Problem neplaćanja naknada za građevinsko zemljište, o kom smo mi govorili tokom ove rasprave i koji se odnosi na onih sada već preko 27 milijardi dinara, koje potražuje Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju, naravno odnosio se na period od 2004. do 2013. godine. Činjenica jeste da, ne samo u Krupnju i drugim mestima o kojima smo govorili danas, nego i u Beogradu, potpuno se drugačije postavljaju stvari do momenta kada se tu više ne pita žuti tajkun Dragan Đilas i kamarila oko njega.
Dakle, posle 2013. godine taj problem je rešen. Poštena i odgovorna gradska vlast, koju je delegirala SNS, rešila je to pitanje time što je umesto besmislenih, praktično nikakvih garancija u vidu nekih menica za fizička lica, uvela bankarske garancije i hipoteke kao obavezne. Od tog momenta, ni jedan jedini dinar nije postao sporan po tom osnovu.
Ne samo to, značajan deo tih sredstava za koje su Đilas i njegovi poslovni partneri uskratili građane Beograda, mi smo uspeli da ipak privučemo ka gradskoj kasi, da se tako izrazim, ponudivši odgovarajuće programe da ipak do naplate dođe.
Kad kažem Dragan Đilas, svi naravno znate na koga mislim. Mislim na čoveka koji ima dovoljno novca da može da daje pozajmice od šest miliona, na primer Nezavisnom udruženju novinara Srbije, da bi ga oni podržavali u njegovim nepočinstvima, da bi i danas podržavali kada on hoće da hapsi i zatvara novinare, kada hoće da zatvara medije, oduzima im licence, da im oduzima dozvole za rad, a nekako po pravilu, izgleda, to mu se dešava tamo gde nama poslovni interes, odnosno gde ne očekuje neki profit.
Televiziju „Pink“, na koju se oslanja ovih dana, inače to da znate, nije ni dirao do momenta dok je tamo imao vlasnički udeo. Sada više nema, pa može da im uradi sve što mu padne na pamet. Taj čovek, pošto su o modernizaciji pričali, ovako je najavljivao modernizaciju Beograda.
Dakle, u dodacima za Miškovićevo vreme, pod nazivom „Vreme Beograda“, lepe šarene slike, ali šta je problem sa njima? U tome što su samo slike. Slika upravo iz tog dodatka je najava modernizacije, završavam, gospodine predsedavajući. Fontana na Slaviji, jako liči na ovu današnju, s tim što je ova njegova bila samo nacrtana, a danas postoji. I danas, kada ona vredi 1,8 miliona, za šta oni kažu da je skupo, nije im sporno što su oni sami najavljivali, tada svojevremeno, da će vredeti 27 miliona evra u toku jedne godine, a još osam miliona naredne godine. Tada to nije bilo skupo, ne. Tad je to bio tal i korupcija.