Hvala kolega Periću.
Na član 18. amandman je podneo narodni poslanik Nemanja Šarović.
Da li neko želi reč? (Ne)
Na član 19. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite koleginice Radeta.

Da, predložili ste da se briše član 19. i osnovni razlog zbog čega smo to tražili jeste zato što je u ovom članu predviđeno da založni poverilac može zahtevati od suda odluku da se predmet založnog prava proda u skladu sa zakonom koji uređuje postupak izvršenja i obezbeđenja.

Mi srpski radikali smo počeli jednu ozbiljnu kampanju protiv javnih izvršitelja. Mi ćemo učiniti sve i zalažemo se da se stavi van snage Zakon o javnim izvršiteljima. Kolega Sreto Perić to predstavlja u ime naše poslaničke grupe na početku svake nove sednice. To traje od oktobra.

Mi smo juče izdali specijalno izdanje naših novina „Velika Srbija“ na 16 strana gde smo pisali zbog čega moramo prekinuti sa javnim izvršiteljima, zbog čega moramo ukinuti zapravo javne izvršitelje kao takve, zbog čega moramo izvršni postupak vratiti u nadležnost sudova. I svuda gde nam se pojavi u vašim predlozima izvršenje, odnosno izvršitelji, mi postupamo u skladu sa našim stavom, u skladu sa kampanjom koju vodimo u celoj Srbiji.

U celoj Srbiji vodimo kampanju, obaveštavamo javnost preko specijalnog izdanja „Velike Srbije“ šta to rade izvršitelji, a to narod zna i bez nas, kakva je to mafija postala, kakve su to veze između izvršitelja, banaka, fiktivnih kupaca stanova, šta se sve, koliko je ljudi oštećeno, koliko je stanova prodato. Napravljena je jedna ozbiljna mafijaška organizacija koju ćemo se mi potruditi da razbijemo, raskrinkati despote svakako hoćemo, ali ćemo se potruditi da ih razbijemo.

Sasvim sigurno da nećemo ostaviti na miru, nećemo prestati sa insistiranjem da se takav zakon donese i da zaista više, bar malo jedno po jedno da smanjujemo ove krvopije sa kože naroda, građana Srbije, a sada su to svakako najaktuelniji javni izvršitelji.

Eto, to je bio motiv i razlog zbog čega smo brisali član 19. Predloga ovog zakona.

Hvala koleginice Radeta.
Na član 21. amandman je podneo narodni poslanik Sreto Perić.
Izvolite kolega Periću.

Evo, na ovaj način smo hteli da pokažemo da izmene i dopune ovog zakona, apsolutno nije bilo ni potrebe, nema ni smisla. Koleginica Vjerica Radeta je već obrazložila šta je mnogo bolnije za građane Srbije.

Gospodine Đorđeviću, vi pošto je u Vladi bila pokrenuta inicijativa, odnosno pričalo se, a to je uradila, ako se ne varam, Jelena Deretić. Ona je pomoćnik ili državni sekretar u Ministarstvu pravde i ona je za nas srpske radikale i za građane Srbije koji pate od te bolesti privatnih izvršitelja, najavila da će krajem ali već sada prošle 2018. godine biti pokrenute izmene, odnosno biće usvojen predlog izmena i dopuna Zakona o izvršenju i obezbeđenju u Republici Srbiji. To znači da vi imate puno pravo a i obavezu da prenesete na Vladu Republike Srbije da se pokrene ta inicijativa.

Sve je veći broj građana Srbije koji ni krivi ni dužni plaćaju ceh privatnim ili tzv. „javnim izvršiteljima“. Nije mali broj slučajeva da javni izvršitelji ali naravno sa bliskim povezanim licima osnuju agencije za otkup dugova, a onda kasnije otkupljuju te dugove i kasnije oni vrše izvršenja, kao što i njihova povezana lica, da li rodbina, prijatelji, kumovi ili slično, pojavljuju se na aukcijama za otkup nepokretnosti koje u poslednje vreme u Srbiji sve češće se javlja u 2017. godini. Za 2018. godinu nisu još gotovi svi podaci.

Bilo je blizu tri i po hiljade prodatih stanova, kuća ili drugih stambenih objekata vrlo često, ne ispod tržišne cene za malo, nego nekoliko puta u odnosu na tržišnu cenu. A da problem bude veći, potraživanja od strane izvršnih poverilaca koja iznose i pet hiljada evra, prodavali su se stambeni ili drugi objekti koji vrede i blizu sto hiljada evra.

Obaveze koje su, odnosno zaradu koju su imali privatni izvršitelji, naravno sve je to povezano sa, vrlo često sa bankama, poslovnim i komercijalnim bankama, su često bile nekoliko puta veće od samog osnovnog duga, čak uključena je i kamata.

Ima još jedan problem, znači predviđeno je oko 308 izvršilaca u Srbiji, a ima ih sad i popunjenost je 2017. Mi u SRS smatramo da je puno i jedan koji radi posao na ovakav način, ali ako se postavi pitanje zbog čega to nije popunjeno do kraja, stvar je jednostavna. Više su spremni ovi koji su već ušli u taj posao da plate, nego oni koji bi trebali da budu postavljeni.

To pomalo liči i na ono kada su kolegu carinika, ovo je naravno šaljivo, htele njegove kolege da časte pa su ga pitale šta bi voleo da mu poklone za poklon, a on je rekao - naravno jednu smenu. E takva je situacija i sa privatnim izvršiteljima. Hvala.

Hvala kolega Periću.

Na član 23. amandman je podneo narodni poslanik Petar Jojić.

Da li neko želi reč? (Ne)

Na član 24. amandman je podnela narodni poslanik Nataša Sp. Jovanović.

Izvolite koleginice Jovanović.

Evo gospodine Marinkoviću, kolege poslanici, gospodine ministre, na kraju smo ove rasprave o upisu zaloge u Registar založnog prava. Sada se suočavamo sa jednom činjenicom koja je zaista poražavajuća jer 94% zaloga u Srbiji su krediti, a u to založno pravo pokretnih stvari, pored ovih nepokretnosti i hipoteka ulaze, možete verovati, čak i stočni fondovi, odnosno stočna grla.

Sad, dolazi se u situaciju da ljudi, naročito poljoprivrednici koji veoma teško žive, oni nemaju neki prosek primanja, oni ne mogu da ostvare bonitete kod banaka i sada kao zalog upisuju grla – krave, ovce, sve što imaju. Moraju da se obavežu po pravilniku da sve to čuvaju u dobrom zdravlju i onako kako su u trenutku upisali zalogu.

Znate, to može da bude zaista za njih veliki i nepremostivi problem zbog činjenice da ne mogu ni sami da utiču na to. Šta će da se desi i kako će to da se proglasi uništenom stvari? Ovaj član o kome sada pričam govori o tome da se, kada je neka zaloga, ako se ima dokaza o tome potpuno uništena briše iz Registra zaloge, ali ostalo je nedefinisano ko je taj ko će da proceni da li je ta neka stvar potpuno uništena.

Drugo, što želim na kraju ovoga da poručim i građanima Srbije, gospodine Marinkoviću, to može za ljude koji nisu upoznati da bude veoma opasno, jer imate ljude koji dolaze, obično je to, mislim, subotom u Beogradu, nekim drugim danom u Jagodini, Novom Sadu, po Srbiji, tzv. dan pijace za automobile. Na kraju krajeva, to može da bude i na ovim auto-placevima, tu ima svačega. Čovek skupi neku crkavicu, kupi neki automobil, to stvarno nije retko, zaista se to dešava u mnogim slučajevima, a taj auto bude predmet založnog prava. Da se to ne bi desilo, iako u ovom trenutku nismo u direktnom prenosu zbog neke utakmice, biće odloženi prenos, moja preporuka je svakome građaninu Srbije koji namerava da kupi polovni automobil da na sajtu Agencije za privredne registre, mislim da je to u desnom gornjem uglu, postoji taj kvadrat „založno pravo“, klikne da ide na Registar stvari koje se popisuju po registarskom broju, da pogleda registarski broj tog automobila kako ljudi ne bi došli u situaciju.

Na kraju krajeva, verujte, jutros sam pričala o tome kada je bio drugi zakon na dnevnom redu, nekada ni sami ljudi ne znaju da je neko od ovih beskrupuloznih izvršitelja, a o kojima priča gospodin Perić, stavio u zalogu taj auto i on ne može da registruje auto, znate, a kamo li da ga otuđi ako mu je to potrebno, da ga proda. Možda on iz nekog drugog porodičnog razloga hoće taj automobil da proda, a ne zna da je to izvršitelj uzeo kao zalogu, jer mu nije stiglo iz nekog razloga rešenje, obaveštenje o tome ili možda neko nije bio kod kuće, pa treba da ide da podigne u poštu. Šta ako je to pokušao poštar da uradi u petak, da rešenje izvršitelja njemu uruči, a on u subotu registrovani automobil nekome prodao, uzeo novac? Zaista to može da se desi. Stvarno je izuzetno važno da se sve to zakonom obuhvati i precizira, kako bi ljudi znali. Ovako, kaže se, briše se iz Registra založnog prava ako se ustanovi da je ta stvar, to je sada ova izmena, potpuno uništena, a dokaz o tome kakvo je to potpuno uništenje, uopšte se ne precizira na koji način se dolazi do takvog dokaza.

Hvala, koleginice Jovanović.
Na član 25. amandman je podneo narodni poslanik Aleksandar Šešelj.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 32. amandman je podnela narodni poslanik Vjerica Radeta.
Izvolite, koleginice Radeta.

Član 32. je pretposlednji i govori o tome da odredbe ovog zakona, čl. 3. i 25, će se primenjivati od 1. januara 2021. godine. Pravo da vam kažem, mi ne razumemo potrebu da se zakon donosi sada po hitnom postupku. Još se ovde kaže – hitni postupak je iz razloga što bi nedonošenjem zakona po hitnom postupku moglo da prouzrokuje štetne posledice po rad Agencije za privredne registre, a ovaj član 32, koji govori o čl. 3. i 25, zapravo su članovi koji regulišu registre, on neće stupiti na snagu do 1. januara 2021. godine i ovo je opšta papazjanija.

Mogli bi smo da shvatimo i da prihvatimo čak da ovakav član bude sastavni deo zakona koji se donosi prvi put, koji se donosi u celini, ali ako se ide na izmene zakona, onda upisivati ovako nešto za nas je loše rešenje i nije pravnički, pre svega, dobro rešenje i zato smo mi predložili da se briše ovaj član 32, a kada budemo govorili, doći će već ministri sa predlozima kompletnih zakona, pa se nadamo da ćete ispuniti ono što ste obećali da ćemo od neke sledeće sednice imati demokratsku raspravu, počev od dnevnog reda, da nećemo u dnevnom redu imati 15, 17 ili više tačaka u jednu tačku, a da bismo mogli zaista razgovarati o svakoj tački dnevnog reda.

Mi ovde imamo ministra Zorana Đorđevića, koji je ovde već treći dan sa narodnim poslanicima, čovek veoma raspoložen da komunicira sa poslanicima, da razmenjujemo stavove, da odgovora na naša pitanja, ali, znate, kad vi ovde stavite u okviru jedne tačke 17 tačaka dnevnog reda, kako to može jedan čovek? Ne može, naravno. I mi to potpuno razumemo. Nemojte više to da radite, ni zbog javnosti, ni zbog ministara koje mi, bez obzira što su oni Vlada, mi, Narodna skupština, treba da, kao dobri domaćini, uvažavamo ministre koji to zaslužuju. Naravno, ne sve. Neki od onih koji ne zaslužuju, dobro je što nisu danas bili ovde, bolje po njih. Ali, čujem da je Vučić i Zoranu i Rasima poveo u Kinu, nije smeo da ih ostavi u Srbiji, da nešto ne zabrljaju sa ovim šetačima u njegovom odsustvu. Hvala.

Hvala.
Na član 32. amandman je podneo narodni poslanik Petar Petrović.
Vlada i Odbor za pravosuđe, državnu upravu i lokalnu samoupravu prihvatili su amandman, a Odbor za ustavna pitanja i zakonodavstvo smatra da je amandman u skladu sa Ustavom i pravnim sistemom Republike Srbije, pa konstatujem da je ovaj amandman postao sastavni deo Predloga zakona.
Da li neko želi reč? (Ne)
Pošto smo završili pretres o svim amandmanima, zaključujem pretres Predloga zakona u pojedinostima.
Pošto smo obavili pretres Predloga zakona u načelu i u pojedinostima, Narodna skupština će u danu za glasanje odlučivati o Predlogu zakona u načelu, pojedinostima i u celini.
Koristim priliku da zahvalim ministru Đorđeviću, kao što je koleginica Radeta rekla, čovek tri puna dana sedi sa nama i radi sa nama zajednice, poslanicima opozicije na posvećenom radu, kolegama iz većine.
Saglasno članu 87. stav 5. Poslovnika Narodne skupštine, određujem četvrtak, 25. april 2019. godine, sa početkom u 10.00 časova, kao dan za glasanje o tačkama dnevnog reda Četvrte sednice Prvog redovnog zasedanja Narodne skupštine Republike Srbije u 2019. godini. Hvala.