Hvala.

Ja bih samo želeo da zamolim ministra finansija kada iznosi izjave o uspehu da ima u vidu svestranije analize.

Samo navedite član profesore, molim vas.

Član 107. dostojanstvo Skupštine.

Hvala.

Dakle, ja imam ispred sebe jučerašnji materijal Privredne komore Srbije, Ekonomskog instituta itd, ministru je poznat taj naziv biltena "Makroekonomska analiza i trendovi".
Ekonomski položaj jedne zemlje u mnogome je određen i spoljno-trgovinskim bilansom, a ovde imamo informaciju da je Srbija za prva dva meseca 2019. godine zabeležila minus od 926 miliona evra i to sa porastom stepena zaduženosti, sa smanjenjem izvoza, a povećanjem uvoza.To su sve tri negativne karakteristike.
Istovremeno, kada ministar govori o suficitu, želim da vam istaknem sledeću činjenicu, da smo razmatrali završni izveštaj za četvrti kvartal Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede na Odboru za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i tada konstatovali da za 2018. godinu nije utrošeno preko 800 miliona dinara.
To je jedan od razloga zašto se pojavljuje navodni suficit budžeta na kraju 2018. godine, a nisu izmirene obaveze iz sektora poljoprivrede, čak ni za 2017. godinu, da ne govorim za 2018. godinu, o čemu govore i poslanička pitanja koja sam između ostalog dostavio i vama. Hvala.

Hvala profesore.

Smatram da nisam povredio član 107. Poslovnika, da nisam uvredio dostojanstvo Narodne skupštine.

Da li želite da se Narodna skupština izjasni u danu za glasanje?

(Miladin Ševarlić: Ne.)

Ne, hvala vam.

Reč ima narodni poslanik Veroljub Arsić. Izvolite.

Ja bih po amandmanu.

Problem odnosno razlozi za donošenje ovog zakona jesu vezani za jednom željom bankarskog sektora za stvaranjem određenog ekstra profita.

Naime, dinar kao sredstvo plaćanja u Republici Srbiji računa se prema drugim valutama, prvo u evru, pa onda kurs dinara koji je prema evru ravna se prema drugim valutama, kao što je dolar, kao što je engleska funta, kao što je, između ostalih, i švajcarski franak.

Zašto donosimo ovaj zakon? Zato što je nebrigom tadašnjeg režima, bivšeg režima koji šeta po ulicama, vrši nasilje, napada žene, umesto da pre, još kad je problem nastao, reaguju na pravi način, oni su o svemu tome ćutali. I da je tako, vidi se po tome da nije u pitanju bila samo devizna klauzula ta koja je sporna, da li građanin treba da prihvati i devizni rizik između evra i švajcarskog franka, nego je sporno i to kakve su to menjačke poslove banke prilikom zaključenja tih ugovora vršile? Potpuno fiktivne. Isplaćivano je u dinarima, vraćalo se u dinarima, ali se isplaćivalo građanima po nižem kursu a vraćali su po višem kursu. Na taj način je stvaran ekstra profit, plus kursne razlike zbog gubitaka koje su građani imali između evra i švajcarskog franka.

To je jedan od razloga, i to ćutanje države, koja na prvom mestu treba da brine o svojim građanima, naravno, i o finansijskom sektoru i o bankama, ja mogu samo da vidim motivom da su oni imali određene poslove sa bankama.

Ja bih voleo, evo i predlagača amandmana pitam, kako to da nateramo vojvodu od „Meridijan“ banke Božidara Đelića da vrati građanima barem 10 miliona evra koje je dobio od „Meridijan“ banke dok je ćutao kao nosilac vlasti i dok su se ovi u bankarskom sektoru raznim špekulantskim radnjama bogatili. To je problem države. Država je ta koja to treba da reši. Odsustvo države i reagovanje na pravi način jeste da su ti građani bili prepušteni sami sebi.

Ja bih najviše voleo, da je to moguće, da donesemo zakon koji će retroaktivno da bude primenjiv. Može Narodna skupština i to da uradi, slažem se, 126 poslanika i nema problema, donećemo zakon, ali, pitam – šta posle? Da li će nas finansijski sektor zbog gubitaka koje ima tužiti pred međunarodnim sudovima? Hoće. Mislite da će da nam oprosti novac? Neće. Da li je veliki izgled njihov da u nekom sporu dobiju Republiku Srbiju? Jeste.

Jednim ovakvim zakonom mi u stvari pokušavamo da napravimo rezultat kojima će građanima da budu ublažene posledice skoka švajcarskog franka, s jedne strane, a s druge strane da zadržimo stabilnim finansijski sektor, koji je potreban republici i tim istim građanima i toj istoj privredi na koju se stalno pozivamo, pa i Republici Srbiji. Potreban je, nema razvoja bez bankarskog ili finansijskog sektora. Evo, ja bih voleo da mi kažete državu kojoj je to pošlo za rukom, čisto da čujem kao primer. Ja ne znam, zaista. Možda grešim, možda nisam u pravu. Najlakše je reći – raspalite po bankama. Nije to tako jednostavno.

Kao rezultat dogovora između udruženja građana pogođenih kursnim razlikama švajcarskog franka i evra i banaka koje su plasirale takve kredite u želji da zarade što više, imamo jedan ovakav zakon i na taj način izbegavamo, barem kada su u pitanju banke, međunarodnu arbitražu i sporove.

Da li će svih 100 miliona evra da bude potrošeno na ublažavanje tih posledica, to još uvek ne znamo, to ćemo saznati kad zakon uđe u primenu, za nekih dva i po meseca, jer verujem da će veliki broj građana nastaviti neke sporove koje su započeli pred sudovima. To je za sada nekih 10-ak procenata. I što je najvažnije, ovaj zakon ne sprečava građane da ostvare sudsku zaštitu. Isto tako, ovaj zakon ne sprečava banke da zatraže sudsku zaštitu, samo pred nekim drugim sudovima. Ali, imamo opravdanje, čak i ako to urade, da je to bio rezultat dogovora između banaka, Narodne banke Republike Srbije, Vlade Republike Srbije i taj dogovor je dat nama poslanicima.

Ja bih najviše voleo kad bismo mogli da donesemo zakon kojima bi vojvode od „Meridijan“ banke Božidar Đelić i svi njegovi ortaci mogli da vrate građanima sve ono što im je oduzeto. Ali, kad pogledam i Zakon o deviznom poslovanju iz 2011. godine, pa i zakone su donosili da ne bi odgovarali krivično, materijalno, tako da je jako teško da sve nepravde ispravimo jednim ovakvim zakonom.

U svakom slučaju, za mnoge će ovaj zakon biti olakšanje, za neke neki vid pobede i zato treba ovakav zakon usvojiti u Narodnoj skupštini.

Ovaj zakon je rezultat jednog odgovornog ponašanja i Vlade Republike Srbije i predsednika Republike Srbije, Aleksandra Vučića, zato što otklanja veliki rizik koji je pretio državi, Republici Srbiji, ako ovaj problem ne bude bio rešen, ali isto tako pruža i neku pravnu sigurnost i svim budućim investitorima i finansijskom sektoru u Republici Srbiji.

Hvala, kolega Arsiću.
Reč ima Novica Tončev. Izvolite.

Poštovane kolege, poštovani ministre finansija, evo, ja sam se javio po amandmanu i hoću da iskoristim ovu priliku da pitam ministra finansija da li mi, s obzirom da je narod birao nas poslanike, a mi poslanici biramo Vladu Srbije, da li mi moramo da svaki zakon donosimo ovako kao leks specijalis ili možemo to sistematski da rešimo?

Ovde se radi o ljudima koji su zaduženi u švajcarcima, odnosno banke koje su dale kredite i mi kao Socijalistička partija, kao poslanik, takođe se zalažem da se i ovaj problem reši. Ali, s obzirom da dolazim iz jedne lokalne samouprave koja je siromašna opština, vi ste rekli da ovde Vlada Srbije ima novac, suficit i da izdvaja 11,6 milijarde dinara. Hoću da kažem, ministre, da su to otprilike za 20 nerazvijenih opština ukupni godišnji budžeti koje dajemo.

Ovo je ujedno vezano i za zakon koji donosimo, oko povećanja plata zaposlenih u dečijim vrtićima. Znate da plate u dečijim vrtićima zaposlenih isplaćuju lokalne samouprave, pa hoću ujedno da pitam – da li će ovo povećanje plata biti praćeno povećanjem transfera iz Republike u korist nivoa opština, jer se iznos ovog transfera nije menjao još od 2014. godine?

S obzirom da je ovo vanredno povećanje, da li će, takođe, Ministarstvo finansija odobriti povećanje mase sredstava za plate u lokalnim samoupravama?

Imam ovde jednu tabelu. U mojoj opštini, na primer, sa višom školom radnik opštinske uprave prima 38 hiljada dinara, a sa ovim povećanjem radnici u dečijem vrtiću će primati 57 hiljada dinara. S obzirom da iz iste kase se isplaćuje, kako mislite, ministre, da mi sprovedemo ovo, da iste radnike koji sa višom školom rade u opštinskoj upravi platimo 38 hiljada dinara, a radnike u dečijem vrtiću sa višom školom 56 hiljada dinara? Iz iste kase, odnosno opštinskog budžeta se sve to isplaćuje.

Takođe, dnevnice za službena putovanja u javnim preduzećima i zaposlenih u predškolskim ustanovama isplaćuju se u visini od 5% od prosečne mesečne zarade po zaposlenom u Republici, što po sadašnjim parametrima iznosi 3.700 dinara, a zaposlenima, izabranim i postavljenim licima u opštini dnevnice za službena putovanja iznose 150 dinara. Sve se, takođe, isto isplaćuje iz iste opštinske kase.

Donet je, takođe, Zakon o načinu određivanja maksimalnog broja zaposlenih u javnom sektoru 2015. godine. Postupajući po ovom zakonu, veliki broj lokalnih samouprava je morao da smanji broj zaposlenih koji su svi tužili iste lokalne samouprave. Sud ih je sve vratio na posao, što je imalo za posledicu isplatu milionskih šteta. Da li su sudovi postali sindikalne organizacije za zaposlene?

Hteo sam da se javim povodom amandmana i da kažem ministru – dajte da Vlada i mi poslanici sistematski rešavamo ove zakone, jer sledeći koji će… Da li moramo da čekamo da ljudi štrajkuju ili izraze svoje proteste na bilo koji način, a onda mi ovde da rešavamo te probleme ili da čekamo da naš predsednik Republike svakog mora da obiđe i da nam daje naloge da to radimo? Ajmo mi ovde da preduzmemo inicijativu. Evo, ja vam kažem da će sledeći koji će da štrajkuju i izađu na proteste biti radnici koji su zaposleni u lokalnim samoupravama.

Moj vozač je jutros mene dovezao u Beograd. Šta može on sa 150 dinara danas? Ne može kiflu da kupi u Beogradu. Ajmo, ministre, da rešavamo sistematski probleme za ono zašta su nas ljudi glasali.

Hoću na kraju da vam kažem o zabrani zapošljavanja. Zabrana zapošljavanja je opustošila kadrove u nerazvijenim opštinama. Mi ne možemo dobrog inženjera za 40.000 da zaposlimo, dobro IT operatera ili bilo koga, gospodine ministre. Najniže plate su u Srbiji, za sad, za radnike koji rade u opštinskim upravama. Zato vas molim da pripremimo za sledeći put jedan zakon koji će da reši i ovaj slučaj.

Takođe, jasno je da stručni kadrovi, takođe, i ne žele u lokalne samouprave, a postojeći kadar zbog niskih zarada i obavljanja velikog broja poslova napušta lokalnu samoupravu. Velika očekivanja su bila od novog Kolektivnog ugovora, gospodine ministre, ali na žalost svih zaposlenih u lokalnoj samoupravi Vlada nije prihvatila Predlog kolektivnog ugovora, tako da će zaposleni u lokalnim samoupravama i dalje raditi bez prava na topli obrok, regres za korišćenje godišnjeg odmora za razliku od svojih kolega koje rade u javnim preduzećima.

Navešću vam jedan primer, takođe. Predsednica opštine, koja je lekar, u Surdulici prima 75.000 dinara. Lokalni direktor vlasnik hidroelektrana prima 200.000 dinara. Ko ima veću odgovornost i ko više radi? Ajmo, ministre, da suštinski rešavamo ove probleme. Hvala.

Hvala, kolega Tončev.
Reč ima ministar Siniša Mali. Izvolite, ministre.