Zahvaljujem.
Poslaniče, niko do sada nije dobio repliku. Nema osnova. Vama se predsednik zahvalio.

Hvala vam na datoj prilici da prokomentarišem i odgovorim i na ono što je predsednik rekao.

Primetili ste da se nisam vraćao u prošlost i da nisam iznosio bilo kakve argumente, ni pre 1999. ni posle 1999. godine. Ne želim da ovu temu uplićem u međustranačke i političke razmirice, jer to ta tema ne zaslužuje. Da li ono što je stranka kojoj sam pripadao 2003. godine ili 2007, 2008. godine uradila na pravi način, to ne znači da ako sam bio pripadnik neke stranke da sam se uvek slagao sa odlukama koje je donosila.

Mislim i verujem da je morala reakcija da bude mnogo oštrija, da smo tada mnogo više imali snage i argumenata da pokažemo zube, verovatno bi i danas pozicija bila bolja. Kao što i sada mislim da na niz drskih i bezobraznih postupaka Prištine, Srbija mora da reaguje odlučnije i oštrije. Onda kada su stvorili vojsku Kosova, kada su uveli takse i kada su bezbroj puta prekršili nekakve dogovore iz Brisela, mi smo morali da reagujemo oštrije. Da sam bio na vašem mestu ili predsednice Vlade, istog momenta bih uveo ili recipročne mere na administrativnim prelazima ili bih potpuno zatvorio granice. Za 24 sata bi se povukle takse i problem bi bio rešen. Sve do trenutka dok ne pokažete zube i da poštujete svoju zemlju, neće vas shvatati ozbiljno.

Da li je to rizičan potez, da naravno, uvek svaki potez nosi određenu meru rizika, ali mi danas moramo i zbog Srba, ne samo koji žive na prostoru KiM, nego i zbog onih koji žive u Crnoj Gori, u Bosni, u Makedoniji, u svim drugim okolnim zemljama koje su opespravljeni na najgori mogući način. Mi danas gubimo identitet.

Vreme, hvala.

Samo ću na jednu stvar da odgovorim, neću na druge.
Razmatrali smo mi mnogo mera. Jedna od mera je zabrana prelaska administrativne linije Kosova sa centralnom Srbijom. A kako to da izvedemo Milane? Da puštamo Srbe, a da ne puštamo Albance? Šta ćemo sa Romima, sa Gorancima, šta ćemo? Da pogađamo da li je onaj iz gore nama lojalan građanin ili je lojalan građanin nekom drugom? Kako ćemo to da napravimo?
Mnogo je to teško. Nemojte da vam kažem, kada tako delite građane jedne u jednu, druge u drugu kolonu, na koga i na šta to podseća. Razumem šta ste hteli da kažete, to je emocionalna reakcija i to govori koliko ste zabrinuti, koliko volite svoj narod i svoju zemlju, ali kada donosite odluke kojih država mora da se pridržava i da opstane u pravnom prometu i da dobiju podršku međunarodne zajednice, onda tu stvari stoje potpuno drugačije.
Razmišljali smo mi i o drugim odlukama i moguće je da ćemo neke od tih stvari da primenimo, ali mislim da smo se do sada svojim odgovornim ponašanjem upravo pokazali na međunarodnoj sceni kao neko ko ume civilizovano da reaguje i razumno da reaguje.
Ovo što su oni uradili danas, bez obzira da li će NATO to da pravda kako je to borba protiv korupcije i kriminala, čekam samo da se uključi i Rada sa Savskog venca i svi ostali Srbi koji su uvek govorili samo protiv Srba na severu, pa da mi objasne kako je to moguće da 13 puta više kriminalaca ima među Srbima, nego među Albancima, ali kako bih vam rekao, mislim da je to njihova do sada najveća greška. Uradili su to u veoma pogrešnom trenutku, rade to i zbog svojih unutrašnjih prilika, rade to i po nalogu spolja, jer su neki nervozni pa bi Srbiji da očitaju bukvicu i da nas stave u red kako misle da mogu.
Kada vam ovo kažem, potpuno sam svestan stvarnosti i težine svega, ali mislim da su napravili i političku i svaku drugu vrstu greške, jer mislim da nikada više i snažnije nisu ujedinili Srbe na KiM i od sutra će Srbi imati svoja okupljanja i Srbima više ne morate da objašnjavate ništa.
Mi smo se nekada trudili i pokušavali da im kažemo da su ugroženi onoliko koliko jesu, oni su to nekada osećali, nekada nisu. Sada ne morate da im govorite ništa, sada i te kako dobro znaju na čemu su i sa Albancima i na čemu su sa predstavnicima međunarodne zajednice. Kad kažem predstavnicima međunarodne zajednice, eufemizam za NATO, Ameriku i EU.
Vama hvala još jedanput. Dakle, kad god imate i dobru nameru samo znajte, nismo mi to da ne provodimo ili ne provodimo to zbog toga što nam je neko zabranio. Nema tog spolja koji će da upravlja odlukama Srbije, već to radimo zato što imamo neki, svakako ne drugi cilj, već imamo neki drugi metod kako da dođemo do najboljeg rezultata za naš narod i za našu zemlju. Hvala još jednom.

Hvala.
Reč ima Milovan Drecun.

Poštovana predsednice, predsedniče Republike, predsednice Vlade, ministri, kolege narodni poslanici, pažljivo sam slušao i juče i danas šta je sve rečeno u ovom domu, pa neću da ponavljam stvari.

Mi smo juče odavde poslali jednu veoma snažnu, uverljivu poruku i Albancima i međunarodnoj zajednici i našem celokupnom srpskom narodu da želimo kosmetski problem da rešavamo na miran način, da želimo nastavak razgovora i da želimo istorijsko pomirenje između Srba i Albanaca.

Danas smo brutalnom, nasilnom policijsko-obaveštajnom akcijom dobili odgovor Prištine. Oni neće mirno rešenje problema, oni neće pomirenje, oni neće nastavak razgovora, oni žele da dovrše užasno etničko čišćenje koje sprovode već dugo na prostoru KiM, i pri tome su danas na severu Kosova pripadnici Kosovsko obaveštajne agencije širili iste one laži koje plasiraju pojedinci iz dela političkog spektra u centralnoj Srbiji. Tako su agenti Kosovsko obaveštajne agencije srpskom narodu govorili danas da se radi o izdaji, o izdaji iz Beograda, da treba svi da se povuku i krenu ka Srbiji u zbegove, da se deca izvlače iz škole i da se šalju u Srbiju. I, ubuduće nas čekaju takve propagandne obaveštajne aktivnosti Albanaca.

Upravo današnji događaj na najbolji način pokazuje da je kosovsko-metohijsko pitanje najvažniji geopolitički izazov, strateško pitanje za budućnost srpskog naroda. Od toga kako ćemo rešiti to pitanje zavisi put kojim će celokupan srpski narod i država Srbija ići u 21. veku.

Imajući u vidu da je međunarodni činilac duboko involviran u događaje na KiM, ne može se rešiti kosmetski problem bez međunarodne zajednice i onog njenog najisturenijeg dela koji se ogleda u zapadnim zemljama koje stoje iza jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova. Taj međunarodni aspekt, pored onog unutrašnjeg, moramo veoma dobro da razmotrimo. Moramo da znamo šta se dešava u svetu da bismo doneli odgovarajuću odluku na koji način možemo da zaštitimo najbolje naše interese u rešavanju kosmetskog problema. Da li smo to svih ovih godina činili? Izgleda ne. Ali, sada je krajnje vreme, jer posle ovoga neće biti mogućnosti za ispravljanje grešaka. Nerazumevanje onoga što se dešava u svetu može da nas odvede na teren ne racionalnog političkog ponašanja, već reagovanja srcem, ali to nam neće zaštiti interese.

Trenutno, na međunarodnom planu se odvija žestok geopolitički sukob između SAD, NATO-a s jedne strane i Ruske Federacije s druge strane. Hteli mi to ili ne, mi smo direktno uvučeni u taj geopolitički sukob. Kosmetsko pitanje se takođe prelama preko tih odnosa velikih sila. Mi se nalazimo na prostoru koji je pod dominantnim uticajem evro-atlantskih saveznika, i to je činjenica. Nama se to ne sviđa, ali jeste. Njihov kapacitet da dalje urušavaju interese celokupnog Srpskog naroda i države Srbije je ogroman, toliko snažan da ne smemo da dozvolimo situaciju da nam se ponovi kao što je bilo 1999. godine. Ne mora u vojnom delu, u bilo kom drugom delu.

NATO je stvorio novu vrstu gvozdene zavese na zapadnim ruskim granicama, privukao stotine hiljada vojnika, hiljade aviona, brodova, tenkova, oklopnih vozila. To pokazuje da će taj geopolitički sukob biti dugoročan i da ne možemo očekivati nikakve značajnije promene na međunarodnom planu koje bi nam rešile kosmetski problem. Da samo sačekamo, da zamrznemo, kako neki kažu, ovaj sukob, desiće se nešto u svetu i onda će nam biti problem rešen. To nisu realna očekivanja. Mi ne možemo da očekujemo od naših saveznika, poput Ruske Federacije, ono što oni realno ne mogu da ispune.

Ruska Federacija može, pruža nam i pružaće nam punu podršku UN da sprečimo sticanje punog kapaciteta samoproglašene države Kosovo, ali ni oni ako su stalna članica članica Saveta bezbednosti nisu mogli da ponište praktične korake Prištine, recimo na stvaranju takozvane vojske Kosova. Dakle, i domen pružanja pomoći od strane nama prijateljskih zemalja je ograničen. Najveći uticaj na događaj na Kosovu i Metohiji upravo imaju zapadne zemlje sa kojima manje-više imamo odnose koji su tek u fazi stabilizacije. Zato je bitno da naše aktivnosti budu i te kako usmerene ka SAD, ka NATO-u, ka EU, ka Nemačkoj i drugim zemljama. Jesu to zemlje koje stoje iza samoproglašene nezavisnosti Kosova, ali to su zemlje preko kojih jedino možemo da stvorimo manevarski prostor uz podršku prijateljskih zemalja, da možemo da umanjimo štetu koja predstoji.

Dakle, očekivati da će policentričan međunarodni poredak, koji se stvara i koji predvode Ruska Federacija i Kina, moći da reči kosmetski problem je iluzija. Taj drugi deo sveta može da nam pomogne u političkom jačanju, može da nam pomogne u ekonomskom jačanju, ali ne može da nam reši kosmetski problem. Da li treba i dalje da nastavio sa iluzornim očekivanjima da će se nešto tektonski desiti na međunarodnoj pozornici, da će nam to rešiti problem? Uveren sam da ne treba da radimo.

Kada pogledamo situaciju na unutrašnjem planu, moramo da postavimo pitanje šta rade Albanci, jer oni jesu jedna od strana koja je zainteresovana za rešavanje ovog problema na ovaj ili onaj način. Oni su sproveli i sprovode užasno brutalno etničko čišćenje. To pokazuje njihovu nameru da stvore veliku albansku tvorevinu bez Srba. Albanci nam jednostranim potezima, poput taksi, poput statuta za Trepču, poput ove njihove rezolucije protiv pregovora navodno za razgovore, poput rezolucije o navodnom genocidu, šalju poruku da ne žele da se razgovori nastave. Njihov strateški cilj je ono što govore Edi Rama i Hašim Tači, da proglase ujedinjenje Kosova i Albanije, ali im treba opravdanje, treba im trenutak. Taj trenutak žele da nađu u jednoj nepromišljenoj, eventualnoj reakciji Srbije, da nas isprovociraju, kao što su pokušali danas da odgovornost prebace na našu stranu.

Što se Albanaca tiče, meni je situacija potpuno jasna. Oni neće nastavak razgovora, jer smatraju da bi eventualno postizanje kompromisa za njih značio gubitak, gubitak u odnosu na ono što su imali pre 2012. godine. Mi sada imamo veoma čudnu situaciju. Albanci na KiM neće da žive u Srbiji, Srbija neće ni pod kojim uslovima da prizna samoproglašenu državu Kosovo. Kako razrešiti tu suprotnost? Da li je moguće otvoriti vrata uopšte u ta dva potpuno suprotstavljena stava za razgovore, za postizanje nekog kompromisnog rešenja? Pitanje je, kojim putem da ide Srbija dalje?

Srpski narod ne sme da dozvoli da ga pregazi vreme, da ne bismo fatalno zakasnili za ostatkom sveta. U ovom svetu koji se strahovito brzo menja, strahovito brzo napreduje, mi nemamo prava da generacije koje će doći, uvučemo u nove ratne sukobe.

Naša odgovornost je da rešimo kosmetski problem na jedan miran, održivi način, a ne da generacije koje dolaze ili koje su već tu ponovo oblače uniforme i ponovo idu u ratove. Ja znam šta je rat, video sam ga, videli su ga mnogi od vas. Rat je užasno stradanje. Rat je krv, rat su jauci. Treba sve da učinimo da izbegnemo rat, a Albanci nas uporno guraju u rat. Mi ne smemo ni po koju cenu da zatvorimo vrata za pregovore, uprkos tome što se Albanci toliko trude da nas baš nateraju na takav korak.

Srbija mora da gradi mir, iako za to nemamo partnera u Prištini. Ali je pitanje da li ćemo eventualno rešenje za kosmetsko pitanje, za kosmetski problem postaviti tako da taj pretpostavljeni, očekivani gubitak donese dobitak u narednom periodu celokupnom srpskom narodu ili nas uvede u nove gubitke. Rešavanje kosmetskog problema će se sigurno odraziti, recimo, i na položaj Republike Srpske. U narednom periodu nikako ne smemo dozvoliti da odgovornost za nenastavak razgovora Albanci prebace na nas i zato uporno treba da insistiramo na nastavku procesa normalizacije i postizanje kompromisnog rešenja, a da paralelno jačamo naš narod na Kosovu i Metohiji.

Ukratko bih na samom kraju predložio jedno svoje viđenje okvira za rešavanje kosmetskog problema. Prvo, priznanje samoproglašene države Kosova nije rešenje, to je isključeno. Drugo, pregovori su jedini način da se dođe do rešenja, kompromisnog rešenja. Treće, nema rešenja na osnovu nove realnosti koju Priština pokušava da uvede. To su takse, to je tzv. vojska, nasilje, promene etničke strukture. Četvrto, želimo mirno, dugoročno održivo, kompromisno rešenje za status Kosova i Metohije. Peto, rešenje mora biti policentrično, jer je takva situacija na Kosovu i Metohiji. Srbi žive kompaktno na severu, u Kosovskom Pomoravlju, u drugim sredinama, Albanci žive kompaktno u većem delu južno od Ibra i zato to rešenje mora da bude policentrično.

Rešenje nije u ujedinjenju Kosova i Albanije. Dakle, rešenje mora da podrazumeva čvrst mehanizam zaštite od stvaranja velike Albanije. Neophodno je da rešenje omogući istorijsko pomirenje Srba i Albanaca i da otvori vrata ka evropskim integracijama regiona.

Na kraju, dozvolite da iznesem jedan lični stav. Srpski narod mora na početku 21. veka da redefiniše svoju nacionalnu strategiju. Da li ćemo našu nacionalnu strategiju zasnivati na liniji Beograd–Priština, kad kažem Priština mislim na nerešavanje kosmetskog problema, ili ćemo u narednom periodu forsirati liniju Beograd–Banjaluka. Mislim da u tome ipak treba da smognemo dovoljno hrabrosti, da razmišljamo, da otvoreno iznesemo svoje stavove i da svi znaju šta od nas mogu da očekuju.

(Narodni poslanici SRS dobacuju.)

Osnovna kultura komunikacije među poslanicima nalaže da nema dobacivanja, ali znate šta, oni koji dobacuju i koji drže junačke govore u Beogradu za odbranu Kosova, razlika između mene i njih je što sam ja od svoje države 1999. godine odlikovan ordenom za hrabrost, zato što sam bio tamo gde njih nigde nije bilo. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Milorad Mirčić, izvolite.

Dame i gospodo, čuli smo iz ovog izveštaja nešto što je opštepoznato, a to je da se Srbija nalazi između slatke laže i surove istine, odnosno gorke istine. I to je tačno. To je dobro apostrofirao i predsednik države. Srbija se duži period nalazi između slatke laži i gorke istine.

Setimo se samo, i gospodin Vučić je ovde hronološki prikazao kako je počela ta slatka laž. Još od Rezolucije 1244 za koju pokušava i predsednik da snosi neku odgovornost, mada objektivno ne postoji ni mesto ni razlog za njegovu ličnu ili bilo kakvu odgovornost bilo kog srpskog radikala, ali od tada je počela ta slatka laž. Surova realnost je ubrzo stigla tako što je na vlast dovedena garnitura na čelu sa Vojislavom Koštunicom. Zadatak te garniture vlasti je bio da se bukvalno pripremi teren kako bi se rasturila Savezna Republika Jugoslavija, to je zajednica dve republike Srbije i Crne Gore, da bi se pripremio teren za ovo što se u kasnijem periodu sve dešavalo. Kada su iskoristili kompletnu garnituru koju je predvodio Vojislav Koštunica, bacili su ih kao toalet papir i doveli Borisa Tadića. Šta je njegov zadatak bio? Ta garnitura je premestila razgovore o Kosovu i Metohiji i Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija u Evropsku uniju. Kako to pravilo nalaže, uvek Amerikanci odnosno EU nađe pogodne ličnosti, odnosno pogodne političke partije koje će prihvatiti da zarad lične vlasti ili neke druge koristi uradi sve, došla je na red nova garnitura čiji je zadatak očigledno da promeni Ustav.

Ustav Srbije je prepreka za sve ono što su zamislili Amerikanci i Evropska unija da se uradi u Srbiji i tu je potpuno jasna situacija. Ovde je gospodin Vučić, predsednik države, postavio jedno ključno pitanje – da li postoji alternativa? Mi srpski radikali svojim učešćem u ovoj raspravi, svojim političkim delovanjem dugi niz godina jasno dajemo do znanja da nam je kao državotvornoj stranci stalo i te kako da se reši pitanje, odnosno problem Kosova i Metohije, pitanje Srbije i svih nas koji živimo u Srbiji i to je potpuno jasno. Današnjim prisustvom u ovolikom broju i brojem govornika jasno dajemo do znanja da smo zainteresovani za rešenja.

Koja je alternativa? Alternativa postoji. Ne možemo više da živimo u toj slatkoj laži da Evropa nema alternativu i da sve zbog datuma kada ćemo otvarati poglavlja i biti eventualno primljeni u Evropsku uniju treba žrtvovati. Alternativa Evropi je savez sa Rusijom, Belorusijom, to je alternativa. To nisu emocije, i to zna gospodin Vučić. Jednako isto je zastupao ove stavove kao svi mi srpski radikali. To je nešto što je racionalno.

Ekonomski interesi, bezbednosni interesi Srbije nalaze se na onoj strani gde je Rusija i tu nema dileme. Ali ono što bih između ostalog potencirao, to je da Srbija, Vlada Srbije, gospodine Vučiću, mora biti spremna za buduće izazove. Veliki će izazovi biti, veliki potresi i još veći pritisci. Mora se izvršiti priprema unutar Vlade Srbije koja podrazumeva rekonstrukciju Vlade Srbije. Ne možete ulaziti u ovoliku neizvesnost, nesigurnost i trpeti ovolike pritiske sa članovima Vlade koji po svoje mišljenje idu u američke i druge ambasade. To vi živite u zabludi, gospodine Vučiću, to vi mislite da će Zorana Mihajlović uvek biti uz vas. Hoće, gospodine Vučiću, dok ne ostanete potpuno sami, a vi ste sami u zagovaranju ove ideje. Mi vam govorimo iz najboljih namera. I nije ona sama tu, bolje vi to znate nego mi i to treba što pre uraditi.

Drugo, zbog ovakvih unutrašnjih pritisaka morate kao najodgovornija ličnost u ovoj Srbiji da pozovete sve patriotske snage i sve patriotske partije da razgovarate, da se vidi oko formiranja zajedničke vlade, mora se o tome razmišljati. To je politički promišljeno i lukavo. Da li će neko da prihvati, to je njegova odluka, stvar njegove odluke, ali na vama je da pokažete tu vrstu širine.

Ono što vam je ispred SRS govorio i Vojislav Šešelj, morate afirmisati rad institucija i Vladu i parlament morate i te kako stavljati u prvi plan kada je u pitanju rešavanje pitanja Kosova i Metohije. To je nešto što je neminovno. Hvala vam.

1i te kako stavljati u prvi plan kada je u pitanju rešavanje pitanja Kosova i Metohije. To je nešto što je neminovno. Hvala vam.

Hvala.
Predsednik je tražio reč.

Što se tiče promene Ustava o kojoj ste govorili i predstavili kao glavnu prepreku i u garniturama koje su izabrane, mislim da smo izabrani voljom naroda, a ne bilo kakvih zapadnih sila. Da je drugačije, uveren sam da se niko od ovih ljudi ne bi nalazio na ovom mestu, ja svakako ne bih. Malopre sam zaboravio da to kažem gospodinu Lapčeviću, ali ću reći, Milorade, vama sada.
Pravo prati fakte, a ne obrnuto, i to je jedno od osnovnih pravila koje se uči, na žalost, činjenice nam ne idu u prilog. A, što se tiče Ustava, a kakva nam je brana, kakva nam je ustava bio, kakva nam je prepreka bio, za sve ono što se dogodilo 2008. godine? Nikakva. Ostalo nam je da se mi zanosimo i da uživamo u tome, ponekad čak za mene začuđujuće, sladostrasno, što se pravimo da ne znamo šta se sve dogodilo na Kosovu i Metohiji, što kažemo da je potpuno isto kao što je bilo pre 11 godina, i da je potpuno isto kao što je bilo pre 19 godina. Nije, mnogo je teže, mnogo je lošije za nas. Pri tome, nisam nikakav defetista i nikome ne želim da govorim i da tražim izgovore zbog čega će neko da im prizna Kosova ili zbog čega će neko nešto da im da, već vam to govorim, zato što ne može Ustav već mnogo veća snaga Srbije, mnogo veće naše jedinstvo, mnogo bolja naša ekonomija da bude razlog našeg napretka i uvećavanju šansi da sačuvamo ono što se sačuvati može i na Kosovu i Metohiji.
Što se tiče Američke ambasade i drugih ambasada, vi naravno znate da ja ne mogu da govorim sve stvari koje znam i trudio sam se da informacije koje imam nikada ni na koji način ne zloupotrebljavam. Ono gde jesam zahvalan službama bezbednosti našim, tj. što su se trudili uvek i na svaki način da sačuvaju i zaštite nezavisnost Srbije. U skladu sa tim razume se da imam mnogo i različitih saznanja o uticaju različitih faktora i na našoj političkoj sceni i na političkoj sceni regiona.
U skladu sa tim trudio sam se i kao predsednik stranke, a ne samo kao predsednik Republike koja je osvojila većinu glasova u Republici Srbiji, da predlažem ljude koji će imati svoj integritet i autoritet i koji neće zavisiti od volje bilo koje ambasade. To se odnosi i na pomenutu gospođu Mihailović, kao i na sve druge. Bilo šta, ili bilo kada, a imao sam različite vrste sumnje u neke ljude ukoliko bi mi se pokazalo da neko je u agenturnom odnosu sa bilo kojom stranom zemljom, ne samo sa SAD, već i sa Rusijom, Nemačkom, Francuskom, Velikom Britanijom, bilo kojom drugom, ti ljudi nikada više ne bi imali moju podršku. I to je stvar koju vam garantujem, ali da to ne bude zasnovano na rekla kazala, i na čapraz-divanima zato što ne možete da radite za dve zemlje. Možete da radite samo za jednu zemlju. Možete da volite zemalja koliko hoćete, ali da radite možete da radite samo za jednu zemlju. Ne možete da radite za više zemalja.
(Vojislav Šešelj: Da li je Zorana sada proverena?)
Ja imam poverenje u Zoranu Mihailović, a one u koje nemam poverenje videćete posle sledećih izbora i čini mi se da ću vam tada to biti jasnije. Još jedanput vama hvala, a što se tiče…
(Vojislav Šešelj: Znači, nema novih izbora?)
Izbori su brzo. Izbori su uskoro gospodine Šešelj. Svakako, ušli smo u izbornu godinu odavno. Još jednu stvar koju sam rekao, ako Ana predloži rekonstrukciju imaće moju podršku, ovo je bilo samo moje razmišljanje.
A što se saveza koje Srbija treba da pravi, Srbija ima veoma dobre i prijateljske odnose i sa Rusijom i Belorusijom, iskrene, dobre. Imao sam više susreta sa predsednikom Putinom i predsednikom Lukašenkom nego svi srpski lideri rekao bih zajedno, ali Srbija je nezavisna zemlja. Nastaviće da gradi, da učvršćuje te odnose, da ih čini još bližim. Možemo još toga da uradimo da budemo bliži i Rusima i Belorusima, ali se Srbija nalazi na evropskom putu. To je stvar koju govorim na svakom mestu od koje ne želim da odustanem. Ukoliko bi se dogodilo da od takve politike moramo da odustanemo bilo bi vreme da istog sekunda idemo i na izbore i da ponudimo i Vladu i vlast nekim drugim ljudima sa nekom drugom politikom.
A, vama hvala na tome što ste došli u parlament, što poštujete parlament i što poštujete temu o kojoj razgovaramo. To govori i o vašem odnosu, ne samo prema Kosovu i Metohiji, već i u odnosu prema najvažnijim srpskim pitanjima a koje ne moraju čak i kad govorimo o Kosovu i Metohiji da se tiču samo Kosova i Metohije. Hvala još jedanput.