Hvala, dr Martinoviću.
Na član 70. amandman je podnela narodni poslanik Ljiljana Mihajlović.
Na član 73. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li želite reč?
Izvolite, gospodine Rističeviću.

Zahvaljujem gospodine predsedavajući.

Gospodine Martinoviću, vi se svakako sećate kako smo ovo sabirali da bi došli do ovih podataka, kako su korumpirane Dveri, kako su korumpirali ostali članove koji su Boška Obradovića posle pristupanja Savezu za Srbiju ostavili da ne bude smenjen.

Dakle, Boško Obradović kome Skupština plaća stan na Dedinju, u blizini „Pinka“, da mu bude blizu, kad krene na „Pink“. Dakle, novac, ovako, kaže, četiri miliona 200 hiljada za elektro radove, istog dana podignutog u kešu, sav je novac podignut u kešu.

Ja sam strpljivo, sa gospodinom Martinovićem, pravo ovu šemu. Dakle, koliko je novca Boško Obradović prebacio preduzetničkim radnjama, pod kontrolom njegovih kandidata i koliko su oni odmah sutradan podigli. Znači, nikakvog repro materijala nije bilo. Ovaj ti uplati, ne znam, moram da odmaknem, imam kratke ruke, ovaj ti uplati novac tri miliona 577 hiljada ili kao Jelena Manić, odmah sutradan podignete to u kešu i verovatno vratite Bošku Obradoviću.

Šta je Boško Obradović još radio kako je bio korumpiran? I ostatak novca koji je bio na, gospodine Radojičiću nadam se da gledate ovo, dakle, muški sako 24.000, muški sako 19.000, sve na račun stranke. Ovaj pije, jede, oblači se na račun stranke. Evo ovako, muški sako tri puta, kupio tri komada. Šta sad, ima se može se, sa cenama od 19.000 do 24.000. Moje odelo košta 7.000. Dakle, muške pantalone, pazi, ne može čovek da ide bez pantalona, mora stranka da mu kupi. On je drug član, prvi član. Znači i to 12.600. Pa, druge muške pantalone. Pa, zima ide, treba i muški kaputić. Znači, to je koštalo 12.500, sveukupno 109 hiljada dinara.

Da li je ova vrsta unutrašnje političke korupcije u stranci da pričamo onako po zabavama koje je priređivao? Pa, recimo, nema domaće rakije na njegovim zabavama. To su računi, ne znam, milionski, negde po nekim skupocenim lokalima. Džoni Vokere, Čivas, Džek Danijels, Jeger, Master, Džin, Drajv, Beks, onda imate koktele, kaže – seks na plaži, tako se zove koktel. Ako to nije korupcija, a šta je onda korupcija? E, zato je uzeo Đilas.

Hvala kolega Rističeviću.
Doktor Martinović, pravo na repliku, opet ste ga pomenuli po imenu i prezimenu.

Zahvaljujem se gospodine Marinkoviću.

Moram samo da ispravim i malo dopunim mog uvaženog kolegu Rističevića. Tačno je da Skupština plaća Bošku Obradoviću stan u Beogradu, ali, gospodine Rističeviću, Boško Obradović ne stanuje na Zemun Polju, on ne staju u Borči i u Krnjači, on stanuje na Dedinju. To građani Srbije treba da znaju.

Dakle, Boško Obradović stanuje na Dedinju i to u stanu čoveka koji je vlasnik tog stana koji je iz jednog grada u jugozapadnoj Srbiji koji je od države Srbije, Ivanjice grada u dolini, koji je od države Srbije dobio subvencije da napravi hladnjaču da bi malinari iz njegovog kraja imali gde da odlažu maline, da im razno razni nakupci i preprodavci ne bi spuštali cenu. On čovek uzme pare od države, napravi hladnjaču, proda tu istu hladnjaču i za taj novac kupi stan u Beogradu. U tom stanu, gospodine Rističeviću danas živi veliki branilac srpskog naroda, Kosova i Metohije, SPC, porodice i tako dalje, Boško Obradović. To građani Srbije treba da znaju.

Koji je još sledeći primer korupcije. Pomenuli ste Vuka Jeremića. E, Vuk Jeremić je u jednoj televizijskoj emisiji rekao na pitanje svog političkog neistomišljenika da mu sad ne spominjem ime, od čega živi. Pa, kaže, živim od plate. Od koje plate? Pa, kaže, dobijam platu kao savetnik u bordu direktora jednog investicionog fonda, neću čak da navedem ni naziv tog investicionog fonda da me ne bi neko prozvao da sam protiv neke strane kompanije. I sutra dan se oglasi taj investicioni fond i kaže, da Vuk Jeremić ni kao savetnik, ni kao član borda direktora tog investicionog fonda nije dobio nijedan jedini dolar.

I, sad ja pitam, da li je to korupcija kada živite na visokoj nozi, kada na dnevnom nivou trošite na hiljade i desetine hiljade evra? Kada rasipate pare kao da ste vlasnik naftne bušotine u Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili u Saudijskoj Arabiji, a niko živi ne zna gde radite. Gde ti je majstore radno mesto? Evo, sad da pitate Vuka Jeremića koje ti je radno mesto, na kom to radnom mestu u Srbiji, u inostranstvu mogu da se steknu tolike pare? Ne može da kaže jer on je jedan dan na jednom radnom mestu, drugi dan je na drugom, treći dan je na trećem, a u stvari jedine pare, čiste pare koje je primao, primao je od države Srbije i to na mesečnom nivou od 8.500 evra dok je bio predsedavajući Generalne skupštine UN.

I, tamo umesto da radi za državu Srbiju, da ubedi makar jednu državu članicu UN da povuče priznanje Kosova i Metohije, on učestvuje u najvećim kriminalnim i korupcionaškim aferama sa ljudima Honkonga, iz nekih drugih država u svetu i blati ime Srbije. Onda se i vraća i to građani Srbije treba da znaju, vraća se u Srbiju, pokušava da ubedi Aleksandra Vučića da ga kandiduje za predsednika Republike na predsedničkim izborima 2017. godine. Pa, kad Aleksandru Vučiću to nije palo na pamet tek od 2017. godine, građani Srbije da znate, tek od 2017. godine za Vuka Jeremića i njegovu stranku, Aleksandar Vučić postaje crni đavo zato što je rekao – neću bre da imam ikakvog posla sa tobom hohštapleru, bitango koji se zloupotrebio poziciju Srbije u UN.

Hvala gospodine Martinoviću.
Znam da se neke kolege spremaju da govore do pauze ali ja moram da se izvinim i nadam se da ćete me razumeti, tu nam je delegacija grada Sočija, gradonačelnik Sočija.
Sada određujem pauzu.
Nastavljamo u 15,00 časova, dakle u skladu sa članom 87. Poslovnika Narodne skupštine. Hvala vam i vidimo se u 15,00 časova.
(Posle pauze.)

Nastavljamo sa radom.
Na član 75. amandman su zajedno podneli narodni poslanici Marko Đurišić, Miroslav Aleksić, Nenad Konstantinović, Goran Bogdanović i Zdravko Stanković.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 77. amandman je podneo narodni poslanik Marijan Rističević.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 80. amandman je podnela narodni poslanik Vesna Nikolić Vukajlović.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 88. amandman je podnela narodni poslanik Marina Ristić.
Izvolite koleginice.

Ja sam podnela amandman na ovaj član 88. a radi se postupanju po predstavkama. Malo sam u čudu što mi nije usvojen ovaj amandman. Evo o čemu se radi.

To je sada ta predstavka kojom se obraća fizičko ili pravno lice agenciji sa podacima gde se sumnja na korupciju. Sada ovaj član 88. kaže šta sada ta predstavka treba sve da sadrži, pa ona mora biti uredna i može biti neuredna. Znači ili ima sve podatke ili nema sve podatke. Ukoliko nema sve podatke pa to lice ne dopuni, onda agencija neće postupiti po toj predstavci. Agencija bi trebalo da nastavi postupak na osnovu raspoloživih informacija. Gde god postoji sumnja u korupciju po njoj treba da se postupa. Ne može tako olako da se odbaci. Gde god postoji materijalni dokaz prvo mora da se ispita, bez obzira da li su baš svi podaci tu. To jeste posao agencije, treba da se rešava po kratkom postupku.

Sve to mora da bude transparentno i javno, jer u Srbiji se obično pojavi neka sumnja, neko nekog optuži i na tome se uglavnom završi. Evo, imali smo priliku i da vidimo ovde u Narodnoj Skupštini, čuli smo kolege i oni znaju ko je radio te kriminalne radnje od prethodne vlasti, agencija je postojala i ona je negde počela da radi 2010. godine, čini mi se da je ta godina, a ona uopšte nije postupala. Ne znam da li je sada to sada zbog tih predstavki, da li je iz nekog drugog razloga, neću u to da ulazim, ali agencija mora da nastavi postupak, čim postoji osnovana sumnja, jer mi nekada čujemo za primere korupcije, čujemo kada izađu radnici neke fabrika, imali smo slučaj Pošte koji ukazuju na primeru korupcije i kažu imenom i prezimenom, a agencija uopšte ne postupa po tome. Ona da bi svoje postojanje opravdala, da bi imala svrhu, ona ne mora čak ni da čeka predstavke, ona bi trebalo da radi čim postoji sumnja, da se ispita, pa sada, ima ili nema, nije bitno. Hvala.

Na član 93. amandman je podnela Miroslava Stanković Đuričić.
Da li neko želi reč? (Ne.)
Na član 94. amandman je podneo narodni poslanik Filip Stojanović.
Izvolite.

Dame i gospodo narodni poslanici, poštovani ministre sa saradnicima, podneo sam amandman na član 94. Predloga zakona o sprečavanju korupcije. Amandmanom sam tražio da se navedeni član briše. Brisanjem navedenog stava tražio sam iz razloga što pojam „plan integriteta“ predstavlja apstrakciju koja ne znači ništa i nema nikakvog smisla.

Korupcija je oduvek predstavljala veliki društveni problem svih režima, tako da i ova vlast nije izuzetak u tom smislu.

Korupcija je uvek najizraženija u samom vrhu vlasti, tako da sa borbom protiv korupcije treba početi sa tog nivoa.

Nema uspešne borbe protiv korupcije, ukoliko nosioci vlasti ličnim primerom ne pokažu da su zaista spremni da se iskreno obračunaju sa korupcijom.

Ali, kako verovati u ovo ako znamo da su mnogi nosioci visokih državnih funkcija na sumnjiv način došli do svojih akademskih zvanja. Nikada nisu razrešeni slučajevi sumnjivih diploma i sumnjivih doktorata nekih državnih funkcionera.

Onaj ko je na sumnjiv način došao do akademskog zvanja, on je logično podloženiji korupciji od onoga ko je do tog zvanja došao na regularan način.

Sve dok se ne počnu rešavati slučajevi ovakvog vida korupcije, sveukupna borba protiv korupcije predstavlja mrtvo slovo na papiru.

Zato apelujem na pripadnike vlasti, da se ozbiljnije uhvate u koštac sa ovim problemom. Hvala.

Na član 95. amandman je podnela narodni poslanik Dubravko Bojić.
Izvolite profesore Bojiću, uz izvinjenje svima što sam prekinuo malo ranije sednicu još jednom.
Izvolite.