Poštovana predsednice Narodne skupštine, uvaženi narodni poslanici, poštovani građani Republike Srbije, želim da vas obavestim da u skladu sa informacijama koje smo pružili domaćoj i međunarodnoj javnosti, predstavnicima EU, još 17. maja ove godine da albanske snage pripremaju hapšenje više desetina lica na severu Kosova i Metohije, pod izgovorom borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije da će to uneti dramatično uznemirenje, da će doneti ogroman strah kod pripadnika srpskog naroda na severu Kosova i Metohije.
Ja želim da vas obavestim da je jutros neposredno pre šest sati, u pet sati i 55 minuta krenula akcija jedinica FIT i NjSO. NjSO su doskorašnje jedinice ROSU, FIT su te druge njihove specijalne jedinice. Do sada su upali na teritoriju severa Kosova i Metohije sa 73 vozila, uglavnom oklopna vozila i druga vozila i još 50 vozila čeka u južnoj Mitrovici i još 15 vozila čeka na teritoriji opštine Srbica, od kojih je osam vozila već upućeno preko brda na teritoriju opštine Zubin Potok.
Do sada imamo potvrđeno hapšenje 23 lica srpske nacionalnosti, srpske i bošnjačke nacionalnosti na teritoriji tri opštine Kosovska Mitrovica, Leposavić, Zubin Potok, dakle na teritoriji celog Kosova i Metohije. Reč je najviše o pripadnicima policijskih snaga kosovske policije, upravo onako kakva smo saznanja imali i pre 15 dana kada smo alarmirali međunarodnu javnost.
Želim da vas obavestim da je i dalje veoma teško stanje u Zubinom Potoku gde se nenaoružani Srbi suprotstavljaju pripadnicima albanskih ekstremističkih grupa odevenih u policijske uniforme. Najpre do sukoba je došlo u mestu Varage, u klisuri. Tu su tri barikade albanski specijalci probili, a kada o tome govorim želim da znate vi i svi građani Srbije da Srbi nisu raspolagali nikakvim oružjem, da imamo dokaze i snimke na kojima se vidi da Albanci pucaju iz vatrenog oružja bojovom municijom preko glava Srba koji su protestvovali, koji su uzvikivali "ua", i pokušavali da se verbalno suprotstave nasilnom ponašanju jedinica NjSO, odnosno ROSU i FIT.
U ovom trenutku je bukvalno u toku premlaćivanje Srba kod tehničke škole u Zubinom potoku, upadi u kuće. Kad upadnu u kuću i ne pronađu onog kog su hteli da uhapse mi imamo takođe dokaze za to. Sve po kući lome na najbahatiji mogući način pokazuju i dokazuju koliko su veliki, snažni i moćni. Do sada nema poginulih. Naravno, Albanci će za povrede koje su zadobili nekom kamenicom reći da su ranjeni. U Kosovskoj Mitrovici se dogodilo to da su i pucali na ljude u jednoj od sporednih ulica zato što su ih mladići srpske nacionalnosti gađali kamenicama.
Želim takođe da vas upoznam sa onim što smo mi preduzeli od jutros i šta je to što ćemo da preduzimamo. Ja sam malo više puta upozoravao predstavnike EU. Mi smo jutros stupili u kontakt sa njima, sa briselskom administracijom, sa ljudima koji su posrednici ili kako oni to vole da kažu, fasalitatori u dijalogu. Dakle, upoznali smo ih sa situacijom i po ko zna koji put im rekli da sve što smo dogovorili u Briselu se ticalo ne ulaska na sever onih koji tamo nemaju šta da rade sa dugim cevima. Oni su nam saopštili da je u pitanju policijska akcija protiv kriminala i korupcije. Zamislite policijsku akciju protiv kriminala i korupcije koju vodi Ramuš Haradinaj, oksimoron.
Naravno, oni će uhapsiti još pet policajaca albanske nacionalnosti da bi rekli da je to čista borba protiv korupcije i kriminala, u stvari ceo smisao ovog upada na sever, kao što sam i 17-og govorio, jeste da se zaplaši naš narod na severu KiM i naš narod je uznemireniji nego ikada i u Zubinom Potoku i u Kosovskoj Mitrovici i u Leposaviću.
Razgovarali smo sa predstavnicima našeg naroda. To su stari vukovi, to su ljudi koji su naučili na borbu i u nemogućim uslovima i kada su goloruki protiv do zuba naoružanih ljudi. Po prvi put sam osetio, ne mogu da kažem, tu dozu straha, ali dozu veoma visoke uznemirenosti i bojazni da ovakve akcije mogu da se nastave.
Danas, pre nego što vas upoznam sa sadržajem razgovora koji smo obavili, postoje informacije i još su nepotvrđene, da je pretučen i priveden jedan ruski državljanin Mihail Krasnoščenkov, radnik UNMIK administracije i o tome smo upoznali i nadležne organe ruskih državnih vlasti. Pretukli su ga naravno i priveli da bi se najverovatnije dodvorili, ukoliko je informacija pouzdana, onima koji su im celu akciju odobrili, razume se, albanski specijalci.
Zašto se ovo dešava? Već dve godine, a godinu i po dana najvišim mogućim intenzitetom, najžešći mogući napadi na srpski narod, naročito na severu Kosova i Metohije, u toku je pokušaj pune kriminalizacije našeg naroda, godinu i po dana od stravičnih optužbi da država Srbija stoji, ja lično, jedan, drugi, treći od srpskih lidera i za ubistvo Olivera Ivanovića, jer je bilo strahovito važno da se krene protiv Srba na severu. Jedini dokazi koje su imali i koje su koristili protiv Srba bile su izjave srpskih političara koji Kosovo vide na razglednici jednom u tri godine, a lažno se predstavljaju da su sa Kosova i Metohije.
Posle toga j krenula druga vrsta kriminalizacije Srba, a sad ću vam otkriti podatak. Zamislite sva ova lica koja hapse na severu Kosova. U Direkciji kosovske policije u prethodnih pet godina ubedljivo najbolji rezultati i ubedljivo najniži nivo izvršenja krivičnih dela je na severu Kosova. Direkcija, albanska Direkcija policije iz Prištine se hvali time da je najbolje stanje, da je najmanja stopa kriminaliteta na severu Kosova i Metohije. To za vas zvuči čudno, zato što ste slušali i čitali u mnogim zapadnim medijima gde se vodi kampanja, ali i od mnogih srpskih političara koji služe onima koji Srbiju pokušavaju da rasture i unište, koji im direktno služe, dakle, na različite načine, slušali ste o tome da se Srbi plaše Srba. Ne, Srbi se plaše Albanaca. Samo se nečasni Srbi plaše reakcije svoga naroda.
Ta vrsta kriminalizacije išla je dotle da je ona morala da se pokaže i na kvantifikovan način i u broju uhapšenih Srba, da bi se reklo – to je borba protiv korupcije i kriminala. Izabrani su Srbi iz sve četiri opštine. I Srbi koji žive u Zvečanu i u tri opštine koje sam već pomenuo, dakle Zubin Potok, Leposavić, Kosovska Mitrovica. Izabrani su da bi se uterao narodu strah u kosti i da bi se onemogućila bilo kakva odbrana severa Kosova u budućnosti, da nas naviknu na ovo, da to postane normalno i uobičajeno i da mogu da provedu sve ono što su provodili 2004. i 2008. godine završavajući priču o stvaranju nezavisne države Kosovo.
Mi smo jutros, i ministar odbrane i načelnik Generalštaba stupili su u kontakt sa predstavnicima NATO-a. Od NATO-a smo dobili obaveštenje da se oni ne mešaju u to, iako je bio pokušaj mađarskih trupa KFOR-a da krenu i da pokušaju da umire situaciju. Komandant KFOR-a ih je vratio sa lica mesta i saopštio da se oni ne mešaju u te stvari koje su policijske prirode i koje se tiču borbe protiv korupcije i kriminala. Nama je NATO saopštio baš ovo što sam vam rekao. To je borba protiv korupcije, borba protiv kriminala. Oni podržavaju nezavisnu državu Kosovo u borbi protiv korupcije i kriminala i to je to.
Sa predstavnicima EU čuli smo i slušali smo apsolutno isto. To je sve što su mogli da nam kažu i pozivali su nas da se umirimo, da razumemo da je to borba protiv korupcije.
Ja ne moram na to ništa dalje da vam kažem i da dajem političke ocene. Ono što smo mi preduzeli, više puta sam rekao, čuvaćemo mir i stabilnost, gotovo po svaku cenu, ali nam je dovoljno jasno o kakvom je ovde licemerju reč.
Jutros u 6 sati 29 minuta, kao vrhovni komandant oružanih snaga naredio sam punu borbenu i bojevu gotovost naših armijskih jedinica. Naša vojska, ukoliko dođe do bilo kakvog ozbiljnijeg ugrožavanja poretka i života ljudi na severu Kosova i Metohije zaštitiće naš narod.
Mi smo svesni svih teških i užasnih posledica, svesni smo svega što se zbiva, zato ćemo nastaviti da radimo na očuvanju mira i stabilnosti. Ali, znate kada vidite da postaje nemoguće i da neko hoće da vam uništi narod i da vam protera narod, ja sam juče rekao, to sam rekao i u Kosovskoj Mitrovici pre godinu dana, mi da dozvolimo novu „Oluju“ u bilo kojem delu gde žive naši ljudi, nećemo.
Želim da vam kažem da su sve policijske jedinice, specijalne i posebne namene u punoj pripravnosti. Ništa ni od koga nećemo da krijemo.
Ne zaboravite da se juče dogodila još jedna stvar, predsednik privremenih institucija u Prištini, Hašim Tači, pozvao je Albaniju na ujedinjenje. To znači da oni žele da uspostave albansku granicu prema Srbiji i na Kopaoniku. Dakle, granica velike Albanije može narednih nekoliko dana da nam se pojavi na Kopaoniku, zahvaljujući i Srbima koji su im u tom poslu pomagali. Moj odgovor njima je – neće biti tako velike albanske granice na Kopaoniku.
Ja to nisam juče govorio i nisam pre nekoliko dana govorio zato što su mi bili potrebni bilo čiji aplauzi ili zato što mi je potreban bilo čiji i bilo kakav politički poen, jer ja znam da će svi ovi junaci koji su me do juče optuživali za izdaju i koji su ovde na fašistički način pokušavali da spreče narodne poslanike da uđu da rade svoj posao, znam da će odjednom da postanu glavni mirotvorci i da mi objašnjavaju kako bi trebalo da ne zaštitimo naš narod i kako bi to oni mnogo pametnije uradili.
Dakle, mi ćemo da se borimo da sačuvamo mir i stabilnost, ali bićemo u potpunosti spremni, ja ne mogu sad da vam otkrivam detalje, da u najkraćem mogućem roku zaštitimo svoj narod.
Ponavljam, potpuno razumem težinu situacije, bolje nego bilo ko u ovoj sali, nažalost, zbog prirode posla koji obavljam, ali želim da imate poverenje i u mene kao predsednika Republike da ćemo svaku vrstu, i naređenje koje budem izdao i sve drugo, mnogo puta promisliti, ali ono što vam garantujem ako dođe do eskalacije sukoba, ako dođe do daljih napada na srpski narod i na srpski živalj, sve što mogu da vam kažem, i time bih završio ovo svoje obraćanje, Srbija će pobediti. Hvala vam najlepše.

Nastavljamo rad i prvo preostali ovlašćeni predstavnici ispred grupa.

Reč ima Hadži Milorad Stošić.

Uvažena predsedavajuća, poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovana predsednice Vlade i članovi Vlade, dame i gospodo narodni poslanici, poštovani građani Srbije, poštovani predsedniče Republike Srbije, gospodine Vučiću, poslanička grupa PUPS-a u Narodnoj skupštini Republike Srbije zahvaljuje na ovako iscrpnom izveštaju o pitanju KiM. Pitanju koje na dnevnom redu generacijama pre nas i koja opterećuje sada sve dobronamerne ljude, ne samo u Srbiji već i šire.

Čulo se od nekih da je ova sednica nepotrebna i da je bila nepotrebna. Mi smatramo da je ona bila neophodna i da smo imali priliku da čujemo iz prve ruke sve ono što zanima celi srpski narod. Jutrošnji događaji ukazuju koliko ste bili u pravu gospodine predsedniče o svemu onome o čemu ste govorili. Žao mi je što danas nisu sa nama predstavnici Srba sa KiM, ali sa druge strane im čestitam što su se nakon ove jutrošnje akcije prištinske policije odmah vratili među svoj narod i u to ime ih i pozdravljam.

Kada ste preuzeli obavezu da budete bitan faktor u rešavanju ovog pitanja i predložili unutrašnji dijalog o KiM, partija PUPS je u potpunosti prihvatila vaš poziv da učestvuje u dijalogu o postizanju zajedničkog stava svih značajnih institucija, političkih partija, ili naroda u celini, u rešavanju pitanja KiM, na jedan demokratski način, čime će biti zaštićeni interesi države Srbije i srpskog naroda u celini.

Poseban značaj u svemu tome, zaštita našeg naroda, koji vekovima živi na prostorima KiM i koji je opstao i koji je ostao na tom prostoru, bez obzira kakvim je izazovima i pritiscima izlagan u prethodnim periodima. To je svakako značajno, jer nam pokazuje da su koreni srpstva na KiM daleki, veoma duboki i neuništivi.

Zbog svega toga PUPS u celini, a i poslanička grupa PUPS u Skupštini Republike Srbije, daje vam punu podršku u rešavanju pitanja KiM. PUPS je na svojim organima doneo odluku da se odazove pozivu predsednika Republike Srbije i da učestvuje sa svojim viđenjem u rešavanju problema KiM.

PUPS ima veoma razumne i legitimne stavove i predloge kojima se treba rukovoditi prilikom rešavanja ovog veoma kompleksnog pitanja i veoma bitnog za srpski narod.

Za PUPS crvena linija na KiM je imovina države Srbije, Srpske pravoslavne crkve i građana Srbije. Reč je o imovini koja vredi stotine milijardi evra samo u mineralima nalazišta na Kosovu.

Prema procenama eksperata svetske banke iznos je taman onoliko koliko… PUPS apeluje da se u drugoj fazi unutrašnjeg dijaloga o KiM postigne opšta saglasnost da je trenutno tema svih tema u i oko Kosova, očuvanje imovine građana Srbije, ali i države Srbije i Srpske pravoslavne crkve.

Ako se u Srbiji postigne unutrašnje saglasje, u vezi s tim da je to početak svih daljih ozbiljnih pregovora o budućnosti KiM, crvena linija preko koje niti jedan politički subjekt, bilo iz vlasti, bilo iz opozicije, neće preći, onda će i budući status KiM biti izvestan, jer je najmanje 60% zemljišta na KiM u srpskoj svojini po katastru.

Prema katastarskim knjigama iz 1999. godine, od ukupno 1,90 miliona hektara, zemljišta na KiM društvena, privatna i crkvena imovina iznosi 641.077,00 hektara ili 58,79% od vrednosti i procenjuje se na više milijardi evra.

Albanci su uzurpirali oko 80% te imovine, npr. samo u četiri opštine Metohije, Peć, Klina, Istok i Orahovac, nelegalno je zauzeto 76 hiljada parcela, čiji su vlasnici Srbi, a na kompletnoj teritoriji Kosova uzurpirali oko milion parcela obradivog zemljišta, livada, šuma, u privatnom vlasništvu procenjenog na preko 50 milijardi evra.

Kada govorimo o imovini, ili bogatstvu KiM mi moramo znati da su tu velika rudna, mineralna i druga bogatstva, rezerve lignita na KiM ima 14,7 milijardi tona, što je dovoljno za eksploataciju u naredna dva veka, i već taj podatak je dovoljan razlog da zaštita imovine je veoma bitna.

Još 2008. godine je procenjeno da rezerve cinka u Trepči iznose 415 hiljada tona, a poznato je da je ruda cinka na četvrtom mestu u svetu po proizvodnji i potrošnji, neposredno iza gvožđa, aluminijuma i bakra.

Najznačajniji evropski rudnik u doba Nemanjića, bio je Novo Brdo u kome se dobijalo olovo i srebro pomešano sa zlatom. Još sa početka 15 veka datira jedan od najstarijih rudarskih zakona u Evropi, rudarski zakon Despota Stefana Lazarevića iz 1412. godine, a za vreme Đurađa Brankovića odavde je zadovoljavana petina evropskih potreba za srebrom.

Krajem 19. veka inostrani kapital je počeo da ulazi u oblasti rudarstva na prostoru KiM. U vreme Kraljevine Jugoslavije Englezi su ulagali u eksploataciju ruda u Starom trgu.

Sada kroz basen Trepča svakodnevno špartaju mnogi istraživači, investitori, uporno zaobilazeći jedinu adresu sa kojom, ako se poštuje sveto pravilo svojine, mogu da razgovaraju, a to je Vlada Republike Srbije.

PUPS smatra da je Vlada Republike Srbije jedina adresa za potencijalne investitore na KiM.

PUPS je uveren da Vlada Srbije smatra KiM neotuđivim delom svoje teritorije i to dokazuje činjenica da Srbija vraća blizu milijardu evra dugova KiM i vraćaće ih sve do 2041. godine. PUPS smatra da treba uključiti i druge subjekte u dijalogu Beograda i Prištine.

Srbija mora da koristi sve međunarodne okolnosti koje joj trenutno idu na ruku, a posebno stav EU da ne priznaje izglasanu nezavisnost Katalonije, jer nije u skladu sa Ustavom Kraljevine Španije. Jedini jezik koji Evropa razume a na koji je i Španija upozorila jeste sveto pravilo svojine.

PUPS predlaže da se Španija u okviru tima evropskih posrednika, uključi u Briselski dijalog Beograda i Prištine. Takođe PUPS predlaže vrhu da istovremeno isti diplomatski poziv pošalje i prijateljskim zemljama koje nisu priznale nezavisnost KiM, a odnosi se na Slovačku, Rumuniju, Kipar i Grčku.

Problemi pravoslavaca i katolika na KiM su isti, s obzirom na to da su i jedni i drugi bili primorani da u ogromnom broju napuste teritoriju i svoju imovinu, i zato PUPS daje punu podršku nadbiskupa Hočevara, ali i predlogu Milana Krkobabića, da se i Sveta stolica koja inače nije priznala nezavisnost tzv. države KiM, Kosovo preuzme aktivniju ulogu rešavanju ovog lokalnog za Srbiju, ali regionalnog pitanja od čijeg rešavanja zavisi dugoročni mir i napredak celokupne regije.

Gospodine predsedniče, u javnosti se stiče utisak da se mi borimo za sever Kosova, odnosno za četiri opštine severno od Ibra, i čak se povlači teza o zameni teritorija severa Kosova za Preševsku dolinu, Bujanovac i Medveđu. Mi verujemo da to nije niti vaš stav niti odgovornih ljudi, ali nijedna država u svetu ne menja svoje za svoje, a ova priča bi upravo išla u tom smeru, ako se nastavi sa takvom propagandom.

Molim vas, da u razgovorima i pregovorima pored ostalih pitanja insistirate na rešavanju svih teritorija, gde je većinski srpski živalj, a to je centralno Kosovo sa sedištem u Gračanici, i tu je blizu 40 hiljada žitelja, na prostoru koji obuhvata deo od Prištine, Kosova polja, Lipljana, Slatine, na jugu i sve do Janjeva, Kišnice, Badovca na istoku. Jedan veliki prostor koji je vekovima bio srpski.

Kosovsko Pomoravlje na kojem postoje četiri opštine Novo Brdo, Ranilug, Parteš i Klokot, sa većinskim srpskim stanovništvom, gde takođe živi veliki broj stanovnika srpske nacionalnosti po brojnosti skoro kao sever Kosova.

Nikako ne treba zaboraviti Sijerinsku župlju sa opštinom Štrpce, gde je stanovništvo kompaktno, a posebno interesantno za urbanizaciju tog prostora zbog sportsko turističkih uslova koje pruža Šar planina.

Metohija je posebno interesantna pre svega, po podnožju Mokre Gore, koji je naseljen srpskim življem, a naslanja se na Zubin potok. Prostor Gore koji je naseljen Gorancima, i koji su lojalni građani Srbije, trebalo bi da se insistira i da se proglasi i da uđu kasnije nakon formiranja u zajednicu srpskih opština.

Kao što ste juče govorili o Prilužju i Plemetini, to je prostor koji je između Vučitrna i Obilića, sa dosta velikim brojem stanovništva, prostor koji ispunjava sve uslove i kriterijume po onom Ahtisarijevom planu. I tu bi velika stvar bila, ako bi se moglo urediti da i ta opština se formira i da bude srpska opština u sklopu zajednice srpskih opština.

Gospodine predsedniče, mi iz PUPS znamo da ćete sve učiniti radi zaštite srpskog stanovništva na KiM, i za interese srpskog naroda i srpske države, i zato vam PUPS daje punu podršku u daljoj borbi za rešavanja, pitanja KiM.

Gospodine predsedniče, govorili ste o postupcima albanske strane da promeni nacionalni imovinski sastav na Centralnom Kosovu i Kosovskom Pomoravlju.

Evidentno je da otkupljuju srpsku imovinu upravo u ovim područjima. Uspeli su da opštinu Gračanicu, fizički odvoje od opštine Novo Brdo, priključivanjem srpskih sela, pre svega, Slivova i Dragovca u opštinu Priština i time se ukline između Gračanice i Novog Brda.

Sada, otkupom zemljišta menjaju imovinsku strukturu tog područja, i taj spoj fizički između Novobrdskog, odnosno Pomoravlja i centralnog Kosova, svakako je u problemu.

Govorili ste o Kosovskom Pomoravlju, i o nastojanjima Srbije da stvori uslove za život na tom prostoru. Porodilište u Pasjanu, koje je Srbija izgradila, a vi ste otvorili i uveliko stvarate uslove. Tom događaju sam lično prisustvovao ali i drugim događajima koje ste realizovali i doprinosili za bolji, statusni i materijalni život Srba na Kosovu i Metohiji. Na primer, borba za skijališta Srbije na Brezovici, poseta Gračanici, Mitrovici i drugim mestima na Kosovu i Metohiji. Kako bi bolje razumeli situaciju na Kosovu i Metohiji, neophodno je da češće i u većem broju budemo sa našim narodom na Kosovu i Metohiji.

Hteo bih da istaknem jedan primer kada sam u sklopu ravnomernog regionalnog razvoja, koji vodi ministar Krkobabić, obilazio zadruge na Kosovu i Metohiji i opštini Zubin Potok, opština Klina u selu Vidanje, zadruge u Kosovskom Pomoravlju, istakao bih posebno prihvatanje svakog srpskog zvaničnika od strane žitelja tih naših delova. Tu bih posebno istakao gospođu, jednu veoma hrabru i divnu ženu, načelnicu Pećkog okruga Vinku Radosavljević, koja je sve vreme bila naš domaćin i vodila nas širom Kosova i Metohije.

Gospodine predsedniče, sa uvažavanjem ste govorili juče o vojnim veteranima koji su učestvovali na paradi. Pod ešalon vojnih veterana koji su odmah iza ratnih zastava marširali, ponosni su što su bili u tom struju i uvek će se odazvati pozivu Srbije.

Imao sam poziv za svečanu tribinu, ali kada sam dobio poziv da budem u stroju vojnih veterana, ni jednog trenutka se nisam dvoumio gde ću biti i odlučio sam sam se da budu stroju veterana. U stroju je bio jedan broj vojnih invalida, što pokazuje da se Srbija uvek može osloniti na svoje najbolje kadrove. Hvala vam na tome. Zahvaljujem na pažnji i još jednom ponavljam da vas PUPS u potpunosti podržava. Hvala vam.

Zahvaljujem.
Reč ima Milorad Mijatović.

Zahvaljujem, gospođo predsednice.

Poštovani predsedniče Republike Srbije, poštovana predsednice Vlade, poštovani ministri, dame i gospodo narodni poslanici, svesni smo činjenice da su događaji ponekad brži i od života. Upravo smo to videli jutros i ne mogu a da ne kažem svoje mišljenje, a to je da je ovo namerna provokacija Albanaca, vrhunac licemerja. No, gospodine predsedniče, vi ste to juče predvideli. Došlo je to brže nego što su mnogi od nas očekivali.

Sada, konkretno, na delu vidimo realnost vaše politike, vidimo delotvornost vaše politike.

Želim, gospodine predsedniče, da vam kažem, da od poslaničke grupe i Socijaldemokratske partije u celini, kao vašeg koalicionog partnera, imate punu podršku i poverenje za ono što ste radili, što mislite raditi. To činimo iz prostog razloga što znamo da znate štititi interese države Srbije, isto tako iz ovog parlamenta šaljemo reči mir i stabilnost. Pregovori, kompromis, mi to šaljemo, a kao odgovor dobijamo provokacije i licemerje.

Sve ono što sam napisao i što sam mislio govoriti, možda sada ne treba da ponavljam iz prostog razloga jer mnogo toga juče rečeno. Rečeno je, vi ste u svom iscrpnom izveštaju, napomenuli šta se sve radilo. Želim da kažem nekoliko reči.

Prvo, Albanci su uvek znali šta hoće na Kosovu. Imali su podršku međunarodne zajednice. Srbi često nisu znali šta hoće, ali su tačno znali šta neće. Ovog puta mi znamo i šta hoćemo. Postoji jedinstvo politike države Srbije, Srba koji su na Kosovu. Smatram da je to veoma veliki rezultat. Veoma veliki rezultat, jer tačno znamo šta želimo i šta želimo da ostvarimo u vrlo teškim uslovima u vrlo teškoj situaciji.

Kosovski problem nije nastao danas, nije nastao juče, on je nastao mnogo godina unazad. Mnogi su pokušavali da traže rešenje. Neki su olako prihvatali ono što se dešavalo, neki su pod stranim mentorima prihvatali sve ono što je bilo na štetu države Srbije.

Mi smo došli u jednu situaciju da u jednoj nemogućoj situaciji tražimo izlaz, a pre svega za zaštitu naših građana Srba, koji žive na Kosovu, ali i drugog nealbanskog stanovništva koje je vezano za državu Srbiju i koje u državi Srbiji vidi svog zaštitnika.

Da budemo jasni, Međunarodna zajednica i njen projekat da se na Kosovu stvori multietničko društvo je propali projekat. Kosovsko društvo je duboko podeljeno društvo.

Još nešto, mi ako mislimo da ćemo se vratiti na prethodno stanje, budite uvereni, nećemo iz prostog razloga ne može se više vratiti na prethodno stanje, ali da vidimo šta mi u ovom trenutku mi možemo uraditi.

Znate, Srbiji nije potrebna jedna nefunkcionalna teritorija gde će 1.700.000 građana mrzeti državu Srbiju, ali sigurno je da Kosovo ne može biti Međunarodni subjektivitet bez dogovora sa Srbijom i u saglasnosti sa Rusijom i Kinom.

Upravo, tu vidi mogućnost, prostor za naše delovanje, a to ste i vi juče u svom iscrpnom izveštaju naglasili da Kosovo nikada neće postati međunarodni subjektivitet ukoliko ne bude bilo dogovora sa Srbijom i kompromisa sa Srbijom i naravno, u saglasnosti sa Rusijom i Kinom.

Ovde posebno naglašavam koliko je važno da mi imamo međunarodne prijatelje, prijatelje koji će nas podržavati, koji će govoriti istinu. Nama je najveći problem, kao države, da naglasimo šta se dešava, kako prolazi naš narod na Kosovu i drugi nealbanci, koji su vezani za Srbiji, nekad kod njih često zaboravljamo, i upravo zbog toga mi moramo tražiti ova rešenja.

Znate, otpada politici kojom vi predlažete veoma mnogo. U Međunarodnoj javnosti, zemlje mentori koji su napravili ovu takozvanu državu Kosovo, oni smatraju taj projekat završen. Znate, mislim na SAD, na EU, deo EU jer postoje države koje je neće priznati. Drugo, domaća javnost, bar jedan njen deo ne prihvata nikakav konstruktivan prilaz. Oni su za Statua kvo, mi u SDPS smatramo da Status kvo nije u interesu države Srbije. Prvo, vreme nije saveznik Srbije, desiće se da više kada budemo rastezali, više Srba na Kosovu neće biti. Drugo, znate, Evropske integracije koji je naš suštinski interes, biće usporene. Poglavlje 35 je jedan mač koji nam stalno stoji na glavi i gde EU uvek može da stavlja vrane našeg prilaza u EU.

Ja neću da naglašavam kao partija koja je suštinski zainteresovana da država Srbija bude moderna, uređena država, da poštuje određene standarde, mi smo zainteresovani za ulazak u EU. Upravo zbog toga je vrlo bitno i vrlo tražiti ono rešenje, onaj kompromis koji će biti takav da država Srbija može da nastavi integracije koje smo počeli.

Znate, može neko da nam prigovara, ali da nismo potpisali Briselski sporazum, da nismo prigovarali, ne bismo imali 16 otvorenih poglavlja, ne bismo imali dva zatvorena poglavlja, bili bismo na samom početku. Ranije se dešavalo da su svima bila puna usta EU, a nisu ništa učinili. Nisu otvorili ni jedno poglavlje. Mi smo otvorio šest. Ja bih voleo da smo otvorili 26 ili više poglavlja i želim da Srbija bude što pre u EU, ali to ponekad ne zavisi samo od nas, već zavisi od političkih okolnosti.

Drugo, znate, nerešeno pitanje Kosova izaziva nacionalizme u našoj regiji. Videćete, na bilo koju našu reakciju, vama će se odmah javiti u našim okolnim zemljama ljudi koji će napadati Srbiju, govoriti o onoj Srbiji koja je bila nekada davno i ti nacionalizmi će generisati političku nestabilnost na ovom našem prostoru. Nećemo imati strane direktne investicije. Zar je potrebno da naglašavamo 3,4 milijarde koje smo dobili prošle godine, milijardu i dvesta do sada koje smo dobili? Zar je potrebno da naglašavam gotove autoputeve? Ja sam ponosan.

Govorio sam u ovoj sali stalno - epohalan je uspeh, istorijski uspeh otvaranja Koridora 10, da ništa više ne radi ova koalicija i vlast, to je istorijski uspeh. Upravo zbog toga mi moramo tražiti rešenje.

Da li u ovom trenutku možemo imati celovito rešenje za Kosovo? Mi mislimo da to nije moguće, jer ne postoje osnovne pretpostavke. Međunarodna zajednica je zaokupljena drugim većim problemima i nema većeg interesa da se ovaj problem rešava. Drugo, građani u Srbiji i na Kosovu nisu spremni za celovito rešenje.

Gospodine predsedniče, vi ste juče rekli, a mislim da nije potrebno da naglašavam da je Kosovsko pitanje najvažnije državno i nacionalno pitanje. Ovde nema političkih poena, već samo odgovornost za svaki potez i učinjen korak.

Podržavamo svaki dijalog, svako traženje rešenja, uključivanje svih društvenih činioca - crkva, Akademija nauka, svako ko može da da neki predlog iz svih društvenih činioca, ali i naših prijatelja iz inostranstva.

Zato je Socijaldemokratska partija kao odgovorna i državotvorna partija u okviru unutrašnjeg dijaloga među prvima predložila jedno rešenje. Mi smo naglasili normalizacija bez priznanja. To smo podelili u tri faze.

Ja neću obrazlagati, to smo dali u javnost, delom ću reći. Sada je situacija znatno izmenjena, ali u jednoj fazi da otklonimo sve barijere, ograničenja kretanja robe, tržišta, kapitala.

Predlažemo da se na severu Kosova formira slobodna ekonomska zona. Znate, politički uticaj u svetu se sada zamenjuje sa ekonomskim uticajem. To je veoma bitno i veoma važno. Znate i sami, uvođenje drakonskih, ja bih rekao i drskih, bezobraznih tarifa i carina od 100% je u znatnoj meri našu trgovinu smanjilo. Mi dnevno gubimo milion evra, što je za državu Srbiju, koja želi da bude moderna država, koja želi da napreduje, jedan veliki minus.

Ministar trgovine Rasim Ljajić juče je u Sarajevu razgovarao sa Bosnom i Hercegovinom, tražeći rešenje kontra mere, ali mi smo uvek za to da se dogovori, da postoji dogovor oko svih tih stvari.

Druga faza, znate, o tome nije bilo juče razgovora. Otvorimo pitanje imovine Srbije na Kosovu. Srbija ima veliku imovinu u zemljištu, 29% je u vlasništvu države Srbije, zgrade, preduzeća.

Mi isto tako imamo na Kosovu da javna preduzeća imaju imovinu koja više od 1,5 milijardi evra vredi. Dalje, mnogo je ulagano u Kosovo za vreme bivše Jugoslavije, ali Srbija je ulagala. U tom nekakvom razgovoru 35,4% te imovine pripada Srbiji.

I još nešto, mnoštvo privatne imovine na Kosovu je uzurpirano. Ta imovina treba da se vrati građanima i to najčešće srpske nacionalnosti i da se eventualno obešteti.

Juče smo govorili, a i vi ste o tome govorili, zaštita srpske kulturne baštine. Mi smo legitimni baštini i zakoniti čuvar spomenika kulture na Kosovu i Metohiji.

Drugo, moramo obezbediti posebnu zaštitu manastira, crkava i drugih objekata. Eksteritorijalne zone su od posebnog značaja i tu država Srbija ima veoma veliki interes.

Znate, mi imamo SPC jer se bojim za njene interese, a naglašavam, ateista sam. Objektima, osoblju i sveštenstvu pružiti neophodnu bezbednost i eksteritorijalnost. Sva pokretna i nepokretna imovina SPC je nepovrediva i njome isključivo upravlja SPC.

Isto tako, obaveza je poštovanja unutrašnje organizacije SPC i prava SPC da šalje sveštena lica u manastire i eparhije na Kosovu i Metohiji.

Znate, Briselski sporazum, gde smo mi mnogo uložili, neću da naglašavam od integracija, pravosuđa, policije, da naglašavam poštanski broj, da naglašavam još druge stvari, ali ono što smo insistirali to je zajednica srpskih opština gde se nije otišlo ni korak dalje. Znamo sve opstrukcije koje je radila prištinska administracija, braneći se nemogućnosti ustavnih rešenja tzv. države Kosovo do opstrukcije u pregovaračkom timu, onom timu koji je to trebalo da radi do toga da, jednostavno, izbegavaju, a imaju podršku svojih mentora.

Ne bih govorio o tome da, osim što imamo na severu Kosova, gde moramo imati teritorijalnu autonomiju, moramo imati kulturnu i personalnu autonomiju u enklavama i južnom delu.

Znate, sada ću da govorim nešto što je juče bilo. Vi ste juče rekli jednu veoma interesantnu i zanimljivu stvar. Država Srbija poštuje prava nacionalnih manjina. Dajemo im sva prava u oblasti kulture, obrazovanja, informisanja, upotrebe jezika. Ako to damo nacionalnim manjinama u državi Srbiji, to pravo možemo tražiti i u okolnim zemljama i to pravo minimum za one, da ne shvate pogrešno, Kosovo smatram za tzv. državu, moramo tražiti za građane Srbije koji žive u enklavama, da mogu da se iskažu. O tome je veoma lepo govorio moj kolega iz mađarske nacionalne zajednice, koji je rekao najbolje što se može reći.

Isto tako, vi ste juče govorili i tu želim da vas pohvalim, sa zadovoljstvom o odnosima srpsko-bošnjačkim i svemu onome što se dešavalo u Raškoj oblasti ili Sandžaku. Tu vam dajemo punu podršku i budite uvereni da Bošnjačka nacionalna zajednica, a nadam se da će o tome biti govora i kasnije, njen najveći deo, osim pojedinaca koji gledaju samo svoje lične interese, su vezani za državu Srbiju. Zato vam u tom smislu i zahvaljujem na pohvalu koju ste juče rekli za lidera partije Rasima Ljajića. Budite uvereni, uvek smo državotvorno vezani za državu Srbiju.

Naravno, o trećoj fazi ne bih govorio, ali mislim da neko rešenje mora biti, kao dejton 2, ali o tom potom. Proći će mnogo vremena da se oko toga razgovara.

Znate, kada smo ovo predlagali, mi nismo pledirali da je ovo najbolje rešenje, jer takvo rešenje ne postoji. Ne očekujemo ni da je ovo ni najpravednije rešenje, jer i to je iluzija. Mi tragamo za rešenje koje je najmanje nepravedno.

Gospodine predsedniče, Socijaldemokratska partija je koalicioni partner i do sada je pružala punu i nedvosmislenu podršku pregovaračkom timu i vama. Mi smo to činili zbog činjenice da je postignuto jedinstvo svih bitnih činilaca u zemlji i na Kosovu u zaštiti interesa Srbije. To je veoma važno, jer Srbija je najviše na jedinstvo dovodila u tešku situaciju.

Prvi put tačno se zna šta se hoće, a ne samo šta se neće. Hrabrost i odlučnost su zaštita interesa Srbije. Državni, a ne stranački interesi su u prvom planu, istrajnost, rad, upornost u pregovorima.

Međunarodna podrška pri dobijanju novih prijatelja, povlačenje priznanja, odbaciti mitove, već prihvatati realnost u zaštiti naših državnih interesa. Osnovni cilj jeste zadržati Srbe i druge nealbance da ostanu na Kosovu i da normalno žive i rade. Ako Srba ne bude na Kosovu, svaka dalja borba je uzaludna.

Gospodine predsedniče, u traženju kompromisnog rešenja, kao i do sada, imaćete našu punu podršku i pomoć Socijaldemokratske partije Srbije.

Znamo da to u ovom trenutku deluje kao nemoguća misija, ali se nikada ne treba predavati, treba nastaviti pregovore i tražiti kompromis.

Citiraću našeg velikog nobelovca, Andrića – sve su Drine ovog svijeta krive, nikada se one neće moći sve ni potpuno ispraviti, nikada ne smijemo prestati da ih ispravljamo.

Hvala.

Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Đorđe Vukadinović. Izvolite.

Zahvaljujem.

Lako je biti tolerantan sa mišljenjima i prema mišljenjima sa kojima se slažemo, treba biti i imati sluha, strpljenja i živaca i stomaka da saslušamo i mišljenja koja nam se ne dopadaju. Tome između ostalog služe rasprave u parlamentu, kao i u medijima.

Tih rasprava kod nas nema dovoljno i mislim da to nije dobro. Ni za koga nije dobro. Za društvo nije dobro, a na kraju ni za vlast, ni za opoziciju.

Ja nisam imao dileme da li prisustvovati ili ne prisustvovati ovoj sednici, suviše je važna tema. Sam sam desetak puta potpisivao zahteve za tu sednicu, usmeno pozivao na tu tačku dnevnog reda, kritikovao rukovodstvo Skupštine što tu tačku ne stavlja na dnevni red.

Zaista, kažem, sviđa mi se ili ne nisam imao dilemu, niti je mogu imati. Ali, ne želeći da pravdam bilo koga, jer svako odlučuje za sebe, moram da skrenem pažnju da atmosfera u ovoj Skupštini nije dobra i da to, kako bih rekao, možda neke ljude odbija da u njoj prisustvuju. Kažem, svako snosi političke posledice za svoje poteze, ali mislim da treba da nam bude cilj zajednički da što više ne slažući se, i videće se iz ovoga danas, daleko od toga da se slažemo po ovom pitanju, niti ja, niti većina ovde u Skupštini, niti vi, odnosno ja sa vama i vi sa mnom gospodine Vučiću, ali ovo treba da bude nešto što se podrazumeva. Jer, ako se ne razgovara, makar i oštrije, makar i kritičnije, onda nam ostaju samo motke i onda nam ostaju samo ružne scene koje nikome ne mogu dobra doneti, a svakako ne državi Srbije u celini i to kažem bez obzira koje tu nevin ili kriv.

Ali, nije dobro da se rasprave u Skupštini pretvaraju u nekog toplog zeca za odsutne lidere opozicije ili neke lidere opozicionih stranaka, koji se figuriraju 20,30, 40, 50 puta dnevno da budu pomenuta neka imena, imam ovde i statistiku, ali da ne gubimo na to vreme.

Ovo je dakle bila neka vrsta pledoajea, naravno da vi formalno za to ne odgovarate, ali mislim da jedan deo vaših poslanika, prosto misli da time čini vama uslugu kada stvara ili da to vama prija, kad se ovde stvara nepodnošljiva atmosfera, kada je reč o tretmanu opozicije. O tome šta opozicija čini takođe može da se raspravlja.

Elem, meni su neki prijatelji kada su čuli da idem rekli - ponesi pa mu pokaži ili mu predaj Ustav, predaj mu Miroslavljevo jevanđelje ili makar ove natpise koje smo imali ovde i ponekada stavljali, to je legitimno kao što profesor Ševarlić drži na svom laptopu ovaj natpis protiv GMO hrane, da se stavi kao neka vrsta lajt motiva Briselski sporazum je izdaja, Briselski sporazum je katastrofa je i Rezolucija 1244.

Ja to ne radim, to nije moj stil, ali zamislite da stoji, da to jeste lajt motiv mog izlaganja i prosto molim da kada budete odgovarali, reagovali da se na to fokusiramo. Briselski sporazum, Rezolucija 1244, možda, to je sigurno da se oko toga ne slažemo, ne samo većina i manjina, ja se plašim a to se i pokazalo da razlike po ovim pitanjima, po kosovskom pitanju, a naravno onda i konkretno i prema Briselskom sporazumu i aktuelnoj politici koja se vodi prema Kosovu i Metohiji, nije to crno belo niti je tu pozicija niti opozicija monolitna. S tim što se razlike unutar pozicije manje vide i ko je pažljivo slušao, možda bi mogao naslutiti neke nijanse u intonaciji kod gospodina Milićevića, mog imenjaka, i kod gospodina Mijatovića, nije ni tu baš potpuno homogeno.

Kad je reč o opoziciji i ovde prisutnoj i onoj ne prisutnoj, potpuno je jasno da se ja i kolega Stevanović, mislim iz SNS, ne slažemo skoro ni oko čega kada je reč o pristupu kosovskog problema.

Dakle, nije to jasno da pozicija ima jedan stav, opozicija drugi. Postoje razne nedoumice i unutar jednih i drugih redova i treba da ih raščišćavamo u otvorenom dijalogu, ustručavajući se, raspravljajući se, pokazujući i ko gde greši.

Dakle, gospodin Stevanović, po meni, iako je on sa ove strane sale, po meni, greši u svemu, ali vi ste bili vrlo zadovoljni njegovim izlaganjem i to se vidi, to niste ni krivi, to je u redu, kao što ni ja ponekad nisam zadovoljan ponekim izlaganjem sa druge strane, ali ono što je sporno, to je što vi smatrate i to ste pohvalili i u izveštaju ovom Kancelarije za Kosovo i Metohiju, puno je truda uloženo da se obrazloži i opravda Briselski sporazum. Ja mislim, upravo ono što ne piše, ali kao da piše ovde kod mene na mestu, Briselski sporazum je greška, da blaže kažemo, i katastrofa, a verovatno i gotovo sigurno i neustavni akt.

Mnogo je, kao što rekoh, truda uloženo da se pokažu stvari drugačije, ali ja bih rekao da upravo u svetlu ovih događaja zabrinjavajućih od jutros o kojima ste govorili i kojima smo svi prisustvovali, da upravo ti događaji potvrđuju, gospodine Vučiću, grešku koju smo napravili, koju država ili koju ste napravili sa Briselskim sporazumom.

Budimo realni, do 2013. godine, do tog Sporazuma, ne mislim da je samo do njega, nije ROSU mogao tako da vršlja po severu Kosova i Metohije, sviđalo vam se to ili ne. To moram da kažem. Vi ste mnogo u svom izlaganju, a kolege iz vladajuće koalicije još i više, potrošili vremena da žigošete i optužite prethodnike za ono što se dešava i za probleme na Kosovu i Metohiji i ukazivali ste na njihove greške, propuste, nekada s razlogom, ja mislim malo nekada i preterano. To je siguran sam nekada i preterano, ali da ste u potpunosti u pravu, sve da ste sasvim u pravu kada je reč o greškama prethodnika, mislim da će biti prilike da i o tome progovorimo nešto, potpuno je jasno da svi ti prethodnici pominjani, Milošević, Koštunica, Tadić, to su ti neki glavni, Đinđić u međuvremenu, pravili su greške razne, ali sve to vreme ROSU, kosovski specijalci nisu mogli preko Ibra, gospodine Vučiću, i vi to znate.

Kada su pokušali 2011. godine, vratili su se navrat-nanos helikopteri KFOR, mislim hrvatski, hrvatskog su spašavali i vraćali sa Jarinja. Dakle, uz sve greške i propuste prethodnih vlasti, a bilo ih je, ne sporim, govorim samo o kosovskoj policiji, ne govorim o ovim drugim aspektima, oni su nešto čuvali.

Uspeli su da sačuvaju, naravno, pre svega, uz podršku tog naroda dole, da sačuvaju pozicije države Srbije i neformalno i formalno na severu, odnosno u tim opštinama na severu Kosova. Sada tamo, gospodine Vučiću, vršljaju, ali vršljaju kosovski specijalci kad im se prohte i vi onda možete samo da širite ruke, da lamentirate i da eventualno pozivate kolege, odnosno prijatelje iz međunarodne zajednice koji vam kažu – pa to je legitimna akcija policijskih snaga, oni se bore protiv kriminala.

Dakle, ako ste imali neku dilemu, ako je bilo neke dileme o prirodi Briselskog sporazuma i posledicama i po državu Srbiju i po ustavni poredak države Srbije i po građane na severu Kosova i Metohije, mislim da u svetlu ovih poslednjih događaja toga nema. Dakle, pre Briselskog sporazuma nisu mogli na sever, nisu smeli na sever, a sada smeju kad im se prohte.

Ja se nadam da vi imate neko, i siguran sam, pardon, da vi imate neko objašnjenje. Ja se nadam da postoji neki plan, ali sada iz toga, iz ovoga što se dešava, ja taj plan i uz najbolju volju ne mogu da vidim i samo vidim da smo nemoćni, kao što na neki način proizilazi iz svega onoga što ste vi govorili ovde, a i što gledamo svakog dana da se dešava.

Da ne govorim o tome da ste na neki način, vi jeste najavili to i rekli - svakog časa se može očekivati itd, ali ste rekli jednu rečenicu, ne mislim ja da je to sada bio okidač, daleko od toga, ali ste možda neoprezno, želeći da pohvalite te ljude rekli juče, sinoć ovde, kažete – ti ljudi, Srbi u kosovskim institucijama su lojalni nama i ukoliko bismo mi tražili, tu je negde tri tačke, tu se negde rečenica ili misao prekida, kao da su hteli da provere tu lojalnost, odnosno kao da su vas čuli i kao da su otprilike sumnjajući da ste vi u pravu u toj stvari, odnosno da su ti Srbi koji rade u tim prištinskim institucijama, su krenuli da ih hapse.

Iskreno, ja bih voleo, ako ih već hapse, da ih hapse zbog toga, a ne zbog toga što kažu da ih hapse zbog kriminala, šverca itd. Ali, svejedno, mi smo kao država nemoćni, a nismo bili toliko nemoćni uz sve poraze, neuspehe i propuste od 1999, 2004, 2008. pa nadalje. Dakle, to je ključno.

Vi ste naveli neke loše, nepovoljne demografske podatke, koji, naravno, mogu da budu tačni, ali demografske projekcije, to svi znamo, su uvek nepouzdane. Pričalo se krajem osamdesetih godina kako će Albanaca na Kosovu biti tri miliona do početka 21. veka, pa ih nije bilo. Jeste, Srbija se prazni, ali i teritorija Kosova i Metohije se prazni. I Albanci takođe odlaze, i to masovno odlaze.

Kolega Mijatović je pomenuo 1,7 miliona, država Srbija nije u interesu da drži jednu nefunkcionalnu celinu od 1,7 miliona Albanaca. Ja mislim da to nije tako, dvostruko nije tako. Niti ih ima 1,7 miliona. Pogledajte rezultate o izborima, izlaznosti na glasanje na izborima na Kosovu i Metohiji, ne računajući Srbe i manjine, tu se radi ipak o stotinama hiljada.

Jedan argument se često poteže ovde i kolega Jovanović ga rado navodi, a i neke druge kolege evo iz opozicije, i sa ove naše strane, koji su bliski, čini mi se, onome što vi govorite, ali to neće ili da kažu ili bar ne tako jasno, dakle, šta će nama Kosovo, zamislite sad dva miliona Albanaca da dođe da glasa na izborima, to se čulo čak i pod ovim svodom, nekada, ne sada, juče, ali povremeno, šta bi mi sa dva miliona Albanaca, oni bi postavili premijera, Vladu itd, vodili glavnu reč u Skupštini.

Znači, nema ih, naravno, ni približno toliko, nema ih ni upola toliko. Kad pogledate procenat glasanja, svi Albanci sa Kosova glasaju na sprskim izborima, recimo republičkim, budućim parlamentarnim izborima, da svi glasaju za jednu listu, to bi bilo negde oko 16%, ja sam proračunao, oko 16% bi bilo tih albanskih glasova. Za albanske stranke u Makedoniji glasa preko 18% Albanaca.

Hoću da kažem, to nije argument da se deo teritorije tako odbaci i da ga se odričemo. Da ne govorim o tome da kad pogledate broj glasača u Bosni i Hercegovini, gotovo 40% ili 38% glasova u Bosni i Hercegovini su glasovi Srba, Srbi su glasali, tako da oni čine 40%, ne kažem stanovništva, nego gotovo 40% glasačkog, biračkog tela, znači, realnog biračkog tela u Bosni i Hercegovini. Zašto niko u Sarajevu ne zaključi da onda Sarajevo ne može funkcionalno da drži i da kontroliše Republiku Srpsku i najbolje da je se odrekne?

Zašto to kažem? Zato što direktno ili indirektno kroz ovakve demografije, kroz ovakve statistike, koje mogu biti tačne ili ne moraju, provejava isti lajtmotiv, ili vrlo sličan lajtmotiv, Kosovo i Metohija su problem, Kosovo i Metohija su balast, dajte da se tog problema rešimo i ratosiljamo.

E, ja se sa tim ne slažem. Vi to niste tako rekli, ali to kažu neki drugi koji vas inače vrlo zdušno i glasno podržavaju. Ali, i vama imam utisak manje smetaju takvi tonovi i takve poruke nego čak i najtolerantnije izrečene poruke i kritike sa ove strane. Niko ne želi nikoga da gura u avanturu ili pogibiju. Ali, nije lepo da političkog neistomišljenika automatski žigošemo da on hoće da proliva, ne znam, tuđu krv, ili bilo šta drugo. Toga je, takođe, bivalo ovde.

Dakle, nije reč da treba da ratujemo. Reč je samo o tome da ne činimo ustupaka više nego što moramo, da ne pogoršavamo situaciju i da je ne činimo gorom nego što je bila, a ja se slažem da nije bila dobra. Kažem, ako bude prilike za neku repliku, dijalog, možemo se i osvrnuti na to šta je sve pogrešno urađeno u prethodnom periodu.

Ali, pogledajmo sada, nemojmo da budemo u situaciji, a to ponekad liči i niste vi prvi u tome, to su i prethodne vlasti zaista radile, da uglavnom stalno pričaju o tome šta su prethodnici zabrljali, pa smo 10 godina zajedno slušali o tome kako je za sve kriv Milošević, sećate se, tamo dvehiljaditih godina, ništa ne valja. Sad slušamo da su za sve krivi žuti, DOS i slično. To zaista podseća na situaciju sa onim majstorom, onim vodoinstalaterom, koji dođe i svaki put kaže – ovo ništa ne valja, ovi su prethodnici sve zabrljali, ja sad ne znam šta da radim.

Dakle, ja se slažem da nam je potreban konsenzus. Konsenzus zahteva dijalog. Dijalog zahteva otvoreno sučeljavanje mišljenja, a ne jeftino sakupljanje političkih poena. Meni bi bilo verovatno bolje da nisam došao ovde ili da sam došao i počeo da vas grdim ili bacam cipele ili nešto drugo, ali ja stvarno hoću, u najboljoj volji, da čujem šta je taj kompromis. I to sam došao da vas pitam – šta je taj kompromis na koji smo spremni? Ne u smislu detalja plana. Kažete – pa nećemo da odajemo tajne. Pa, nećemo da odajemo tajne, ali možemo reći šta nam je crvena linija.

Ja ovde pred sobom imam poslednji zvanični dokument koji je ova Skupština usvojila i koji je onda još uvek važeći. To je Rezolucija iz januara 2013. godine, koju je ova skupštinska većina usvojila, mada je bio drugi saziv, u kojoj jasno i glasno piše, i to je jedina platforma koja postoji za ove pregovore i razgovore koji se vode u Briselu, bar se nadam, da svako rešenje pitanja o privremenom, prelaznom ili konačnom statusu Kosova i Metohije mora, pazite, mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244. To nije neki fakultativni dokument i fraza. To je obavezujući dokument ove Skupštine. Znači, Rezolucija iz januara, mislim 9. ili 11. 2013. godine.

Moje pitanje vama glasi – da li je ta Rezolucija još uvek na snazi? Da li ćemo mi glasati možda danas o nečemu drugom? Ja čak ne znam da li će biti glasanja, da li je predviđeno neko glasanje u vezi sa ovom današnjom sednicom i ovim vašim izveštajem? Dakle, da li i dalje stojite iza ovoga? Da li država Srbija, da li Vlada Srbije stoji iza toga da svako rešenje u vezi sa Kosovom i Metohijom mora da bude u skladu sa Ustavom Republike Srbije i Rezolucijom Saveta bezbednosti 1244?

Neko će reći, možda ne vi, a možda i hoćete, ali neki će sigurno reći – pa, to je neozbiljno, pa to je neodgovorno, pa to je slovo na papiru. Nije tako. Ja bih rekao, to treba da bude naša crvena linija ili bar naša platforma i polazište. Ovako mi, neodgovorno i fakultativno, nudeći neke kompromise, zapravo spuštamo cenu i snižavamo i kvarimo svoje ionako ne dobre pozicije u vezi sa Kosovo i Metohijom.

Pomalo podsećamo na nekoga ko prodaje ili nešto pregovara oko nekog posla, pa onda kaže – ovo moje ništa ne vredi, ja na Kosovu nemam ni metar, mi nemamo ni metar Srbije na Kosovu, a ti sad daj nešto ako ćeš da daš. Pa, naravno da nam neće dati ništa.

Dakle, plašim se, čak i da je to sa dobrom voljom da se demonstrira tolerancija i spremnost na kompromis, da to nije dobra platforma i dobar model, uostalom, vidi se, ne daje rezultate, niti je Međunarodna zajednica impresionirana, niti Albanci, ne da nisu spremni na kompromis, nego su sve brutalniji.

Da li se osećate odgovornim, završavam, pošto mi vreme beži, hteo sam da sačuvam barem još jedan minut za kraj, za neuspeh priče oko Briselskog sporazuma, uključujući i ne ispunjavanje prvih šest tačaka koje se tiču zajednice srpskih opština, što jeste skandal sa njihove strane, ali možda se trebalo reagovati blagovremeno na to neispunjavanje njihovih obaveza?

Zaista da završim, često se predstavlja KiM kao neki balans, teg i omča oko vrata. Ja bih upravo suprotno rekao pozicija misli jednog pametnog čoveka da Kosovo zapravo nas čuva, a ne čuvamo mi Kosovo. Kosovo čuva nas. Kosovo zapravo čuva Srbiju od daljeg paranja čarape, jer ako ste slušali Valentina Inska, šta je rekao posle posete Vašingtonu, Valentin Insko, visoki predstavnik u BiH, kada se završi Kosovo prelazimo na BiH i sređivanje stanja tamo. Možda i zbog toga, gospodine Vučiću, nije loše da malo opreznije žurimo u rešavanje ovog problema. Nije to zamrznuti konflikt, nego samo poziv i predlog da se ne predajemo unapred i ne odričemo onoga što još uvek držimo i možemo držati. Hvala.

Hvala.
Izvolite.

Pre svega, nisam odgovarao gospodinu Stošiću, nisam odgovarao gospodinu Mijatoviću, pa ću iskoristiti priliku, nekoliko napomena, nekoliko reči.
Dragi gospodine Stošiću, veoma sam srećan što vidim koliko volite naše Kosovo i Metohiju, koliko dobro poznajete naša sela. Želim da vas obavestim, u međuvremenu sam proverio sve detalje, od onih 40.000 o kojima ste govorili u centralnom Kosovu, govoreći o Kosovu Polju, gde više nemamo ni jednog Srbina, ili svega nekoliko Srba koji ne žive tamo, nego odu, pa se vrate, i Bresje u kojem je ostalo nekoliko desetina Srba, a ne nekoliko hiljada koliko smo imali nekada, na tom području, gde ste rekli da je 40.000, sada je 17.300 Srba. Dakle, više nego dvostruko manje i ovih 17.300 uzmite sa rezervom, jer bi to danas moglo da bude oko šesnaest hiljada i nešto.
U pravu ste za sve što rade oko Novog Brda. U Novom Brdu je posebna akcija njihove tajne službe, naročito vezana za mesto Gornje Kusce, gde su pronašli najveći broj pripadnika ljudi koji su se pridruživali njihovoj vojsci, albanskoj vojsci, gde su to plaćali posebno 700 evra, želeći da im time garantuje sigurnost, a u stvari su samo želeli da razbiju jednu srpsku opštinu koja je veoma važan spoj između centralnog Kosova i Kosovskog Pomoravlja, kao što znate.
Veoma sam srećan za vaše konstatacije vezane za veterane i hvala vam što ste to primetili. Drago mi je da imamo drugačiji odnos od mnogih drugih prema onima koji su bili spremni da žrtvuju svoj život i koji su se borili za našu zemlju.
Gospodine Mijatoviću, pažljivo sam slušao ono što ste govorili i samo vama hoću da kažem, a posle ću odgovoriti gospodinu Vukadinoviću na sve priče o spuštanju cena. Neće ni Albanci, ni Amerikanci više da čuju bilo šta bez priznanja. Imajte to u vidu. Evropljani ćute, oni ne govore ništa, ali vam ja kažem šta nam kažu i zato i jesam u Narodnoj skupštini da vam direktno kažem šta je to što nam kažu Amerikanci, šta je to što traže Albanci.
Tačno je da je ekonomski uticaj nekada mnogo važniji nego politički, ali takođe po pitanju imovine koju ste pomenuli, mi smo, čini mi se, stotinu puta pokušali da to nametnemo kao ključnu temu u Briselskom sporazumu. Nikada to nisu želeli i nismo imali partnera ni na evropskoj strani, ni na albanskoj strani.
Evo, kaže general Vladisavljević, bukvalno svaki put, odnosno svih 188 puta. Dakle, ja imam sreću da sam na ovim razgovorima okružen našim generalima, našim oficirima koji su vrlo pedantni po tom pitanju. Oni te detalje znaju bolje nego ja. Dakle, nismo mi ti koji uvek možemo da govorimo o tome i da namećemo svoje teme, iako ne moram da vam govorim i dovoljno vam je jasno koliko se žestoko borimo, čini mi se, svakom racionalnom, razumnom i korektnom čoveku.
Vi ste, gospodine Vukadinoviću, počeli pričom o neophodnoj toleranciji, o tome kako je dobro biti tolerantan. Vi ste dvadeset minuta govorili i neću uopšte da ulazim u političke priče koji poslanički klub predstavljate, da li je taj poslanički klub bio na izborima ili nije, uopšte nije važno. U skladu je sa Poslovnikom koji je donela Demokratska stranka i ja to poštujem.
Kao što ste videli, niko vas nije prekinuo u tih dvadeset minuta. Nisam ni jedno slovo progovorio, čini mi se, možda sam jednu reč, tražeći materijal ovde, ne želeći da vas ometam u svemu što ste izgovorili. Dobićete veoma precizne odgovore. Plašim se da vam se odgovori neće dopasti, posebno za upade ROSU na sever pre Briselskog sporazuma, jer ću vam navesti tačne detalje, tačne podatke, ali to govori da se, na žalost, informišete na pogrešan način, da dezinformišete javnost neretko i da to ne radite slučajno, već to radite sa političkom namerom, a ta politička namera nije ni malo naivna. Upravo zato se i pogoršavao položaj Srbija i upravu zato nam nije bilo omogućeno da se borimo za interese Srba na najbolji mogući način.
Ne morate meni da donosite Ustav, ni Miroslavljevo jevanđelje. Mogu da vas pitam šta piše u Miroslavljevom jevanđelju, pojma nemate, kao ni svi ti koji mi pominju Miroslavljevo jevanđelje. Ne znaju ni iz kog veka je taj dokument, niti šta predstavlja, niti bilo šta slično.
Što se tiče Ustava Republike Srbije, učestvovao sam aktivno i pomagao vama, gospodine Vukadinoviću, kao istaknutom aktivisti u to vreme režima Vojislava Koštunice, da taj Ustav bude donet, dakle, 2006. godine, kao deo jedne druge političke stranke. Pretpostavljam da bez te stranke teško da bi se taj Ustav doneo, ali smo tim Ustavom 2006. godine, čini mi se, obavezali državu da poštuje Ustav i 2006. godine, kada smo doneli Ustav, računali smo da niko nema pravo da proglasi protivpravno otcepljenje na teritoriji naše zemlje i da će država da zaštiti Ustav. Godine 2008. nama Kosovo proglašava nezavisnost od dela teritorije Republike Srbije, protivpravno nam otimaju 10.887 kilometara kvadratnih, a vi ćutite i držite molebane, a Ustav vam služi za to da ga meni danas pokazujete 11 godine pošto su oni svoj posao završili.
Nije to sve. Kažete da atmosfera nije dobra u Skupštini. Kao što vidite, vi ste, gospodine Vukadinoviću, na vešt način umete to, govorili o izdaji. Ja vas nisam optužio za to, ni jednu sličnu reč nisam rekao za bilo koga od vas, ni za vas, ni za mnoge druge. Verujte, imao bih mnogo više prava, ne pada mi na pamet, trudim se da poštujem tuđe mišljenje, da razumem drugačije političke stavove i da se na tolerantan način odnosim. To što ja ne popuštam i to što se borim, to govori nešto drugo, a ne da nema tolerancije.
Ja sam došao ovde da čujem, ne jedanput, već sam to desetinama puta slušao, ne vas, nego sve vas, i desetinama puta ste imali mogućnosti da izgovarate šta god ste hteli. Juče su me vaši koalicioni partneri, oni sa kojima ste valjda bili na listi, dočekivali ovde i jurili za mnom, valjda hoće da me tuku. Na stranu, ne moram da vam govorim, to dobro znate, da to ne mogu, ali nije to važno. Govorim vam o njihovoj nameri. Pitam vas gde je to i kada bilo, kada već govorite o toj atmosferi. Nikada, ovde ima ljudi koji su po 25 godina, kada je to, Veroljube, bilo. Bilo je da se posvađaju poslanici ovako u parlamentu, pa i da se potuku, ali da neko ne da nekome da uđe u parlament, to se nikada nije desilo u istoriji srpskog parlamentarizma. To najgore vreme fašističke tradicije iz 30-tih godina prošlog veka se nije dešavalo. To se nikada u Srbiji nije dešavalo i nemojte da žmurite, nemojte da se pravite da ste vi neko ko je uvređen, kada vi sve vreme nazivate ljude lažovčinama, izdajnicima, i koristite najgore moguće termine. Sve vreme to radite i tu vrstu zamene teza pravite.
Nisam ja juče sprečavao ovde i jurio da tučem Boška Obradovića, nego on svakog od nas. Onda posle toga se žale kada im se neko suprotstavi, iako to nisam bio ja i niko od naših. Mi smo se sklanjali, vidimo čovek je mnogo jak, mnogo je snažan bolje je da se sklonimo, ali, neki drugi nisu. Onda počinju da plaču i da kukaju na sve strane. Pa, čekajte ljudi gde to ima? Jel to ta tolerancija o kojoj govorite? To da okružite Predsedništvo i kažete - ne damo mu da izađe. Ko ste vi da mi ne date da izađem? Šta ste vi da mi ne date da izađem? Ko ste vi da blokirate gradonačelnika, zamenika gradonačelnika, bilo koga? Ko ste vi da čupate znakove u ovoj zemlji? Ko ste vi da to radite, da razarate imovinu ove zemlje i ovih građana? Ko vam je dao to pravo?
Da se vratimo, samo malo pažnje, molim vas. Rekli ste Briselski sporazum je izdaja. Vratićemo se na Briselski sporazum. Kažete - zadovoljan sam Stevanovićevim izlaganjem. Ne znam ni iz koje je stranke, ni iz koje poslaničke grupe. Bio sam vrlo nezadovoljan tim izlaganjem. Vidite koliko ne poznajete ni mene ni politiku. Zato što sam odmah prepoznao da bi mogli da uzmu pola posto ili jedan posto glasova na pametan način, a ja se u politici borim da mi imamo više, a da vi imate manje. I to mi, kao što vidite, u borbi sa vama ide veoma dobro, rekao bih, s vremena na vreme i odlično i tako će i da se nastavi, a ovde sam video delimično opasnost i zato sam reagovao.
Što se tiče priča o tome da ROSU nije mogao na sever. Čuli ste to tri puta ponovljeno, kaže gospodin Vukadinović, citiram - ROSU i pored svega toga lošeg do Briselskog sporazuma nije mogao na sever da upada svako malo. A vi znate da sad ROSU upada na sever zato što mi istog sekunda reagujemo i istog sekunda tražimo povlačenje ROSU, jer imamo pravni osnov za to. Sad ćete da vidite detalje i da vidite kakvu je neistinu izneo gospodin Vukadinović.
Naime, 26. jul 2011. godine. Ko je bio na vlasti? Vi ste bili na vlasti, ovi vaši da. Dakle, DOS na vlasti 26. jula 2011. godine, specijalne policijske jedinice ROSU upadaju na sever Kosova sa 19 motornih vozila. Idu da ostvare punu kontrolu nad prelazima Jarinje i Brnjak i da nakon toga obezbede da se na njima pojavi i vrše funkcije carinski granični organi tzv. republike Kosovo. Tokom upada ROSU na sever dolazi do pogibije jednog pripadnika ove jedinice u selu Zubče kod Zubinog Potoka. Ne razumem šta mi sad govorite. Znači, rekli ste da ROSU nije mogao na sever a sad vidimo da je ROSU upao na sever sa 19 motorizovanih vozila. Spašavali su ih navrat na nos? Pa, jel oni nisu mogli da dođu ili su ih spašavali na vrat na nos?
Moj Vukadinoviću, gospodine Vukadinoviću, kakve su to prazne čaršijske i kafanske priče. To ćete sutra da kažete da su njihova četvorica danas ranjena. Zli Srbi su ih ranili, pa ćete da pričate o tome kako zbog toga nisu mogli. Mi smo prvi put Briselskim sporazumom dobili pravni osnov da tražimo da ROSU i naoružane jedinice Albanaca ne budu na severu. Oni se pokrivaju time da to nije vojna operacija. Ranije su mogli da dovedu koga god hoće. Sad imamo pravni okvir po kojem to ne mogu i zbog čega možemo da tražimo njihovo sklanjanje.
Doneo sam vam da vidite taj sporazum iz 2011. godine, na osnovu kojeg je ROSU upao da zaštiti… Ovde vidite, molim i da kamera pokaže, to je bio vaš odgovor. Posle upada ROSU mi smo omogućili formiranje graničnih prelaza Jarinje i Brnjak sa parafom Borka Stefanovića na svakoj stranici ovde. Pogledajte - Borko Stefanović, Borko Stefanović, Borko Stefanović, Borko Stefanović.
U tački 2. kaže, jel ima na srpskom ili moram da čitam na engleskom, dobro - radeći u dobroj veri stranke su se dogovorile da uspostave početak rada zajedničkog integrisanog graničnog upravljanja i graničnih prelaza Jarinje-Rudnica, Tabavije-Brnjak, Bela Zemlja-Končulj, Merdare-Mutivode i Depče-Mučibaba, 2011. godina. Samo da svi građani Srbije to vide i da svima bude jasno i to upravo posle upada ROSU.
Dakle, gospodine Vukadinoviću, nažalost, ne želim da verujem da namerno niste govorili istinu. Želim da verujem da ste zaboravili na ove stvari koje nisu baš detalji, ali verujem da ste zaboravili. To 2011. ili 2013. godina i nije tako daleko.
Vidite, izjavili ste nešto što me je ne samo zabolele, već, rekao bih, zabolelo je svakog Srbina na Kosovu i Metohiji. Vi ste rekli da smo mi danas mnogo nemoćniji nego što smo bili 2004, 2008. godine, sve do 2012. godine. Godine 2004. su nam spalili 29 hramova, lomili krstove na srpskim manastirima i crkvama, ubijali desetine ljudi, progonili hiljade naših porodica, a moćna država je uradila šta - nisu ni šetali, rešili su da im se osvete tako što će da zapale džamiju u Beogradu, pa su se onda setili da jedni druge optužuju ko je kriv za zapaljenu džamiju, a Srbe na Kosovu su istog trenutka zaboravili.
Gde se ta moć države pokazala? Ta moć države i odbrane Ustava, pošto vi zaboravite da postoje ljudi koji znaju sve detalje srpske politike, pošto smo Ustav doneli 2006. godine, i donet je da bi se sprečilo protivpravno otcepljenje dela naše teritorije. O tome smo razgovarali, gospodine Vukadinoviću, i vi i ja. I sa Koštunicom i Nikitovićem sam razgovarao o tome, i sa Borisom Tadićem i Miodragom Rakićem. Sa svima njima sam o tome razgovarao. Gde nam se izgubio taj Ustav? Gde sam se izgubio taj Ustav u februaru 2008. godine? Kako ga se ne setismo nigde, nego se posvađali oko toga ko je slao ljude na Američku ambasadu, a ko će da ide u Rumuniju i ko će više strancima da se dodvori da bi uspešnije vladao. Da budem iskren, Koštunica je bio nešto časniji.
Što se Kosova i Metohije tiče, što se Srba tiče, napamet im nije palo i šta smo preduzeli mi moćni i snažni tada? Ništa, gospodine Vukadinoviću, kao što smo posle prvog upada ROSU na sever 2011. godine doneli odluku da im predamo sve granične prelaze i da ih, što bi deca rekla, brzom brzinom damo na upravljanje Albancima.
Posebno ovo što kaže gospodin Rističević, da ne kažem da su pohapšeni svi Srbi i progonjeni na sve moguće načine posle toga, koji su se drznuli da pokušaju da spale objekte na Jarinju i Brnjaku i da sruše granicu između Srba i Srba.
Da se ja vratim na ono što je najvažnije. Pogrešili ste i u procentu Srba u BiH i procentu onih koji izlaze na izbore. Procenat Srba koji izlaze na izbore je 31,4%. Procenat ukupan Srba je 30.7%. To je zbog generacijske razlike jer Bošnjaci imaju nešto mlađu populaciju nego što imamo mi. Da znate, to je po poslednjem popisu, ali to morate da pogledate. Ništa više. To je dobronamerno, samo da to vidite.
Nekoliko puta ste govorili, zamerate mi nešto, ali to nisam ja rekao, nego je to rekao neko ko se meni sviđa. Otkud vi znate ko se meni sviđa? Šta ste vi postali baba Vanga da pogađate šta se i ko se meni sviđa? To inače slušam i od Bakira Izetbegovića. On kaže - ništa Vučić nije rekao protiv BiH, ali kada on priča o podeli Kosova, on misli na podelu Bosne. Kako on to zna da ja to mislim, a ja to nikada u životu svom nisam rekao, niti bilo šta. Našli ste dobar autoritet i dobrog idola. Svi znaju šta je to što ja mislim. Ljudi ja govorim ono što mislim i govorim ono što želim da kažem, a ne vi da mi određujete šta ću ja da govorim, a ne da nagađate šta je to što ja mislim. Ja razumem da ste vi analitičar, ali niste vračara i kada ste analitičar, onda raspolažete podacima, raspolažete činjenicama i onim što je neko izgovorio ili uradio, a ne da nagađate šta je u mojoj glavi i kakve su moje emocije prema nekome.
Ja sam bio zabrinut posle Stevanovićevog govora juče i to vam sad najozbiljnije kažem. Vrlo zabrinut. Vrlo zabrinut. Mogu da vam dam neke od saveta za neke od sledećih izbora, ako budete učestvovali, ako budete učestvovali na bilo koji način.
Uzgred, da dodam, do polovine 2012. godine Vlada Srbije prihvatila je i pečat sa zvaničnom oznakom „Carina Kosova“, naravno i dogovor o upravljanju prelaza i jurisdikciju Kosova na tome. Samo da i to imate u vidu. Dakle, to je sve nasleđeno.
Što se Briselskog sporazuma tiče, da se vratim na suštinu, mi smo time spasavali što se spasiti može i spasili srpski narod. Da ništa suštinski nismo izgubili, već da imamo policiju na severu koja se trudi da zaštiti Srbe i koja je od Srba sastavljena, a koju nismo imali u to vreme.
Tačno je da ona radi u okviru kosovskog tzv. legalnog sistema, ali mi nismo imali nikakvu policiju tada, već je ROSU i svi ostali su mogli da vršljaju kako hoće. To je suštinska razlika.
Ono što smo se izborili, to je da budemo poštovani od međunarodne zajednice, da sačuvamo ugled Srbije, da ne mogu da nas okrive za bilo šta, a da suštinski ne izgubimo ništa i da ne budemo nemoćni, onako kako smo bili, apsolutno nemoćni u vaše vreme i u vreme vlasti onih koje ste podržavali, a što sam sada, čini mi se, temeljno ispričao.
Takođe, oko tog okrivljavanja i stavljanja krivice na bilo koga, ja nisam rekao da su oni ni blizu najkrivljih. Ovaj problem traje 200 godina. Ja sam samo govorio da su oni bili nesposobni, da su se oni tako ponašali, govorim o ovim vašima iz DOS-a, da su se oni tako ponašali zato što su želeli mnogo više vlasti i pare, nego što ih je interesovalo Kosovo. Kod Miloševića je bio drugi problem, nije to zanimalo Miloševića na takav način. Miloševića je zanimalo nešto sasvim drugo, za šta smatram da je bila pogrešna procena i da je to loše obavljeno. Ali, čini mi se da su to istorijski rezultati.
Što se tiče drugih rezultata ko je za šta kriv, pa čini mi se da u ekonomiji teško da za nešto možemo da budemo krivi, ako već nismo mnogo zaslužni. Od auto-puteva i pruga koji nisu ni postojali, do toga da smo ih ovoliko izgradili, do toga da smo javne finansije uredili, do toga da smo nezaposlenost spustili na pola, do toga da smo javni dug spustili na 50%, dakle, a već 2012. godine je bio 54%, a morao je da se uvećava do 2015. godine zbog svega što nam je ostavljeno, a nije bilo pokriveno realnim finansijskim izvorima, itd.
Dakle, ne vidim za šta neko tu može da govori da je neko kriv, osim kada slušate tajkunske priče u kojima će neko da nas vrati u socijalizam i komunizam, ali da samo on bude bogat, kao onaj ko uzme 500 miliona evra, ali ne da narodu da uzme po 700 evra, jer to je mnogo. A, onda kaže – što plate nisu 1.000 evra? Pa, što ti nisi dao plate 1.000 evra, nego si morao da uzmeš 500 miliona evra, a da narod ima 300 evra platu? Ne govorim o vama, nego o ovom vašem kolegi, ovom vašem šefu.
Drugo, da vam nešto kažem, kad već pričate o tome ko koliko popušta i ko spušta cenu, da vam nešto kažem. Mislim da ona vaša zastava „Jedan od pet miliona“ u Kosovskoj Mitrovici, koju nosi čovek koji kaže da će da glasa za Gonđu Čauši, pa onda ne izađe, naravno, na izbore, da će da glasa za Gonđu Čauši svim srcem, samo da ne glasa za Srpsku listu, ne zato što je ona Albanac, već zato što ona predstavlja da li partiju Kadrija Veselji ili Albina Kurtija, svejedno mi je, obe se zalažu za veliku Albaniju. Čini mi se da to najbolje govori i o „Jedan od pet miliona“ i o vašoj politici.
Baš mi je drago što sam na tolerantan način mogao da vam odgovorim na sve što ste rekli. Osećam se odgovornim za Briselski sporazum, iako ga nisam potpisao. To sam otišao dan pošto je potpisan Briselski sporazum da objasnim srpskom narodu i veoma sam ponosan što posle toga smo imali šest godina mira i da ni na koji način srpski interesi nisu bili ugroženi, a sve nam je bilo uništeno i sve nam je bilo razoreno.
Veoma sam odgovoran, a koliko sam odgovoran pokazuje i činjenica da sam na predsedničkim izborima uspeo da dobijem 86% glasova, kada su svi vaši predsednički kandidati na tim izborima učestvovali. Čini mi se da naš narod na Kosovu i Metohiji je to na najbolji mogući način razumeo. Valjda ti ljudi bolje znaju ko se za njih zalaže i ko se za njih bori, nego neki drugi ljudi.
Da se vratim na ono što je od jutros najvažnije. Veoma mi je važno bilo da odgovorim ovo, da ne biste slušali i ubuduće takve neistine o tome kako ROSU ranije nije upadao i kako je to moguće od Briselskog sporazuma.
Na Saboru Srpske crkve sam, ljudi, čuo, možete da veruje, to su gluposti koje čitate na društvenim mrežama, u njihovim tabloidima, u tajkunskim medijima. Oni su ubedili da mi ne finansiramo više škole srpske na Kosovu i Metohiji južno od Ibra. Oni su te ljude u to ubedili, ti ljudi su počeli u to da veruju. U sve takve neistine su počeli da veruju i zato je važno da imamo ovako otvorenu i ovako tolerantnu raspravu, bar sa naše strane tolerantnu raspravu, da vam ne govorimo da ste izdajnici i sve drugo što vi nama govorite. Ja sa tim nemam problem, kad vidim ko mi takve stvari govori znam da sam veliki rodoljub i patriota i odlično to građani razumeju.
Da se vratimo na ovo danas. Molim vas, samo malo.
Da, evo, Ana mi je dostavila UOEnZ oko energetike, zemlje koje su inače priznale Kosovo po prvi put su sada glasale za nas u poslednjih godinu dana. Dakle, i Mađari i Bugari, neću da vam govorim da je i Japan čak se uzdržao kod Interpola, i mnoge druge zemlje. Ali, dobro. To je već opšte poznato ljudima.
Da govorimo o situaciji na Kosovu i Metohiji. Hašim Tači je upravo potvrdio da su uhapsili ruskog državljanina, zato što oni hoće da budu heroji Amerike i da se pokažu da oni mogu da rade šta hoće i kako hoće. Sa druge strane, da li je istina ili ne, videćemo, ali tako potvrđuje predsednik privremenih institucija.
Sa druge strane, postoji još nešto što je veoma važno. Oni govore kako je to akcija na celoj teritoriji Kosova. Molim vas, saslušajte da vidite kakvo je to licemerje i kakva je to bezobzirnost. Uhapsiće, Verane, samo me saslušajte, uhapsiće 25 lica na severu. Kao što sam rekao i nisam nikakav prorok, nego sam imao obaveštajnu informaciju još pre 20 dana, izašao sam javno, pokušavši da zaštitim te ljude. Izašao sam javno na državnu televiziju, ovde u Beogradu, pozvao sam sve predstavnike EU i međunarodne zajednice da reaguju na to i da to ne rade. Namerno to nisu uradili. Namerno su čekali da mi kažemo da ovde govorimo o kompromisu i o miru, ne bi li pokušali da izazovu našu ishitrenu i nervoznu reakciju.
Naša reakcija biće planirana, biće ozbiljna i biće odgovorna i nimalo nemoćna gospodine Vukadinoviću. To je važno da znaju ljudi ne samo na severu Kosova, gospodine Stošiću, već na celom KiM.
Želim još nešto da vam kažem, oni su danas naše Srbe, da vidite kako su pravili razliku, Srbe i Bošnjake, da budem precizan, vezivali su kao zveri. Bukvalno su ih vezivali kao zveri. A znate kako su uhapšeni ovi Albanci? Dobili ljudi poziv da se jave u stanicu. Naši ljudi su im čak rekli i pre tri dana, pre dva dana, ako je borba protiv korupcije, ako Ramuš Haradinaj vodi veliku borbu protiv korupcije, ma kako to zvučalo, nema problema pošaljite poziv, odazvaće se ljudi. Neće ti ljudi da napuštaju teritoriju KiM, tu žive. Ne, lanci, vezujte ih kao zveri, kao životinje, da Srbi budu poniženi, a svi Albanci da dobiju lepo poziv. To je, kako bih rekao, to je slika i prilika onih koji su nam se postavljali i kao posrednici u razgovorma i nikakvu odgovornost ne osećam za to što EU nije želela, ne da nije sposobna, već nije želela da provede u delo ono za šta je bila garant.
Kao što vidite, za razliku od onih koje ste podržavali, ja sam i juče smeo u lice pred svim strancima da im kažem šta mislim o njihovom radu, dnevni red Vlade ne dobija američka ambasada, kao što ga je dobijala ranije, ne obaveštavamo ih o našim potezima, već se ponašamo kao suverena i nezavisna zemlja.
Da završim, nalazimo se u teškoj poziciji, veoma teškoj poziciji, sa malo naše krivice danas. Svakako ne isključujem deo naše krivice u prošlosti, ali bih rekao da danas ima mnogo više krivice onih koji su mislili da bacanjem Srbije na kolena mogu da završe neke svoje geopolitičke interese i koji misle da su u tome potpuno uspeli.
Da znate kako su gluvi telefoni kada je potrebno nešto da se učini za Srbe. Da li možete da verujete kada mi 15 minuta zadržimo nekoga od njihovih srpskih slugu na granici, ili Albanaca, ili bilo koga drugog, pa 50 njih zove istog sekunda. Evo, odmah da ih obavestim, pošto neće imati priliku, mnogi od njih da me čuju telefonom od raznih tih birokrata, na ovaj ili onaj način, menjam telefon i biće isključen za njih u svakom od sličnih slučajeva.
Ono što je takođe važno, Srbi na KiM, teški su ovo dani za nas, 25 ljudi su oni uhapsili, ne zbog kriminala i korupcije, naći će jednog, dvoje, troje za to, oni su to uradili da bi uterali strah u kosti našem narodu na severu KiM. Njihov cilj jedini, njihova želja jedina je da zauzmu sever Kosova, jer oni smatraju da su zauzeli i ovladali svim drugim prostorima na KiM.
Moja poruka našem narodu je, prvo da im kažem veliko hvala, da kažem veliko hvala naročito junacima u Zubinom Potoku koji su se do zuba naoružanim specijalcima suprotstavljali goloruki, koji nisu pobegli čak i kada su im ovi pucali iznad glava. Da im kažem da će se o tome govoriti u Srbiji, da njihovo junaštvo neće ostati nezabeleženo, jer to nisu nikakvi kriminalci, već obični građani, a da ne moraju da brinu, dobro su čuli juče šta sam rekao, a i danas šta sam rekao.
Ponoviću tu jednu, jedinu, a važnu rečenicu, a vi, i oni koji me poznaju, znaju jesam li ozbiljan ili ne, čuvaćemo mir, čuvaćemo stabilnost, budu li nas primorali da zaštitimo Srbe, sve što imam da kažem, za razliku od mnogo prethodnih decenija, Srbija će pobediti. Hvala.

Poslednji ovlašćeni je Đorđe Komlenski, pa ćemo preći na listu.