Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Marko Atlagić.
Izvolite kolega Atlagiću.

Uvaženi potpredsedniče Narodne skupštine gospodine Arsiću, dame i gospodo narodni poslanici, uvažena ministarko sa saradnicima, drago mi je da ste vrlo često u ovom visokom Domu. To govori o vašem odnosu prema radu, a moram da kažem da vas saradnika ima više nego čitavih ovih nasuprot mene iz saveza, bar tako kažu, za Srbiju, a ja ih zovem – savez za drugu pljačku Srbije.

Ja molim kamermane da pokažu i da vide koliko ih ima, nema nijednog u ovom visokom Domu. Narod te zovu koji ne vole da rade „lezijedovići“.

Prema tome, nisam im ja dao taj naziv, nego oni sami.

Nema sumnje da će ovaj zakon o građevinarstvu, građevinskim proizvodima, a i predloženi moj amandman ako ga Vlada prihvati, pridoneti modernizaciji Republike Srbije koju sprovodi Vlada Republike Srbije, najveći broj uvaženih narodnih poslanika u ovom visokom Domu i najveći broj građana Republike Srbije, a na čelu ubrzane modernizacije Srbije nalazi se njen motor, uvaženi predsednik Srbije gospodin Aleksandar Vučić.

Bivši režim je sproveo divlju pljačkašku privatizaciju i doveo zemlju na ivicu ponora.

Za vreme vlasti stranke bivšeg režima, po oceni jednog američkog instituta, izneta je 51 milijarda evra iz Srbije.

Podsećam samo na nekoliko pljački i pljačkaških privatizacija – Azotara, Galenika, Kolubara, Agrobanka, Razvojna banka Vojvodine, šećerane prodate za jedan dinar. Opljačkane su i četiri najveće razvojne banke, odnosno uveden im je stečaj. To je Beobanka, Beogradska banka, Jugobanka i Investbanka.

Božidar Đelić, zvani vojvoda od Meridijan banke, sa 11 miliona evra lagao je da su ove četiri banke imale dugovanje preko četiri milijarde evra, a imale su svega milijardu i 700 miliona, a njihova potraživanja bila su tri puta veća.

Što se tiče građevinskih proizvoda, uništili su, pored ostalog, i tri cementare – Beočin, Popovac i Kosjerić. Prodali su ih za bagatelu i to na samom početku ekonomskog sunovrata i divljačke pljačkaške privatizacije.

Čega su se god dotakli, to su uništili. Ugradili su se dobro ti dosovski ministri, ministar Vlahović, Božidar Đelić, gde li je sada taj ministar Đelić, ministar Šumarac i Mirko Cvetković. Zato i nije čudno što je pet njihovih dosovskih ministara bilo uhapšeno i to Saša Dragin, Oliver Dulić, Jasna Matić, Slobodan Milosavljević i ministar Bubalo.

Bivši režim uništio je našu prošlost, našu sadašnjost, budućnost dece naše. Da su ostali na vlasti još samo godinu dana uništili bi nam sigurno i naše korene. Gle čuda, evo ih, ponovo su se udružili u savez, kako oni kažu, za Srbiju, a ja zovem to savez za drugu pljačku Srbije. Prvi je bio kada su bili u DOS i Dragan Đilas, zvani Điki mafija, Vuk Jeremić, zvani Vuk potomak, Saša Janković, zvani Sale prangija, Janko nesretni Veselinović, zvani Janko stanokradica, Dušan Petrović, zvani kravo ubica, Boris Tadić, zvani Boris lipicaner, Balša Božović, nema ga nažalost, došao je samo na kaficu danas ovde, zvani golobradi gusar sa Maldiva i Boško Obradović, zvani lupetiv. Evo ih, svakodnevno tumaraju po mestima Srbije, tražeći ponovo podršku za drugu pljačku Srbije, a jedno su zaboravili, da ih je narod poslao u političku prošlost iz koje se zasigurno više neće vratiti.

Na kraju, poštovani građani Republike Srbije vi poštovani poslanici, da demantujem jednu stvar koju je izrekao Đorđe Vukadinović pre dva dana, zvani Đorđe Vlah.

Đorđe Vukadinović, zvani Đorđe Vlah, 17.10.2018. godine u 18 sati i jednu sekundu u ovom visokom domu uvredio je uvaženog gospodina Marijana Rističevića. Rekao je da za njega nije ovaj parlament, nego da sedi ispred seoske prodavnice i ispija pivo i nadnicu.

Tada sam ga pozvao da se izvini gospodinu Rističeviću, svim seljacima i zemljoradnicima i poljoprivrednicima. Ja sam stenogram doneo i samo jednu rečenicu da kažem. On uvek kaže da ja nemam izvore, ali vi dobro znate, poštovani građani, da su moji izvori zaista citati.

On je rekao ovako – kao što uvaženi kolega, citiram gospodina Vukadinovića, zvanog Vlaha, kolega Rističević bi trebao u normalnoj zemlji da kopa njivu, da pije pivo ispred prodavnice i da nadniči, a on je ovde narodni poslanik, završen citat.

Pozivam gospodina Đorđa Vukadinovića, zvanog Vlaha, da se izvini uvaženom gospodinu Marijanu Rističeviću, svim poljoprivrednicima, svim seljacima, da se meni izvini i državi Srbiji, jer je i nju ovde ponizio.

Na kraju, poštovana ministarka, spominjali su vašu Vladu, odnosno našu Vladu da je malo uradila, da je bivša Vlada mnogo uradila. Ja samo zbog vremena jednu rečenicu.

Spominjali su i Vladu Zorana Đinđića. Zoran Đinđić se 1999. godine i čitava Vlada zalagala za bombardovanje naše zemlje.

Gospodo iz bivšeg režima, da li ste čuli za Kuncigera? Naravno da niste. To je bivši savetnik nemačkog kancelara Kola, koji je rekao, citiram ga, urgiramo sam za TV nastupe po nemačkim gradovima 1999. godine za Zorana Đinđića i Mila Đukanovića, na kojima su se zalagali za brže bombardovanje svoje zemlje, završen citat.

Poštovani građani Srbije, da li je neko mogao poverovati da oni koji su se zalagali 1999. godine za bombardovanje i ubijanje naše dece, kada su došli na vlast 2000. godine, mogu učiniti nešto dobro za građane Srbije? Naravno da ne, samo oni koji pate od amnezije. Hvala lepo.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Snežana Petrović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Reč ima narodni poslanik Snežana Petrović.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvažena potpredsednice Vlade, poštovane kolege narodni poslanici, na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima podnela sam amandman kojim se dodaje stav 2. i kojim se podstiče sveukupni razvoj Republike Srbije sa osvrtom na unapređenje ekonomskog razvoja.

Cilj amandmana je dodatno definisanje predmeta ovog zakona.

Za ekonomski razvoj zemlje od velikog je značaja ulaganje u izgradnju saobraćajne infrastrukture, a izgradnjom autoputeva značajno se povećava bezbednost u saobraćaju i postiže se privlačenje mnogo većeg broja investitora.

Zahvaljujući dobrim odlukama Vlade Republike Srbije i vašem ministarstvu značaj izgradnje saobraćajnica prepoznat je kao prioritet ekonomskog razvoja zemlje, tako da naša Srbija polako ali sigurno postaje bolje mesto za život.

Bolje mesto za život nas iz zapadne Srbije i grada Užica, odakle ja dolazim, svakako će biti svi naši gradovi i mesta ovog dela zemlje kada ih poveže autoput na Koridoru 11.

Trenutno i deo autoputa od LJiga do Preljine u dužini od 40 km, koji je pušten u rad, daje osećaj sigurnosti svim stanovnicima ovog područja i nadu da nas čeka bolja budućnost, naročito našu decu uz bezbednije putovanje, jer je Ibarska magistrala opšte poznata zbog preopterećenosti po mestu gde se gubi veliki broj ljudskih života.

Ovaj autoput, pored spašavanja ljudskih života, je i prilika za investitore da u svim delovima gde prolazi autoput bude više posla i više investicija.

Vaša najava, gospođo ministarka, da će do kraja godine na Koridoru 11 biti otvoreno ukupno 102 km autoputa i da će u martu sledeće godine započeti radovi na deonici od Preljine do Požege, koja bi trebalo da bude završena do 2021. godine je od veoma velikog značaja za razvoj i ekonomsko osnaživanje cele zapadne Srbije.

Izgradnja autoputa omogući će mladim ljudima da ostaju u svojim sredinama, da otpočnu i sopstveni posao i pomognu u budućem razvoju svoj kraja. To i jeste prioritet države i Vlade Republike Srbije i njenog ravnomernog razvoja. Hvala.

Zahvaljujem.
Molim službu Narodne skupštine da preuzme kartice narodnih poslanika koji nisu prisutni u sali, a nalaze se u elektronskim jedinicama za glasanje.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Branimir Rančić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Reč ima narodni poslanik Branimir Rančić. Izvolite.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Poštovani ministre gospođo Mihajlović, poštovani gosti iz ministarstva, poštovana gospodo narodni poslanici, ovim amandmanom se dodatno definiše predmet Predloga zakona o građevinskim proizvodima.

Novi zakon, pored toga što će podići standarde u građevinarstvu u Srbiji, učiniće i domaće proizvode konkurentnijim na evropskom tržištu, jer će se u Srbiji primenjivati jednaki standardi kao u zemljama članicama EU.

Uspostavljanje nacionalnog sistema infrastrukture kvaliteta ima višestruki cilj. Prvo, glavni je pokazatelj plasiranja bezbednog proizvoda. Drugo, pokazatelj je mera u kojoj su potrošači zaštićeni – zdravlje, bezbednost, zaštita životne sredine. Treće, to je podrška ekonomskom razvoju uopšte.

Građevinarstvo, kao kompleksna delatnost, podrazumeva usluge i procene od projektovanja do izvođenja, kao i ugradnju gotovih proizvoda koji u svakom pogledu treba da zadovolji projektovan kvalitet, sigurnost, kao i zahtev krajnjeg korisnika.

Građevinarstvo je uslovljeno zaštitom životne sredine, bitan je faktor održivog razvoja i neizostavno je procesno povezano sa drugim delatnostima, elektrotehnikom, mašinstvom, tehnologijom. Strateški, građevinarstvo je jedan od najvažnijih privrednih grana, jer obezbeđuje objekte i infrastrukturu za sve ostale privredne i socijalne kategorije.

Pa, u tom smislu treba upozoriti da termin „sistem bolesnih zgrada“, a ne kako se govori o „smrdljivim zgradama“, koji se koristi od 1970. godine, da bi se opisala situacija u kojoj se veći broj ljudi žali na pojavu većeg broja privremenih, nespecifičnih simptoma koji su povezani sa boravkom u zgradi u kojoj žive i rade. Po podacima SZO, danas je u svetu preko 1,2 miliona poslovnih zgrada ima karakteristike „sistem bolesnih zgrada“.

Vrlo je teško ustanoviti tačan uzrok pojave „sistema bolesnih zgrada“, ali su se merenjem utvrdile visoke koncentracije polutanata kao što su isparljiva organska jedinjenja, formaldehidi, benzen, amonijak, hloroform, trihlor etilen, ugljen tetra hlorid, toluen, što se može naći u građevinskim materijalima i indirektno zagađivati vazduh u sredini u kojoj čovek živi i radi.

Novi propis daće dodatni podsticaj razvoju građevinarstva i omogućiće da objekti koji se grade budu bezbedni i ekološki prihvatljiviji, čuvajući život i zdravlje ljudi tokom čitavog životnog ciklusa građevinskih objekata.

Na kraju, a što se tiče puteva, kolege su dosta govorile o tome, a ja ću samo reći da dikta „svi putevi vode u Rim“, može se zameni aktuelnom diktom „svi putevi vode u Niš“. Hvala lepo.

Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Radmilo Kostić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.
Da li neko želi reč? (Da)
Izvolite, kolega Bogatinoviću.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovana ministre Mihajlović sa saradnicima, svi postojeći proizvođači građevinskih proizvoda u Leskovcu proširuju svoju proizvodnju i proizvodne kapacitete, novi proizvođači punom parom rade na otvaranju pogona, a brojni su i potencijalni investitori koji se interesuju za Leskovac i to je za nas velika čast, jer je to pokazatelj da smo radili u dobrom smeru i da se trud lokalne samouprave, na čelu sa SNS i gradonačelnikom dr Goranom Cvetanovićem, isplatio.

Kao primer navešću domaću kompaniju „Mladost“, koja je jedan od najvećih i najznačajnijih proizvođača građevinskog materijala u regionu, poznato ime na tržištu, sinonim za kvalitetne crepove i blokove za zidanje i međuspratne konstrukcije koji su zahvaljujući kvalitetu pronašli put do zadovoljnih korisnika na celoj teritoriji Srbije, ali i Kosova i Metohije, na tržištima Makedonije, Bugarske, Rumunije, Albanije, Crne Gore i Rusije.

Takođe, navešću i kompaniju, rumunsku kompaniju „Terastil“, koja je tačno pre godinu dana otvorila pogon u Leskovcu, gradu sa povoljnim poslovnim okruženjem, gde su Leskovac prepoznali kao pouzdanog partnera i mesto u kojem mogu da razvijaju i unapređuju svoju proizvodnju.

Kompanija „Terastil“ investirala je konstantno u razvoj tehnologije i sada ima kapacitet da proizvodi pocinkovane profile i termoizolirajuće panele sa poliuretanskom penom pur i poliuretanskom vatrostalnom penom pir, kao i čelične spoljne elemente. Šta više, zahvaljujući tome što je deo grupe „Teraplast“, kompanija „Terastil“ dopunila je svoj program sa proizvodima matične kompanije, tako da sa klijentima može da nudi kompletna rešenja, hale - ključ u ruke.

Poštovana gospođo ministar, kad smo 2012. godine preuzeli odgovornost u gradu Leskovcu, zatekli smo ulice koje su bile željne obnavljanja. Uređenje većeg dela gradskih i seoskih saobraćajnica nije rađeno decenijama. U periodu od pet godina, u gradu i okolini izgrađeno je i rekonstruisano preko 60 saobraćajnica. NJihova dužina iznosi preko 25.000 metara, a vrednost više od pola milijarde dinara. Značajna pažnja posvećena je i pešačkim površinama, izgradnja i sanacija trotoara urađena je na površini od 17.000 metara kvadratnih, zašta je izdvojeno 53 miliona dinara.

To je dobro planiranje, poštovane kolege, i prava podrška donošenju ovakvih i sličnih zakona. Naravno, grad Leskovac investira u bolji život, kvalitet života. Izgrađena je nova vodovodna mreža u dužini od 32 kilometra, zašta je izdvojeno 96 miliona dinara. Kanalizaciona mreža izgrađena je u dužini od 8.500 metara, ukupne vrednosti 37,3 miliona dinara.

U sve ovo ste mogli da se uverite, gospođo ministre, prilikom vaših poseta gradu Leskovcu, na čemu vam se iskreno zahvaljujem. Naravno, zahvaljujem se i na urgenciji u vezi obilaznice grada Leskovca. Već danas su iz „Puteva Srbije“ zvali i nadam se da će ovaj projekat biti priveden kraju, kao što je i bio dogovor i onaj most, takođe, nesretni most koji visi u vazduhu i dalje u Donjem Krajincu, na opšte zadovoljstvo građana Leskovca. Hvala.

Hvala, kolega Bogatinoviću, uvek inspirativno.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Živan Đurišić.
Da li neko želi reč? (Da)
Živan Đurišić, izvolite.

Poštovani predsedavajući, poštovana ministarko sa saradnicima, poštovani narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima i on glasi: „U članu 1. Predloga zakona o građevinskim proizvodima dodaje se stav 2. koji glasi - ovim zakonom podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije, s posebnim osvrtom na unapređenje ulaganja“.

Članom 1. Predloga zakona o građevinskim proizvoda propisuju se uslovi za stavljanje na tržište i činjenjem dostupnim na tržištu građevinskih proizvoda. Ovim članom definisana su i ostala pitanja koja su uređena ovim zakonom i što je do sada bilo delimično regulisano u više zakona iz oblasti građevinarstva, kao i nizom podzakonskih akata.

Mojim amandmanom želeo sam da istaknem značaj ovog zakona za sveukupni razvoj Republike Srbije, a posebno na unapređenje ulaganja.

Koristim ovu priliku da u skladu sa temom na koju se odnosi amandman istaknem šta je urađeno i u koje poslove i objekte je lokalna samouprava iz koje dolazim, opština Velika Plana, ulagala zadnje tri godine otkada je SNS preuzela odgovornost za vršenje vlasti u ovoj lokalnoj samoupravi.

Ovom prilikom navešću nešto od onoga što je urađeno na objektima u Velikoj Plani, u svim naseljima na teritoriji ove opštine. Radi se o objektima u kojima nije ulagano prethodnih decenija, a neki od njih su zbog toga bili potpuno van upotrebe.

Opštini je preko Kancelarije za upravljanja javnim ulaganjem odobren projekat kojim je rekonstruisan, saniran Dom zdravlja u Velikoj Plani, zamenjena stolarija, urađena izolacija i fasada u vrednosti od 15 miliona 572 hiljade 987 dinara.

Takođe, urađen je projekat za kompletno uređenje i sređivanje istog. Kada je u pitanju dom zdravlja, lokalna samouprava je obezbedila sredstva u iznosu od tri miliona 341 hiljadu dinara, kojim je kupljeno sanitetsko vozilo za prevoz bolesnika za dijalizu, kao i sredstva za kupovinu spirometra i uređaja za fizikalnu terapiju.

Značajna sredstva uložena su u sređivanje svih seoskih ambulanti, u Markovcu, Velikom Orašju, Bresju, Velikoj Plani, Trnovču, Lozoviku, Miloševcu, Krnjevu. Tehnička škola je od Ministarstva privrede dobila sredstva za rekonstrukciju i instalaciju u Tehničkoj školi „Nikola Tesla“ u Velikoj Plani, a lokalna samouprava učestvovala je sa milion 16 hiljada 281 dinar.

Od Vlade Republike Srbije, preko Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima, odobreno je 18 miliona dinara za rekonstrukciju fiskulturne sale, OŠ „Drugi šumadijski odred“ u Markovcu.

Od Vlade Republike Srbije dobijeno je 10 miliona dinara, a lokalna samouprava ulaže iz svojih sredstava 90 miliona dinara za izgradnju objekta za smeštaj dece predškolskog uzrasta, dečiji vrtić „Dečija radost“ u Velikoj Plani.

Zahvaljujući urbanističkim planovima i drugoj planskoj dokumentaciji, lokalne samouprave opštine Velika Plana, stvoreni su dobri uslovi u oblasti stanogradnje i investitori nalaze interes da grade u Velikoj Plani.

Interesantna je pojava da su kupci stanova i građani iz okolnih opština koji kupuju stanove, jesu dobro opremljeni sa kompletnom infrastrukturom, a svi imaju i centralno parno grejanje i priključak na gas, što obezbeđuje kvalitetan život i u zimskim mesecima.

Zadnjih godina, izgrađen je veći broj stambeno poslovnih zgrada, a sada je u toku izgradnja pet stambenih zgrada sa preko 120 stanova i lokala. Okolno stanovništvo ima s pravom percepciju da je Velika Plana perspektivna sredina sa razvojnim trendom. O drugim ulaganjima koje je ova opština imala u poslednje tri godine, govoriću prilikom izlaganja o drugim amandmanima.

U danu za glasanje, glasaću za ovaj zakon, kao i ostale zakone koji su na dnevnom redu ove sednice. Hvala.