifikaciju stalnosti performansi građevinskih proizvoda.

Dakle, ta reč koja se ovde pojavljuje, mislim na performanse, jasno je šta ona označava. Sama reč znači dostignuće, rezultat, a najčešće u množini ona znači radne karakteristike ili tehnički podaci o datom proizvodu što bi bilo primereno ovom tekstu ovde ili određeni parametri.

Zato bi moglo i drugačije ovde da se kaže, na primer, optimalne tehničke karakteristike, umesto performansi ili najbolje tehničke karakteristike, ili ako ćemo ići dalje, pa reč „karakteristike“ zamenjujemo drugom rečju koja je naša iz srpskog jezika, pa bi to bila optimalna tehnička svojstva ili još bolje, najbolja tehnička svojstva određenog građevinskog proizvoda.

Naravno, ne želim da sada vodim neku polemiku u ovom pravcu, već čisto želim da skrenem pažnju na to da i u drugim oblastima, kao što je zakonodavstvo, treba voditi računa o negovanju i unapređenju srpskog jezika. Ne moramo uvek da koristimo neke druge strane, internacionalne izraze.

U svakom slučaju, mislim da je krupan i pozitivan iskorak u donošenju ovog zakona o građevinskim proizvodima.

Mi iz poslaničkog kluba SPS podržavamo donošenje ovog zakona, jer po prvi put, mi ovim zakonom vršimo standardizaciju građevinskih proizvoda, koji imaju određena svojstva, a kojima se ispunjavaju bitni zahtevi, a to je pre svega, očuvanje života, životinja, ljudi, biljaka i zdrave životne sredine, zatim zaštita potrošača i uopšte zaštita imovine građana Republike Srbije.

Iz tih razloga, veoma je važno da imamo, ne samo zbog obaveze da to treba da usaglasimo sa zakonodavstvom EU, ali ovo unosi jedan važan poredak i red. Ovo što je govorila naša poslanica Danijela Stojadinović, veoma je važno da u tu sferu unesemo i ona svojstva koja se odnose na zdravu životnu sredinu kroz proizvodnju onih građevinskih proizvoda koji su ekološki čisti i obezbeđuju održivost, napredak naših građana i naše zajednice. Zahvaljujem.

Po amandmanu, Mihailo Jokić.

Kada govorimo o tehničkoj strani, ja sam želeo da konstatujem sledeću činjenicu. Gospođo ministarka, vidite vi član 1. To je jedna dugačka, dugačka složena rečenica.

Od ove jedne složene dugačke, dugačke rečenice, ovi koji pišu mogli su i trebali su da napišu četiri, pet rečenica jasno prosto proširenih rečenica, ništa da menjaju i to treba ubuduće da bude način pisanja i način rada.

Ovde kad krenete od početka i stignete na kraj, vi zaboravite šta piše na početku. Hvala.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik LJiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ružica Nikolić.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Josip Broz.
Da li neko želi reč? Ne.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Da li neko želi reč? Da.
Izvolite.

Gospođo Mihajlović, mi smo znali da vi ne možete da budete dugo naprednjak, ali to nije naš problem, to je problem onih koji su vas angažovali i forsirali.

U čemu smo mi to prepoznali? U prepodnevnom delu vi rekoste stručnost ispred politike, a mi se sećamo onih bilborda koji su preplavili Beograd i druga mesta po Srbiji kada je mnogo novca potrošeno na taj bilbord, zapravo prao se novac.

Još ste rekli, samo vi to niste mogli da kažete, možda bi svaki drugi ministar u Vladi Srbije mogao reći – s kim si, takav si.

Evo samo da vas podsetim, neću po imenima, s kim ste vi to bili do 2003, 2004. i 2008. godine i to je sasvim dovoljno. I zbog toga smo ovaj zakon morali detaljno da analiziramo. Možda primena ovog zakona ili tajming u kome će on da se primenjuje nije dobar.

Da li treba insistirati na kvalitetu građevinskih, pa kao i svih drugih proizvoda, naravno da treba, i kolege koje govore da je to dobro zbog zaštite životne sredine, naravno da je to tako. Vi ovde uzalud pokušavate nama da objasnite ili da nas ubedite da će ovo dobro doneti mikro građevinskim firmama.

Samo njima ne može doneti dobro, jer to je veliki broj malih firmi koje nemaju mogućnost, kapaciteta da se za relativno kratko vreme snađu ili ulože potrebna sredstva da bi mogli da dođu do određenog kvaliteta građevinskih proizvoda. Mene je malo zabrinulo i nas u SRS kada ste rekli da ste vi primetili da u građevinskoj industriji polako dolazi do rasta BDP, povećana potražnja i prodaja stanova, i to se ne bi moglo osporiti. Prosto, ljudi imaju potrebu da rešavaju svoja stambena pitanja, ali čim ste to primetili, odmah ste se setili jednog zakona, lobirano verovatno iz EU, da bi se naneo veliki i ozbiljan problem, ne samo malim građevinskim firmama, odnosno proizvođačima građevinskog materijala, nego malo i ozbiljniji.

Dakle, kao što je uostalom bilo u oblasti poljoprivredne i prehrambene proizvodnje, tako i ovde. Verovatno će vam mnogo biti lakše da kontrolišete manji broj većih firmi, da zakucate na vrata, da uzmete reket, nego što je to slučaj, ukoliko postoji veliki broj mikro građevinskih firmi koje su manje.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović.

Ne znam zaista ko kuca na vrata i ko uzima rekete. Ako znate da to neko radi, onda mislim da treba to da prijavite.
Ja kada znam da ima bilo kakvih problema ili bilo kakve potencijalne korupcije ili mislim da nešto nije u redu, prijavim nadležnim državnim organima, pošto verujem u ovu državu i u njene organe.
Dalje, vezano za ovo što ste rekli da možda nije dobar tajming i da ne bi trebalo sada da se donosi taj zakon, znate, mi da smo tako razmišljali, onda verovatno ne bismo ništa uradili ni u reformama u bilo kojoj oblasti društvenog života, pa između ostalog i u oblasti građevinarstva.
Bez obzira koliko pobijali statistiku, statistika ipak daje određene podatke, dakle, od toga koliki je bio udeo građevinarstva u BDP 2012, 2013. godine, a koliki je danas. Ispod 3% je bio tada, a danas je 4,5%.
Isto tako, kada govorimo o tome kako se uopšte razvija građevinska industrija, onda takođe možemo da vidimo ozbiljne pomake upravo u proizvodnji i građevinskog materijala, ali isto tako možemo da vidimo i u oblasti samog građevinarstva.
Kada govorimo o vrednosti projekata koje radimo u oblasti građevinarstva, takođe imamo ozbiljno velike pomake. Dakle, to su sve podaci koji, na kraju krajeva, mogu i da se vide. Dakle, i golim okom su vidljivi, a bogami su i vidljivi kada posmatramo samo statistiku.
Prema tome, ako uređujemo deo po deo građevinarstva i ako razgovaramo sa onima koji proizvode građevinske proizvode, i ako oni su ti koji takođe kao partneri smatraju da to treba urediti, ne vidim zašto onda ne bismo doneli takav zakon i uredili tržište?
To su bili razlozi. Zajedno smo radili sa svim relevantnim faktorima kada govorimo o ovoj oblasti. Zaista verujem da to može da nam donese samo dobro. Na kraju krajeva, viđaćemo se, pa ćemo meriti te rezultate, ali verujem da u svakom slučaju nismo pogrešili, jer slušamo one ljude koji zaista rade u ovoj državi i čine da naš privredni razvoj bude bolji. Hvala.