Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Dragana Kostić.

Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi ministri, narodni poslanici, građani Srbije, danas ću posebno da govorim o novom Predlogu zakona o turizmu, što je i normalno, pošto dolazim iz poznate turističke destinacije Soko Banja.

Sve ovo što smo danas čuli, da je Srbija ostvarila rezultate u turizmu, svakako ne bi bilo da naš predsednik Aleksandar Vučić i ova Vlada nisu ostvarili četiri godine uzastopno suficit u budžetu, da stopa nezaposlenosti nije 11%, a ne kao što je bilo u vreme žutog tajkunskog preduzeća 26%, da naš predsednik Aleksandar Vučić uspeo da strane direktne investicije u vrednosti od tri milijarde evra dopremi u našu zemlju. I normalno je da posle svih ovih pozitivnih rezultata što se tiče ekonomije dolazi do razvoja turizma.

Međutim, značajno je napomenuti da je za razvoj turizma veoma bitna i politička sigurnost i stabilnost jedne zemlje, na čemu je naročito u poslednjih par godina radio naš predsednik.

Osim dobrih rezultata koje smo čuli za prethodnu godinu ostvarenih u turizmu, ja mogu da kažem da se taj trend nastavlja i u ovoj godini, s obzirom da je u januaru mesecu 2019. godine u odnosu na januar 2018. godine zabeležen 0,6% veći broj noćenja u Srbiji i veći broj gostiju za 0,3%.

Takođe, u januaru 2019. godine u odnosu na januar 2018. godine broj noćenja domaćih turista je manji za 3,5%, dok je broj noćenja stranih turista veći za 6%.

Ja bih posebno danas govorila o mojoj lokalnoj samoupravi, Soko Banji, koja je u 2018. godini stvarno napravila jedan turistički bum u Srbiji. Ona je u 2018. godini za 86% povećala broj dolazaka turista, 90% više noćenja ostvarila u odnosu na 2017. godinu, pet puta više inostranih gostiju je posetilo Soko Banju. Međutim, ono po čemu je najpoznatija za prošlu godinu Soko Banja, to je da je za 2018. godinu imala najduži prosek boravka u toj banji, koji je iznosio pet noćenja.

Sve ovo govori da je lokalna samouprava SNS, koja je došla 2016. godine, marljivo radila i da su se rezultati za dve, dve i po godine, već pokazali.

Neophodno je da se danas istakne i to šta je žuto preduzeće, koje je vladalo do 2016. godine, uradilo za Soko Banju. Naime, 2008. godine su renovirali bioskop. To je jedina ustanova gde se održavaju kulturne manifestacije. Od 2008. do 2010. godine ta zgrada je izgledala gore nego što je bila pre 2008. godine i bila je van upotrebe. Ove godine mi smo u saradnji sa Ministarstvom za kulturu pokrenuli proces renoviranja i stavljanja te zgrade kao multipraktičnu zgradu, odnosno predstavljanje kulturni centar Soko Banje, kako bi i u zimskom periodu Soko Banja mogla da svojim gostima ponudi neka kulturna zbivanja.

Dalje, upropastili su manifestaciju koja traje 57 godina – Prva harmonika Srbije, po čemu je Soko Banja bila i najprepoznatljivija u bivšoj SFRJ, jer više nisu ni imali gde da organizuju tu manifestaciju, tako da od pre godinu i po dana Soko Banja ulaže, zajedno sa Ministarstvom turizma, milion i 290 miliona evra u izgradnju najveće, ne samo u Srbiji već i na Balkanu, letnje pozornice, koja će koristiti i za druge namene, a ne samo za koncerte.

Veoma je bitno naglasiti i to da je upravo naš sadašnji predsednik a tada, u to vreme, premijer Srbije, Aleksandar Vučić, uveo vaučere koji su svakako poboljšali standard stanovnika Srbije i na taj način omogućili da i oni koji nisu u prilici mogu da izdvoje dovoljna sredstva za određeni odmor ili letovanje. Soko Banja je najpoznatija trenutno po tome jer skoro 300 pružaoca usluga može da primi svoje goste zahvaljujući vaučeru. Za te namene je Vlada Republike Srbije izdvojila 500 miliona dinara i već je skoro preko 40 hiljada vaučera za ovu godinu rasprodato, odnosno podeljeno.

Ovo govorim zato što Soko Banja u poslednjih 40 godina nije dobila nijedan novi hotel, a one hotele koje smo imali, žuto preduzeće je uspelo da zatvori, odnosno da ih provede u stečaj, a danas, evo, ovo je slika da je Soko Banja jedno gradilište gde se prave novi hoteli i gde se ulaže u infrastrukturu.

Isto tako, u saradnji sa Ministarstvom poljoprivrede, moja lokalna samouprava je pokrenula i proces komasacije, koji obuhvata skoro hiljadu hektara i odnosi se na potez od Bovanskog jezera do ulaza u Soko Banju.

Ujedno, kroz ovaj proces komasacije lokalna samouprava će i da sprovede oko desetak kilometara regulaciju reke Moravice, a isto ćemo iskoristi i ovu priliku da stavimo u plan i izgradnju biciklističke staze kojom bi svakako dopunili tu turističku ponudu gostima.

Ovo je samo početak naše izgradnje i dogradnje Sokobanje. Jedno domaćinsko i odgovorno ponašanje može da unapredi još više Sokobanju i ja se iskreno nadam, dok je ova vlast i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, da ćemo na tome i istrajati. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Reč ima koleginica Ivana Nikolić. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri sa saradnicima, dame i gospodo narodni poslanici, set predloga zakona koji je danas na dnevnom redu rezultat je rada odgovorne politike koju sprovodi Vlada Republike Srbije i svakako je tu koncipirana upravo u cilju poboljšanja kvaliteta života svih naših građana.

Kada se govori o Predlogu zakona koji je u domenu Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave, važno je istaći da je ovakav predlog formiran u skladu sa reformom javne uprave na putu ka EU i cilj je ubrzana komunikacija zaposlenih, smanjenje nepotrebne dokumentacije, smanjenje i nepotrebne administracije, smanjenje troškova prenosa informacija, a s druge strane imamo transparentnost i efikasnost u radu. Elementi takvog delovanja prepoznaju se i u predlozima zakona koji definišu oblast turizma i ugostiteljstva. Predlozi zakona su rezultat analize stanja na turističkom tržištu i sagledavanja problema u turističkoj privredi, sa posebnim akcentom na smanjenje sive ekonomije u ovoj oblasti, a takođe i poseban akcenat je stavljen i na zaštitu korisnika usluga. Ovde se takođe beleži modernizacija. Svakako, imajući u vidu prioritete digitalizacije privrede Republike Srbije, ali i dalji razvoj elektronske uprave, predložena su rešenja koja će doprineti unapređenju saradnje i razmeni podataka između nadležnih državnih institucija.

I u oblasti poljoprivrede beleže se odlični rezultati. Mi ove godine imamo budžet tako formiran da će biti dosta novca i za stočarstvo i za subvencije i više novca za osiguranje. Takođe, i zakonska rešenja koja su danas na dnevnom redu treba da doprinesu očuvanju zdravlja ljudi, poboljšanju kvaliteta zemljišta, vode i hrane.

U suštini, predlozi zakona o kojima govorimo, kao i digitalizacija i modernizacija društva i privrede, generalno, odlična su prilika i za konkurentnost i takvom politikom mi ćemo beležiti brz i siguran rast i omogućiće se dalje povećanje i plata i penzija, što svakako doprinosi poboljšanju kvaliteta života. Takav ambijent u Srbija stvorila je odgovorna politika Aleksandra Vučića, najpre na mestu predsednika Vlade, a danas i kao predsednika države i o tome govori podatak i da je Srbija postala lider u regionu i po privlačenju stranih investicija.

Donosioci odluka, oni kojima su građani ukazali poverenje na izborima, kroz intenzivan rad u prethodnom periodu, ali i kroz današnji intenzivni rad apsolutno donose rešenja najpre za oporavak, a i napredak naše zemlje. Mnoge relevantne institucije i svetske beleže rast i napredak naše zemlje na listama iz raznih oblasti. Mi smo na dobrom putu sigurno, uprkos pokušajima bivšeg režima da se ponovo dočepaju vlasti oni koji bi ništa drugo nego da prodaju ono što je vredno u Srbiji i koji bi beležili rast samo na svojim ličnim računima.

Predsednik Aleksandar Vučić u prethodnom periodu, a i u narednom će obilaziti okruge po Srbiji. U tim obilascima govori se o rezultatima rada i o daljim planovima, jer mi danas u Srbiji možemo da planiramo kada imamo stabilne finansije, kada beležimo stabilne finansije i rast prethodne četiri godine, kad imamo suficit u budžetu. Tome je doprinela odgovorna politika predsednika Aleksandra Vučića i SNS i to građani vide, osećaju i podržavaju takvu politiku. Oni daju nedvosmislenu podršku na izborima i slobodna volja građana neće dozvoliti onima koji nasiljem i protestima na ulici, koji su delovali tako i do 2012. godine, žele da sprovode politiku dugova, problema, zatvorenih radnih mesta, fabrika, neizgrađene infrastrukture.

U suštini, na kraju, SNS svakako će podržati sve predloge zakona koji su na dnevnom redu. Hvala.

Zahvaljujem.
Pošto na listama poslaničkih grupa više nema prijavljenih za reč, pre zaključivanja zajedničkog načelnog i jedinstvenog pretresa, pitam da li žele reč predsednici, odnosno predstavnici poslaničkih grupa ili još neko ko nije iskoristio svoje pravo iz člana 96. Poslovnika?
Reč ima koleginica Milena Turk. Izvolite.

Hvala, predsedavajući.

Uvaženi ministri, dame i gospodo narodni poslanici, na samom kraju rasprave želela bih još jednom da naglasim da će poslanička grupa SNS podržati predloge zakona koji su na današnjem dnevnom redu, kao i da dajemo punu podršku daljoj modernizaciji države, daljem razvoju privrede i daljem razvoju i unapređenju svih resursa kojim naša država raspolaže.

Zahvaljujući jednom ozbiljnom i odgovornom odnosu Aleksandra Vučića i SNS, naša zemlja je u proteklom periodu uspela da stabilizuje svoje finansije. Zahvaljujući reformama i uštedama koje su sprovedene, mi danas možemo da se pohvalimo da naš budžet već četvrtu godinu za redom beleži suficit i sada smo u poziciji da zauzmemo jedan sasvim drugačiji odnos prema svojim potencijalima kojima raspolažemo. Jedan zaista ozbiljan i odgovoran odnos, jedan dugoročni plan koji će se pozitivno odraziti na našu privredu i na kvalitet života svih naših građana.

Srbija više nema vremena za gubljenje, mi moramo da uhvatimo korak sa svetom i da nadoknadimo izgubljeno vreme, jer smo suviše izgubili zahvaljujući našim političkim prethodnicima koji su samo zatvarali radna mesta, samo devastirali i urušavali, svojom nebrigom doveli do toga da se zemlja nađe pred bankrotom. Mi se ponosimo našim odnosom prema našim potencijalima, mi se ponosimo našim odnosom prema našoj budućnosti i podrška građana politici SNS nedvosmisleno pokazuje da smo na dobrom putu. Perspektiva koja se otvara kroz investicije i otvaranje novih radnih mesta je strategija Vlade Republike Srbije i rezultat je jednog napornog i posvećenog rada i Aleksandra Vučića i SNS.

Ozbiljan odnos države se ogleda i kroz dugoročne planove, kroz podsticaje koji se ostvaruju i kroz Ministarstvo poljoprivrede i kroz sva druga ministarstva. Podsećam da su naši poljoprivredni proizvođači tokom 2018. godine mogli da konkurišu za sredstva, odnosno za povraćaj novca za nabavku traktora, mehanizacije i opreme u iznosu od 50 do 70% i da je za ovu godinu taj fond povećan na 70 miliona evra.

Takođe je dogovoren izvoz goveđeg mesa u Tursku bez carina i ona kvota koja je dogovorena od 5.000 tona nadmašena je i novi pregovori su u decembru takvi da se ovaj iznos povećava i mi očekujemo da samo u ovoj oblasti Srbija zabeleži rast od 25 miliona na 35 miliona evra. Izvoz pšenice u Egipat je takođe dogovoren, to je jedan ozbiljan odnos države prema širenju tržišta i prema obezbeđivanju plasmana za sve naše poljoprivredne proizvođače. U toku su pregovori da se ovakav izvoz dogovori i za kukuruz, za suncokret, za goveđe meso, dakle, želimo da razmišljamo odgovorno i da obezbedimo budućnost za našu poljoprivredu.

Podsećam da je 2018. godina bila godina u kojoj referentna nacionalna laboratorija za ispitivanje mleka ustanovljena kako bi se kontrolisao kvalitet, higijenska ispravnost mleka, ustanovile cene, ali isto tako pomoglo u selekciji stoke. Treba napomenuti da je Ministarstvo poljoprivrede obezbedilo i subvencije za gorivo za naše poljoprivredne proizvođače koje se na veoma jednostavan način ostvaruju i veoma brzo isplaćuju našim proizvođačima.

Država ima ozbiljan odnos prema ulaganju u poljoprivredu kroz ulaganje u sisteme za navodnjavanje, kroz ulaganje u elektrifikaciju polja, kako bi naša poljoprivreda bila otpornija na klimatske promene i isto tako u narednim danima prvih 28 protivgradnih automatskih stanica biće aktivirano, od planiranih 99, sistema. Ono što nam je neophodno i na šta će u narednom periodu biti stavljen akcenat je prerada poljoprivrednih proizvoda, kako bi dostigli što višu cenu. Dakle, jedan odgovoran, ozbiljan pristup, jedan dugoročni plan koji se ogleda u svim oblastima.

Takođe smo uspeli, zahvaljujući ovakvoj politici, da ostvarimo značajne rezultate i pomake u turizmu, najpre ulažući u naše potencijale koji su godinama bili urušavani i devastirani. Mi sada ulažemo u sve one atraktivne destinacije koje turiste privlače, ulažemo u izgradnju motela, u naše banje, u planinske centre, ulažemo u sportske sadržaje kako bi privukli što veći broj turista, a ispostavilo se da je i strategija Vlade Republike Srbije koja se odnosi na dodeljivanje vaučera takođe dala značajne rezultate i naš turistički potencijal se ostvaruje i iz godine u godinu beleži porast i od toga se i u naš budžet slivaju značajna sredstva. Podvlačim još jednom, to je jednog odgovornog i posvećenog rada, postavljanja prioriteta, ušteda koje su ostvarene i dobrog raspoređivanja planova.

Na kraju ove rasprave, u danu za glasanje poslanička grupa SNS daće apsolutnu podršku zakonima koji su na današnjem dnevnom redu. Zahvaljujem se.

Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.
Izvolite.

Zahvaljujem.

(Narodni poslanik pre govora, pušta snimak na telefonu, sa protesta.)

Dame i gospodo narodni poslanici, ovih dana se ovo orilo pred Skupštinom Srbije: „Hrvatska, Srbija revolucija“.

Otkad je Boško Obradović, u narodu poznatiji kao Boško Ljotić, prisegnuo Đilasu, Pernaru, Katarini, Radničkom frontu, Omeru, Naša stranka-Tuzla, otkad je Boško Ljotić prisegnuo Muhamedu Čengiću, kome je Vuk Jeremić obećao 300 milijardi ratne odštete, otkad su svi zajedno prisegnuli pre neki dan Sulejmanu Sulji Ugljaninu, ovde se orilo pozivajući se na revoluciju, na nasilnu promenu vlasti – Hrvatska, Srbija, revolucija. Kako oni to kažu, drugovi Boška Ljotića, prisegnu li su i Kosorki, kako oni kažu da ne budemo sluge Brisela.

Znači, Hrvatska će da uzima fondove EU, poljoprivredne fondove će da koristi, a Srbiji preporučuje revoluciju. Zar opet mi moramo, dok oni pale Pupavca, lutku sa njegovim likom, dok bacaju srpske sportiste u more, sa jasnim porukama, oni koji su proterali 400 hiljada Srba, a pričaju o nekom etničkom čišćenju, zar mi moramo opet dok oni to čine s druge strane Drine, zar mimo moramo opet kao 1941. da dižemo revoluciju i da sami sebi zabijamo autogol.

Hrvatska od Brisela, a to naši poljoprivrednici treba da čuju, dobija preko milijardu evra, samo za ruralni razvoj, iako ima tri puta manje zemljišta nego Srbija, obradivog, dobija 330 miliona evra, samo za drugu meru, prva mera je po hektaru gde dobijaju preko 800 miliona evra, sve zajedno preko milijardu, plus ribarstvo.

Dakle, mala poljoprivredna gazdinstva dobijaju 15 hiljada evra, po hektaru od 300 do 800 evra. Mladi poljoprivrednici dobijaju 50 hiljada evra, za skladišta se isplaćuje 100 hiljada evra i više, voćari povrtari za svoje potrebe, za svoje objekte i do 600 hiljada evra, a poljoprivrednici koji se bave obnovljivom energijom i do milion evra.

Dakle, oni koji dobijaju milionske iznose od Brisela, kako oni kažu od Brisela, (akcentuje na i), koji ovde zajedno sa Boškom Ljotićem u korist Dragana Đilasa žele da podignu revoluciju, oni dobijaju pozamašne svote.

Gledano po hektaru njihove subvencije su sedam puta veće zato što dolaze iz Brisela, koji za te pare izdvaja milijarde i milijarde evra, a mi tek iz predpristupnih fondova dobijamo sveukupno 184 miliona evra.

Dame i gospodo, univerzalna Deklaracija o ljudskim pravima kaže da svako ima pravo na život, na slobodu i pravo na sigurnost. Da li te slobode bez prava na zdravu hranu i na pijaću vodu, bilo šta znače? Po meni demokratsko pravo i najviše pravo građanina treba da bude pravo na zdravu hranu i pravo na pijaću vodu.

Srbija je imala nesreću da 90-ih godina poljoprivreda snosi teret ekonomskih i vojnih pritisaka kojima je naša zemlja bila izložena. Zajedno sa onima dok je bombardovana zajedno smo bombardovani preko zemalja onih koji ovde zajedno sa Boškom Ljotićem, Đilasom i Jeremićem, skandiraju dolaze iz Zagreba i skandiraju „Srbija, Hrvatska revolucija“.

Neka dignu prvo revoluciju u Hrvatskoj pa ćemo da vidimo kako to izgleda. Neka se odreknu tih fondova iz EU, pa da vidimo kako to izgleda, pa neka dolaze onda ovde nek traže neku revoluciju.

Mi smo poslednji koji treba da im verujemo.

Dame i gospodo, Srbija je pretrpela te vojne i ekonomske pritiske, ali štetu je najveću pretrpela od 2000-ih godina. Na scenu je stupio udruženi zločinački poduhvat Đilasa, Borka Stefanovića, Jeremića, Tadića, i te ekipe.

To je udruženi zločinački poduhvat protiv poljoprivrede, ali i protiv prava građana da imaju zdravu hranu i pijaću vodu, a time da ostvare i prava iz univerzalne Deklaracije o ljudskim pravima.

Taj udruženi zločinački poduhvat je napravljen i stvoren grabljivom privatizacijom gde oni, one latifundije, tajkuni, nazovite to kako hoćete, koji se nikada do 2000. godine nisu bavili poljoprivredom, su se za male pare, a od 90-ih godina, dok smo trpeli su se bavili švercom nafte, cigareta, kontingentima itd, stvorivši novac, za male pare su svoj kapital oplodili i domogli se ogromnih površina zemljišta kombinata.

Onda su alavo ćapili zadruge, kako to naš narod kaže. U privatizaciji su se domogli i skladišnih kapaciteta i otkupnih stanica, pa su onda mogli sem imovine koju su jeftino stekli da preko otkupa i kontrolnih kuća da na određeni način kontrolišu poljoprivrednika, odnosno da ih u otkupu ucenjuju, na vagi, vlagi, itd, i da pljačkaju i onaj deo koji nisu strpali u svoje džepove.

Pravili su auto-puteve za narodni novac koji je vodio u njihove džepove Đilasa, Tadića, Jeremića, kojima su odavno, ne za džabe uključio i Boško Ljotić, Boško Obradović, oni su posle toga farme uništili, ostala je samo biljna proizvodnja, biljna proizvodnja za stočarstvo drugih zemalja.

Dakle, mi izvozimo preko 3,5 miliona što žitarica, što stočne hrane 3,5 miliona tona, od toga je sve za stočarstvo drugih zemalja. Farme su uništene, stoka poklana, radnici otpušteni. Dakle, to je bio udruženi zločinački poduhvat.

Danska ima dva puta manje obradivih površina nego mi, Holandija tri puta i izvoz poljoprivrednih proizvoda iz Holandije 85 milijardi evra, kao naša dva BDP celokupno. Izvoz iz Danske je 20 i nešto milijardi evra. Holandija je samo cveće iz plastenika i staklenika izveze osam milijardi. Danska samo od svinja 22 milijarde. Holandija ima 60 sunčanih dana, Srbija ima četiri i po puta više.

Srbija je na rekama Dunavu, Savi, Tamišu, Tisi, Moravi, Ibru itd, ali džabe nama prirodni potencijal kada smo imali udruženi zločinački poduhvat, koji je napravio pustu zemlju, opustošenu livadu, šikaru. Umesto razvijene poljoprivrede zatekli smo žuti udruženi zločinački poduhvat i ništa više.

Danas, ja smatram da ovaj zakon i nije za Sveto pismo, da ćemo poboljšavati ove, donositi nove zato što je zdrava hrana prioritet, ne samo ove zemlje nego i u Evropi. Uskoro se, dame i gospodo bogatstvo jedne zemlje neće meriti količinom zlata i dijamanata koje te zemlje imaju, nego količinom hrane, zdrave hrane i pijaće vode, koje ta zemlja proizvodi ili može proizvoditi.

Srbija mnogo toga može proizvesti, ali udruženi zločinački poduhvat sem u poljoprivredi, katastrofalne posledice ostavio u prerađivačkoj industriji, u proizvodnji opreme za farme, u proizvodnji mineralnih đubriva sortnih semena sadnog materijala itd, u proizvodnji mehanizacije i opreme, dakle sve ono što je trebalo da servisira poljoprivredu i prehrambenu industriju. Sve su uništili.

Srbija je na putu oporavka ali ne može preskočiti pet stepenica odjednom, već može preskočiti jednu po jednu da se ne zaletimo pa da padnemo, te merdevine uspeha nisu lift i dok se Srbija polako penje, a navešću primer da je 2012. godine, taj udruženi zločinački poduhvat za poljoprivredu, a tu podsticaje koriste individualna poljoprivredna gazdinstva većinom izdvajala 19 milijardi dinara, uz isti kurs i veći broj poljoprivrednika i veći broj građana, 19 milijardi. Danas, mi u ovoj godini izdvajamo 43 milijarde. Ne može proći sednica da Aleksandra Jerkov ne skoči ovde i kaže kako mi pljačkamo paore.

Kako neko ko izdvaja 130% više nego što su oni izdvajali i pljačkali poljoprivredu i ona mi je sa pravom dala šlagort odnosno i meni pravo da ocenim njihovu poljoprivrednu politiku i ekonomsku politiku ove zemlje kao udruženim zločinačkim poduhvatom.

Dame i gospodo ja verujem da naš seljak može da bude bolji od evropskog, ukoliko mu se obezbede ti uslovi da ima iole podsticaja koje ima seljak u EU i u Hrvatskoj. Taj odnos je nekad bio jedan prema sedam, mi smo ga sad stavili na jedan prema tri. Znači daleko su povoljniji uslovi, ali to nije još to.

Zato ja verujem da će srpski seljak to uraditi i da ćemo mi proizvoditi sve više zdrave hrane i zato ću do kraja, ne samo podržavati ove zakone verujem da će se oni menjati, se zalagati za poljoprivredu i da srpski seljak, srpski proizvođač poput evropskog da bude još bolji, da proizvedemo što više hrane i da naš društveni proizvod ne samo u poljoprivredi već u prehrambenoj industriji da ono što seljak proizvede na njivi, njegovi sinovi, njegove ćerke, njegove snaje prerade u prerađivačkoj industriji što bliže i da pitanje poljoprivrede bude ujedno i pitanje demografije, da ostanu na selu i da ostanu što više na selu i da budu što bogatiji i što srećniji. Hvala.

Zahvaljujem kolega Rističeviću.
Saglasno članu 98. stav 4. Poslovnika, zaključujem zajednički načelni i jedinstveni pretres o predlozima akata iz tačaka 1. do 11. tačke dnevnog reda.
Sa radom nastavljamo u utorak 12. marta sa početkom u 10.00 časova.
(Sednica je prekinuta 15.45 časova.)