Dame i gospodo, narodni poslanici stranke Pravde i pomirenja će dati podršku usvajanju seta ponuđenih zakona zato što ocenjujemo ponuđena rešenja kao veoma važan iskorak u pogledu unapređenja na poljima koja tretiraju ovi zakoni.

Posebno ću se osvrnuti na zakone koji se tiču zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite. Mislim da je tu posebno stavljen naglasak na dodatnu zaštitu onih kategorija koje su posebno ugrožene, kao što su studenti, određene socijalne kategorije. Zapravo humanizacija našeg celokupnog društva kroz državni sistem, a zapravo na temelju ovih i ovakvih zakona je nešto što je najznačajnije u svakom društvu, u ovom slučaju i u našem društvu. Onoliko koliko budemo posvećeni izvesnim ugroženim kategorijama, time svedočimo našem kvalitetu.

Kvalitet svakog društva, svake elite, svakog sistema se zapravo meri prema senzibilitetu i odnosu prema najugroženijim kategorijama. Sa pozicije stranke koju predstavljam, zapravo ovo smatram veoma važnim i zato dajem punu podršku i ovim zakonima, a isto tako i celokupnoj orijentaciji sada zakonodavne vlasti, a potom izvršne vlasti u pogledu implementacije i unapređenja prakse kroz implementaciju ovih zakona.

Međutim, želim skrenuti pažnju, kao i obično, da zapravo najčešće izuzetno dobri zakoni podbace u određenim segmentima implementacije, ali ovde je pre svega bacam snop svetlosti na organizaciju izvesnih nadležnosti, kada je u pitanju zdravstvo na području Sandžaka, jer imamo onaj čak toliko slikovit primer gde, recimo trudnica iz sela, recimo Duga Poljana, na području opštine Sjenica, Duga Poljana je recimo udaljena od Novog Pazara svega tridesetak kilometara, u određenim situacijama komplikacije porođaja i mora se voziti do Užica, što je udaljeno 150 i više kilometara, a pogotovo očajno lošim drumskim putem. Imamo situacija kada su životi i same trudnice i samog deteta ugroženi.

Ova slika, recimo nas zapravo poziva da kroz ova zakonska rešenja, ali još značajnije kroz dalju implementaciju i organizaciju što se, verujem rešava i podzakonskim aktima, ali ovom prilikom skrećem pažnju Ministarstvu zdravlja da ovakvi slučajevi moraju biti ili bi morali biti rešavani što pre, kako bi određena organizacija i nadležnosti opštih bolnica, domova zdravlja i celokupne zdravstvene infrastrukture trebalo biti podređena potrebama građana, odnosno potrebama samoga pacijenta i potrebama čoveka.

Postoje i drugi primeri, ali sada ne bi svakako gubio vreme, ali na ovim poljima će se verovatno dokazivati i celokupna naša doslednost.

Želim takođe dati podršku Zakonu o zaštiti, odnosno unapređenju saobraćaja i zaštiti u saobraćaju. Dakle, to je takođe jedan od veoma važnih zakona i od izuzetne važnosti je, kao što se vidi iz priloženog, usvajanje vrlo važnih evropskih standarda, bilo zato što su evropski ili zato što su kvalitetni, ali opet želim skrenuti pažnju da najbolja zakonska rešenja koja imaju za cilj zaštitu u saobraćaju, ne mogu dati dobra rešenja ukoliko imamo loše puteve. Opet primer sa područja Sandžaka iako imamo izvesne iskorake, iako imamo izvesne političke ideje i namere i sporazume, i unutar države Srbije, ali i sa Turskom, potrebno je što pre popraviti putnu infrastrukturu kako bi ovaj zakon mogao biti primenjen. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Miladin Ševarlić.
Izvolite.

Hvala potpredsedniče.

Najpre da kažem da ću podržati i glasati za Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, pri čemu bih molio predlagača da ima u vidu da problem registracije traktora i priključnih mašina, ne tretiraju pod istim uslovima kao registraciju, odnosno tehnički pregled putničkih automobila, jer ne možete naći u selu ni jednu prikolicu koja nema rđe, primera radi, a to može da bude razlog da ta prikolica ne prođe tehnički pregled. Razumem da mora da ima štop svetla, da mora da ima kočnice, da mora da ima osigurače na onim bravicama, odnosno kukama za zatvaranje stranica itd, ali da nema ni jedan deo koji je zahvatila rđa, to je nemoguće u poljoprivrednim radovima, imajući u vidu da vuku i stajnjake i sve ostalo.

Drugo, kada se radi o Predlogu zakona o zdravstvenom osiguranju, ja bih molio ministra i njegove saradnike, da pre prelaska na amandmane, pokušaju da pojedine pojmove koje koriste u tekstu zakona, usklade sa srpskim jezikom.

Recimo, participacija to nije srpska reč, mi je koristimo, ona je tuđica, to je učešće u plaćanju troškova. To je u članu 34. Zatim, član 38. refundacija, isto. Zatim, član 53, nije mi jasno mere prevencije ranog otkrivanja bolesti tačka 3. – preventivne stomatološke i profilaktičke mere za prevenciju bolesti usta i zuba kod trudnica i dece do navršenih 18 godine. Zašto ne i penzionera? To je najsiromašnija kategorija, oni su ceo radni vek plaćali doprinose, pogotovo onih penzionera koji imaju ispod minimalnog iznosa penzije, odnosno primaju.

Šta će penzioner sa pet ili sedam hiljada dinara mesečno da plati kod stomatologa, pogotovo u poljoprivredi?

Zatim, član 110. ako se ne varam, tačka 2. – zdravstvena zaštita koja se ne obezbeđuje obavezno zdravstveno osiguranje, zdravstvene preglede radi upisa u srednje škole, visokoškolske ustanove. Zašto studenti i đaci da plaćaju troškove zdravstvenih pregleda, odnosno izdavanja uverenja ako je školovanje besplatno u Srbiji? Ako nije besplatno, onda dajte da kažemo da se sve plaća.

Kod Predloga zakona o predmetima opšte upotrebe, član 4. na engleskom, na ruskom, na makedonskom i na bugarskom piše se – detergenti, na srpskom se piše deterdženti. To je svuda u sadržaju ovog zakona na veoma velikom broju mesta. Monitoring nije srpska reč.

Tačka 26. u članu 6. Vodite računa kada formulišete rečenicu u čijem sastavu imate pojam ministarstvo. Recimo ovako, ovlašćena laboratorija jeste akreditovana laboratorija koja ima ovlašćenja Ministarstva za obavljanje ispitivanja zdravstvene ispravnosti. To može da asocira i da se radi o nekom ministarstvu koje ne postoji, a to je ministarstvo za obavljanje ispitivanja zdravstvene ispravnosti. Verovatno se misli na resorno nadležno ministarstvo. Takvih rečenica ima na više mesta.

Zatim, reč transparentnost. Zatim član 12, isto, radne grupe Ministarstva za kategorizaciju graničnih proizvoda. Nadam se da je to dovoljno i da može ovaj tekst zakona značajno da se poboljša. Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Marijan Rističević.

Dame i gospodo narodni poslanici, meni je veoma bitan Zakon o bezbednosti saobraćaja.

Srbija, u kojoj je ova koalicija preuzela upravljanje 2012. godine, je zatekla potpuno zapuštenu i napuštenu državu. Ista stvar je bila u poljoprivredi. Dakle, devedesetih godina poljoprivreda je snosila teret socijalnih, ekonomskih i vojnih pritisaka na našu zemlju i bila garant prehrambene sigurnosti stanovništva.

Mi koji smo to radili sećamo se da nijedan tajkun koji su tada švercovali cigarete, benzin itd. se nije bavio poljoprivredom. Naš san je bio da posle demokratskih promena država pomogne da se zanovi i obnovi mehanizacija, odnosno da sve ono što je zbog socijalnih pritisaka bilo zapušteno, da se zanovi i da država u tome pomogne. Umesto toga dobili smo tajkune poljoprivrednike, nazovi poljoprivrednike latifundije i dobili smo udruženi zločinački poduhvat koji danas trenutno nije prisutan, koji bojkotuje narodnu sednicu i ne pada im na pamet da podrže ovaj zakon.

Ceh je platila mehanizacija, nije obnavljana, nije zanavljana i mi trenutno na 650 hiljada poljoprivrednih gazdinstava imamo 400 hiljada dvoosovinskih traktora i preko 180 hiljada jednoosovinskih traktora. Ti traktori, po dosadašnjem zakonu, trebalo je da se narednog meseca registruju svake godine. Izmenama ovog zakona, poljoprivrednici će samo biti u obavezi da imaju potvrdu o tehničkom pregledu. Zato valja pozdraviti ove izmene i dopune zakona narodne poslanice, a i Vlada je izašla u susret, čime se umnogome uprostila registracija poljoprivredne mehanizacije, odnosno traktora i određenih priključnih vozila.

Dame i gospodo narodni poslanici, podsticaji koje je udruženi zločinački poduhvat isporučivao zemljoradnicima nisu bili dovoljni, 2012. godine to je bilo 19 milijardi, sada je taj iznos oko 44 milijarde, znači, veći je 130% i u dinarima i u evrima. Ali, ja i dalje apelujem na Vladu, s obzirom da smo zanovili oko tri hiljade traktora, a s obzirom da ih ima 400 hiljada komada, u narednih 20 godina trebalo bi svake godine da se zanavlja oko 20 hiljada mašina, odnosno poljoprivrednih traktora, da bi oni prosečno posle 20 godina imali prosečnu starost od 10 godina. Nismo mi krivi što su ovi iz udruženog zločinačkog poduhvata proizvođače mehanizacije, pre svega IMT i „Zmaj“, uništili divljim privatizacijama, isisali kapitale, placeve itd. i pustili ih da propadnu.

U ovom trenutku treba podržati poljoprivrednike da obnove tu mehanizaciju i ono što je Vlada radila, podsticala oko tri hiljade poljoprivrednih traktora sa 50-60%, treba i da nastavi. Apelujem na Vladu da nađemo još dodatna sredstva, da li iz budžetske rezerve ili iz nekih drugih sredstava, ali uglavnom da nastavimo taj program obnavljanja i zanavljanja traktora, a priključna mehanizacija je i dalje u tom programu. Verujem da to kada uložimo u poljoprivredu da ćemo dobiti na produktivnosti i efikasnosti, a da ćemo dobiti i na bezbednosti saobraćaja.

Što se tiče ovih zakona iz zdravstva, apelujem na Ministarstvo zdravlja da zajedno sa Ministarstvom finansija i Ministarstvom za rad i socijalna pitanja nađu načina da se na određen način likvidiraju dugovi poljoprivrednim proizvođačima za zdravstveno osiguranje i penzijski staž, zato što u ovom trenutku to iznosi 200 milijardi i to je kamen koji visi svim poljoprivrednicima u Srbiji.

Takođe želim da kažem, podržavajući ove zakone, svestan sam da je onaj ko je zdrav u stvari mlad čovek, da i najbolesniji kralj vidi zdravom siromahu krunu na glavi. Bolje je biti zdrav siromah nego bolestan kralj. Stoga podržavam sve zakone koji su iz oblasti zdravstva. Hvala.

Zahvaljujem.

Reč ima narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović. Izvolite, koleginice.

Dame i gospodo narodni poslanici, ministre, dugo najavljivani zakoni iz oblasti zdravstvenog osiguranja i zdravstvene zaštite konačno su u skupštinskoj proceduri. Iako nisam član Odbora za zdravlje i porodicu, ove nacrte zakona sam kroz određene forume i, kako vi volite da kažete, javne rasprave lekara pratila uglavnom na internet medijima, gledala ta mišljenja i njihove primedbe.

Ovoga puta mi iznosimo jasne stavove SRS kada je u pitanju poboljšanje sistema zdravlja uopšte u Srbiji, zato što su to problemi koji su najvećim delom nasleđeni. Zdravstvo se decenijama urušavalo. Žuta mafijaška vlast je skoro 15 godina, ali hajde 12 godina, pljačkala zdravstvo u Srbiji i fond i Koštuničina vlada, naročito kroz mnogobrojne nepostojeće projekte na Kosovu i Metohiji, da ne podsećam na to da su od opranih para, a završile su u nečijim džepovima, u južnoj srpskoj pokrajini samo možda postavili temelj, a nigde nijedne bolnice, nigde nijedne ambulante.

Sve to sada nas dovodi u situaciju da mi hoćemo da imamo bolju zdravstvenu zaštitu u Srbiji, a postavlja se pitanje – kako? Zemlja je u prilično teškom ekonomskom stanju jer sve što treba da se finansira u oblasti zdravstva dolazi od građana. Tako od obavezne socijalne zaštite, od najviše privrede, preduzetnika i, naravno, tu određeni procenat, ne mali, ima i sistem javne uprave i zaposleni u javnim preduzećima. Ali, ako pogledate šta se pruža ljudima za taj novac obaveznog zdravstvenog osiguranja, dolazimo do veoma teških pitanja i do bolnih pitanja za svakog čoveka kome je potrebna medicinska pomoć. On se onda upita, ako dođe u situaciju da ne može da sebi obezbedi pravovremeno pre svega specijalističke preglede, bolničko lečenje, operaciju, zbog korupcije koja je i te kako prisutna u mnogim granama medicine, onda postavlja sebi pitanje – a što ja uopšte ovo plaćam? Naravno, mi se zalažemo za to da to osiguranje i bude takvo, obavezno. Postavlja se pitanje šta je ovo dobrovoljno, kad sa druge strane opet mora da izdvaja za svoje zdravlje, da ide u privatnu kliniku, na privatne preglede.

Sada ćemo doći, gospodine ministre, u situaciju da kroz dopunski rad koji omogućavate ovim zakonom pojedini lekari, ne svi, naravno, ali oni kojima nikada možda u nekom segmentu njihove zarade nije dosta, jer već imaju privatne klinike, van svog radnog vremena da se preusmeravaju na privatnu kliniku. Jel to moguće? Moguće je, za određene intervencije, dakle operacije i za porođaje itd. Onda se postavlja pitanje – šta ćete vi time da dobijete?

Kod primarne zdravstvene zaštite ako neko od lekara ili tehničara odluči da zaradi dodatno, kao što ste vi jutros objašnjavali, jer nema dovoljno sredstava za život, putem dopunskog rada, zaboravili ste samo da kažete da je to do 30% radnog vremena, da to može da bude u najviše tri ugovora, dakle, da radi i u toj matičnoj, da se opredeli, a da radi i kod nekog privatnika. Da li je taj neko sposoban da radi 130%? Jer lepo ste jutros potencirali – mora da ispuni normu u osnovnoj ustanovi gde radi, dakle, i ne tamo gde postoje liste čekanja, dobro, i sa time se slažem. Ali, da pođemo od toga da je to neki lekar koji je savestan, koji je odgovoran.

Verujte mi, u mom rodnom Kragujevcu, eto, takav je splet okolnosti, da li moja generacija, nekoliko ispred ili iza mene, ogroman broj lekara poznajem, od direktora kliničkog centra, direktora doma zdravlja, raznih ambulanti, raznih specijalističkih struka i stvarno često sa njima razgovaram. Oni mene pitaju kako je na mom poslu, ja njih kako je kod njih. Dolazimo do toga da je nemoguća nekada misija za njih da ispune tu normu.

Od kada je uveden ovaj integrisani zdravstveni informacioni sistem, popularni IZIS, mnogi se lekari, a naročito oni u nekim poodmaklim godinama u ambulantama nisu snašli, jer lekar mora da bude hobotnica, s jedne strane da gleda u pacijenta, a vi ste propisali zakonom da je sedam minuta dovoljno da pacijent koji dođe u ambulantu bude pregledan, da se uspostavi dijagnoza, da mu se otkuca to, neko dolazi zbog bolovanja, neko zbog teškog problema zbog kojeg mora da ide dalje na specijalistički pregled. Ovo sada je stvarno u redu, što vi kažete da ne mora da se vraća u ambulantu po uput za bolničko lečenje, ali za svaki specijalistički pregled to mora da uradi.

Sada dođete u situaciju da imate lekare koji imaju blizu 60 godina, on ne može da se snađe na toj računarskoj opremi, mora da gleda, drugo, dođu stariji ljudi. Znate, ovde niste uopšte vodili računa kada se govori o društvenoj brizi za zdravlje o starijoj populaciji, a njih je preko 20%, jer njima je u stvari najviše i potrebna zdravstvena nega i pomoć.

Ne može doktor da izbaci starijeg čoveka posle sedmog minuta, a ta norma bi trebala, jel tako, da bude objektivno od 35 do 40 pacijenata, a nekada se desi, evo, čak imam i drugaricu koja je dermatolog, koja u jednom danu u svojoj smeni pregledala 48 pacijenata. Da li je to normalno?

S druge strane, postoji veliki problem, a to je ogromno područje Srbije više upravnih okruga, što se tiče grada Kragujevca. Mi imamo primernu zdravstvenu zaštitu i mi se ne slažemo sa ovim. To što je Tomica Milosavljević zajedno sa ovim mafijašima, žutima, sa Dinkićem napravio takav zakon koji je i kroz naše ruke, takođe prošao 2005. godine, pa je primarna zdravstvena zaštita prešla u ruke lokalne samouprave, što su oni zapošljavali koga su hteli, upropastili ambulante.

To je jedan aspekt. Ali, mora da se vrši decentralizacija, valjda zbog toga da bi svest o tome da građani u toj lokalnoj samoupravi može uvek da očekuje u toj primernoj zdravstvenoj zaštiti koja je i preventiva, za ne daj Bože, dalje neke bolesti da ima adekvatnu negu i ne slažemo se sa tim i u našem programu za ovu lokalnu samoupravu, mi zahtevamo da se vrši decentralizacija. Sada u ovako zatečenom stanju mi imamo, eto, grad Kragujevac, mislim da je i u Nišu takva situacija, može to na kraju svi vrlo dobro znaju. Ne postoji drugi stepen zdravstvene zaštite, imamo Klinički centar, imamo ambulante, jer mi nemamo opštu bolnicu.

Lekari u Kragujevačkom kliničkom centru uz sva poštovanja za njihov rad, pre svega za onakvu organizaciju Urgentnog centra Kliničkog centra, verujemo da je tako i u Nišu, pošto oni imaju novu zgradu. Oni jednostavno ne mogu da prihvate toliki broj i da zbrinu toliki broj ljudi, jer nema bolnice koja bi imala i internu medicinu, i hirurgiju, i sve ono što je potrebno za jednu bolnicu, a mi imamo sve uslove da grad Kragujevac to dobije.

Naročito, zbog činjenice, e sada što je tamo nesposoban Radomir Nikolić, gradonačelnik grada, to je drugi aspekt, koje je sve upropastio, ali i te kako grad ima imovinu i treba da razmišlja o tome koju može sa upravom za imovinu Vlade Republike Srbije da kompenzuje, imamo i vojnu bolnicu koja može i u te svrhe da se rekonstruiše, pa bi zaposlili od 500 do 1000 mladih stručnjaka sa područja, ne samo Kragujevca, nego okruga koji gravitiraju oko Šumadije, zbog toga što mi imamo odličan nastavni kadar, kao u Beogradu, kao u Novom Sadu, kao u Nišu. Inače, svi naši medicinski tehničari lekari, gde god da odu u inostranstvo, a nažalost su protekle dve godine je nekoliko hiljada njih otišlo uglavnom u Nemačku, a skandinavske zemlje, sve pohvale dobijaju za svoje znanje i za svoju stručnost. Pa, nije dopunski rad način, da se to uradi da se oni zadrže, da se napravi jedna takva bolnica i da rešite gospodine ministre pitanje volontera.

Da li je po vama normalno, evo i to je proverljivo, na neurologiji u Kliničkom centru, Kragujevac ima te lekare koji volontiraju osam ili devet godina? Ljudi koji su neki od njih su saradnici u nastavi na Medicinskom fakultetu, verujem da su takvi slučajevi i u Novom Sadu i u Nišu i u Beogradu, a da oni nemaju radni odnos u Kliničkom centru, zato što oni su tamo volonteri isto moraju da rade kao njihove kolege koje su u stalnom radnom odnosu i dolazimo do tih problema.

S druge strane, podsetićemo vas da je jedan od glavnih ciljeva postavljen Nacionalnom strategijom za borbu protiv korupcije, a kada ste 2016. godine vi izabrani i kada je tada Vučić biran za premijera. Kako ćete to da suzbijete u zdravstvu? Kako će jedan čovek koji s teškom mukom izdvaja, a opet će, sada stvarno nema još mnogo vremena govoreći kolege posle mene, imamo preko 80 amandmana na ova dva predloga zakona, da bude sigurna da će da dobije to što mu vi ovde garantujete, a da

za to ne mora nekome da plati, jer jednostavno ljudi se suočavaju sa time da ne mogu da zakažu skener ni razne druge preglede, pre svega, problem je kod onih o tome je jutros bilo reči, koji imaju hipertenziju, koji su predinfarktnim stanjima, takvih je preko 50% pacijenata u Srbiji koji nemaju tu preventivnu zdravstvenu zaštitu, jer to niko ne prepoznaje.

Pa, kako će to da prepozna, opet se vraćam na taj robotski rad lekara opšte prakse koji ima samo sedam minuta. On ne može da za sedam minuta shvati navike tog čoveka, kako živi i radi. Ne treba da težiti EU koja nas je potpuno uništila, koja nam je mnogo novca uzela, pa i ovi strani investitori za koje ste dali skoro milijardu dinara subvencija koji mogu da se pokupe i da odu, umesto da ste to preusmerili na zdravstvo. Ugledajte se, recimo na kubanski model. Pogledajte kako se leče pacijenti u Kini i kako je tamo visok nivo zaštite. Kada se krene od toga da se vodi računa od deteta kada se rodi, oko imunizacije, oko toga da li su i stariji ljudi primili vakcine, jer postoji još šest grupa, koje odrasli treba da prime, pa da vodite računa o tome, da li ti ljudi imaju osnovna sredstva za život da bi mogli da se leče, da ukinete participaciju, onda možemo da govorimo da ste nešto preduzeli, kada to bude vidljivo kod širokog spektra ljudi, od najmlađeg do najstarije populacije.

Reč ima ministar, gospodin Lončar. Izvolite.

Moram samo, pošto je više puta pomenuto, da je sedam minuta neko vreme koje imaju lekari apsolutna neistina. Molim vas, pogledajte, pitaje opet toga ko vam je to rekao, stojim iza toga, to je apsolutna neistina da je bilo kome ograničeno sedam minuta da nekoga pregleda. Znači, to je minimum koji ima, a to je 15 minuta.
Ono što želim da vam kažem i da apelujem na građane Srbije, mi danas imamo, jedna trećina onih koji zakažu pregled uopšte se ne pojavi na tom pregledu. Tako da uvek ostane više vremena. Ali, nije to poenta što ostane više vremena, nego ovi što zakažu, pa ne dođu, zauzeli su termin nekome kome je bilo neophodno da dođe. Oni ne samo da ne dođu nego ne jave da neće doći. Pa, onda imate situaciju da onaj koji je trebao da dođe nije došao, a lekar čeka sledećeg pacijenta, a mogao je da primi.
Znači, mi radimo redovne analize i zbog toga postoji ovaj sistem i zbog toga ovaj sistem važi za lekara od 50 i nešto godina i lekara od 30 i nešto i 40, jer kad bi jedni radili u jednom sistemu, a drugi kucali na mašini, mi nikada ne bismo mogli da skupimo sve podatke i da imamo podatke o ovima o kojima ste između ostalog i vi pričali, da to ostaje na papiru, da se to stavi negde u neku policu. Mi nikada to ne bismo mogli da saberemo i nikada ne bi znali šta se dešava i ko je od čega bolestan i koje je lekove dobio i šta se desilo. Znači, iz tog razloga princip važi za sve, lekare od 30, 40, 50 i 60 godina. Znači, drugačije ne može da funkcioniše. Ako kažete vi ćete kucate na mašini, a vi ćete na kompijuteru zato što ste mlađi. Mislim da ćete se složiti da je to nemoguće da podelite da sistem bude takav.
Što se tiče Kragujevca, moram da vas obavesti, žao mi je što ne znate. Završava se projekat opšte bolnice za Kragujevac, nađena je parcela, nađen je investitor, nađeno je sve. Znači, projekat koji postoji i koji je u fazi u kojoj treba da bude i Kragujevac će dobiti bolnicu, opštu bolnicu koja će biti, o čemu vi pričate sekundarnog tipa.
Što se tiče, kažete, pa mi smo upravo u ovom Zakonu, dozvolili da penzioneri, socijalno ugroženi i ostali, koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu, da idu na skrining, da mogu da budu vakcinisani i kad je za palijativno lečenje, da i tu mogu da idu bez knjižice. Da li vi razumete kolika je to razlika u odnosu na ovo što je bilo do sada? Samo iz tog razloga jer insistiramo na skrininzima, na preventivnim pregledima. Imamo tri skrininga, uvodimo još tri, dijabetes, kardiovaskularne bolesti i psihomotorne. Da li čujete šta vam kažem, pa ove tri nove se uvode.
Znači, to je suština priče. U ovom, ne pamtim, da je nekad napravljena veća razlika da se prepoznaju ljudi koji su ugroženi, da ne pričam o deci, da ne pričam o njihovim roditeljima, o penzionerima, o izbeglicama, o žrtvama nasilja i o svim tim stvarima, gde država ne pravi nikakvu razliku da li su socijalno osigurani ili nisu.
Šta je poenta priče? Da svim ljudima bude dostupan preventivni pregled da na vreme otkrijemo, kad to uradimo bićemo zdraviji, biće sistem mnogo bolji, tada ćemo smanjiti troškove i ostaće nam više novca za ove neke druge stvari koje ćemo tada moći da ulažemo, jer ja mislim da je svako ovde svestan da ne postoji država u svetu koja može da izdvoji toliko novca da zadovolji sve potrebe i da stavi da sve bude besplatno i da ima svega. Ljudi, to ne postoji, nemojte da se lažemo.
Znači, mi možemo samo da napredujemo, da bude stanje bolje u budžetu i da ide.
Još jednu stvar da vam kažem. Pa, nije ovo doneo Deda Mraz, ovo sve košta, ovo je samo zahvaljujući politici i radu Aleksandra Vučića, moguće sad da se uradi. Nemoj neko da misli da je ovo palo sa neba. Ovo je samo rezultat politike i rada Aleksandra Vučića i ničega drugog.
Nije gospodine plaćena reklama, ovo je surova istina. Ovo je surova istina. Gde se omogućilo iz bankrota, da smo ostali u situaciji onog bankrota, pa ljudi ne bi imalo za osnovne lekove, bolnice bi bile prazne, išli bi u bolnicu kao što je bilo pa da donesete, da idete da pošaljete rodbinu da vam kupi flaster, da vam kupi lek, da vam da sve, da bi vi mogli da budete operisani, da bi mogli da budete lečeni. Zar smo već sve to zaboravili kako je bilo. Da nije bilo flastera, da nije bilo nekih drugih stvari. Razumete? Znači, to je suština stvari. Zahvaljujući tome danas možemo, i ako nastavimo tako onda stvaramo preduslove da nam bude još bolje i da još više omogućimo našim građanima da im bude lakše u sistemu zdravstva. Hvala vam.

Pravo na repliku, narodni poslanik Nataša Jovanović. Izvolite.