Ova intervencija, koja se odnosi na član 22, odnosno član 44. osnovnog zakona, uglavnom se tiče kaznenih odredaba ovog zakona i pošto su predviđene određene novčane sankcije, vezane za pravna lica u slučaju da ne poštuju propisano ovim Predlogom zakona, mi smo dodali tu da bi naznačili značaj toga. Dodali smo da treba i odgovorno lice, u pravnom licu, da bude sankcionisano zbog toga.

Međutim, treba imati u vidu jednu drugu činjenicu. Ovo o čemu je govorila koleginica Nataša Jovanović, to bi zaista trebalo da se primeni u praksi, onda bi građani Srbije, a pre svega, poljoprivredni proizvođači imali ogroman značaj.

Gospodin Nedimović, je govorio u raspravi u načelu, da smo mi postigli rekordne prinose u proizvodnji kukuruza, i oni se kreću negde oko 18 i po tona po hektaru. To je zaista rekordna proizvodnja, a prosečna proizvodnja u Srbiji se kreće negde oko 4,5 tone.

Postoje, izuzetno dobri stručnjaci u Srbiji, koji kažu da se sa vrlo malo ulaganja, poštovanja tehnološkog postupka i naravno primenjujući struku i znanje koje imaju naši stručnjaci, pre svega na poljoprivrednom fakultetu, departmanima i institutima, poljoprivrednih fakulteta moglo to značajno podići. To je na sedam tona po jednom hektaru.

Imajući u vidu da imamo negde oko milion hektara pod kukuruzom, to je prosečno ono što se svake godine možda zaseje, zavisi sada malo i od prolećnih uslova setve, i kada bi proizvodnja bila sedam do sedam i po tona po hektaru, to bi bilo sedam i po miliona. Poznato je da je naša potreba za ljudsku, za stočnu i za svaku drugu ishranu, ovog proizvoda, negde oko četiri i po miliona. Ostaje za slobodno tržište, odnosno za izvoz negde oko tri miliona tona, puta berzanska cena kukuruza je negde oko 16 dinara. To bi bio ogroman prihod za državu Srbiju i mi uopšte ne bi morali onda da se bavimo ovim sledećim zakonom, koji je iza, gde govorimo i o GMO i slično.

Ovo bi, gospodo iz Ministarstva poljoprivrede, naravno, ja ne mislim da gospodin Ružić ne može da razgovara i na ovu temu, ali saradnici ministra, saradnici Nedimovića, ove stvari bi svakako trebali da mu prenesu i da se napravi jedan proaktivan korak, jedna intervencija koja bi mnogo značila i za male poljoprivredne proizvođače, kao i za one koji se ozbiljno bave ovom proizvodnjom.

Hvala, kolega Periću.
Na član 22. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 27. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite profesore.

Hvala.

Mislio sam da će neko predložiti amandman na član 23. i 25, ali ste vi pročitali članove iznad toga, tako da se vraćam na član 23. i 25. govoreći o amandmanima.

Dakle, članom 23. predviđeno je da ovaj zakon se odlaže do 2023. godine, praktično sa podzakonskim aktima, kada se radi o donošenju sertifikata o važnosti sertifikata profesionalnog korisnika, za primenu sredstava za zaštitu bilja. Članom 25. takođe, do 2023. godine, kada se radi o kontrolnom testiranju uređaja za primenu pesticida.

Postavljam ponovo pitanje, zašto Srbija produžava za narednih pet godina, kod testiranja uređaja za primenu pesticida i na taj način povećava potrošnju pesticida i drugih hemijskih sredstava u biljnoj proizvodnji, na štetu zdravlja potrošača, ugrožavajući izvozne kontingente poljoprivredno-prehrambenih proizvoda, ugrožavajući zdravlje poljoprivrednih proizvođača, koji po pravilu nemaju odgovarajuću opremu za zaštitu i zbog čega se ne koriste sredstva koja su nabavljena još 2014. godine i stoje u 31 centru u Srbiji? Molim odgovor.

Hvala, profesore.
Na član 27. amandman je podnela narodni poslanik Gordana Čomić.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona, u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Prelazimo na treću tačku dnevnog reda.

Primili ste amandmane, koje su na Predlog zakona, podneli poslanici, kao i Odbor za poljoprivredu, šumarstvu i vodoprivredu.
Primili ste izveštaj Odbora za ustavna pitanja i zakonodavstvo i Odbora za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, kao i mišljenje Vlade o podnetim amandmanima.
Pošto je Narodna skupština obavila načelni pretres, saglasno članu 157. stavu 3. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Da li neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vjerica Radeta. Izvolite, koleginice.

Ovaj amandman je principijalni stav SRS, a odnosi sa na to da vi u svakom predlogu zakona, odnosno Vlada u svakom predlogu zakona uređuje nekakav pojmovnik, objašnjava nam šta je ugostiteljski objekat, šta je pečenjara, šta je brza hrana, šta je primarna proizvodnja, šta je službena kontrola itd.

Ovo zaista, mi mislimo nema nikakve veze sa suštinom, ni ovog niti bilo kojeg zakona i mi svaki put tražimo da se ovakav član, kao suvišan, briše.

Opet je interesantno zbog čega nam Vlada ne prihvata ovaj amandman, i svaki put imaju neko drugačije objašnjenje. Danas kažu da se definicija pojmova koristi u zakonu o bezbednosti hrane, a radi, opet usaglašavanja sa propisima EU i promenama koje su nastale u propisima koje uređuju oblast bezbednosti hrane.

Dakle, EU, to opet moramo da ponovimo i uvek ćemo, EU je fantomska organizacija u koju Srbija ne sme da ide. Evropska unija nam otima KiM. Zbog EU Srbi na KiM se nalaze u nekakvom obruču od strane šiptarske policije. Evropska Unija nam otima Trepču, ostavlja onoliko ljudi bez posla, otima imovinu Republike Srbije.

Evropska Unija, kada je u pitanju hrana, bezbednost hrane, itd, truje građane Srbije. Svakodnevno smo u prilici da čujemo kakvo se smeće uvozi pod firmom i etiketom hrane iz belog sveta u Srbiju. Što je najgore, zahvaljujući vlasti pre vas kada je potpisan sporazum o pridruživanju – SPP, Srbija godišnje gubi više od 200 miliona evra, zato što se uvozi iz zemalja EU poljoprivredni proizvodi bez plaćanja carine, onda se stvara konkurencija poljoprivrednim proizvođačima u Srbiji.

Onda, imate na pijacama ili u marketima jabuke iz belog sveta koje su jeftinije od onih koji se proizvedu u Srbiji. Vi na taj način uništavate i ono malo poljoprivredne proizvodnje koju imamo danas u srpskim selima.

Nemamo mi ništa protiv da se uvozi iz belog sveta, naravno kvalitetno proverena hrana, ali mora na to da se plati carina, pa onda te jabuke moraju biti skuplje uvezene, moraju biti znatno skuplje od naših jabuka. Ako neko baš pati da jede jabuku iz EU, neka je plati duplo skuplje nego onu koja se gaji u Srbiji, baš nas briga, Srbija, odnosno država ne sme dozvoliti, a već je dozvolila i godinama to već traje, da naši seljaci budu u ponižavajućem položaju u odnosu na proizvode koji se uvoze iz zemalja EU.

Vi ste to lepo objasnili u ovom pojmovniku. Zato mi predlažemo da se briše pojmovnik i da se konačno pokrene postupak o izlasku Srbije iz ovog SSP, jer niti ćemo u EU, a sve ove godine sami sebi pravimo probleme, sami sebi pravimo troškove, a na kraju će nas svakako šutnuti iz tog SSP, mada im se ne isplati još uvek. Hvala.

Zahvaljujem.

Na član 1. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Jovanović.

Da li neko želi reč? (Da.)

Izvolite, koleginice.

Kada govorimo o bezbednosti hrane i ovom amandmanu koji smo podneli na ovaj postojeći član 4, gde se regulišu ovi pojmovnici, gospodine Ružiću, moramo da razgovaramo ovde u Narodnoj skupštini Republike Srbije, iako tu nije ministar poljoprivrede, to nas ne ometa, i o pojmu nove hrane.

Kada kažemo nova hrana, neko će da pomisli da je to nešto što je proizvedeno sveže, a nije. U pitanju su sve one namirnice koje se danas široko rasprostranjeno nalaze na srpskom tržištu, koje su dobile sertifikat, opet insistirate na tome, isključivo po pravilniku EU i to još od 1997. godine, kada su oni to pustili na svoje tržište, pa tako danas imamo razne suplemete i hranu koja je uglavnom u prodavnicama zdrave hrane, u nekim farmaceutskim proizvodima kao dodaci ishrani i pomoć za lečenje određenih bolesti.

Ko je od vas pre 10 ili 20 godina koristio ili čuo za noni đus, čia semenke, ulje anktarktičnkog krila i da ne nabrajam dalje? Sve to danas možete da kupite, ali pitanje je u kojoj meri je to za čoveka zdravo i zašto ste se uglavnom bazirali na standardima EU?

Kako niste razmišljali da mnogi od tih proizvoda, biljaka, algi i svega drugog što, takođe, može da pomogne u lečenju određenih bolesti i uopšte za ukupan imunološki sistem čoveka se nalazi na području ogromne Kine prijateljske, Rusije i drugih zemalja, Indije, Indonezije, a vi ste baš svoj fokus stavili na Pravilnik EU i na direktivu EU koja, kao što rekoše u više navrata kolege srpski radikali, danas otima Kosovo i Metohiju. Sve su nam uništili. Najvećim delom su zaslužni za to što se nalazimo u ovakvoj situaciji kada i naša poljoprivredna proizvodnja u pitanju, bez obzira na sve pokušaje Vlade da to revitalizuje i opet se rukovodite njihovim pravilnicima.

Postavlja se pitanje – zašto neki distributer iz Ruske Federacije, koji ima određenu biljku, ili iz Kine, da ne ponavljam opet, koji želi to da plasira na tržište Srbije, to ne može da uradi? Zato što se vi isključivo rukovodite aršinima onih koji su neprijatelji naše zemlje. Hvala.

Zahvaljujem.
Na član 1. amandman je podneo narodni poslanik Nikola Savić.
Da li neko želi reč? (Da.)
Kolega Saviću, izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, podneo sam amandman na član 1. Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti hrane.

Ovo je još jedan od zakona koji se donosi po nalogu EU, a SRS vas stalno upozorava da ono sve što dolazi iz EU nije dobro po Srbiju. Po pravilu nije dobro za Srbiju, ali vi uporno forsirate te evropske zakone.

Što se tiče hrane, nije potrebno ni govoriti od kolikog je to značaja za stanovništvo i za našu zemlju. Međutim, znamo da se danas velike količine hrane uvoze baš iz tih zemalja EU, iako je država Srbija bila poznata kroz svoju istoriju kao zemlja koja je bila samodovoljna u proizvodnji hrane i bila je izvoznik hrane.

Mislim da ne postoji prava kontrola svega toga što se uvozi ako ni zbog čega drugog, onda zbog toga što znamo da nemamo dovoljan broj tih sanitarnih inspektora, a hrana koja nam se uvozi, pre svega, o tome odlučuju ovi trgovinski lobiji i zato nije ni slučajno što se uvoze ogromne količine hrane iz ratnih rezervi nekih zemalja, pa tako da imamo govedinu iz Argentine koja ko zna koliko je stara i još neke druge stvari.

Mi kao država ovoj stvari moramo posvetiti mnogo veću pažnju da ne bi došlo do trovanja, odnosno oštećenja zdravlja našeg naroda. Imali smo situaciju pre nekoliko meseci kada se u Srbiji otvarao trgovinski lanac „Lidl“. Videli smo tamo koliko je naših ljudi, ljudi sa manjim kućnim budžetom bilo prinuđeno da kupuje hranu po jeftinoj ceni, iako niko nije tada ispitao kvalitet te hrane. Da ne govorim o GMO hrani. O tome ćemo nešto kasnije. O tome su pričale moje kolege.