Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi vrhovni revizori, poštovani gospodine Pejoviću, ispred SNS, a nismo danas dovoljno pričali upravo koje efekte daje ovakav jedan izveštaj DRI, egzaktno u brojkama. Pored podatak koje smo imali prilike da čujemo od mog kolege iz Odbora, gospodina Vladimira Marinkovića, makroekonomski pokazatelji u 2018. godini očito idu paralelno sa izveštajima DRI, jer kako se smanjuju troškovi, odnosno povećavaju se prihodi u budžetu, a paralelno sa tim Vlada Republike Srbije i predsednik Republike Srbije aktivno rade na nastavku ekonomskih reformi, na otvaranju novih fabrika. Za ovih šest godina praktično smo od onog negativnog rasta, odnosno pada ekonomije iz 2012. godine sa minus 3,1% rasta BDP došli smo do 4,4% za prošlu godinu, a u ovoj godini projekcija je vrlo konzervativna na 3,5%, a imali smo prilike da čujemo da će taj rezultat biti mnogo veći 3,7% rasta BDP.
Šta to govori? Govori da naš izvoz raste, da naša privreda raste, da se otvaraju nova radna mesta, samim tim da nezaposlenost pada, ona je već na 11,3% sa tendencijom da padne ispod 10%, što je u stvari karakteristika razvijene ekonomije, a ovaj podatak da je nivo stranih direktnih investicija 3,3 milijarde evra, predstavlja ukupnu količinu svih investicija na teritoriji zapadnog Balkana, odnosno bivšeg država SFRJ.
To pokazuje da je Srbija ekonomski bum i da je država koja svojom uspostavila konkurentnost, jer da nema saradnje sa zapadom, sa zapadnim zemljama, sa EU, ne bi bilo isključivo ni saradnje sa istokom. Prema tome, Srbija sarađuje i sa istokom i sa zapadom, jer to je u interesu Srbije, jer takav predsednik države vodi politiku koja je isključivo u interesu Republike Srbije i to pokazuju i ovi rezultati. Izvoz je porastao za 10% u odnosu na prošlu godinu.
Ono što je važno da je i program MMF-a, koji je isključivo bezbednosnog karaktera, takođe sklopljen u slučaju da dođe do određenih ekonomskih poremećaja, MMF može da reaguje, ali on je, uglavnom sada savetodavnog tipa, to znači da smo mi potpuno izašli iz recesije, suficit i dalje je četiri godine uzastopce. Kreditna aktivnost, znači u prvom kvartalu 2019. godine pokazuje da je udeo tzv. negativnih učešća kredita opao i da je konstantna i dalje inflacija od 2%.
Kada govorimo o evropskim integracijama, primetili ste u prošloj godini, a i sada, uglavnom se otvaraju poglavlja koja su vezana za finansije. Ja ću vas podsetiti da je prvo bilo Poglavlje 32, koje predstavlja eksterni nadzor u kojem učestvuje i DRI, kao što i poglavlje vezano za javne nabavke, ali mi smo u međuvremenu otvorili i Poglavlje 33, znači budžet određene finansijske odredbe budžeta EU, zatim, finansijske usluge - Poglavlje 9, zatim, Poglavlje 4. - kretanje kapitala, 17 - ekonomska i monetarna politika, zatim, statistika - Poglavlje 18, pored toga, imamo pravo privrednih društava - 6, 29 - carinska unija i 20 su preduzetništvo i industrijska politika.
Šta nam ovo govori? Ovo nam govori da paralelno sa onim što kažemo da su standardi u računovodstvu i reviziji, idemo na ekonomski razvoj, ali nema toga ukoliko mi ne kažemo koliko ste vi u svojim preporukama na osnovu vašeg izveštaja uštedeli para. Te uštede mora da se kažu. u proteklih 10 godina računa se da je to negde išlo milijarda dinara godišnje, odnosno za 10 godina, da je to bilo 10 milijardi, ali kada vi pogledate koliko je urađeno time što ste vi razložili vaše izveštaje, posebno finansijski, posebno poslovanje, a posebno na svrsishodnost, onda vidite da pravite još veći prostor za uštede. A, evo kako?
Na osnovu vašeg izveštaja za prošlu godinu, efekti revizije pokazuju da ste ostvarili na osnovu finansijskih efekata, znači samo finansijskih izveštaja negde oko 733,72 miliona dinara i usklađivanjem poslovanja sa propisima preko 2,94 milijarde dinara, čime je izvršen popis imovine koja do tad nije bila upisana.
Šta nam to govori? To znači da je kapital države sam povećan za ovoliko. Znači, ovo namerno govorim zbog ljudi koji možda i ne prate finansije i ne zanima ih ova tema. Šta znači jedan izveštaj ovako važne institucije, šta znači za državu?
Drugo, kada govorimo da preporuke institucija određeni subjekti prihvataju, tim prihvatanjem svojim, takođe prave velike prihode za državu, odnosno za velike uštede. Tako je sama ušteda u troškovima bila za prošlu godinu 433,18 miliona dinara. Zatim, određeni su prihodi koji su bili uvećani, a vi ste ih doveli na to da se oni na određeni način u skladu sa zakonom prilagode izveštajima onako kako treba na određeni način pravilno da se knjiže, dovedena ušteda od 218,53 miliona, zatim, korist samih građana koji su pored određenih propisa izvršen je 34,85 miliona dinara.
Pored navedenih ovih efekata, finansijski podaci u ukupnom iznosu od 482, 4 milijardi dinara u završnom računu budžeta Republike Srbije, u finansijskim izveštajima 68. subjekata revizije prikazani su na objektivan u skladu sa određenim klasifikacijama.
To znači, uvođenjem reda, upravo ono što je i moj kolega Marinković govorio, mi sada pravimo određene uštede na osnovu kojih, u stvari, povećavate i kapital same imovine i kapital države. Svake godine da pronalazite po jednu, dve ili koliko god milijardi dinara, vi, u stvari, povećavate vrednost same države, a samim tim i taj rejting privredni, a i bankarski, samim tim vas gledaju potpuno drugačije oni koji sa vama žele da rade.
To je ono o čemu mi danas želimo da pričamo, koji su efekti ovakvih rada institucija i koji su efekti političkim odlukama kojima je SNS krenula da oslobodi da institucija od 2012. godine slobodno rade svoj posao, ono što nisu mogli da rade do tada.
Svake godine je sve bolje i bolje. Da li je savršeno? Nigde nije savršeno, ali svaka godine pokazujemo da imamo rezultate u tom podizanju lestvica kada su u pitanju standardi, kada su u pitanju privreda, kada su u pitanju finansije.
Mislim da je zaista ovakav izveštaj predmet rasprave danas u parlamentu, treba da bude podržan od svih političkih aktera, jer on pokazuje boljitak Srbiji, i prema tome, u tom delu, ne treba politički da se delimo.
U danu za glasanje poslanici SNS podržaće ovaj izveštaj. Hvala.