Po amandmanu, ako mogu.
Svi smo mi, gospođo Vjerice Radeta, u to vreme, 2003, 2004. i 2007. godine bili u istoj stranci.
(Vjerica Radeta: Da, ja zato i govorim.)
Znam ja vrlo dobro, kao što znate i svi vi poslanici SRS, ne da niste smeli da pitate Tomislava Nikolića da li je završio fakultet i na koji način, nego ako vas je sreo na hodniku i rekao vam dobar dan, vi ste bili najsrećnija osoba na svetu.
(Vjerica Radeta: Auuu, Martinoviću.)
Da, dobro, ja sad lažem.
(Vjerica Radeta: Lažeš.)
Tomislav Nikolić je za vas u to vreme bio najbolji političar u Srbiji, čovek iz naroda, neko ko zamenjuje predsednika stranke koji je u Hagu, o njemu ste govorili hvalospeve i pomalo mi naivno zvuči ovo što vi sad pokušavate da dokažete. Eto, kao sad niko u SRS, zamislite, nije znao da je Tomislav Nikolić upisao fakultet 2003. godine, a da ga je završio 19. januara 2007. godine. Hajte, molim vas.
Znači, to su priče u koje ni mala deca ne mogu da poveruju. Pogotovo da to kažete vi, moje kolege iz SRS, koji ste uvek dobro obavešteni, koji imate laufere na svakom mestu, koji ste, zajedno smo, u stvari, otkrivali mnogobrojne afere DOS-ovskog režima posle 2000. godine, borili smo se za pravdu, za istinu, za neku bolju i srećniju Srbiju, bili smo saborci. U jednom trenutku smo se razišli, ali ste onda vi postavili pitanje diplome Tomislava Nikolića tek onda kada je napustio SRS. To da niste znali da je upisao fakultet i da ga je završio, u to zaista malo ko u Srbiji može da poveruje.
(Vjerica Radeta: Reci jesi li ti znao.)
Ali, ja sad ne želim…
(Vjerica Radeta: Jesi li ti znao?)
Znao sam isto kao i vi što ste znali.
(Vjerica Radeta: Ja nisam znala.)
Znao sam isto kao i vi što ste znali.