Zahvaljujem, poštovana predsednice Narodne skupštine.
Dame i gospodo narodni poslanici, želela bih na početku objedinjene načelne rasprave da vam predstavim najvažnija rešenja koja sadrže Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Predlog zakona o lobiranju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o izmenama o parničnom postupku i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa.
Kada je u pitanju Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, razlozi za njegovo donošenje su brojni. Pre svega, postojeći Zakona o zaštiti podataka o ličnosti ima brojne nedostatke koji su uočeni u njegovoj primeni.
Glavni nedostaci važećeg zakona ogledaju se, između ostalog, u neadekvatno uređenom postupku ostvarivanje prava na zaštitu podataka o ličnosti i nedovoljno uređenom postupku o iznošenju podataka o ličnosti iz Republike Srbije.
Takođe, nedostaci su izraženi u nepotpunom uređenju odgovornosti u slučaju kršenja prava lica, kao i slučaj neispunjavanja zakonskih obaveza.
Bezbednost podataka je, takođe, nedovoljno uređena, a nedostaju i odredbe obaveza analize rizika po pravna lica u slučaju pojedinih obrada koje mogu ozbiljno ugroziti njihova prava.
S druge strane, kada je u pitanju proces pridruživanja Republike Srbije EU, usklađivanje nacionalnog zakonodavstva sa pravom EU predstavlja međunarodna pravna obaveza Republike Srbije.
To u ovoj oblasti konkretno znači neophodnost usklađivanja sa uredbom 2016/679 Evropskog parlamenta i Saveta o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o ličnosti i slobodnom kretanju takvih podataka, odnosno Opštom uredbom o zaštiti podataka o ličnosti, kao i Direktivi iz 2016. godine broj 680, o zaštiti pojedinaca u vezi sa obradom podataka o ličnosti od strane nadležnih tela u svrhe sprečavanja istrage, otkrivanja i gonjenje krivičnih dela ili izvršenja krivičnih sankcija i slobodnom kretanju takvih podataka i stavljanju van snage okvirne odluke Saveta 2008/977.
Moram da napomenem da važeći Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nije bio usklađen i sa ranijim propisima EU o zaštiti podataka o ličnosti, pa je obaveza usklađenosti sa propisima EU time još veća.
Postoji i treći bitni razlog za donošenje ovog zakona. Naime, njegovo donošenje je neophodan uslov kako bi se otpočeli pregovori za zaključivanje ugovora sa organom EU za jačanje pravosudne saradnje u krivičnim stvarima, Eurodžastom.
Zaključivanje ovog ugovora će svakako značiti dalje unapređenje pravosudne saradnje sa ovim organom.
Osnovni cilj zakona je da svakome obezbedi poštovanje osnovnih prava i sloboda fizičkih lica, a posebno njihovog prava na zaštitu podataka o ličnosti. S toga, Zakon o zaštiti podataka treba da uspostavi jasan pravni okvir u oblasti zaštite podataka o ličnosti u Republici Srbiji.
U skladu sa Ustavom, Zakon treba da uredi obradu podataka o ličnosti, odnosno zaštitu prava i postupak ostvarivanja zaštite prava pojedinca u odnosu na obradu podatka, zatim prava obaveze i odgovornosti rukovalaca podatka, obrađivača podataka i svih primalaca podataka, kao i nadležnosti, položaj nezavisnog organa za zaštitu podataka o ličnosti.
Pored toga, donošenjem ovog zakona ispuniće se i drugi ciljevi, a to su detaljnije uređenje postupka ostvarivanja prava na zaštitu podataka o ličnosti, propisivanje velikog broja različitih slučajeva kojima je u potpunosti uređen postupak iznošenja podataka o ličnosti iz Republike Srbije, čime se značajno ubrzava ovakav proces, uređenje odgovornosti u slučaju kršenja prava lica na koje se podaci odnose, kao i u slučaju neispunjavanja zakonskih obaveza rukovaoca, obrađivača ili njihovih predstavnika, potpunije uređenje bezbednosti podataka o ličnosti tako što se propisuje veći broj mera zaštite podataka o ličnosti, kao i postupak u slučaju da do povrede bezbednosti ipak dođe, uvođenje obaveze analize rizika pre započinjanja radnje obrade ako je rizik visokog nivoa propisuje se neophodnost prethodnog traženja mišljenja nadzornog organa, propisivanje novih instituta kao što su obavezujuća poslovna pravila, sertifikacija, određivanje lica za zaštitu podataka o ličnosti, kao i kodeks postupanja, što će svakako unaprediti zaštitu podataka, potpuno uređenje obrade podataka o ličnosti, koju vrše nadležni organi u svrhe sprečavanja istrage, otkrivanje ili gonjenje krivičnih dela ili izvršenje krivičnih sankcija.
Svakako da ove odredbe predstavljaju jednu od najznačajnijih zakonskih novina, jer se prvi put jasno propisuju posebne odredbe koje se odnose samo na nadležne organe, čime se obezbeđuje zakonitost njihovog postupanja i istovremeno određuju slučajevi kada ograničenja opšteg režima postoje. Proširenje i preciziranje nadležnosti i ovlašćenja Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kao nezavisnog i samostalnog državnog organa nadležnog za nadzor i sprovođenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i, na kraju, obezbeđivanje usklađenosti sa relevantnim dokumentima EU, što je od velikog značaja za obaveze Republike Srbije, koje su predviđene pregovaračkim poglavljima 23. i 24.
Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti sadrži deset glava. On predstavlja detaljnu jedinstvenu celinu kojom se uređuju sva bitna pitanja koja se odnose na ovu oblast.
Osvrnula bih se i na najvažnije novine koje ovaj zakon donosi. Za razliku od sada važećeg zakonskog rešenja, prema kome se pristanak može dati isključivo u pismenom obliku ili usmeno na zapisnik, ,što je u primeni zakona izazivalo velike probleme, pojam pristanka je sada precizno definisan i značajno proširen.
Naime, pristanak lica na koje se podaci odnose je određen kao svako dobrovoljno određeno, informisano i nedvosmisleno izražavanje volje tog lica, kojim to lice, izjavom ili jasnom potvrdnom radnjom, daje pristanak za obradu podataka o ličnosti koji se na njega odnose.
Ovakvom definicijom pristanka obezbediće se njegovo olakšano davanje, pri čemu je veoma važno da prilikom njegovog davanja, lice na koje se podaci odnose mora biti potpuno informisano o svim bitnim elementima koji se odnose na obradu.
Kao što je rečeno, veliki broj odredaba ovog zakonskog predloga se odnosi na obradu organa vlasti koji su nadležni za sprečavanje, istragu i otkrivanje krivičnih dela, kao i gonjenje učinilaca krivičnih dela ili izvršenje krivičnih sankcija, uključujući i zaštitu i sprečavanje pretnji javnoj ili nacionalnoj bezbednosti.
Propisivanjem ovih odredbi je veoma važno, jer se s jedne strane obezbeđuje dalje unapređenje dostignutih ljudskih prava u ovoj oblasti. S druge strane, postoji potreba da se ograničenjem nekih od tih prava, imajući u vidu bezbednosne izazove koji se javljaju u današnje vreme. Zbog toga, ovakva ograničenja moraju biti precizno zakonski uređena.
Ovde treba napomenuti da ako nadležni organi ne obrađuju podatke u isključivo navedene svrhe, primenjuju se odredbe koje se odnose na sve druge organe javne vlasti.
Predlog zakona po prvi put propisuje i opšta načela, koja su značajna jer predstavljaju osnovni putokaz koji treba primeniti i čega se treba pridržavati kod svake obrade podataka o ličnosti.
Već postojeća prava lica na koje se podaci odnose, u skladu sa važećim zakonom, kao što su pravo na obaveštavanje o obradi, pravo na pristup i kopiju, kao i pravo posle otvorenog pristupa, Predlogom zakona su mnogo detaljnije propisana.
Novinu predstavlja pravo na prenosivost podataka koje podrazumeva da lice na koje se podaci odnose ima pravo da njegove podatke o ličnosti, koje je prethodno dostavio rukovaocu, primi od njega uobičajenom, korišćenom i elektronski čitljivom obliku, kao i da ove podatke prenese drugom rukovaocu, bez ometanja od strane rukovaoca koji obrađuje njegove podatke.
Predlogom zakona propisane su i opšte obaveze koje se odnose na rukovaoca i obrađivača. Obaveze rukovaoca se odnose na preduzimanje odgovarajućih tehničkih, kadrovskih i organizacionih mera, kako bi se obezbedilo da se obrada vrši u skladu sa ovim zakonom i kako bi bio u mogućnosti da to predoči.
Prilikom preduzimanja ovih mera uzima se u obzir priroda, obim, okolnosti i svrha obrade, verovatnoća nastupanja rizika, kao i nivo mogućeg rizika po ostvarivanje prava i sloboda lica.
Postoji obaveza da se i ove mere preispitaju i ažuriraju. Druge obaveze su: vođenje propisanih evidencija o obradi, kao i saradnja sa poverenikom.
Zakonsku novinu predstavlja i određivanje lica za zaštitu podataka o ličnosti. Propisano je da su rukovalac i obrađivač dužni da blagovremeno i na odgovarajući način uključe ovo lice u sve poslove koji se odnose na zaštitu podataka o ličnosti, da mu obezbedi neophodna sredstva za izvršavanje ovih obaveza, pristup podacima o ličnosti i radnjama obrade, njegovo stručno usavršavanje, kao i da mu obezbede nezavisnost u izvršavanju njegovih obaveza.
Istovremeno, ovo lice je dužno da sarađuje sa poverenikom i predstavlja kontakt tačku između rukovaoca i poverenika.
Pored toga, Predlog zakona na nov način detaljno uređuje prenos podataka o ličnosti u druge države i međunarodne organizacije.
Za razliku od važećih zakonskih rešenja, predviđeno je više mogućnosti za prenos podataka u drugu državu ili međunarodnu organizaciju, pri čemu treba naglasiti da u svakoj od mogućih situacija postoje jasno propisani uslovi koji moraju biti ispunjeni.
Korist od ovog zakonskog predloga će svakako imati veliki privredni subjekti, čije je sedište u Evropskoj uniji, a imaju predstavništva u Republici Srbiji, odnosno veliki privredni subjekti iz Republike Srbije koji posluju sa Evropskom unijom ili planiraju da tamo otvore predstavništvo, s obzirom da će pravni režimi zaštite podataka o ličnosti sada biti međusobno usklađeni.
Jedna od najznačajnijih novina koja se odnosi na lice na koje se podaci odnose je vezana za podnošenje pravnih sredstava ako se vrši obrada njegovih podataka o ličnosti. Po važećem zakonu, lice je imalo pravo žalbe Povereniku ako smatra da rukovalac ne obrađuje njegove podatke u skladu sa zakonom, a ako je nezadovoljan odlukom Poverenika, moglo je da pokrene upravni spor.
Sada se predviđa čitav niz različitih mogućnosti za zaštitu prava, pri čemu je moguće podneti više pravnih sredstava. Pre svega, može se podneti prigovor rukovaocu na obradu podataka. Pored toga, može se podneti pritužba Povereniku. Protiv odluke Poverenika, odnosno u slučaju da takva odluka nije doneta u roku od 60 dana od dana podnošenja pritužbe, može da se pokrene upravni spor.
Isto tako, nezavisnost drugih postupaka može se ostvariti i neposredna sudska zaštita, a na kraju izričito je propisano i pravo na naknadu štete, koje podrazumeva da lice koje je pretrpelo materijalnu ili nematerijalnu štetu zbog povrede odredaba zakona, ima pravo na novčanu naknadu ove štete od rukovaoca koji je štetu prouzrokovao.
Kao što sam rekla, Predlogom zakona su detaljno uređeni poslovi poverenika kao nezavisnog nadzornog tela. Odgovarajućim odredbama preciziran je njegov nezavistan status, a detaljno su uređene njegove nadležnosti.
Poverenik pre svega obavlja inspekcijske poslove, ali pored toga ima ovlašćenje da preduzme odgovarajuće korektivne mere, obezbeđuje primenu zakona, obavlja i poslove međunarodne saradnje.
Dala bih i nekoliko napomena vezano za izradu ovog zakonskog predloga. Prilikom izrade teksta Predloga zakona, korišćeni su tekstovi novih relevantnih propisa EU, analize teksta važećeg zakona, inicijative i preporuke za izmenu njegovih odredaba. Imala su se u vidu i rešenja koja je izneo Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u svom modelu zakona.
O ovom tekstu sprovedena je široka javna rasprava, a bio je predmet ocene Evropske komisije i Evrodžasta. NJihovi komentari su takođe ugrađeni u ovaj tekst. Tekst je bio upućen na mišljenje velikom broju državnih organa, čije su prihvaćene primedbe takođe sastavni deo teksta.
Na kraju bih napomenula da samo donošenje ovog zakona ne predstavlja kraj aktivnostima u ovoj oblasti. Pre svega, postoji potreba da se upozna javnost sa zakonskim odredbama, da se podigne opšta svest o značaju zaštite podataka o ličnosti.
Pored toga, do početka primene zakona, neophodno je doneti predviđene podzakonske akte, sprovesti odgovarajuće obuke lica koja obavljaju poslove u vezi sa zaštitom podataka o ličnosti za primenu zakona.
Isto tako, neophodno je sprovesti odgovarajuće organizacione promene u organima javne vlasti i drugim subjektima kako bi se obezbedila specijalizacija lica, odnosno unutrašnjih organizacionih jedinica za zaštitu podataka o ličnosti, kao i obezbediti tehničke i druge uslove za primenu odredaba o bezbednosti podataka i procenu rizika.
Sve ovo će svakako unaprediti zaštitu prava i slobodu građana u Republici Srbiji, obezbediti usklađenost sa propisima EU, odrediti jasna pravila u pogledu obrade podataka o ličnosti i omogućiti efikasnu međunarodnu saradnju u ovoj oblasti.
Podsetila bih na početku da je usvajanje Predloga zakona o besplatnoj pravnoj pomoći predviđeno brojnim strateškim dokumentima, kao što su strategija razvoja sistema besplatne pravne pomoći u Republici Srbiji, Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period od 2013. do 2018. godine, kao i Akcioni plan za Poglavlje 23. Istovremeno, usvajanje ovog zakona, predviđeno je i Nacionalnim programom za usvajanje pravnih tekovina EU u periodu od 2014. do 2018. godine.
Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći predstavlja samo prvi korak u ostvarivanju ciljeva koji su predviđeni navedenim strateškim dokumentima, a pre svega poboljšanjem pristupa pravdi, unapređenje pristupa sudu i povećanju poverenja građana u pravosuđe.
Svakako, ovaj korak je veoma važan u pogledu usklađivanja normativnog okvira Republike Srbije u procesu pridruživanja EU, ispunjavanju obaveza iz Akcionog plana za pregovaračko Poglavlje 23, kao i prelaznih merila.
Iako Ustav Republike Srbije još od 2006. godine garantuje pravo na pravnu pomoć, pružanje pravne pomoći, uključujući i besplatnu pravnu pomoć, nije na adekvatan način regulisano, niti je celovito uređen sistem pružanja pravne pomoći.
Odredbe o pravnoj pomoći sadržane su u više zakona koji regulišu samo pojedine vidove pravne pomoći. Ovakvo stanje nije zadovoljavajuće, posebno ako se ima u vidu da je u Republici Srbiji potreba za pružanjem besplatne pravne pomoći velika, na šta upućuju podaci o strukturi i socioekonomskom položaju stanovništva, ali trend porasta potrebe za sudskom zaštitom, tzv. „ranjivih grupa“.
Upravo iz tih razloga, usvajanje Predloga zakona o besplatnoj pravnoj pomoći u Narodnoj skupštini je veoma važna za građane, s obzirom da doprinosi unapređenju pristupa pravdi za veliki broj građana slabijeg imovinskog stanja i pripadnika ranjivih društvenih grupa.
Navedeni Predlog zakona je pripremljen nakon višegodišnjeg rada i brojnih analiza postojećeg stanja u oblasti pružanja besplatne pravne pomoći, komparativnih analiza, kao i istraživanje socioekonomskog položaja stanovništva u cilju utvrđivanja potencijalnih korisnika besplatne pravne pomoći, neophodnih budžetskih sredstava koje je potrebno obezbediti kako bi se što većem broju građana obezbedio pristup pravdi.
Ministarstvo pravde je formiralo radnu grupu koju su činili predstavnici Ministarstva pravde, Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, advokature, Udruženje građana, predstavnici pravnih fakulteta, tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, a sastancima radnih grupa prisustvovali su i predstavnici delegacija EU, kao posmatrači.
U cilju upoznavanja šire javnosti sa rešenjima predloženim u Nacrtu zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, tokom 2017. godine organizovani su okrugli stolovi u Beogradu, Kragujevcu, Nišu, kao i Međunarodna naučna konferencija tokom decembra 2017. godine. Ovim događajima prisustvovali su svi učesnici zainteresovani za donošenje ovog zakona.
U radnom tekstu Nacrta zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, sprovedena je sveobuhvatna javna rasprava u kojoj su sve zainteresovane strane mogle da se izjasne o predloženim rešenjima.
Konsultacije sa predstavnicima Evropske komisije vršene su još od 2015. godine, uključujući i slanje radnog teksta zakona na mišljenje, kao i organizaciju TAEKS misije.
Predstavićemo vam sada neka od osnovnih rešenja Predloga zakona o besplatnoj pravnoj pomoći. Jedno od najznačajnijih rešenja za građane odnosi se na određivanje kruga korisnika besplatne pravne pomoći. U cilju što šireg obuhvata građana koji imaju potrebu za besplatnom pravnom pomoći, Predlogom zakona definisane su tri grupe potencijalnih korisnika.
Prvu grupu čine lica koja ispunjavaju uslove da budu korisnici prava na novčanu, socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak, saglasno relevantnim zakonima.
Drugu grupu čine lica koja ne ispunjavaju uslove da budu korisnici prava na novčanu, socijalnu pomoć ili na dečiji dodatak, ali bi zbog plaćanja pravne pomoći iz sopstvenih prihoda, u konkretnoj pravnoj stvari, ispunili navedene uslove.
Prve dve grupe korisnika vezuju se za ekonomski položaj lica koje je tražilac besplatne pravne pomoći.
Predlogom zakona obuhvaćeni su građani za koje je na osnovu raspoloživih podataka procenjeno da se nalaze u najtežoj finansijskoj situaciji, a što je utvrđeno analizom Svetske banke i podacima Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva, kao i građani koji bi snošenjem troškova pravne pomoći, nagrade za rad advokata i troškova sudskog postupka, faktički bili izjednačeni sa prvom grupom.
Utvrđivanje ekonomskog položaja nije previše statično, već omogućava sagledavanje svih relevantnih okolnosti u konkretnom slučaju.
Treću grupu lica čine pripadnici ranjivih, odnosno društveno osetljivih grupa, koja automatski ostvaruje pravo na besplatnu pravnu pomoć u skladu sa posebnim zakonima, dakle, bez utvrđivanja njihovog finansijskog stanja. Na primer, dete o čijem se pravu, obavezi ili interesu zasnovanom na zakonu, odlučuje u postupku pred sudom ili drugim državnim organom, lice koje ostvaruje pravnu zaštitu od nasilja u porodici, lice koje traži azil u Republici Srbiji, izbeglice, lica pod subsidijarnom zaštitom ili interno raseljeno lice, osobe sa invaliditetom, lice koje ostvaruje zaštitu torture, nečovečnog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja ili trgovine ljudima.
Predlogom zakona određeni su oblici besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške koji su dostupni građanima. Opšte pravne informacije, popunjavanje formulara i pravni saveti dostupni su svima i ne podležu odobrenju.
Analize su pokazale da navedeni oblici predstavljaju skoro 80% potrebe građana za pravnu pomoć. Posebno bih istakla da Predlog zakona upravo iz tog razloga predviđa dostupnost ovih oblika besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške svim građanima.
Besplatna pravna pomoć koju pružaju advokati, sastavljanje javnobeležničkih isprava i posredovanje u rešavanju sporova podležu odobrenju.
Usvajanje i primena Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći doprineće većoj efikasnosti pravosuđa u celini. S obzirom da se uz stručnu pomoć kvalifikovanih pružalaca očekuje smanjenje broja novih postupaka pred sudom, za one predmete u kojima je moguće doći do rešenja bez pokretanja sudskog postupka, a takođe doprineti smanjenju troškova vođenja sudskih postupaka, s obzirom da predviđa i mogućnost posredovanja u rešavanju sporova koje je na raspolaganju korisnicima besplatne pravne pomoći.
Jedna od važnih novina jeste svakako i odredba o pružaocima besplatne pravne pomoći. Posebno bih želela da istaknem da se ovom odredbom omogućava puno poštovanje normativnog okvira Republike Srbije i ne utiče na pravila parničnog, krivičnog ili upravnog postupka.
Predlogom zakona predviđeno je da besplatnu pravnu pomoć pružaju i advokati i službe pravne pomoći u jedinicama lokalne samouprave. Ovo su osnovni pružaoci besplatne pravne pomoći koji su navedeni i u Ustavu Republike Srbije.
Istovremeno, uzeto je u obzir i važno iskustvo udruženja građana koji godinama pružaju besplatnu pravnu pomoć ranjivim grupama. Imajući u vidu normativni okvir Republike Srbije, precizirana je usluga svih pružalaca besplatne pravne pomoći.
Udruženja mogu neposredno pružati besplatnu pravnu pomoć u postupcima ostvarivanja prava na azil i zaštitu diskriminacije.
Naročito želim da istaknem da advokati pružaju besplatnu pravnu pomoć u ime udruženja samo kada je procesnim zakonima predviđeno da zastupnik mora biti advokat.
Zatim, besplatnu pravnu pomoć u udruženju može da pruža diplomirani pravnik, ako se zakonima koji uređuju odgovarajući postupak ne zahteva da zastupnik mora biti advokat. Ova odredba omogućava da udruženja koja se bave zaštitom ljudskih i manjinskih prava i sloboda neposredno pružaju besplatnu pravnu pomoć u oblastima pravne zaštite u kojima su angažovani, na primer, besplatna pravna pomoć žrtvama nasilja u porodici, partnerskog ili seksualnog nasilja, zaštita prava LGBT osoba, Roma, dece, osoba sa invaliditetom.
Istovremeno, kroz određivanje kruga pružalaca besplatne pravne podrške, Predlogom zakona se ostvaruje i strateški cilj, da se upotrebe svi raspoloživi resursi kako bi se odgovorilo na potrebe što većeg broja građana. Na ovaj način, obezbeđuje se dostupnost besplatne pravne pomoći koju pružaju advokati širokom krugu građana koji ne mogu da snose troškove pravne pomoći.
Kao što sam već istakla, istovremeno se obezbeđuje dostupnost besplatne pravne podrške i pravnih saveta svima, što po dosadašnjim procenama čini oko 80% ukupne potrebe za pravnom pomoći.
Jedna od najznačajnijih novina koju donosi Predlog zakona jeste i utvrđivanje načina finansiranja besplatne pravne pomoći i besplatne pravne podrške, i to kroz sredstva budžeta Republike Srbije, jedinice lokalne samouprave, kao i kroz donacije i projektno finansiranje.
Iz budžeta Republike Srbije, jedinice lokalne samouprave, nadoknađuje se pružanje besplatne pravne pomoći, sastavljanje javnobeležničke isprave i posredovanje u rešavanju sporova.
Konačno, važno je napomenuti da se Predlogom zakona uvodi kontrola kvaliteta i odgovornost za savesno i profesionalno pružanje besplatne pravne pomoći, što će poboljšati kvalitet pravne pomoći i podrške koja se pruža građanima.
Uvodi se registar pružalaca besplatne pravne pomoći koji vodi Ministarstvo pravde, kao jedinstvenu elektronsku bazu podataka, što će doprineti i dostupnosti informacija građanima.
Prelaznim odredbama Predloga zakona uvodi se obaveza za jedinice lokalne samouprave koje to do sada još nisu učinile, da formiraju službu besplatne pravne pomoći, čime se unapređuje dostupnost besplatne pravne pomoći manjim jedinicama lokalne samouprave širom Srbije.
Odložena je primenama odredaba o besplatnoj pravnoj pomoći u prekograničnim sporovima do pristupanja Republike Srbije EU.
Početak primene zakona predviđen je za oktobar 2019. godine, kako bi se do tog datuma izvršile neophodne tehničke i organizacione pripreme za njegovu primenu.
Osnovni cilj Zakona o lobiranju treba da postigne da se uspostavi jasan normativni okvir za obavljanje delatnosti lobiranja u Republici Srbiji i time otklone nedostaci u našem pravnom sistemu kada je u pitanju proces donošenja zakona i drugih opštih akata.
Zakonskim uređivanjem lobiranja u najvećoj meri se štiti javni interes, budući da se povećava javnost rada Narodne skupštine, organa državne uprave, AP i jedinice lokalne samouprave u postupku donošenja propisa, ojačava se integritet i odgovornost javnih funkcionera i drugih lica zaposlenih u ovim organima koji učestvuju u postupku donošenja zakona i drugih opštih akata.
Zato donošenje Zakona o lobiranju, koji će jasno urediti odnose između svih aktera u procesu donošenja propisa i pristup javnosti svim informacijama o lobiranju u organima javne vlasti postaje imperativ koji je prepoznat u strateškim dokumentima, kao što je Nacionalna strategija za borbu protiv korupcije u Republici Srbiji za period od 2013. do 2018. godine i Akcioni plan za njeno sprovođenje.
Obaveza donošenja Zakona o lobiranju proističe iz međunarodnih ugovora koje je naša država potvrdila, kao i preporuka grupe zemalja Saveta Evrope za borbu protiv korupcije GREKO u četvrtom krugu evaluacije.
Pojedine države oblast lobiranja regulišu zakonom, dok je u drugim ova oblast izvan zakonskog okvira. Međutim, i u državama u kojima su zastupljena neformalna pravila, pitanje formalnijeg regulisanja lobističke profesije postaje sve aktuelnije.
Regulisanje lobiranja Predlogom zakona koji je pred vama usmereno je na sprečavanje mogućeg neprimerenog uticaja lobista na formiranje javnih politika, kao i podizanje poverenja građana u proces donošenja odluka, odnosno na utvrđivanje pravila u vezi sa obavljanjem lobiranja.
Predlogom zakona uređene su tri grupe pitanja koje su od značaja za lobiranje. Prvo, određen je pojam lobiranja, krug lica koja mogu obavljati delatnost lobiranja, korisnici lobiranja, krug lica koja mogu biti lobirani, kao i osnovna načela ovog procesa.
Prilikom definisanja pojma lobiranja u cilju otklanjanja mogućih nedoumica definisane su i aktivnosti koje se ne smatraju lobiranjem, a koje se odnose na radnje koje nemaju za cilj vršenje uticaja na donošenje zakona, drugih propisa i opštih akata, na primer, objavljivanje određenih informacija u medijima, iznošenje profesionalnih stavova, građanske inicijative, službene radnje.
U pogledu određivanja kruga lica koji mogu da obavljaju lobiranje, naglasila bih da su obuhvaćena sva lica koja su zainteresovana za obavljanje ove profesije, dok korisnik lobiranja može biti fizičko ili pravno lice u čijem interesu se vrši lobiranje.
Takođe, Predlogom zakona je obuhvaćen i širok krug lobiranih lica, kako na lokalnom, tako i na pokrajinskom i nacionalnom nivou. Izabrana, imenovana, postavljena, zaposlena ili na drugi način radno angažovana lica u organu vlasti, kao i lice koje učestvuje u pripremi i donošenju propisa, a na čiji izbor, imenovanje ili postavljanje organ vlasti daje saglasnost.
Predlog zakona se zasniva na načelu zaštite javnog interesa i načelu integriteta koji obuhvata zakonitost, transparentnost i odgovornost u radu, kao i etičnost u cilju očuvanja ličnog i ugleda pravnog lica koje obavlja lobiranje i ugled korisnika lobiranja.
Drugo, propisani su uslovi za obavljanje lobiranja. Prilikom utvrđivanja uslova za obavljanje lobiranja vođeno je računa o potrebnom nivou profesionalnih kvalifikacija, ali i o etičkim pokazateljima lica koja se kvalifikuju za obavljanje ove izuzetno odgovorne profesije.
Imajući u vidu da je reč o novoj profesiji Predlogom zakona je, između ostalog, predviđeno da lobista, pored visoke stručne spreme, poseduje i specifična znanja o lobiranju koja može steći pohađanjem posebne obuke.
U cilju omogućavanja efikasnog i delotvornog obavljanja posla u vezi sa kontrolom lobiranja, prilikom utvrđivanja institucionalnog okvira za njihovo obavljanje opredelili smo se za najracionalniji pristup, odnosno za postojeća institucionalna rešenja u vezi sa obavljanjem srodnih poslova, pa će ove poslove obavljati Agencija za borbu protiv korupcije.
Predlogom zakona se promoviše transparentnost lobiranja, koja dolazi do izražaja u uspostavljanju javnog registra lobista, a koji omogućava postojanje preglednih i javno dostupnih informacija o identitetu, interesu svih onih koji utiču ili žele da utiču na organe vlasti u procesu primene, pripreme i donošenja zakona i drugih propisa i opštih akata.
Na osnovu informacija koje se nalaze u javnom registru, široj javnosti se omogućava uvid u razmere uticaja lobiranja na donosioca odluka.
Treće, propisana su pravila u vezi sa sprovođenjem lobiranja. U tom smislu, najpre bih istakla da je propisana obavezna sadržina ugovora o lobiranju, pravila o njegovom raskidu, kao i prekid postupka lobiranja.
Takođe, opisani su poslovi koje obavljaju lobisti i ne registrovani lobisti i precizno utvrđeni principi njihovog delovanja i obaveze koje imaju prema korisniku lobiranja. Propisane su i obaveze lobiranog lica.
Imajući u vidu prirodu njegovog položaja, propisana je obaveza lobiranog lica da sačini izveštaj o svakom kontaktu sa lobistom ili ne registrovanim lobistom, čija je sadržina takođe uređena ovim predlogom zakona u cilju omogućavanja standardizacije podataka u vezi sa lobiranjem.
S tim je povezana i obaveza organa vlasti da vodi evidenciju o lobističkim kontaktima za funkcionere koje su izabrani, postavljeni, imenovani, zaposleni ili na drugi način radno angažovani u tom organu. Smisao evidencije, omogućavanje pristupa javnosti dovoljnom broju informacija o lobističkoj aktivnosti koje se odnose na javne politike, donošenje odluka kako bi se mogla proceniti priroda i domet lobiranja i kako bi se javnost uverila da je to u skladu sa javnim interesom.
Od naročitog je značaja uređivanje pitanja kontinuiranog izveštavanja o lobiranju. Prilikom normiranja ove obaveze lobista vođeno je računa da sadržaj izveštaja bude takav da obezbeđuje dovoljan obim informacija o lobiranju, a da ne prouzrokuje prikupljanje nepotrebnih podataka i preterano administriranje.
Izveštaj o radu lobista, odnosno pravnih lica koje obavljaju lobiranje podnose se Agenciji za borbu protiv korupcije kao organu koji vodi registre u kojima su upisani. Takođe, prilikom određivanja vremenskog okvira za izveštavanje, vođeno je računa da aktivnosti u vezi sa izveštavanjem omogućavaju praćenje stanja, ali i da ne ometaju efikasnost rada lobiste ili nadležnog organa vlasti.
Zakon o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera donet 2014. godine primenjuje se od septembra iste godine. Sistem alternativnih sankcija i mera u zemljama EU veoma je razvijen, tako da članstvo Republike Srbije u Savetu Evrope i proces pridruživanja EU zahtevaju razvijanje sistema vaninstitucionalnih mera i sankcija, njegovu širu primenu, kao i efikasnost izvršenja ovih sankcija.
S obzirom da se ovaj zakon primenjuje pune četiri godine, praksa je pokazala potrebu da se preciziraju određene odredbe kako bi se u potpunosti iskazale sve prednosti ovakvog vida sankcionisanja učinilaca krivičnih dela.
Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera unapređuje se zakonski okvir u cilju uspešnije primene alternativnih sankcija i mera i poboljšanja efikasnosti u radu povereničke službe.
Predloženim zakonskim rešenjima postiže se izjednačavanje prava lica kojima je određena mera zabrane napuštanja iz stana kao alternativna mera pritvora sa pravom koja imaju pritvorena lica u pogledu prava na boravak van prostorije u kojima se sprovodi mera. Izmenama u oblasti stručnog nadzora nad radom povereničke službe propisano je da ovaj nadzor vrše ovlašćena službena lica Uprave za izvršenje krivičnih sankcija čime se doprinosi stručnijem i efikasnijem radu povereničke službe.
Sve navedene izmene i dopune Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera su jedan o preduslova za unapređenje sistema alternativnih sankcija i mera u skladu sa probacionim pravilima Saveta Evrope.
Zakonom o uređenju sudova predviđeno je da 1. januara 2019. godine nadležnosti Ministarstva pravde u poslovima pravosudne uprave u širem smislu prelaze na Visoki savet sudstva. U pitanju su nadležnosti koje se odnose na utvrđivanje merila za određivanje broja sudskog osoblja, svi poslovi pravosudne uprave u užem smislu za koje je nadležno danas Ministarstvo pravde, donošenje i nadzor nad primenom sudskog poslovnika, kao i predlaganje, izvršenje budžetskih sredstava i nadzor nad trošenjem budžetskih sredstava za rad sudova.
S obzirom da je u toku izrada amandmana na Ustav Republike Srbije u delu koji se odnosi na oblast pravosuđa, biće neophodno da se posle njihovog usvajanja sa njima usaglase zakoni u oblasti pravosuđa među kojima je i Zakon o uređenju sudova. Iz tih razloga predlaže se odlaganje, prenošenje nadležnosti sa Ministarstva pravde na Visoki savet sudstva za još godinu dana.
Predlogom zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku izmenjene su odredbe člana 204. tog zakona, a tako što se propisuje da lice koje je od tužioca pribavilo stvar ili pravo po kome teče parnica može da stupi u parnicu umesto tužioca na osnovu pismene saglasnosti koju tužilac dostavi sudu. Dakle, za razliku od važećeg zakonskog rešenja, više se ne traži saglasnost tuženog za stupanje u parnicu drugog lica umesto tužioca, a koje je od tužioca pribavilo stvar ili pravo o kome teče parnica.
Predlog za predlaganje ovakvog zakonskog rešenja je taj što je Strategijom za rešavanje problematičnih kredita, kao poseban problem za prodaju problematičnih kredita, istaknuta situacija prodaje problematičnog kredita od strane banke, ako je u toku parnični postupak po tom kreditu koji je pokrenula banka. U tom slučaju, shodno važećim odredbama Zakona o parničnom postupku, lice koje kupi problematični kredit ne bi moglo da stupi u parnicu umesto banke bez saglasnosti tuženog.
Ovakvo zakonsko rešenje predstavlja prepreku u razvoju tržišta problematičnih kredita, pa je Akcionim planom za sprovođenje navedene strategije upravo predviđena izmena Zakona o parničnom postupku koja se predlaže.
Zakonom o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa uređuje se načina na koji javni beležnik overava kopiju isprave koja se javnom beležniku podnosi u papirnom obliku. Međutim, ovim zakonom nije uređeno overavanje digitalizovane isprave. Zakon o elektronskom dokumentu, elektronskoj identifikaciji, uslugama od poverenja u elektronskom poslovanju, pored ostalog, uređuje digitalizaciju isprave koja nije u elektronskom obliku, kao i overavanje digitalizovane isprave kojom se potvrđuje istovetnost digitalizovane isprave sa originalnom ispravom.
Sadržina odredaba koje uređuju overu digitalizovane isprave iz člana 11. tog zakona preuzima se u skraćenom obliku u Zakonu o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa u članu 26, čime se usklađuje pravni poredak i doprinosi pravnoj sigurnosti, jer se svi načini kopiranja i overavanja kopije koju čini javni beležnik nalaze u istom zakonskom tekstu.
Dakle, ovom dopunom zakona uvodi se još jedan način kopiranja isprave, digitalizacija isprave, kao i overavanje takve digitalizovane isprave.
Ovo su ukratko najvažnija rešenja koja sadrže navedeni zakonski predlozi.
Na kraju, želela bih da vam se zahvalim na pažnji i izrazim nadu da će posle rasprave u načelu i u pojedinostima Narodna skupština usvojiti Predlog zakona o zaštiti podataka o ličnosti, Predlog zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, Predlog zakona o lobiranju, Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o izvršenju vanzavodskih sankcija i mera, Predlog zakona o izmeni Zakona o uređenju sudova, Predlog zakona o izmenama Zakona o parničnom postupku i Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o overavanju potpisa, rukopisa i prepisa. Hvala na pažnji.