Pokušaću, uz zahvalnost gospodinu Jojiću, da sada na nekoliko stvari odgovorim.
Ne mislim da je rukovodstvo Srbije danas manje srpsko nego što su bili gospodin Ranković i mnogi drugi u srpskoj istoriji, naprotiv, ali vreme i budućnost daće svoju ocenu na najbolji mogući način i generacije koje dolaze. Nikada savremenici nikada nisu dovoljno poštovali. Siguran sam da će budućnost i istorija dati svoj najbolji sud.
Što se tiče vaših primedbi, postoji nekoliko stvari na koje sam veoma ponosan. Cenim strast sa kojom pristupate ovom problemu, jer to govori koliku emociju ulažete u sve, ali želim da vam kažem da u članu 14. da biste razumeli, nisu oni definisali ko, kako i u kojim granicama ulazi, jer potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju to je domet dokle mogu da dođu. Oni nisu otvorili pregovore kao mi, pa da oni mogu da budu primljeni kao država. Upravo zato smo prihvatili da tačka 14. ne sadrži prijem u UN.
I da vam kažem, samo o toj večeri mogu celu knjigu da napišem, pod kakvim smo pritiscima bili i šta se sve dešavalo. Dakle, dva su problema bila te večeri sa Briselskim sporazumom. Jedan je bio taj da pustimo nesmetano ulaz u sve međunarodne organizacije, uključujući i UN. Druga tačka je bila da region severa Kosova za policiju bude sastavljen od sedam opština. Ove četiri naše, plus Južna Mitrovica, Vučitrn ili Vuštrik kako Albanci kažu i Srbica ili Skenderaj kako Albanci kažu.
Iako potpredsednik Vlade, u tom trenutku to sam odbio, mene su izbacili napolje. Pokušavali su da vrše pritiske na sve druge, a drugi su im rekli da se mene plaše i da zbog mene neće takve stvari da prihvate. Valjda sam služio kao poseban ludak i strašilo za sve to. Onda su deset dana vršili taj pritisak na mene ovde. Rekli su mi onda jednu – stvar ćemo da ti prihvatimo, a ti prihvati drugu i da idemo na potpisivanje Briselskog sporazuma.
Ja sam još deset dana rekao da neću da prihvatim nijednu od te dve stvari, pa mogu da me ubiju. Nisam prihvatio nijednu od te dve stvari i onda smo potpisali Briselski sporazum.
Dakle, u tački 14. za nas nema nikakve opasnosti u Briselskom sporazumu. Baš nikakve. On i Jadranka to znaju bolje, može i ona to detaljnije da vam objasni. Oni mogu da dođu do nivoa SSP. Mi njima o razlozima neću ni da govorim zašto sve podržavamo viznu liberalizaciju, ali pametan ste, mlad čovek, pa dobro razumete zašto to radimo. Tako da nije to nešto što je nekome nerazumljivo.
Želeo sam nešto drugo da vam ukažem. Želim da ukažem na nekoliko stvari, pošto sada imamo više dokumenata, oko Rezolucije 1244. Vi ste pročitali ono i ja ću vam pokazati ovde da vidite kako to izgleda, ovo su obeležene pozitivne norme na koje se mi pozivamo. Nešto više imamo negativnih normi na koje se u Rezoluciji 1244 pozivaju Albanci. Želim samo da vam ih pročitam. Mislim da je važno da to ljudi znaju, mislim da je važno da ljudi znaju da Rezolucija 1244 nimalo nije jednoznačna i nimalo nije akt koji nama ne pravi mnogo problema.
Naime, ključna negativna posledica te Rezolucije je ta što se njom suspenduje pravo naše zemlje na vršenje suvereniteta nad teritorijom Pokrajine KiM i u njoj ono što je mnogo opasnije za nas, a pročitaću vam kompletan član, dakle SRJ se optužuju za izbijanje krize i nasilja i represije u Pokrajini. Dakle, u članu 3. kaže se – naročito traži da SRJ odmah obustavi nasilje i represiju na Kosovu, na način koji se može verifikovati, da započne i okonča povlačenje u fazama sa Kosova, na način koji se može verifikovati, svih vojnih, policijskih i paravojnih snaga. Dakle, oni konstatuju da mi svakako imamo i paravojne snage. Dakle, u skladu sa hitnim rasporedom sa čime će biti sinhronizovano raspoređivanje međunarodnog bezbednosnog pristupa na Kosovu.
Vi ste odmah iza toga pročitali tačku 4. pozivajući se na nju, na koju se i mi pozivamo. I samo jedan problem su oni nama napravili u skladu sa tom tačkom. Znate li ko odobrava ulazak snaga SRJ? Komandant KFOR-a. Dakle, bez dozvole komandanta KFOR-a mi ne možemo da uđemo na teritoriju KiM.
Komandant KFOR-a posle napuštanja, u zavisnosti od njegove procene, posle napuštanja ruskog kontingenta 2003. godine, je komandant NATO-a. NATO nama da pusti da uđemo na Kosovo i Metohiju dok je odluke zemalja Kvinte, pre svega SAD, neće nikada i zato sam se i celo jutro lomio, kao mnogo jutara i kao mnogo noći, kako i na koji način da reagujemo, a da efektivno i efikasno zaštitimo naš narod.
Oni takođe konstatuju da se na Kosovu ta Rezolucija, na koju se mi uvek pozivamo, konstatuju da se događa humanitarna tragedija i osuđuju se svi činovi nasilja protiv stanovništva Kosova, kao i svi teroristički akti bilo koje strane, što indirektno utvrđuje pretežnu odgovornost Savezne Republike Jugoslavije za kosovsku krizu. Konstatuje se i da situacija u regionu i dalje predstavlja opasnost po međunarodni mir i bezbednost što konstituiše osnov za korišćenje mandata Saveta bezbednosti da odlučuje o dodatnoj upotrebi sile.
U članu 3, u članu 9a Rezolucije 1244, Savet bezbednosti se pod pretnjom upotrebe sile zahteva sprečavanje obnavljanja neprijateljstava održavanjem i gde bude potrebno nametanjem prekida vatre i omogućavanjem povlačenja i sprečavanjem povratka na Kosovo saveznih i republičkih vojnih, policijskih i paravojnih snaga, osim kako je propisano u tački 6. aneksa 2.
Dakle, samo želim da vam ukažem na to, razumevajući vašu dobru nameru, ja se mučim i ne mogu da razgovaram sa onima, da vam iskreno kažem, koji bi se lako odrekli svega što je srpsko, a nemam problem da razgovaram i da vam pokažem, jer nemoguće je da to sve znate. To ja moram da znam zato što se time bavim sedam godina, sa tim živim sedam godina. To ne zna niko drugi u Srbiji, sve moguće akte. Svim razgovorima sam prisustvovao. Ljudi, ja sam se 150 puta sa njima sastajao, da sam najgluplji na svetu morao bih da znam najviše, da nema nijedan gluplji na celom svetu od mene morao bi da znam najviše.
Na Rezoluciju 1244 u početku su se Albanci mnogo češće pozivali na nju nego mi, a onda su kao po komandi negde od 2014, 2015. godine, kao da im je neko rekao – ništa drugo ne radite, pozivajte se na odluku Međunarodnog suda pravde. Evo, tu su pored mene i generalni Vladisavljević i Vujić, pa mogu to da vam kažu ovde, ali kao pijani plota ništa drugo ne rade, samo se toga drže. E, Vučići ne može to tako, uostalom tvoja zemlja, tvoj ministar spoljnih poslova je tražio, tvoja zemlja je tražila, dobili ste mišljenje Međunarodnog suda pravde i to nije ad hok Tribunal, nego pravi Međunarodni sud pravde. Šta sad još hoćeš?
To što je rekao UN me ne interesuje, nego što to nama kaže na svakim pregovorima i onda vas pogleda prethodno Ešton, posle toga vas gleda Mogerini, pogleda vas i Merkel. Šta je moj odgovor na to? Borim se, ne brinite, ne ostanem ja da ne kažem ništa. Pozivam se na hiljade drugih dokumenata, ali vam samo kažem da su oni promenili i odjednom su se u potpunosti orijentisali na taj dokument i to im je postao ključni argument.
U članu 11a Rezolucije, se navodi da će glavne odgovornosti međunarodnog civilnog prisustva uključivati promovisanje, uspostavljanje značajne autonomije i samouprave na Kosovu, slušajte me sada molim vas Miljane, to je najteži član za nas, do konačnog rešenja uz potpuno uzimanje u obzir aneksa 2 i sporazuma iz Rambujea. Zašto? Zašto sporazuma iz Rambujea? Zato što u sporazumu iz Rambujea oni vam stave jedan stav koji se nama sviđa, a onda vam samo napišu Rambuje, a Rambuje je da posle tri godine imaju pravo da se izjasne i donesu odluku o nezavisnosti.
To su nam stavili u Rezoluciju 1244, samo što mi to nikada nismo hteli da čitamo, nikada sa našim narodom nismo hteli da čitamo. Sve su nam trikove prodali, sve. Sve su to uradili protiv našeg naroda. Imali smo ljude koji to nisu hteli ni da čitaju, koji to nisu hteli da pročitaju, koji nisu hteli ni da ih pitaju – a, gde vam je referendum njihov? Ono gde su Albanci pravili greške i suprotno Rezoluciji 1244, oni nikakav ni referendum nisu obavili. Pozvali se na Kačanički referendum iz 1991. godine, pozvali se na Kačanički Ustav iz 1991. godine potpuno protivpravno proveden, u tri šatora se sastajali i njih 25 je nešto zaokruživalo.
U članu 11d se propisuje da će nakon osnivanja privremenih institucija samouprave na Kosovu, ovlašćenja međunarodnog civilnog prisustva uključivati prenošenje svojih administrativnih odgovornosti na te institucije uz nadgledanje i podršku njihovom konsolidovanju. Dakle, oni su sve vreme programirali jačanje prištinskih institucija prema Beogradu i prema svetu, „er gaumnes“. Sve vreme su to planirali, to su nam nacrtali u papiru, a mi smo uzeli jednu rečenicu na koju smo se hvatali i bezbroj puta ponavljajući na televiziji sami poverovali u to.
Samo želim da vam kažem da razumete koliko je teška pozicija Srbije, a ne zato što mi to treba da kukam. Ja sam ovo čuo 500 puta od njih i sad mi to više ni ne pominju, zato što ja nađem jednu normu koja je u koliziji sa tim i oni onda o tome ćute. Šta ću da odgovorim na ovo iz 2010. godine? Samo mi kažite šta da odgovorim? Da to nije obavezujuće mišljenje, presuda Međunarodnog suda pravde? Šta da kažem? Mišljenje? Šta da kažem?
Dakle, naša pozicija svakako nije laka, ali moram da kažem da ni pozicija svih onih koji su protiv Srbije više nije onako i onoliko laka koliko je bila do pre nekoliko godina. Ta pozicija im svakako neće biti mnogo lakša ni u budućnosti. Borićemo se za svoju zemlju, borićemo se za svoj narod i gledaćemo na svaki mogući način da, kao što sam rekao, u budućnosti gubimo najmanje što moramo, a dobijemo najviše što možemo. Da ja govorim ljudima kako teče med i mleko i kako smo mi najjači na svetu, ja to stvarno ne mogu, ne bi bilo fer i ne bi bilo istina.
Vama hvala na tome što ste želeli da me saslušate i samo jedna važna informacija, izvinite. Pošto ste govorili o dijalogu o Briselskom sporazumu, svi, to je glavna tema, samo da čujete jedan važan podatak. Dobili smo zvanični podatak iz MUP Srbije. Dakle, od 1999. godina do danas na KiM tačno 9.000 etnički motivisanih napada, 9.000 etnički motivisanih napada. U periodu od 2014. godine do danas, nešto manje od 500 napada. Samo hoću da vam pokažem da ti rezultati nisu tako mali kako izgledaju. Kada pogledate proporcije, videćete da je ovo višestruko manje nego što je bilo u prethodnom periodu kada su govorili da je sve mnogo bolje nego što je danas.
Taj dijalog nam je doneo i mir i stabilnost i iako svakako nedovoljna prava za Srbe, nešto veću bezbednost za naš narod i za naše građane. To je stvar zbog koje sam zadovoljan.
Evo, da vam pročitam sad precizne podatke oko današnjeg hapšenja. Uhapsili su 28 lica, 19 policajaca, devet građana. Od tih 19 policajaca 11 je Srba, sedam Albanaca i jedan Bošnjak. Od toga je 12 sa severa, sedam sa juga, a svih devet građana su ljudi iz Zubinog Potoka Srbi, obični građani, koji su im se suprotstavili kod mesta Varage. Sad, samo da mi kažu ovi iz međunarodne zajednice kako je to dva meseca, tri meseca planirana akcija protiv kriminala i korupcije i onda me pitajte – a, šta posle toga možete i da im kažete. Osmehnete se i kažete – da, da u pravu ste i čestitam vam na vladavini prava za koju se zalažete, pošto će da dođe neki stručnjak da me pita preksutra – što ste zadržali na granici nekoga 17 minuta? Za ovo će da nam kažu – ovo je izvanredna akcija u borbi pravnu državu i vladavinu prava.
Šta da radimo, to je situacija sa kojom moramo da se suočimo i u kojoj moramo da se borimo za najbolje interese našeg naroda i za to ćemo da se borimo i od toga nećemo da odustajemo nikada. Hvala još jedanput.