Verovatno tamo negde u kajronu, kada gledate neke popularne emisije, pa ljudi od kuće šalju šta misle da je zanimljivo. Mi se ne bavimo tim stvarima.
Nego, na temu ovoga šta radi država. Pomenuli ste ministra Stefanovića. Jasno je potpuno svakome da u ovoj državi postoje neke razlike između onoga što radi MUP i onoga što radi Tužilaštvo i onoga što radi sud, na trećoj strani. I da, zamerki na rad MUP-a nije imao niko ozbiljan. Dakle, ono što je njihov deo posla odrađeno je toliko profesionalno da vi imate one pokazatelje koji se mere na kvartalnom nivou, godišnjem nivou, koji govore da je država u tom domenu uspešnija nego ikada i da se više ne takmiči sa tim vremenom koje bi neki ovde želeli da se ne pominje više, sa tim vremenom propadanja i uništavanja svega od strane Đilasa, Jeremića, njihovog nekada zajedničkog „žutog preduzeća“ DS, nego se danas mi u rezultatima takmičimo sami sa sobom.
Njihovo je bilo, znamo kako i od toga smo odavno bolji. Sada mi od svojih rezultata pokušavamo da napravimo još bolje, u svakom kvartalom i među ministarstvima kojima to zaista polazi za rukom nalazi se MUP.
Na temu onoga što građani doživljavaju kao pitanje pravde, jasno je da se svetu ne može ugoditi. Kada je bio predmet interesovanja tu i tamo po neki bivši ministar koji je pripadao tom nekadašnjem zajedničkom „žutom preduzeću“ DS, koje se izgleda ponovo okuplja. Sećate se njihovih reakcija – jao, pa ovo je politički pritisak. Jao, pa mi smo sada progonjeni. Jao, sad oni sve rade protiv nas, zato što smo mi na politički drugoj strani.
A kada neko dođe i kaže ovde – pa, vi ne uhapsiste nikoga i niko nije bio predmete kritika; ja ne mogu da se zapitam – što kukaše oni onoliko svi zajedno? Što kukaju i dan danas?
Da krenemo od funkcionera koji su im i dan danas na rukovodećim mestima. Od onog Bore Novakovića, pa nadalje ili da se setimo bivših ministara, koliko ih je bilo ovde u ovoj sali samo predmet rasprave zbog toga što jesu bili predmet interesovanja nadležnih organa? Što su kukali ako se niko njima bavio nije?
Mnogo interesantnije pitanje – što ovoliko kukaju sada? Da nije zbog toga što je najavljen zakon koji će se baviti pitanjem porekla imovine? Da nije možda zbog toga što se planira ukrštanje sa prihodima lica, onim zvanično prijavljenim, i njihovom imovinom koju su sticali u međuvremenu? Pa, da se vidi od bavljenja javnim poslom, i tokom bavljenja javnim poslom, poslom koji ima direktne veze sa politikom, poslom koji je funkcionerski, da li je mogao neko sa prihodima kao što su plata ministra ili plata poslanika, da stekne onolike kule na vračarskim pašnjacima ili onolike firmetine poput Dragan Đilasa koje su, pazite, jedan red veličine imale promete dok nije bio na funkciji, a onda par nula više na godišnjem nivou kako je on postao neko i nešto u ovoj državi?
Pa, kad se te stvari uporede i kad se vidi da tu ima ponešto nelogično, ja mislim to je jako dobar razlog da ti ljudi danas budu nervozni i da kukaju mnogo više nego onda kada je policija sa dobrim razlogom dolazila da ih pita kako su.
Kad se postavi pitanje – otkud Vuku Jeremiću, za čije babe zdravlje, 7,5 miliona od onoga Brus Lija iz Hong Konga? To je jako dobro pitanje i jako dobar razlog za brigu. I, koliko god se svaki put kada se pojave nadležni organi u njihovim fondacijama, nevladinim organizacijama ili firmama, preduzetničkim radnjama, šta već ko od njih ima, kad god se tamo pojave nadležni organi, a oni zakukaju na sav glas – jao, nepravda, jao, politički pritisak. Da znate, sigurno ne kuka onaj ko zna da je pred državom, zakonom, narodom, a i Bogom ako hoćete, čist i nevin. Kuka onaj koji unapred zna da ima zbog čeka da se brine.
Kad pričamo o tom Đilasu, Jeremiću, ovim njihovim pilićarima iz Dveri koji su odlične milione dobijali dok su im pajtosi bili na vlasti, ako, nek kukaju. Što glasniji budu danas, verovatno će im lakše biti da sutra prihvate da su sve što su dobili zaslužili, sami sebi zamesili. Ako na nekoga treba da se ljute, to su oni sami i ako na nekoga treba da budu besni, nek budu besni na svoju ludu glavu.