Zahvaljujem predsedavajuća.
Poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovana predsednice...
(Aleksandar Vučić: Đorđe, samo da zamolim za jednu rečenicu.)

Izvinjavam se Đorđe, dobra vest. Obaveštavaju me upravo da su velike zapadne sile reagovale na njihovu akciju u Zubinom Potoku i rekli da to nikakve veze sa borbom protiv korupcije nije imalo, već da je to prekoračivanje mera itd. Jedna dobra vest za građane. Rekoh ja, Srbija će pobediti.

Javite se ponovo da mogu da vam dam reč.

Zahvaljujem predsedavajuća.

Poštovani predsedniče, veliko mi je zadovoljstvo što ste imali mogućnost da me prekinete sa ovakvom informacijom koja zaista mnogo znači i nama u ovoj sali i građanima Srbije, a najviše znači našim sugrađanima, Srbima koji žive na KiM.

Ova sednica je pokazala da je ovo ipak bilo pravo vreme za održavanje nje, sa ovim dnevnim redom i jako su važne poruke koje se čuju iz ove Skupštine i juče i danas.

To što danas i juče u ovoj sali nema kukavica, koji su juče ispred skupštinske sale ceo dan izmišljali kamaru glupih razloga da opravdaju svoj nedolazak i svoj kukavičluk. Da li je to slučajno iz današnje perspektive gledano? Ja u slučajnosti ne verujem i ne verujem da je to slučajno, pogotovo kada pogledamo i vidimo da su to upravo one kukavice koje nisu kao veliki miljenici postoktobarskih 2000. dešavanja velikih zapadnih sila učinili ništa za naše građane i naše državljane na teritoriji KiM, isti oni koji su 2004. godine nemo posmatrali šta se dešava prilikom pogroma i ni na koji način nisu pokušali da zaštite ni živote građana, a kamo li imovinu i građana i crkve na teritoriji KiM.

Zašto ovo napominjem? Napominjem iz tog razloga, jer situacija 2004. godine i danas bila je drastično različita. Godine 2004. čak se KFOR povukao iza reke Ibra očekujući reakciju Republike Srbije da policijske i vojne snage uđu i zaštite Srbe na Kosovu i Metohiji. Međutim, tadašnja vlast je ostala nema. Šta je očekivati od onih koji su 2008. godine pogađali se da proglašenje otcepljenja Kosova dođe posle predsedničkih izbora. Jednostavno, te kukavice su bile hrabre samo da nas hapse na Jarinju i Brnjaku, i nas i Srbe sa KiM kada smo pokušavali da sprečimo Borka Stefanovića da postavi granicu između Srba i Srbije.

Ono što je još strašnije, oni su bili hrabri da postave najgluplje pitanje koje se može smisliti Međunarodnom sudu u vezi statusa KiM. Hrabri verovatno, jer ih je hrabrio novac njihovih današnjih sponzora. Ja se glasno, jasno i otvoreno pitam ovde pred svima vama i pred Srbijom, ko je smislio to pitanje? Pozderac ili Jeremić? Patrik Hou ili Soroš?

Te kukavice su bile jedio hrabre da puste Fljoru Brovinu i braću Mazreku i još hiljadu osuđenih ubica, a da im na kraj pameti nije palo da ih razmene bar za jednog kidnapovanog Srbina sa KiM. Hrabro su sačinili sporazume da se koriste dokumenta i tablice koje će izdavati separatistički banditi, koje su NATO bombe dovele u poziciju da zulumćare na Kosovu. Čak i u svom ugovoru sa narodom nisu imali šta da napišu kao rešenje koje nude i predlažu za KiM, a sada nam dele lekcije onako sa kamiona, iz kafane, bez odgovornosti prema bilo kome i prema bilo čemu. Sada dele lekcije kada deo najvećih sila koje podržavaju samostalnost ove terorističke države, jer su ih oni stvorili, jedva čeka da iz bilo kog razloga Srbija kaže da neće više da pregovara. Takav stav bi nas automatski doveo u poziciju da se bez nas, bez Rusije i Kine preseče dijalog o KiM i do kraja sprovede u delo ono što su naumili. O tome moramo dobrano voditi računa.

Briselski sporazum, kao posledica svega ovoga što sam naveo, ipak ima nekih dobrih strana oni koji ne žele da shvate da kada je država u pitanju, ono što vam prethodnici ostave dogovarajući se, vi ne možete da kažete – ja to brišem gumicom, to više ne važi, ja želim nešto novo i bolje, a pogotovo u ovakvoj situaciji kada veliki ne žele ni da razgovaraju o srpskim interesima na KiM.

S druge strane, i sa ovim danas dara je blizu da prevrši i meru i trpilo, pogotovo kako se to trenutno odvija na KiM. Dobro je što su zapadne sile rekle to što ste nam sada saopštili, to nije nikakva akcija u sklopu borbe protiv korupcije i da su prekoračili sva ovlašćenja, ali jednostavno na tome se mora raditi i dalje, dublje i ova situacija jasno pokazuje da se ne mogu i ne smeju donositi ishitreni potezi.

Činjenica da se zlo suzbija dok je još uvek malo. Tu su šanse ovi pre nas propustili, tako da danas imamo takse, šetkanje vojnika Republike Albanije po KiM, zajedničke vežbe terorističke vojske UČK sa nekim susednim zemljama, koje su inače i članice EU. To jesu ozbiljne provokacije koje traže ozbiljan i odmeren odgovor koji mi od vas sa pravom očekujemo.

Ono što oni nisu očekivali da će se desiti, a to je jačanje Vojske, ekonomska stabilnost, diplomatska inicijativa za povlačenje priznanja kvazi države Kosova, nova radna mesta, gradnja infrastrukture jesu bili najjači, najsnažniji i najozbiljniji odgovor koji niko nije očekivao posle 2012. godine od Srbije. Od Srbije koja je 2012. godine bila na ivici bankrota, kojoj je Vojska ličila na lovačko udruženje, na Srbiju koja gotovo samo što nije klekla i zamolila da nas ostave na miru po bilo koju cenu, pa i cenu odricanja od Kosova i Metohije. Taj odgovor treba da bude još snažniji i jači ili treba preduzimati i nove korake.

Briselski sporazum je negde na veštačkim aparatima, slobodno mogu da kažem gotovo na izdisaju i možda je trenutak da vodeći računa da ne prekinemo mi dijalog, da ne budemo mi odgovorni za prekid dijaloga, nastavimo inicijativu da Kina i Rusija zatraže učešće u kontigentu KFOR-a na Kosovu i Metohiji, da se pokuša da se format pregovora iz Evropske unije ponovo vrati pod okrilje isključivo i samo Saveta bezbednosti.

Poštovani građani, Kosova i Metohija jesu bogatstvo, u svakom smislu te reči, duhovno i materijalno. Ono što niko ne želi da kaže, ali mi moramo o tome otvoreno i da razmišljamo kada procenjujemo šta ćemo raditi dalje, moramo glasno sebi, na primer, da postavimo pitanje kao narod kada će i da li će ikada Srbi poželeti da žive u Drenici i da li neko od nas želi 80 poslanika sa Kosova i Metohije u Skupštini Republike Srbije. Treba raditi onoliko brzo koliko se može, ali se ne sme doneti pogrešna odluka. Ono što je sigurno, poštovani predsedniče, što god vi predložili i uradili u vezi Kosova i Metohije, bićete krivi i odgovorni, bićemo krivi i mi sa vama. Ali to je trenutak u kojem se mora preuzeti odgovornost zbog budućnosti i Srbije i dece i zbog prosperiteta.

Upravo zbog toga, ja vas molim da ne brinete vi o Severnoj Makedoniji ili Crnoj Gori, šta će s njima uraditi velika Albanija, o kojoj oni ćute i ne smeju da prozbore niti da se suprotstave. Nisu ni oni brinuli o nama 2008. godine. Budite vi predsednik Srbije koja će brinuti o Srbima, o Srbiji, o Republici Srpskoj, o svim Srbima.

Kada razmišljate o rešenju i kada razmišljamo o rešenju, moramo razmišljati o svom Srbima, ne samo jednom delu našeg naroda, samo tako možemo da rešimo nacionalno pitanje Srba i to mora da bude naš istorijski zadatak. To što vi vodite politiku mira i nemate sagovornike sa druge strane koji razmišljaju na takav način, bar ne među Šiptarima, upravo traži da budemo čvrsti kao zid, da nam bude ekonomija još stabilnija, Vojska što jača, a onda će i mir biti sigurniji.

Nema pomirenja, jer mi nemamo oko čega da se mirimo, Srbija nije izvršila nikakav ni zločin ni genocid, niti duguje bilo kakvu ratnu štetu. Nema pomirenja, ali moramo se jasno razdefinisati i razgraničiti i samo snaga koja ne sme da se izaziva može obezbediti stabilnost. Iako sam ponekad imao dilemu da li treba razmišljati o razgraničenju kao rešenju, onog trenutka kad su se protiv njega deklarisale Nemačka, Hrvatska, Crna Gora, Albanija, sve provereni naši prijatelji, počeo sam da shvatam da se o tome treba na ozbiljan način razmišljati. Kad se vaši neprijatelji dokazani i osvedočeni zalažu protiv nečega, verovatno tu ima nečega što može da vam bude od koristi. Ne bi ovi pobrojani bili protiv toga da je to baš toliko loše za Srbiju, bar kao razmišljanje.

Poštovani predsedniče, što naša Vojska bude bliža Prištini i Tirani, bićemo udaljeniji od velike Albanije i mogućnosti nekog novog rata. Hvala.

Hvala.
Izvolite, predsedniče.

Nekoliko reči.
Naravno, sve vam informacije govorim iz prve ruke kako dobijam i koje ne moraju biti uvek stoprocentno tačne. Potvrđeno je za ruskog državljanina. Zvanično je reagovao ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Čepurin. Verovatno je i taj Rus, administrativac UNMIK-a, neki švercer, učestvovao u kriminalnim radnjama pa će to sad na nekom novom Štrahe snimku da nam pokažu.
Ono što je važno to je da, prema informacijama koje imamo, samo još četiri vozila NjSO, to je novi ROSU, nalaze se na severu Kosova i oni se povlače. To je dobra vest za očuvanje mira i stabilnosti za naše građane na severu Kosova i Metohije. Prema informacijama, njihov je plan bio tačno 26 lica, 19 lica sa severa su privedeni u južni deo Kosovske Mitrovice. Što se tiče ovih zapadnih sila, one nisu javno izašle sa takvim stavom, već su podržale njihovu akciju, ali su njima rekli da ono što je bilo u Zubinom Potoku je prekoračenje dozvoljene upotrebe sile i da je važno da se brzo povuku. Pretpostavljam da je to ključna stvar zbog koje su se oni tako povukli.
U svakom slučaju, oni će sa tim provokacijama nastaviti. Hašim Tači je rekao – Vučić zna, dakle, to su sve pouzdane informacije, citati, da ne sme na Kosovo jer ga tu čeka NATO. Hašim Tači je u pravu, ja to sve znam i ja znam koliko je teška situacija za nas i veoma sam srećan kada je Hašim Tači miran i kada je siguran da sve dobro zna i da sve dobro razume, a mi ćemo, razume se, gledati da sačuvamo mir, a još jedanput sam zahvalan našem narodu na hrabrosti, na junaštvu i na tome što su još jedanput uspeli da sačuvaju naša ognjišta, srpska ognjišta i što su pokazali kako se čuva, kako goloruki umeju da čuvaju svoju zemlju, svoje kuće i svoje porodice.
Vama samo na jednu stvar želim da ukažem. Dakle, mi nismo reagovali, kao što ste videli, na učešće predstavnika kosovskih trupa u Hrvatskoj na vežbi, ne zato što nismo mogli, to je onako strašna provokacija, to se ne radi. To se ne radi, šta god da je u pitanju. Prosto, to ne činite, naročito ako ste susedna država. Ali sam namerno
želeo da prećutimo, da bismo pokazali da ne moramo da reagujemo u svakom trenutku, a oni koji su to napravili i uradili, napravili su samo da bi videli našu ishitrenu reakciju i ama baš ništa više i ama baš ništa drugo.
Tako da, nek oni rade svoj posao, mi ćemo da radimo svoj posao. Uradićemo ga u skladu sa međunarodnim javnim pravom uvek. Daćemo sve od sebe da obezbedimo ekonomski i socijalni napredak Srbije, a neću da podsećam dalje na moje reči. Nama ostaje i treba nam još mnogo vremena da našu i vojsku osnažimo, dodatno policiju, iako je ona danas bukvalno desetostruko jača nego što je bila, ali stići ćemo mi sve da napravimo i da uradimo, stići ćemo da odgovorimo na sve i da zaštitimo i sačuvamo naš narod. Hvala vam najlepše.
Hvala svim poslanicima, šefovima poslaničkih grupa koji su u ovoj diskusiji učestvovali.

Zahvaljujem.
Prelazimo na listu.
Reč ima Miladin Ševarlić.

Zahvaljujem.

Svi mi ovde i predsednik Republike i članovi Vlade i narodni poslanici položili smo zakletvu u čijem sastavu se nalaze i reči uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo. To je ono oko čega bi morali da se okupimo, i pozicija i opozicija. To je razlog zašto ne napuštam Skupštinu, a inače ne bih napustio ni da nije bilo ove sednice, ali je dobro da je bila ova sednica i kamo lepe sreće da smo imali svake godine po jednu sednicu na ovu temu, bilo bi manje nepoznanica, manje nerazumevanja.

Takođe, želim da pohvalim u kontekstu ovog sastavnog dela zakletve koju smo polagali svi mi, doktora Nenada Popovića ministra bez portfelja, što je javno rekao da ostaje dosledan zakletvi.

Ja se nadam da i svi ostali ostaju dosledni zakletvi.

Takođe želim da pohvalim aktivnosti Ministarstva spoljnih poslova za poništenje priznanja nezavisnog ili samostalnog Kosova, republike Kosova i sprečavanje članstva u međunarodnim organizacijama.

Ono što ova država nije dovoljno iskoristila jeste uključenje naše dijaspore u agitaciju pod nosilaca državnih funkcija u zemljama gde rade.

Samo udruženje visoko obrazovanih, koje vodi prof. dr Jovan Filipović ima oko osam hiljada intelektualaca iz Srbije koji rade u zemljama širom sveta. Mislim da to treba daleko više koristiti, ali dijaspora posebno je zapostavljena.

To se vidi i po rezultatima njihovog učešća na izborima, i po odnosu ove države prema Upravi za dijasporu i prema imovini te Uprave za dijasporu, koja je sada ustupljena za neke druge potrebe, a trebala bi da bude dom Srba u dijaspori.

Ključno pitanje za predsednika Republike ili za one koji vode pregovore, koji će biti ovlašćeni da vode pregovore, sadržano je u Zakonu o pravilu Svetog Save. Ove godine obeležavamo 800 godina, od kada je ono napisano. Da je obaveza svakog domaćina da nasleđeno imanje održava, čuva i ako Bog da, da ga uveća.

Svako od nas u životu nalazio se u dvostrukoj ulozi. Jednom prima nasledstvo, a drugi put na kraju ovozemaljskog života ostavlja naslednicima. Samo izabrani, pojedinci imaju još jednu šansu, a to je da nasledstvo jedne države u celini sačuvaju i barem u istom stanju ostave narednoj generaciji.

Želeo bih takođe da sugerišem, da u budućim razgovorima, potencirate nešto što nikada nisam čuo u ovoj Skupštini, niti u bilo čijoj izjavi, a to je, da je Albanska nacionalna manjina u SFRJ, odnosno Srbiji, odnosno na Kosovu i Metohiji, doživela pravi kulturni, ekonomski i svaki drugi procvat.

I da izbijete argumentima bilo kakve primedbe na omalovažavajući odnos prema Albanskoj nacionalnoj manjini na Kosovu.

Pročitajte moj rad koji je publikovan na više jezika, a sada je u štampi, na skupu „Da se ne zaboravi“ posvećenog dvadeset godina bombardovanja, NATO bombardovanja Srbije. Tamo sam izanalizirao da od ….

Vreme, poslaniče, potrošili ste vaše vreme.
Samo završite, naravno, izvolite.

Imajući u vidu pojedine izjave, a radi se uglavnom o onima koji su na određen način bili saradnici pokojnog predsednika Republike Srbije, želim da vas podsetim na njegovu izjavu u Haškom tribunalu – svako može ko je jači da vam uzme, sve što imate, čak da vam uzme i život, a čast možete samo sebi da oduzmete. Zahvaljujem.
Konačno, pitanje koje postavljam predsedniku – da li ćete priznati jednostranu proglašenost nezavisnost KiM?