Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zoran Despotović.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Despotoviću, izvolite.

Hvala, gospodine Arsiću.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovaj zakon donosi se iz razloga da se proizvodnja ovih proizvoda, kao i usluge iz ovih oblasti, prilagode zahtevima novih propisa koji su usaglašeni sa standardima i propisima EU. Pošto je to glavni cilj donošenja ovog zakona, mnogo bi bilo bolje da ga uopšte i ne donosimo.

Ovaj zakon predviđa mnoge stvari koje u ovoj oblasti do sada nije poznavalo naše zakonodavstvo. Jedna od takvih stvari je i telo za tehničko ocenjivanje usaglašenosti. Ovakva tela tek treba da budu formirana, i to od više različitih ustanova, kao što su instituti za standardizaciju, instituti pri nekim fakultetima i razni drugi instituti. Ali, moramo biti svesni da će sve ovo izazvati nepotrebne i prevelike troškove, ne samo kod proizvođača građevinskih proizvoda, već i kod ostalih privrednih subjekata kao što su distributeri, uvoznici, zastupnici i slično.

Ali, to nisu jedini troškovi koje iziskuje primena ovog zakona. Troškove će imati i preduzeća koja se bave projektovanjem i izvođenjem radova. Sa druge strane, i lica koja izrađuju tehničku dokumentaciju. Lica koja rukovode izvođenjem radova ili vrše stručni nadzor, biće u obavezi da se edukuju o stvarima koje donosi primena zakona.

Državni organi i institucije koje će učestvovati u primeni zakona moraće da edukuju svoje zaposlene i usvoje nove procedure, u skladu sa odredbama ovog zakona, ali, nigde se ne govori o tome na koji način se edukuju oni koji treba da edukuju druge? Sve ovo dovodi do uspostavljanja sistema koji omogućava uspostavljanje monopola i raznih zloupotreba u ovoj oblasti.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da)

Izvolite, koleginice Jovanović.

Gospođo ministre, ovaj zakon gde treba da se uspostavi sistem kvaliteta građevinskih proizvoda u našoj zemlji je da se sinhronizuje sa zakonodavstvom EU, neće mnogo toga da donese novog našim domaćim proizvođačima, jer moram da tvrdim da naši proizvođači građevinskog materijala u svim segmentima imaju mnogo bolju proizvodnju nego neke fabrike koje dolaze iz zemalja EU.

Šta je problem naših preduzeća koja se bave ovom oblašću? Što država, a trebali smo da imamo onda drugi zakon ovde, zaštita proizvođača građevinskog materijala. Ne može da ih zaštiti zbog nelojalne konkurencije. Mi imamo slobodno tržište i sve što je potpisala prva DOS Vlada i CEFT-a sporazum i sve druge sporazume, osim naravno, Sporazuma o slobodnoj trgovini sa Ruskoj federacijom koji je najbolji i najpovoljniji za ovu zemlju, koji se nedovoljno koristi, dakle, svi drugi sporazumi, tako je u poljoprivredi, u prehrani, tako je u hemijskoj industriji, svakojaki škart iz raznih zemalja EU stiže u našu zemlju.

U čemu je problem i to je ono što potenciraju proizvođači, da mi narodni poslanici kažemo sa ove govornice? Ne možete da me ubedite da je neka pločica koja je proizvedena u Kanjiži ili nekoj drugoj fabrici ili fasadni materijal u „Bekamentu“, lošijeg kvaliteta od neke evropske zemlje. Naprotiv, najviši standardi se poštuju u ovoj zemlji, kada su u pitanju ove naše firme. Ali oni dolaze u neravnopravan položaj, najpre zbog činjenice da država ne prepoznaje njihove ogromne napore kada su u pitanju zaposleni u tim firmama, zato što se sami dovijaju kako da ih zadrže, a da ti kvalitetni ljudi ne odu u inostranstvo, jer su ovde platežne mogućnosti male i zbog toga što prilikom uvoza na deklaraciji stoji da je to carinska roba koja ima poreklo iz Španije, Italije.

Kada oni šalju ovde odeljenjima i laboratorijama koje se bave institutima na laboratorijsku i svu drugu analizu, naravno da će poslati pločice najboljeg kvaliteta, a carinski službenik nije ovlašćen da otpakuje i da gleda kvalitet te robe i onda ovde ulazi svakojaki škart i što najgore od svega, ovde cveta, to sigurno ljudi tvrde i mogu da kažem, crno tržište, kada je u pitanju upravo promet tog građevinskog materijala.

To je ono čime Vlada Republike Srbije treba da se bavi, a nemojte da se brinete da će i te kako, praktično je i nepotreban ovaj zakon, jer znate, nema ni jedne skoro firme u Srbiji koja se ozbiljno bavi ovim poslom. Evo, ja sam navela dve kompanije koje će da proizvode građevinski materijal, a da gubi na svojoj reputaciji i da stvara neki imidž, a da proizvodi škart. Upravo to nam sad dolazi iz EU na ovaj način.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Tomislav LJubenović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega LJubenoviću.

Hvala, predsedavajući.

U ime poslaničke grupe SRS podneo sam ovaj amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima.

Mi smo predložili ovim amandmanom da se u članu 1. reči „srpske tehničke specifikacije“ zamene rečima „specifikacije iz oblasti srpskih standarda“.

Naime, član 1. odnosi se na definisanje predmeta zakona i SRS je mišljenja da je u tekstu zakona neophodno precizno definisanje samog predmeta zakona. Kada govorimo o ovom zakonu, i ovog puta, kao i u mnogim prethodnim raspravama, treba istaći da predlagač predlaže ovaj zakon između ostalog i zbog ispunjavanja obaveza i usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU. To je obaveza koju vlast u Republici Srbiji ima ispred pregovaračkog Poglavlja 1. slobodnog kretanja robe, a zbog toga što se propisi EU u ovoj oblasti redovno menjaju i dopunjuju, dok pravni sistem Republike Srbije ostaje bez rešenja i potpuno je neusklađen. To kaže predlagač ovog zakona o kome danas raspravljamo i navodi da put Republike Srbije ka pridruživanju EU podrazumeva, pored mnogih drugih reformskih procedura, i pripremu za velike zahteve konkurentnog zajedničkog tržišta. Ovo zahteva veliku posvećenost kvalitetu proizvoda i usluga.

Kao i u svim ranijim raspravama, koje su se vodile o zakonima koje vlast predlaže na usvajanje, zbog ispunjavanja obaveza usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa propisima EU, SRS i danas ukazuje na činjenicu da Srbija neće postati članica EU, jer EU ne želi Srbiju u svom članstvu.

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, bi moralo pred Narodnu skupštinu da izlazi sa zakonima iz svoje oblasti, koje će uticati na poboljšanje uslova u ovoj oblasti u Republici Srbiji, zato što bi to išlo u korist građana Srbije, a ne u korist EU.

Ono što je ministarka malopre izjavila, da su svi izvođači na tenderu i zabrani, i to je u redu. Ali, kada je u pitanju Koridor 10 i konkretno klisura Predejane, jer teritorijalno pripada klisuri Predejane, postavlja se pitanje ko treba da kontroliše izvođenje radova i da li se kontroliše rad izvođača?

Ovo kažem iz razloga zato što imamo određena saznanja, mi koji gravitiramo u tom području, da se ne poštuju tehničke norme, izvođenje radova, konkretno ugradnja čelične konstrukcije i da deo tog ne ugrađenog materijala završava u Južnoj Moravi.

Postavlja se pitanje i kvalitet celokupnog projekta, koji je upravo kroz, delom iz Grdeličke Klisure, delom kroz Predejansku klisuru, kojeg će kvaliteta biti izvođenje tih radova? Ono što mogu da kažem da prethodna, upravo Vlada, odnosno režim koji je upravo radio na tom projektu kada je u pitanju idejni projekat gde se meštani Predejana nisu slagali sa načinom i delom trase koja prolazi kroz Predejane, da se na neki način dovodi u pitanje i kvalitet i sama lokacija tog projekta, da to može biti u jednom kraćem vremenskom periodu na neki način i tempirana bomba. Kada to kažem, i one kosine koje se izvode, i deo teritorije na kojoj je to izgrađeno, to mi daje za pravo i mnogim mojim sagovornicima, da je taj celokupni projekat na jedan neadekvatan način i neprimeren način deo teritorije, na delu teritorije i izgradnja. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Danijela Stojadinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, koleginice Stojadinović.

Hvala predsedavajući.

Poštovana ministarka sa saradnicima, ja sam podnela amandman na član 1. Predloga zakona. Nije prihvaćen, ali bih iskoristila ovu priliku da još nešto naglasim s obzirom da sam pričala u raspravi u pojedinostima.

Sasvim je jasno da posle digitalnog preobražaja ili digitalizacije o kojoj toliko govorimo, ulazimo u jedan novi civilizacijski nivo i u jednu epohu, mogli bi da kažemo i novu epohu, ekološke ekonomije. Dakle, forsiramo proizvode i ekološke tehnologije.

Trebalo bi da iskoristimo ovaj zakon da pokrenemo tehnologije kojima ćemo proizvoditi proizvode od prirodnih materijala i razviti građevinarstvo zasnovano na prirodnim ekološkim materijalima, koji pre svega štede energiju i štede resurse, koristeći resurse koje smo do sada bacali na deponije i koje bi na neki način donosila i nova radna mesta, a time bismo napravili i iskorak ka zelenoj gradnji, koja treba da rekonstruiše mnogo objekata koji su zapušteni i stvore nove, lakše dostupne stanove za veliki broj građana koji nemaju stan ili krov nad glavom.

Zato predlažem donošenje propisa za uređenje i definisanje karakteristika naših prirodnih materijala. Zahvaljujem se.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Stojanoviću.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima.

Gospodo ministri, morate biti svesni da sve što dolazi iz EU nije dobro i nije primenljivo za naše uslove. Ovo posebno važi za građevinsku operativu, da se srpska građevinska industrija pokazala i dokazala na različitim poslovima i uspešno poslovala u mnogim zemljama sveta. Vi nam ovde namećete evropske uslove, a sve sa ciljem da neko drži monopol u ovoj veoma važnoj delatnosti.

Zakonom se predviđa uvođenje tela za ocenjivanje, usaglašavanje proizvoda što predstavlja dodatni namet građevinskim firmama, što će se na kraju odraziti na konačnu cenu ugovorenog posla. Tako, recimo, zakon predviđa da se poveća broj ispitivanja čvrstoće betonskih ivičnjaka i odmah se sugeriše da će proizvođačima biti isplativije da nabave sopstvenu opremu za ispitivanje, nego da im to rade sertifikovane laboratorije.

Iz ovog sledi logičan zaključak, da neki već unapred znaju kakav će se zakon doneti i već ima pripremljenu opremu za proizvodnju ispitivanja. Možemo samo pretpostaviti koliko novca će se zaraditi na taj način, neko prodajom opreme koju predviđa ovaj zakon. To su ti vaši standardi iza kojih se krije veliki novac i zato SRS uporno traži smenu ministarke Zorane Mihajlović. Zahvaljujem.