Na član 3. amandman je podneo Nenad Mitrović.

Hvala predsednice.

Gospodo ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja.

Ovaj predlog zakona predstavlja potpuno nov predlog zakona koji će na celovit način regulisati materiju iz ove oblasti. Imali smo prilike iz prošlosti da neefikasna administracija i neodgovorni poslodavci, koji su dovodili radnike u situaciju da nisu imali potpune informacije o tome da li su im uplaćene obaveze za obavezno socijalno osiguranje redovno i na vreme.

Usvajanjem ovog predloga zakona otklonićemo tu dilemu kod zapošljenih, jer će jednim pritiskom na dugme doći do informacija o uplati za njihovo obavezno socijalno osiguranje. U prilogu ovoga o čemu sam govorio, svakako ide i član 3. Predloga zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja u kome se kaže – u obavljanju poslova registracije i vođenja jedinstvene baze, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja rukovodi se sledećim načelima. Nezavisnost prema kojem će Centralni registar, u svom radu nezavistan, u okviru ovlašćenja, utvrđena ovim zakonom, odnosno drugim propisom. Načelo efikasnosti prema kojem se svi prijavljeni podaci bez odlaganja prenose u jedinstvenu bazu. Treće načelo, načelo ekonomičnosti prema kojem se postupak registracije i prenosa podataka organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja obavlja bez odlaganja i uz što manje troškova.

Pozivam kolege narodne poslanike da u danu za glasanje podrže predlog zakona. Hvala.

Na član 3. amandman je podneo Veroljub Arsić.
Da li želi reč?
To je prošlo, izvinjavam se.
Na član 3. amandman je podneo Veroljub Matić.
Da li želi reč?
Na član 3. amandman je podneo Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana smo svedoci da se veliki ponovo mogu obračunati na račun malih i da nam je potrebna strateška sigurnost po pitanju poljoprivrede zato što imamo iskustva sa vojnim i ekonomskim pritiscima kojima je izložena naša zemlja ne baš tako davno.

Dakle, poljoprivrednici su veoma bitni u proizvodnji hrane i ja verujem da treba da budu i socijalno zbrinuti. Mislim da dosadašnji način nije dovoljno efikasan. Danas je gotovo socijalna pomoć daleko veća nego seljačka penzija i mnogi na selu pribegavaju prodaji, posebno manja poljoprivredna gazdinstva, poljoprivrednog zemljišta da bi se socijalne pomoći domogli pre 65 godine i da ne bi morali da uplaćuju penzijsko i invalidsko osiguranje.

Mi moramo to modifikovati, moramo unaprediti, svi stari ljudi zaslužuju da imaju dostojanstvenu starost. Mislim da sem velikih poljoprivrednih gazdinstava veoma veliku pažnju treba da posvetimo malim poljoprivrednim gazdinstvima, ne treba ih gasiti. Treba ih specijalizovati za određenu vrstu proizvodnje, da ona koja su srednja posluže za stočarstvo, da ne izvozimo više biljke, odnosno da ne izvozimo žitarice za tuđu stoku, da tuđi stočari, tuđi klaničari imaju posao, da najmanja poljoprivredna gazdinstva budu specijalizovana za proizvodnju voća i povrća, gde sa plasteničkom i stakleničkom proizvodnjom na jednom hektaru možete napraviti proizvodnju koja je vredna i više stotina hektara.

Sve to treba preraditi, dakle, razviti prerađivačke kapacitete što bliže mestu proizvodnje, da poljoprivrednici koji rade na njivama mogu svoje prihode da dopune, da budu ako treba i mešovita poljoprivredna gazdinstva, da ono što ne zarade u poljoprivredi, u poljoprivrednoj proizvodnji, kroz zadrugarstvo i prerađivačke zadruge, mogu da dopune dohotkom, pakovanjem, preradom i na druge načine i modernizacijom penzijsko-invalidskog osiguranja, da imamo zadovoljne i očeve i sinove, da se više ne odlazi sa sela, da makar ono što sad živi na selu ostane, da nam se sela ne gase. Treba kvalitet života upriličiti onakav isti kao što je u gradu. Hvala.

Na član 3. amandman je podnela Stanija Kompirović.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja počeo je sa operativnim radom od avgusta 2013. godine. U početku se počelo samo sa podnošenjem prijava na obavezno socijalno osiguranje, a danas se preko Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja unose i uredno ažuriraju podaci o obavezama uplate doprinosa za obavezno socijalno osiguranje osiguranicima i osiguranim licima.

Centralni registar vodi jedinstvenu bazu podataka koja je ustanovljena na osnovu baze podataka koju poseduje Poreska uprava, Republički fond PIO, Republički fond za zdravstveno osiguranje i Nacionalna služba zapošljavanja. Ove institucije su u obavezi da razmenjuju podatke i da se na taj način uparivanjem podataka na efikasan način i bez odugovlačenja dođe do tačnih i preciznih podataka koji, u krajnjem slučaju, služe osiguranicima za ostvarivanje svojih prava.

Može se slobodno reći da Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja predstavlja instituciju koja, imajući u vidu sveobuhvatni proces digitalizacije i prelaz na elektronski oblik poslovanja, sve više dobija na značaju, čime se olakšava izvršavanje obaveza od strane, pre svega, obveznika uplate doprinosa. Tome u prilog idu i navedene usvojene izmene i dopune Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, kojima se ukida obaveza obveznika uplate doprinosa da određene obrasce predaju Republičkom fondu PIO, već Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja, preuzimanjem podataka od Poreske uprave, iste unosi u jedinstvenu bazu koju može koristiti Republički fond PIO.

Dakle, Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja u stvari predstavlja jednu instituciju od velikog značaja, koja sa jedne strane olakšava poslovanje i ostvarivanje prava obaveznika uplate doprinosa i osiguranika, uz veliku uštedu vremena, novca i energije, a sa druge strane u velikoj meri štiti interese Republike Srbije, jer se na jednom mestu na precizan način utvrđuju podaci o obveznicima uplate doprinosa i uplatama doprinosa za obavezno socijalno osiguranje, čime se sprečavaju nesavesna lica da izbegnu svoje zakonske obaveze.

U danu za glasanje pozvala bih svoje kolege da podrže ovaj zakon, kao i set zakona koji se nalazi ispred nas i Predlog budžeta Republike Srbije. Zahvaljujem.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Žarko Bogatinović.

Zahvaljujem, predsednice.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministri sa saradnicima, Predlogom zakona o Centralnom registru obaveznog socijalnog osiguranja definisana su načela Centralnog registra, i to nezavisnost, efikasnost i ekonomičnost.

Moj predlog je da se u članu 3. Predloga zakona doda stav 2. koji glasi: „Primenom ovog zakona podstiče se sveukupni razvoj Republike Srbije s posebnim osvrtom na poboljšanje zaštite poljoprivrednih osiguranika“.

S tim u vezi, osvrnuo bih se na projekte u poljoprivredi koje je grad Leskovac realizovao u proteklom periodu. U projekat „Elektrifikacija polja“ uloženo je 65,6 miliona dinara donatorskih sredstava, sa učešćem vlasnika parcela od 10% vrednosti. Izgrađeno je preko 37 kilometara elektromreže na 130 hektara i 220 gazdinstava u pet sela koja su dobila mogućnost napajanja pumpi za navodnjavanje pomoću električne energije, što pokazuje svoju vrednost i isplativost već u prvoj godini korišćenja.

Grad Leskovac je nastavio sa pripremom nove projektne dokumentacije za pet novih vodokorisničkih udruženja na površini od oko 250 hektara. Zatim, sanacija atarskih puteva ovim projektom u 2014, 2015. i 2016. godini sanirano je oko 140 kilometara atarskih puteva u oko 70 katastarskih opština. Vrednost projekta na tri godine iznosila je oko 50 miliona dinara. Ministarstvo je pomogao grad u 2014. godini sa 60%, u 2015. godini sa 50% vrednosti projekta, a u 2016. godini sa 47% od vrednosti projekata.

Treći projekat je komasacija zemljišta. Ovim projektom je obuhvaćeno oko 1.100 hektara u tri naseljena mesta i u poslednjih pet godina uloženo preko 82 miliona dinara. Hvala vam.

Na član 3. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Jolović.
Izvolite.

Zahvaljujem, predsednice.

Uvaženi ministri sa saradnicima, svi članovi tima koji čine Centralni registar obaveznog socijalnog osiguranja moraju imati isti cilj, razumeti ga i imati jasnu nameru i posvećenost dostizanju cilja. Nezavisnost u radu tima jasno je određena, svima razumljiva i prihvatljiva. Svrha nezavisnosti u radu je da usmerava rad tima, koncentriše i prikuplja energiju i motiviše članove, a njegova funkcija je da olakšava definisanje prioriteta u određivanju zadataka koji će voditi ostvarivanju cilja i boljeg socijalnog osiguranja.

Filijale penzijskog i invalidskog osiguranja, kao i Zavoda za zdravstveno osiguranje u Novom Pazaru spremno dočekuju predstojeće novine, zahvaljujući pravim odlukama Vlade Republike Srbije. Poštujući predviđena načela, pored gore pomenutog načela nezavisnosti u radu, kao i načela efikasnosti koje predviđa da se svi prijavljeni podaci bez odlaganja prenose u jedinstvenu bazu i načela ekonomičnosti, prema kojima se postupak registracije i prenosa podataka organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja obavlja bez odlaganja i uz što manje troškova, omogućava građanima Srbije potpunu primenu pozitivnih zakonskih propisa koji su u potpunosti na njihovoj strani i govori da je Vlada Republike Srbije, na čelu sa SNS, na prvom mestu brinula o svojim građanima. Zahvaljujem.