Hvala, gospodine predsedavajući.

Pošto je postavljeno pitanje šta radi SNS u Gardu Beogradu na temu izgradnje, naravno sve ove stvari koje ste čuli od ministarke neposredno se tiču onih dobrih posledica koje proizlaze iz onih zakona koje smo mi kao stranka podržali i za koje smo glasali. To je jedna stvar.

Drugo, što se tiče dobrih stvari koje smo uradili, koje radimo u Gradu Beogradu, a na temu izgradnje, ima veze i sa onim brojnim fasadama koje smo uredili. Pričali smo o tome pre neki mesec. Ima veze i sa rešavanjem problema o kojima pričamo pa i na ovoj današnjoj sednici. Čuli ste sigurno od narodnih poslanika SNS da je postojao u Gradu Beogradu katastrofalan problem, mi tvrdimo, namerno tako organizovanog sistema da se mnoga sredstva za nadoknade nikada ne isplate i da je to namerno koncipirano tako u vreme prethodnog režima koji je žario i palio Beogradom, režima koji je vodio lično Dragan Đilas, naravno i svi oni koji su mu u tome pomagali.

Znate već te priče, dobro su poznate, ne moramo da ih otvaramo i danas, ali nije ništa preterao niko kada je govorio da je težina problema merena stotinama miliona evra, upravo po tom osnovu.

Ovde imam zvanične podatke. Direkcija u Gradu Beogradu završila je sa ukupnim potraživanjima po naknadama od 27,7 milijardi dinara zbog toga što su, tvrdim još jednom, tako postavljena pravila da ovaj novac nikada ne moraju prijatelji i saradnici Dragana Đilasa i njegovih ostalih partnera da uplate.

Šta mi radimo, pošto se postavilo pitanje šta radi SNS u Gradu Beogradu? Mi ovo rešavamo. Dakle, na pretprošloj sednici Skupštine Grada Beograda, da vas informišem, donete su odluke koje, između ostalog, pomažu da se upravo ovaj problem sanira pa da se po tim odlukama novac koji gradska kasa nikad ne bi videla, od koga Beograđani ne bi imali nikad ništa, ipak pojavi i to ukupno, završavam gospodine predsedavajući, po pravosnažnim presudama 2,8 milijardi, po predmetima gde su postupci u toku 2,4, da ukupno naplatimo 5,2 milijarde.

Tako radimo kada radimo naravno ozbiljno i odgovorno. Te probleme rešavamo, ne samo da na njih ukazujemo i jasno identifikujemo krivca, nego ih i rešavamo. Naravno, ovim problemima mi vrlo rado, poslednja rečenica, i razgovaramo. Pošto su gradske teme, govorimo o njima u Skupštini grada i razgovaramo, do duše sa onima koji su prošli cenzus u gradu Beogradu, samo sa njima i možemo.

(Miljan Damjanović: Replika.)

Nemate pravo na repliku, kolega.
(Miljan Damjanović: Kako nemam? Sve vreme mi se obraća…)
Izvinite kolega, ja ne znam, zašto ste svi toliko uzbuđeni?
(Miljan Damjanović: Zato što mi ne daš repliku…)
Zato što se pravo na repliku stiče ako vas neko pogrešno protumači ili vas uvredi.
(Miljan Damjanović: Sve vreme se obraća meni.)
Pa šta?
(Miljan Damjanović: Kako onda nemam pravo?)
Nemate.
(Miljan Damjanović: Arsiću, opet nastavljaš.)
Sad određujem pauzu u trajanju od jednog sata.
Sa radom nastavljamo u 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Zvonimir Stević.
Da li neko želi reč?
Izvolite.

Poštovani predsedavajući, uvaženi ministre sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, na Predlog zakona o građevinskim proizvodima podneo sam amandman. U članu 1. Predloga zakona reči: „za stavljanje na tržište i činjenje dostupnim na tržištu građevinskih proizvoda“, zamenjuju se rečima: „pod kojima se građevinski proizvodi mogu stavljati na tržište i biti dostupni na tržištu“. Kao obrazloženje naveo sam da se amandmanom vrši pravno-tehnička redakcija odredbe člana 1. Predloga zakona, čime se doprinosi preciznosti zakona.

Donošenjem i usvajanjem Zakona o građevinskim proizvodima šira javnost, posebno građevinska, s pravom očekuje da će novi zakon urediti tržište građevinskih proizvoda i podići nivo kvaliteta materijala koji se koriste u gradnji puteva, mostova, zgrada i drugih objekata, kao i da će konkurencija dovesti do povoljnih cena za investitore.

Očekivani kvaliteta nije daleko od svih domaćih proizvođača. Primera radi, u Cementnoj industriji Srbije ne očekuju se velike promene, jer su u njoj standardi već nekoliko godina usaglašeni sa evropskim.

Ovaj zakon omogućava da se uspostave tehnički zahtevi za veliki broj građevinskih proizvoda, koji će podići kvalitet proizvoda na našem tržištu. Zakon nameće kontrolu, i to je za krajnje potrošače veoma dobro.

Implementacija neće biti brza, potrebna su podzakonska akta. Usvajanjem ovog zakonskog projekta, domaći proizvođači će standarizovati svoje proizvode koji će na taj način lakše stizati na strana tržišta.

Svaki građevinski proizvod napravljen u Srbiji moraće da ima jasnu deklaraciju i znak da je proizveden u skladu sa međunarodnim i domaćim standardima, novine su Predloga zakona o građevinskim proizvodima. Tako će hiljadu i 200 različitih građevinskih proizvoda napravljenih u Srbiji, poput vrata, prozora, građevinskih blokova, vodovodnih cevi, najzad biti jasno deklarisano, što do sada nije bio slučaj.

Na osnovu gore izloženog, proizvođači građevinskog materijala, distributeri, investitori, projektanti, ali i laboratorije za ocenu kvaliteta, svi oni osetiće efekte novog Zakona o građevinskim proizvodima. Srbija će po prvi put dobiti propis koji uređuje konkretne odnose i pravi potresi na tržištu očekuju se tek usvajanjem podzakonskih akata i pravilnika kojima će biti definisana konkretna pravila igre, lista standarda, kao i rokovi za njihovu primenu. Rok za podzakonske akte jeste šest meseci od usvajanja zakona.

Novim zakonom biće urađeni uslovi za stavljanje na tržište građevinskih proizvode i izrade deklaracije o performansama, stavljanje znaka usaglašenosti na građevinske proizvode, kao i obaveze preduzeća prilikom proizvodnje, prodaje i distribucije. Pravila će važiti za proizvođače, uvoznike i distributere građevinskih proizvoda, laboratorije, sertifikaciona tela, projektante, izvođače radova, lica koja obavljaju stručni nadzor u toku građenja objekta, odnosno izvođenja radova, ali i državne organe i investitore.

Svaki građevinski proizvod koji se nađe u prodaji moraće da prati deklaracija o performansama u pisanoj i elektronskoj formi. Takođe, na materijalu će morati da stoji srpski znak usaglašenosti, mora biti vidljiv, čitljiv i neizbrisiv.

Takođe, jedan od osnovnih razloga donošenja ovog zakona je ispunjavanje obaveza, usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa propisima EU iz pregovaračkog poglavlja i o slobodnom kretanju robe. Zbog toga što je domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti ne usklađeno sa evropskim, srpska industrija građevinarstva, kao i rad sertifikacionih kuća u ovoj oblasti godinama nisu konkurenti na tržištu EU. Domaći privredni subjekti koji su svoje poslovanje prilagodili propisima EU i već posluju na tom tržištu imaju dodatne troškove, jer svoje proizvode moraju da usklade sa domaćim zakonodavstvom koje je u odnosu na evropsko u najvećoj meri zastarelo.

Koliko je ovaj propis značajan za industriju svake zemlje, možda najbolje ilustruje podatak da je nakon usklađivanja svog zakonodavnog okvira sa evropskim standardima, Slovenija u oblasti proizvodnje betona, agregata i betonskih proizvoda samo u periodu od 2000. do 2006. godine povećala broj firmi u ovoj oblasti za sedam posto. Prihod od prodaje proizvoda slovenačkih preduzeća na teritoriji EU skočio je u tom periodu za čak 80%, a broj preduzeća iz oblasti građevinarstva povećao se za 25%.

Poslanička grupa SPS će u danu za glasanje podržati predloženi set zakona. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Dubravko Bojić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Ivković.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarka sa saradnicima, poštovane koleginice i kolege narodni poslanici, ovim amandmanom se vrši pravno-tehnička redakcija kojom se poboljšava zakonski tekst.

Građevinarstvo kao bitan faktor održivog razvoja u strateškom smislu predstavlja jednu od najvažnijih privrednih grana, jer obezbeđuje objekte i infrastrukturu za sve ostale privredne i socijalne kategorije. Bez pravnog uređenja ove oblasti nije moguć ni razvoj građevinarstva kao kompleksne delatnosti, kao i ugradnja gotovih proizvoda u objekte. Činjenica je da građevinski proizvodi tek ugradnjom u objekat postižu svoje performanse koji se odnose na bitne karakteristike istih. Taj građevinski proizvod, koji je proizveden i stavljen na tržište radi ugradnje u objekat ili njegove delove, mora da ima performansu u vezi sa njegovim bitnim karakteristikama koje imaju uticaj na performanse objekta tokom uobičajenog održavanja i ekonomski prihvatljivog veka njegove upotrebe.

Zakonom o građevinskim proizvodima propisuju se uslovi pod kojima se mogu staviti na tržište samo standardizovani građevinski proizvodi po domaćim standardima, odnosno u skladu sa tehničkim propisima, sačinjavanje deklaracije o performansama i stavljanje znaka usaglašenosti.

Ova oblast do sada nije bila uređena, te je od velike važnosti donošenje ovog zakona, u cilju sigurnosti i obezbeđivanja zaštite potrošača, ali i bezbednosti života i zdravlja ljudi.

Drugi razlog jeste svakako naša obaveza da svoje zakone uskladimo sa propisima EU u ovoj oblasti, a time i pripremljenost za izlazak na zajedničko konkurentsko tržište, kako u Republici Srbiji, tako i u zemlje EU i van nje.

U danu za glasanje poslanička grupa SPS glasaće za set zakona iz ove oblasti. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Božidar Delić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Ivana Dinić.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, koleginice Dinić.

Poštovani predsedavajući, uvažena ministarka sa timom saradnika, poštovane kolege narodni poslanici i poslanice, najpre želim da pohvalim ovaj zakon, iz razloga što mislim da će definisati nešto što je vrlo važno za celu građevinsku industriju, a i za sve naše građane.

Ovo je zakon koji će zahtevati kontrolu kvaliteta onoga što izlazi na tržište i usaglašenost sa kvalitetom onoga što izlazi na evropsko tržište.

Vrlo je bitno da se omogući uspostavljanje tehničkih zahteva za veliki broj ovih građevinskih proizvoda i dobro je da se, dakle, zahteva znak, srpski, znak usaglašenosti, koji mora da bude u svakom slučaju vidljiv.

Do sada je domaće zakonodavstvo u ovoj oblasti bilo uređeno, ali ovim zakonom će biti uvedena i mnogo jača kontrola, tako da će kontrola performansi svega onoga što izlazi na tržište biti vidljiva i transparentna za sve one koji to koriste.

Zbog toga će poslanička grupa SPS u danu za glasanje podržati ovaj zakon.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Marjana Maraš.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da)
Kolega Saviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, bez obzira što Vlada, odnosno ministarka Mihajlović tvrdi da je ovo jedan zakon, ja tvrdim upravo suprotno. Ovo je jedan loš zakon, koji je loš i po državu Srbiju i po građane Srbije, a pogotovo za građevinsku operativu u Republici Srbiji.

Ako ništa drugo, ovaj zakon će proizvesti negativne posledice u pogledu dodatnih nameta i dodatnih troškova, što i vi sami tvrdite, uz obrazloženje zakona, gospođo Mihajlović.

Ovo je još jedan od dokaza da je Srpska radikalna stranka u pravu što na svakoj sednici i u svakoj prilici traži vašu smenu, jer ovaj zakon, kao što rekoh, svakako ne ide u prilog građanima Srbije, već naprotiv. Vi kao da imate neki problem, pa se ovde ponašate u Skupštini Srbije malo bahato i osiono. Ne znam da li su vam se obratili ljudi iz Inženjerske komore Srbije, danas su dolazili ovde, obraćali su se nekim narodnim poslanicima i kada je u pitanju Inženjerska komora Srbije, vi nemate jedinstven i jednak stav, jednak pristup prema toj organizaciji, tom udruženju, koje je pre svega strukovno udruženje, a ima takvih strukovnih udruženja još, na primer, kao što je Lekarska komora Srbije, Advokatska komora Srbije i samo pravo na davanje licence oduzima se Inženjerskoj komori Srbije. Ako se nekom i oduzme licenca, naravno, neću ja da tvrdim i nikako ne želim da tvrdim da je tamo stanje dobro, sigurno tamo ima problema, ima zloupotreba svih vrsta, i finansijskih i svake druge vrste, o čemu ste i vi govorili, ali, jednostavno, jedna stvar koja sigurno ne pije vodu kada je u pitanju ova Inženjerska komora Srbije – i kada se nekom uzme licenca, odlučivanje po žalbi, u drugostepenom postupku, opet vrši Vlada, a znamo, recimo, da u ovoj Vladi, ima 17-18 resora i ministara, nema ni jednog inženjera. E sad, kako je to moguće da neko ko nije inženjer ocenjuje to da li nekom treba da se uzme licenca, pošto je u pitanju isključivo struka? Hvala.