Zahvaljujem se, predsedavajući.
Uvaženi gospodine Pejoviću sa saradnicima, na samom početku, kada je reč o onome o čemu danas raspravljamo, a to je vaš izveštaj, ja ću istaći nedvosmisleno jasan stav poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije, a to je da ćemo u danu za glasanje podržati ovaj izveštaj, jer za to postoji više razloga.
Imajući u vidu da su moje uvažene kolege koje su diskutovale pre mene sa stručnog aspekta, klasično ekonomsko-finansijskog, obrazložile svoje stavove kada su u pitanju određeni delovi vašeg izveštaja, ja to neću činiti na taj način, zbog toga što po vokaciji nisam ekonomista već pravnik, advokat, pa ćete mi dozvoliti da upravo sa ovog pravnog stava iznesem neke stavove i neka razmišljanja za koja smatram da mogu vama da pomognu, kako bi u nekom budućem izveštajnom periodu možda po kvalitetu ovaj izveštaj imao određeni pomak i bio pozitivniji nego što je sada. Naravno, bez imalo razloga za kritiku ovog izveštaja.
Pre svega, moramo poći od onog elementarnog, kako sa stanovišta Ustava, tako i sa stanovišta zakona. Zaista, vi jeste institucija koja predstavlja najviši organ revizije u Republici Srbiji, revizije javnih sredstava Republike Srbije. I mi ne dovodimo u sumnju ni u kom slučaju vašu samostalnost i nezavisnost u radu, jer ste to u praktičnom smislu iskazali.
Ono što je ovde danas izneto u većini primedaba jeste činjenica koja se vezuje za vašu relaciju sa sudovima. Ja moram tu da budem vrlo precizan i da iznesem stav koji je teško dovesti u sumnju.
Prvo, mi znamo da su sudovi apsolutno nezavisni i samostalni u svom radu i da u tom pravcu vi ne možete uticati ni na tok postupka, ni na donošenje odluka. Osim toga, vaš inicijalni deo kada su u pitanju podnošenje prekršajnih prijava, krivičnih prijava, osim toga, to nije vaša nadležnost, to je nadležnost pravobranioca, i to nadležnog pravobranioca, vezuje se za nešto što moramo sa posebnom pažnjom analizirati. Svaki predmet, bez obzira što ih ima mnogo koji su zastareli, ogroman broj zastarelih predmeta, se mora pojedinačno analizirati, kako bi se utvrdio tačan uzrok zastarelosti.
Zašto ovo govorim? Zbog toga što uzroci zastarelosti nisu samo na neradu sudova, neangažovanju, neangažovanju tužilaštava. Ne možemo generalizovati situaciju u kojoj se može desiti da postoje i drugi objektivni a ne subjektivni razlozi koji dovode do zastarevanja.
Naravno, ja ne želim u tom smislu da aboliram bilo koga ko je deo pravosudnog sistema koji je svojim neradom doprineo da dođe do zastarevanja. I tu sam potpuno saglasan sa svojim prethodnicima koji su na ovu temu diskutovali. Ali, ponavljam, sa posebnom pažnjom, svaki predmet mora imati posebnu vrstu analize, kako bi se utvrdio uzrok zbog čega je zastarelost nastupila.
Drugo, iz vašeg izveštaja možemo da izvučemo određene pouke, ali ne samo mi, nego i predlagač, jer mi nismo predlagači zakona. Predlagač zakona, kada su u pitanju regulative, norme, koje se odnose na vaš rad, je resorno ministarstvo. U tom smislu, i resorno ministarstvo ima neku vrstu obaveze da iz vašeg izveštaja izvuče određene zaključke i utvrdi da li je ovaj zakon, koji smo mi usvojili, u praktičnom smislu reči ostvario svoju svrhu, odnosno da li je u praktičnoj primeni dao odgovarajuće rezultate.
Zašto sada ovo pitanje posebno akcentiram? Upravo zbog ovog odnosa eksterne i interne revizije. Da budemo potpuno otvoreni i iskreni, interna revizija i eksterna revizija moraju da budu u korelaciji i komunikacija između eksterne i interne revizije je neminovnost. Da li postoji komunikacija između eksterne i interne revizije? Ja tvrdim da ne postoji, ali ne u celini, nego delimično. Zašto? Zato što interne revizije na nivou lokalnih samouprava još uvek nisu u punom kapacitetu zaživele. To je prvi razlog.
Drugi razlog jeste sam rad interne revizije. Da li su interne revizije bile pod odgovarajućom vrstom nadzora i kontrole njihovog rada? Da li imamo u izveštajima, ne samo ovom, nego i u prethodnim izveštajima podatke o tome da li su interne revizije ostvarile rezultate koji se od njih očekuju u svom radu?
Prema tome, to je pitanje koje više građani traže da se dobije odgovor na isto, a mislim da bi možda u tom pravcu trebalo izveštaj i dopuniti.
Što se tiče prebacivanja odgovornosti, čini mi se da je kolega malopre rekao, da izvršitelji preuzimaju nadležnost sudova. Nije tačno, izvršitelji ne mogu da preuzmu nadležnost sudova, jer oni imaju jasno preneta javna ovlašćena u okviru kojih se moraju kretati i sprovoditi one poslove, preduzimati one radnje koje su im zakonom stavljene u nadležnost.
Gospodine Pejoviću, ono što je pohvalno, pohvalno je da ste naveli precizne podatke o sprovođenju 436 revizorskih izveštaja, da je obuhvaćeno raznim vrstama kontrole u okviru nadležnosti vaše institucije 209 subjekata.
Sada bih vas zamolio, ako sam u pravu, a vi me ispravite ako možda pogrešim, ako je 209 subjekata obuhvaćeno i ovim izveštajem i kontrolama - da li na taj način izvodimo dva zaključka koji su možda dijametralno različita? Jedan, da je i vaš rad i finansijska disciplina i sigurnost koja se uvodi preko vas u državi Srbiji na neki način popravila stanje, pa imamo mnogo manje protivpravnosti i nezakonitosti nego što je to bilo u nekom prethodnom periodu ili onaj drugi zaključak, za koji ja ne verujem da postoji, odnosno da može da se prihvati, a to je da je 209 subjekata, koji je neuporedivo manji broj u odnosu na neki prethodni, izveštaj je bio isključivo iz razloga što nije postojao dovoljan kapacitet da se obuhvati veći broj subjekata?
Zašto kažem da ne verujem? Ne verujem zbog toga što znam i siguran sam da je i Vlada Republike Srbije preko Skupštine Republike Srbije dala određeni doprinos da se vaši kapaciteti i vaši resursi podignu na viši nivo, a i sami ste malo pre prokomentarisali, nadam se da sam vas dobro razumeo, da imate daleko veći broj potencijala u vidu timova, u vidu ekipa koje su na terenu i koje sprovode određene kontrole. Da li je to dovoljno ili ne, to je više pitanje na koje ćete vi dati odgovor i nama i građanima, na osnovu čega opet mi treba da izvedemo određene zaključke.
Kada je u pitanju zakonska regulativa, tu zaista moramo da povedemo računa o budućem periodu, da i postojeće zakone unapredimo po kvalitetu. I dalje ostaje izvestan prostor i kada su zakoni u pitanju za koruptivno delovanje, bez obzira što smo mi zakonsku regulativu podigli na viši nivo po kvalitetu.
Kada je u pitanju Zakon o javnim nabavkama ili neki prateći zakoni koji su komplementarni sa Zakonom o javnim nabavkama i dalje ostaje prostor za određene vrste koruptivnog delovanja ili korupcije, u svakom slučaju nečeg što je štetno, što je protivpravno i što zavređuje odgovarajuće postupke, odnosno izricanje odgovarajućih sankcija.
U tom pravcu vi treba da imate našu podršku kako bi zakonska regulativa, na koju inače ukazujete kroz preporuke u kom pravcu da se izmeni, dopuni, itd, predstavlja našu obavezu i naš zadatak da vam pomognemo u smislu donošenja zakona koji će u praktičnom smislu doprineti onome što je naš zajednički cilj, a to je da se upravo revizije finansijskih izveštaja upodobe sa faktičkim stanjem, a da faktičko stanje bude pozitivno stanje, da vi imate što manje posla. To je cilj.
Ono što, takođe, zbog građana treba istaći, jeste da ste vi zaista u ovom izveštaju obuhvatili sve subjekte državne revizije u granicama onoga što je kontrolisano.
Ono što, u ime poslaničke grupe SPS, moram da istaknem, jeste da je jako pohvalno što su obuhvaćeni direktni i indirektni korisnici budžetskih sredstava, organizacije obaveznog socijalnog osiguranja, budžetski fondovi, NBS, što je zaista vaša, hajde da kažem, jedna od najdelikatnijih obaveza, imajući u vidu nadležnosti poslova NBS i njenu ulogu u ekonomsko-finansijskoj sferi, kada je u pitanju Republika Srbija, javna preduzeća, političke stranke, pravna lica, fizička, lica, itd, dakle svi oni koji po zakonu mogu biti obuhvaćeni.
Kada su u pitanju političke stranke, ja ću samo kratko prokomentarisati da mi se čini da bi trebalo u nekom izveštaju navesti šta je to što je doprinelo određenim protivpravnostima, određenim nezakonitostima u vremenskom periodu od pre deset godina i više kada je u pitanju delovanje političkih stranaka i finansiranje političkih stranaka.
Podsetiću da mi imamo na snazi Zakon o finansiranju političkih stranaka koji u svakom slučaju ima prilično jasnu i preciznu regulativu, ali sa druge strane to nije razlog da i on kao takav ne doživi određene izmene, dopune koje podrazumevaju da se i taj deo finansiranja političkih stranaka primeri onome što i kroz vaš izveštaj nalaže da nemamo probleme i da nemamo bilo kakav razlog da se posvetimo ovom pitanju kao kršenju zakona. Ne, naprotiv. Ja nemam zaista taj podatak recimo iz perioda od 2001, 2002, 2005, 2006. godine do 2012. godine, kakav je status političkih organizacija, stranaka u odnosu na vaš posao, na vašu delatnost, na vaše nadležnosti kroz kontrole, revizijski nadzor i sve ostalo.
Na kraju, ono što želim da istaknem jeste da mogu izneti jednu sugestiju, ukoliko je naravno ona za vas prihvatljiva, a to je da se posveti veći stepen i veća pažnja edukacijama koje vi inače sprovodite. Ovde sada ne govorim samo o edukacijama onih koji su podvedeni kao vaš kadar pod poslove i nadležnosti kojima se bavi institucija, već oni nad kojima se vaši poslove i nadležnosti odnose, a to su upravo oni na koje su moji prethodnici ukazivali. To su ljudi koji rade na nivou lokalnih samouprava u javnim upravama, opštinskim upravama, gradskim upravama itd. Tu je naš generator problema i onda bi bilo opet opasno da generalizujemo priču, pa da kažemo – svi su načelnici opštinskih i gradskih uprava koruptivni i svi oni zlonamerno ili umišljajno krše zakon, povređuju određene imperativne norme itd. To bi bilo jako loše, jako nekorektno, netačno i u svakom slučaju ne bi doprinosilo rešenju problema.
Prema tome, moramo da pođemo od činjenica da ljudi zbog nedovoljne edukacije, nedovoljnog znanja, nedovoljne stručne profilisanosti, nedovoljnih stručnih referenci ili kapaciteta, svejedno, sticajem okolnosti uđu u fazu povrede zakona, naročito kada su u pitanju odredbe Zakona o budžetskom sistemu, kontrola postupaka u javnim nabavkama koja se uglavnom, da budemo iskreni, ne poštuje, zbog čega i dolazimo do ovih pitanja i ono što je najprisutnije u praksi to je neusklađenost normativnih akata sa odredbama zakona i podzakonskih akata. Ta neusklađenost upravo generiše probleme na nivou lokalnih samouprava i u tom pravcu bi trebalo posvetiti pažnju kako bi se ti problemi otklonili.
Na samom kraju, ovo su samo bile krajnje dobronamerne sugestije sa jedne strane. Sa druge strane, jedna ocena koja je mogla iz ovog ugla da se da bez namere da se devalvira bilo šta što su moji prethodnici rekli i što ste vi krajnje razložno izneli sa veoma jasnim i nedvosmislenim obrazloženjem, tako da uživate podršku i u vašem radu, u radu vaših kolega, vaših saradnika i zaista ćemo imati priliku da vas podržimo i kada bude dan za glasanje. Zahvaljujem.