Hvala, gospodine predsedavajući.

Poštovana gospođo ministarko sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima.

Ovim amandmanom želim da se unapredi definicija Predloga zakona i da je učini jasnijom. Ali, posebno, ono što želim da naglasim, poštovana gospođo ministre, je da pohvalim napore Vlade od 2012. godine na uvođenju principa „Zelene ekonomije“ u našoj zemlji, što je za nas Zelene Srbije, koji se dugo zalažemo za to, veoma važno, jer je to jedna od najznačajnih delova našeg programa.

Zeleni Srbije su sa velikim zadovoljstvom podržali Pravilnik o korišćenju pepela iz termoelektrana u putogradnji, što će nam omogućiti da se oslobodimo negativnih dejstva pepela na životnu sredinu i zdravlje stanovništva koje živi u okolini termoelektrana.

Takođe, sada želim da naglasim, što Zeleni Srbije predlažu već više od deceniju, da bi trebalo razmišljati o jednoj budžetski neutralnoj intervenciji, a to je da država subvencioniše nabavku hibridnih i električnih automobila, pre svega za one kojima je to osnovno sredstvo rada i za invalide, kao sredstvo prevoza. Normalno, oni bi državi plaćali sve ostale dažbine, PDV, carine i dr.

Radi ilustracije daću neke osnovne podatke o stanju po ovom pitanju u Evropi i svetu i kod nas. Samo u prvoj polovini 2018. godine prodato je oko 800.000 hibridnih vozila, što je rast od neverovatnih 66% na godišnjem nivou. Čisto, električna vozila imaju rast prodaje od 64% u nekim zemljama Evrope, kao u Holandiji prodaja čisto električnih vozila u odnosu na prodaju vozila koja koriste goriva fosilnog porekla zauzimaju 80% prodaje.

Suština našeg Predloga jeste i konstatacije da u onim zemljama koje daju subvencije prodaja i dalje raste, a one koje smanjuju ili ukidaju suočavaju se sa smanjenjem prodaje električnih vozila, jer su ona i dalje preskupa u odnosu na vozila sa klasičnim pogonom.

Očekuje se da na globalnom nivou prodaja električnih i hibridnih vozila dostigne dva miliona jedinica ove godine. Kakvo je to stanje u Srbiji?

Do sada je registrovano oko 143 električnih i 223 hibridna vozila. To je znatno više, znači, nego nešto u odnosu na prošlu, 2017. godinu.

Ne treba podsećati da u našoj zemlji nema subvencija za ovu vrstu vozila. Nesumnjivo je da bi, ukoliko bi se uvele subvencije i druge povlastice za kupovinu električnih i hibridnih vozila, kao i formiranje infrastrukture, veći broj javnih stanica za punjenje električnih i hibridnih vozila, ove brojke bi bile znatno veće.

Zeleni Srbije predlažu da se donesu pravna akta, makar sa ograničenim rokom trajanja, recimo, zaključno do kraja 2025. godine, za subvencije pri nabavci električnih hibridnih vozila, kao i individualnih i javnih stanica za punjenje. Predlažemo da ova vozila radi jasne prepoznatljivosti imaju zelene registarske tablice.

O benefitima na nacionalnom nivou koji se dobijaju kroz ovaj Predlog ne treba posebno govoriti, a to je veća energetska sigurnost, benefiti u pogledu zdravlja stanovništva, smanjenje buke, veća sigurnost vozača i putnika.

Tako da bih molio da se u nekom narednom periodu razmatra i razmišlja o ovom Predlogu, kako bi dostigli evropske i svetske trendove na ovom polju. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandra Belačić.
Da li neko želi reč?
Izvolite, koleginice Belačić.

Gospođa Mihajlović je u odgovoru na moje prethodno izlaganje po amandmanu, istakla da je opredeljenje Vlade Republike Srbije proevropsko, te da se stoga domaće zakonodavstvo uređuje po ugledu na evropske standarde.

Međutim, oni koji se nalaze na višim državnim funkcijama od ministra, a to su predsednik države, predsednik Vlade i predsednika Narodne skupštine, ne brojano puta su istakli da iako se Srbija nalazi na evropskom putu, naša država želi da sarađuje sa svim državama. To konkretno znači da je ministar dužan da prilikom izbora izvođača radova u nekom konkretnom poslu isključivo odlučuje na osnovu kriterijuma stručnosti i cene obavljanja određenog posla, te da država porekla izvođača radova ne igra nikakvu ulogu.

Sa tim u vezi, mi iz SRS strahujemo da ministar favorizuje evropske i američke kompanije, kao i kompanije iz UAE, dok se istovremeno, gotovo ne sklapaju poslovi sa Rusijom, Kinom i državama bivšeg SS.

Rusko građevinarstvo je poznato po svom kvalitetu i postojanosti. U Rusiji se i dan danas izuzetno mnogo gradi i mnogi naši građani odlaze u Rusiju da rade u oblasti građevine.

Ministar, sa druge strane, umesto da iskoristi ruske radnike i ruske projekte, u svakoj prilici ističe svoje anti rusko opredeljenje, pa je tako ministar u svojim javnim nastupima okrivila Rusiju za neuspeh izgradnje projekta Južni tok, a istovremeno je potrošeno 30 miliona evra, novca opredeljenog za projekat Južni tok. Novac je, navodno, potrošen za pripremne radnje, eksproprijaciju, istražne i predprojektne poslove.

Postavlja se pitanje da li je novac zaista namenski potrošen, da li je morao da bude potrošen i ko će za sve to da odgovara. Ovo će, verovatno, utvrditi tek neka naredna vlast.

Sa druge strane, u avgustu se obrušio potporni zid na K10, a pre toga 16. maja angažovan je stručnjak svetske banke za kosine, izvesni Marinos Skempas. To znači da je gospodin iz svetske banke primio najmanje tri plate, obzirom da je između avgusta i maja proteklo tri meseca, a pored njegove tri plate, utrošena su određena sredstva za njegov rad, a došlo je i do rušenja.

Nadzor nad ovim projektom vršila su dva konzorcijuma, Francusku Luis Berger i Grčki Egnatija Odos, a izvođač radova bila je španska firma „Azvi“. Postavlja se pitanje ko će da odgovara, da li projektant, izvođač radova ili lica koja su vršila nadzor ili možda sve tri grupe. Ovaj događaj pokazao je da evropski standardi i evropski izvođači nisu uvek najbolje rešenje, a u Srbiji se prilično dobro gradilo i u vreme kada EU nije postojala.

Ceo Novi Beograd izgrađen je na močvarnom tlu i na pesku i dan danas dobro stoji, dok je nažalost rok trajanja projekata koje u poslednje vreme gradite, na osnovu evropskih standarda, svega nekoliko meseci. Samim tim, očigledno, ne radi se dobro. Hvala.

Reč ima ministar dr. Zorana Mihajlović. Izvolite.

Ministar u Vladi Republike Srbije odlučuje, donosi odluke i stavlja u bilo kakav potpis na bilo kakav dokument na osnovu odluke Vlade Republike Srbije, nikad samoinicijativno. U tom smislu i ja kao ministar nijedan dokument, dakle, bio on memorandum, protokol, ugovor itd, nisam potpisala da iza toga nije stajala odluka Vlade Republike Srbije i to znači za svih 18 ministara, zajedno sa predsednikom Vlade, da li su te odluke bile od 2012, 2013, 2014, pa sve do današnjeg dana, tako da za svaki dokument koji ste pominjali u prethodnim danima da znate da postoji odluka Vlade Republike Srbije.
Drugo, kada govorite o izvođačima, odnosno investitorima, ali, pre svega izvođačima, ministar nije taj koji odlučuje i određuje ko će da bude izvođač na određenom objektu ili na određenom infrastrukturonom, pre svega, projektu.
Treba da znate da je vrednost infrastrukturnih projekata na teritoriji Srbije koju vodi Vlada Srbije 16 milijardi evra, da je od toga devet milijardi evra Narodna Republika Kina, pošto ste rekli da toga nema, da je gotovo dve milijarde evra Ruska Federacija, pošto ste, takođe, rekli da toga nema, da je tu takođe Azerbejdžan, Turska i da za sada nemamo nekih mnogo izvođača, da budem otvorena, iz same Evrope.
Koridor 10, koji ste pomenuli, rekla sam i vašoj koleginici da će Ministarstvo svu dokumentaciju oko Grdeličke klisure, oko svake kosine, dostaviti od samog početka, dakle, od 2009. godine do današnjeg dana vama, pa ćete vi da vidite, pa ćete onda da komentarišete, ali da znate, između ostalog, da su svi izvođači na Koridoru 10 izabrani na javnom pozivu, odnosno tenderu i da nijednog izvođača nije direktno birala Vlada ili ministar. Odnosi se takođe i na nadzorne organe.
Jedino što je uspela Vlada Republike Srbije u prethodnih nekoliko godina na jednom delu Koridora 10, to je deonica Srpska kuća-Levosoje, pošto jedan od izvođača nije radio svoj posao kako treba, mi smo taj ugovor raskinuli, raspisali javni poziv, izdvojili novac iz budžeta i dali konzorcijumu domaćih kompanija da radi Srpsku kuću-Levosoje. Moram, takođe, da kažem da je i tu bilo dosta problema, ali verujem da se to sada završava.
Prema tome, ministar sprovodi odluke Vlade Republike Srbije. Iza svake odluke, memoranduma, ugovora, koji smo potpisali, stojim, takođe, zato što mislim da smo sve uradili kako treba za našu zemlju.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Miljan Damjanović.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima kolega Damjanović. Izvolite.

Kad već govorimo o konkretnim stvarima, hajde da pogledamo šta ovaj zakon donosi.

Prelaskom građevinske inspekcije sa gradskih opština na nivo Grada Beograda, sada pričamo o Beogradu, gradsko rukovodstvo preuzima ovim zakonom nadzor nad gradnjom i do 800 kvadratnih metara.

Šta to, ministre, u prevodu znači? To znači da će oni preuzeti kompletnu gradnju u Beogradu. Postavlja se pitanje zašto vi sada ovo radite, ukoliko upravo SNS direktno kontroliše 15 od 17 opština u Beogradu i da li vi kao predlagač ovog zakona smatrate da će se borba protiv divlje gradnje bolje voditi ukoliko dođe do potpune centralizacije, kako ovim zakonom uređujete uprave u Beogradu, do potpunog razvlašćivanja već razvlašćenih gradskih opština ili je krajnji cilj ove mere da se centralizuje izrada rešenja o rušenju i popisnih lista, odnosno antidatiranje istih, kako bi se omogućila kompletna kontrola postupka legalizacije i svih propratnih elemenata koji idu uz nju?

Konkretno na to mislim i konkretno ovim predlogom sada će Gradska građevinska inspekcija podnositi popisne liste Gradskom sekretarijatu za legalizaciju i za objekte do 800 kvadratnih metara.

Da li je konkretno razlog činjenica da SNS nije uspela da možda obuzda svoje kadrove u nekim beogradskim opštinama u tolerisanju divlje gradnje, jer ste na vlasti već dosta godina, uzimanju mita ili je cilj da se sa tom praksom sada nastavi, ali da se centralizuje i da taj novac ide kod jednog čoveka?

Ne postoji logično objašnjenje za preuzimanje nadzora nad izgradnjom objekata do 800 kvadrata i dalje razvlašćivanje gradskih opština, iz prostog razloga što Gradska građevinska inspekcija nije, pod jedan, u stanju ili neće da vrši nadzor ni nad objektima u izgradnji za koje je trenutno nadležna.

Za one iznad 800 kvadratnih metara sa sigurnošću možemo reći da će ova mera voditi daljem urbanističkom haosu.

Bio sam ovlašćen ispred poslaničke grupe SRS kada je ovde bio Zakon o stanovanju i malopre ste spomenuli, za Tomine Vikendice niste smeli da odgovorite jer smo bili mi srpski radikali ponovo u pravu, ali kada ste već tu kao potpredsednik Vlade i kada se hvalite brojkama, ja bih vas zamolio da saopštite u procentima, a to je da većina beogradskih i ne samo beogradskih, čitave Srbije uopšte, nije ni do 10% tih jedinica uspostavilo. Mislim da je najviše na Novom Beogradu, 20%, ali šta se dešava sa onima što ste uradili sa zaštićenim stanarima?

Da vas podsetim, ministre, zaštićeni stanari nisu nasilno useljena lica, već se radi o ljudima koji su nakon Drugog svetskog rata dobili ugovore o trajnom zakupu i ograničili snižene cene stanarima, jer se radilo o gradskoj sirotinji. Vi ste im svojim zakonom povećali koeficijente za izračunavanje visina mesečne zakupnine, kojim, po vašem zakonu, dolazi do povećanja stanarine do nivoa tržišnih cena, što apsolutno nije pravedno i niste uspeli da im rešite taj problem, već ste taj problem produbili. Pričam o ljudima koji žive u stanovima koji su ulagali u ovu državu kroz stanove, očuvanje stanova preko 70 godina i sada imamo veliki broj ljudi koje hoćete nasilno da oterate iz svojih stanova. Pritom, ne dajete im kvadraturu 1/1, niti im dajete u istim opštinama, odnosno mestima na kojima je, ako gledate tržište cena kvadrata, mnogo veća nego što ste sada kada ste radili sa ovim, dali im veću cenu, odnosno cene kvadrata koliko košta.

Konkretno, uzimate ljudima stanove koji su na Starom gradu, gde je cena kvadrata 2.000 i više evra, a nudite im stanove gde je cena kvadrata 1.000 evra sa još manjom kvadraturom ukoliko ima više od 70 kvadrata i broj članova domaćinstava.

Reč ima ministar dr Zorana Mihajlović. Izvolite.

Ja sam mislila da pričamo o Zakonu o građevinskim proizvodima, a vi ste krenuli oko inspekcije, a to je Zakon o planiranju i izgradnji.
Iskustvo koje imamo iz prethodnog perioda pokazalo je da upravo ta centralizacija, a vezano za opštinske, odnosno za gradsku inspekciju jedina daje prava rešenja.
Ja sam prihvatila predlog Grada Beograda kada smo radili na ovom zakonu, na izmenama i dopunama Zakona o planiranju i izgradnji zato što zajedno prolazimo ovih nekoliko godina i gledamo kojom brzinom se uopšte rešava pitanje ozakonjenja onih milion, milion i po, dva miliona objekata.
Shvatili smo da bi bio najbolji način da upravo omogućimo da Grad Beograd može da na neki način centralizuje opštinske inspekcije, kojih ima mnogo i puno je razlike bilo u radu tih inspekcija.
Naš interes i naš cilj je zaista da pokušamo da ozakonimo što je moguće više objekata, ali, s druge strane, ne zaboravite da je ovaj zakon pre svega za one koji su kršili Zakon o planiranju i izgradnji, a samim tim i Zakon o ozakonjenju i pokušali smo da pooštrimo Zakonom o ozakonjenju sve, ali isto tako da omogućimo Zakonom o planiranju i izgradnji mogućnost da se centralizuju inspekcije.
Mislim da nismo pogrešili. Na kraju krajeva, vrlo brzo ćemo videti efekte ove naše mere.
Što se tiče ovih zaštićenih stanara, moram da priznam da tu niste zaista u pravu. Jedinice lokalne samouprave su dobile 10 godina vremena da reše pitanje zaštićenih stanara i to baš onako kako je u skladu sa zakonom. Vodili smo računa u svemu.
U jednoj stvari ste u pravu, to suštinski niko nije rešavao najmanje 50 godina i zato smo krenuli da rešavamo to, kada smo pred vas stavili prošle godine taj zakon.
Što se tiče Zakona o stanovanju, tu tek niste u pravu. Dakle, ja ću sada još jednu stvar da kažem. pored onoga što sam rekla da ima 40.169 registrovanih stambenih zajednica, mi imamo 27.000 upravnika. Dakle, ljudi koji su se dogovorili unutar stambenih zajednica da mogu da imaju svoje upravnike. Svi ostali će dobiti profesionalne upravnike. U isto vreme smo obučili po svim gradovima gotovo profesionalne upravnike koji će raditi taj posao. Mislimo da je važno da konačno uredimo to pitanje stanovanja.

Prvo, pravo na repliku narodni poslanik Vladimir Orlić. Izvolite.