Hvala.
Izvolite.

Hvala.
Pokušaću da malo pripomognemo da se bolje i sporazumimo, a i da bude u duhu onoga što ste i vi izneli, na čemu se zahvaljujem u ime institucije. Najpre o uzrocima zastarelosti. Slažem se da to treba analizirati.
Mi nismo ništa dalje rekli osim informacije, čak smo i kazali da nismo ni 100% uvereni da je ovoliki broj baš zastario, jer nemamo informaciju da se možda nešto ne vodi u nekom obliku, ali prema vremenu to je upalo u apsolutnu zastarelost. Šta je po sredi, dobro ste obrazložili, treba analizirati i to svaki slučaj pojedinačno.
Drugo, zaista ste vi i naveli ono što sam do sada govorio, samo na brzinu da ponovim, mi nismo predlagači promene zakona. Resorno ministarstvo za promenu zakona je Ministarstvo finansija, pa sada moramo i to staviti na osnovu da li je to baš u duhu očuvanja potpune nezavisnosti, to je jedna stvar.
Drugo, da ne zaboravim, ako bismo već nešto govorili o zakonu i o promeni zakona, da ne zaboravimo da se u instituciji svi koji rade reviziju zovu revizori, da li oni bili mlađi ili viši, samostalni, državni, ovlašćeni itd. Međutim, prema zakonu se ne zovu. Samo dve kategorije imamo revizora, državni revizor i ovlašćeni državni revizor, i oni su vođe, da kažem, tih ekipa ili timova. Svi drugi su savetnici, što nije ni logično, ni jezički upodobljeno, a nije ni svrsishodno, jer zamislite kad se neko zaposli u instituciju, on je mlađi savetnik, umesto da je logično da je mlađi revizor.
Ovo što ste govorili oko interne i državne revizije, imaju standardi koji govore o odnosu između interne, šta je interna, šta je državna revizija. Ne bih oko toga mnogo, jer čini mi se da možda još nije vreme, jer nije interna revizija zaživela u obimu i svojim radom pojedinačnim izveštavanjem koji bi trebalo da se zasniva prema standardima koje oni imaju, na bazi procene rizika, da bismo to mogli. To mi možemo kroz reviziju svrsishodnosti da utvrdimo kako se radi iz ugla interne revizije, jer nije logično da interni revizor ne piše tolike nepravilnosti, a mi kada utvrdimo nepravilnosti kod istog tog, utvrdimo da ih ima.
Drugo, ova vaša dilema oko broja subjekata vrlo ćemo je lako razjasniti. Mi smo nadležni za preko 10.000 subjekata. Ovde su četiri sektora koji sprovode reviziju i peti sektor metodologije koji priprema sve da bi ova četiri sa zaposlenim, puta četiri sektora sprovodili reviziju. Svaki sektor ima određen broj nadležnih subjekata. Prvi sektor negde preko 2.500, drugi preko 6.000, treći negde oko 400, 500, četvrti oko 700, 800 itd.
Ali, kada sam ja u uvodnom delu govorio o broju subjekata, rekao sam da je broj 209, broj koji nije obuhvatio sve, jer se broj izveštaja odnosio na 209 subjekata. Uzmimo npr. konsolidovanje izveštaja revizije za neku opštinu ili za grad. Evo, uzmimo za Užice. Užice ima Skupštinu, gradonačelnika, više uprava, ima indirektne korisnike od biblioteke, muzeja, ustanova predškolskih, ustanova kulture, sportskih ustanova i mesnih zajednica. Sve su to subjekti, a jedna je revizija za konsolidaciju Užica. Dakle, jedan je izveštaj za Užice, a obuhvaćeno je 40, 50 korisnika. Tako i ovih 209 nije 209, nego je veći broj koji mi nismo izveli. Evo, samo zbog upoređenja, kao da sam znao da ćete me to pitati.
Ove smo godine imali 209 subjekata, lani 201 na isti način. Ove smo godine imali 436 proizvoda, lani 376. Dakle, povećava se broj proizvoda, povećava se broj izveštaja, smanjuje se broj nepravilnosti. Sada, iz kog osnova? Ne možemo da kažemo da je to isključivo iz osnova poboljšanja. Dakle, da, ima poboljšanja, ali ne revidiramo svake godine iste, da bi podaci bili uporedivi. Mi svake godine revidiramo završni račun budžeta, četiri fonda, Narodnu banku i ostale prema mogućnostima, određen broj lokalnih vlasti, preduzeća, političkih partija i ostalih.
Prema tome, zaista vodimo računa da ne smanjujemo broj izveštaja, da povećavamo, da pratimo trendove i utvrđujemo da smanjenja ima, ali smanjivanje je usporeno. Mi predlažemo, da bi moglo biti bolje, pogotovo u uglu finansijskog izveštavanja, jer ako se otkloni ovo što smo napomenuli i same edukacije, mi učestvujemo u njima i sa lokalnim vlastima. Imali smo da organizujemo za predsednike opštine, za načelnike uprava, za načelnike finansija, za interne revizore, najbolji odziv je bio kod načelnika uprava i odeljenja za finansije, a najslabiji odziv je bio kod predsednika opština. Sada smo sa zdravstvenim ustanovama. Dakle, naći ćemo načina kako ćemo sa svima da govorimo.
Ne možemo imati edukaciju da objašnjavamo kako nešto treba da se radi, bio bi sukob interesa. Vi ste pravnik i dobro znate da kada nekom govorimo kako treba, sutra mu utvrdimo da to nije ispravno, on će uvek imati argument da kaže - to ste mi vi rekli. Mi na edukacijama govorimo kako ne treba, a on će zaključiti, imaju propisi, podzakonska akta, interna akta kako je potrebno. Dakle, ima dosta nekompetentnosti u rukovođenju. Ima dosta nekompetentnosti u stručnim organima. To ste vi napomenuli. To je tako. Hvala.

Zahvaljujem.
Pravo na repliku, narodni poslanik Neđo Jovanović.

Zahvaljujem se predsedavajući.

Naravno da se slažemo u celini, samo jedno pojašnjenje kako se ne bi potkrala dilema da smo u nekom suprotstavljenom stavu kada je u pitanju edukacija.

Nisam govorio o edukaciji u smislu da se nameću neka rešenja koja su iz okvira poslova i nadležnosti, jer bi to zaista bio sukob interesa, a onda naravno po prirodi mog posla, ne bih voleo da doprinesem da se zaista taj sukob interesa i desi, jer on ima određene zakonske posledice.

Govorio sam o nečem drugom. Obzirom da dolazim iz grada koji ste pomenuli, a to je Užice i da sam upoznat sa onim što je DRI učinila, radila i u prethodnom periodu, doprinela da ta lokalna samouprava popravi svoje stanje, da konsoliduje neke situacije i reši neke probleme koji su bili dugo vremena prisutni, govorio sam o nečem drugom.

Govorio sam o tome da se kroz upravo taj tzv. negativni prizvuk, negativnu refleksiju svega onoga što se dešava obelodanjivanja, transparentnošću, svim onim što ukazuje onima koji se bave poslovima koji su predmet kontrole od strane DRI da iz toga se izvuku određeni zaključci, kako se ti problemi ne bi dešavali, kako se te greške ne bi ponavljale. To je suština mog predloga za nekakvu vrstu edukacije, jer to nije klasična edukacija, to je ukazivanje na greške koje ne smeju da se dešavaju. Zahvaljujem.

Zahvaljujem.
Sada određujem redovnu pauzu.
Sa radom nastavljamo u 15 sati i 30 minuta.
(Posle pauze.)

Dame i gospodo narodni poslanici, nastavljamo sa radom.
Da li od predsednika, odnosno ovlašćenih predstavnika poslaničkih grupa neko želi reč? (Da)
Reč ima narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.

Hvala uvaženi predsedavajući.

Poštovane kolege i članovi Saveta DRI, poštovani predsedniče, dame i gospodo narodni poslanici, u nekoliko rečenica pokušaću da sažmem i da kažem nešto o našem stavu o izveštaju i o radu DRI, o njihovom izveštaju i dosadašnjoj saradnji sa Narodnom skupštinom Republike Srbije, a posebno sa Odborom za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava i naravno saradnju pododbora za razmatranje izveštaja DRI, čiji sam predsedavajući u prethodna dva mandata Narodne skupštine.

Ono što je suštinski važno da kažem je da članovi Saveta DRI na čelu sa predsednikom, ali i svi oni koji logistički pomažu u ovom teškom radu, obimnom poslu koji je od ključnog značaja za našu državu i za naš razvoj i za sve ono što smo definisali kao našu strategijsku javnu politiku još 2014. godine kada je Aleksandar Vučić postao premijer pa do dana današnjeg je da su ti ljudi uradili svoj posao najbolje moguće, da imaju konkretne rezultate i da se rezultati tog rada u izveštaju svake godine vide i osete se. To je najbitnije kada je u pitanju ušteda javnih sredstava, bolje kontrolisanje i činjenje da javna administracija, državna uprava, državna preduzeća, lokalna samouprava, fondovi koje DRI kontroliše budu efikasniji u svom radu, zakonski da funkcionišu i rade u skladu sa zakonima Republike Srbije koji tretiraju rad tih organizacija, ustanova i institucija i naravno preduzeća.

Ono čemu ću posvetiti malo više vremena je ono što je DRI počela da radi još pre nekoliko godina, a što suštinski po mom mišljenju i važnije od onoga što DRI već rutinski radi, to je kontrola zakonitosti, to je merenje svrsishodnosti, odnosno ocena svrsishodnosti funkcionisanja i rada državnih preduzeća, kompanija, fondova, institucija i organizacija.

Važno je da napomenem da je DRI i njen rad jedna od ključnih karika u lancu naše borbe bespoštedne i bespogovorne borbe protiv korupcije i onoga što smo definisali u našoj strategiji za borbu protiv korupcije koju smo ovde usvojili u Narodnoj skupštini Republike Srbije, a to je da je naš odnos prema korupciji, naš odnos prema nepravilnostima u procesu javnih nabavki i svim onim aktivnostima koje se tiču trošenja novca građana Republike Srbije takav da nećemo tolerisati, sa našim kolegama iz DRI ne tolerišemo trošenje ni jednog jedinog dinara na način koji nije prikladan, na način koji nije u skladu sa zakonom i ono što je još bitnije, na način koji neće doneti neku novu kontribuciju, neki novi rezultat za one institucije koje se izdržavaju iz budžeta i koje se izdržavaju od novca svih građana naše zemlje.

Time smo kao ova većina u parlamentu, našim odnosom prema DRI i pokazali koliko nam je u stvari do te borbe protiv korupcije stalo, koliko nam je stalo da bude što manje nepravilnosti u procesu javnih nabavki, koliko nam je stalo da se svaki dinar građana Republike Srbije potroši na najsvrsishodniji i na najbolji mogući način, da dobijemo što se kaže najbolje moguće za najmanje moguće novca i da na taj način učinimo našu državnu upravu, našu državu mnogo boljom, efikasnijom, jer ono što smo dužni našim građanima da kažemo kao narodni poslanici, kao predstavnici svih građana, svaki taj dinar koji zajedno sa ovim ljudima iz DRI uštedimo našoj državi je upravo u proteklih nekoliko godina otišao na one mere koje su od najkrupnijeg značaja za svakodnevni bolji život i blagostanje naših građana, bez obzira kojeg su oni doba, da li su radno aktivni, da li su to naši penzioneri i naše bake i deke ili su to naša deca koja će taj boljitak, taj novac osetiti kroz investicije u obrazovanje, kroz izgradnju novih vrtića, izgradnju novih škola ili onih koji pripadaju marginalnim grupama koji ne mogu da zarade platu na tržištu, kroz jednu socijalno odgovornu politiku koju ova država vodi, koju predsednik Vučić vodi, koju Vlada Republike Srbije vodi i to je u svakom slučaju suštinski najznačajnije i najbitnije kroz autoputeve koji se grade.

Napomenuću da smo samo tokom prošle godine izgradili više od 100 kilometara autoputeva, da smo u proteklih nekoliko godine premrežili Srbiju tom tzv. tvrdom infrastrukturom, putevima koji su najznačajniji i najbitniji za nivo investicija koje dolaze u našu zemlju. Jeste taj rezultat možda za neke spor, jeste da možda naši građani koji su imali dovoljno strpljenja, koji su možda sada neki od njih nestrpljivi pa žele da se rezultat pokaže sutra, za mesec dana, za dva meseca, moram da kažem da je to gotovo nemoguće. Kada neko želi da investira u Srbiju, da uloži svoj novac, da zaposli našu radnu snagu taj proces, pa neka je to i investicija zapošljavanja 10, 20, 50 ljudi, traje najmanje šest meseci do godinu dana.

Da bi ti investitori ulagali u našu zemlju, mi moramo nešto da im ponudimo, moramo da im ponudimo dobru logistiku, moramo da im ponudimo dobar i kvalitetan transport, moramo da im ponudimo dobre puteve, moramo da budemo bolji od naših država u susedstvu, od naših konkurenata u susedstvu, i to ne samo na teritoriji zemalja Zapadnog Balkana, nego mi se sada nalazimo u jednom integrisanom prostoru Evrope, iako nismo formalno članovi EU, ali vodimo bitku, i to bitku i kompeticiju sa našim susedima i zemljama koje su članovi EU, kao što su Rumunija, Bugarska, Mađarska, ali vodimo bitku ko će više da privuče investicija, ko će više da dovede boljih i kvalitetnih kompanija i ko će više da obezbedi povoljnog i dobrog ambijenta za poslovanje, kako bi mogli da ispunimo ono što jeste ključni cilj ove Vlade, što jeste ključni cilj našeg predsednika države, a to je novo zapošljavanje.

Taj rezultat u proteklih, evo, četiri godine se vidi. Mi smo 2012, 2013. godine imali stopu nezaposlenosti od 26,2%, sada je ta stopa nezaposlenosti negde na 12,9%, u gradu Beogradu je na nešto više od 10%. Mi se polako približavamo onim ekonomskim parametrima koji definišu srednje razvijene zemlje Evrope kao što su naši pandani, odnosno naši partneri, naši prijatelji iz Slovačke, Češke Republike, Mađarske, Poljske, na koje definitivno i stvarno možemo da se ugledamo kako su uredili svoj sistem, kako su uredili svoju ekonomiju, ali i kako brane svoje nacionalne interese.

Rad ove institucije, njen odnos sa Narodnom skupštinom jeste od najvišeg mogućeg nacionalnog interesa, jer od njihovog rada, od njihove efikasnosti, od njihovog potencijala i kapaciteta zavisi kako će naša država napredovati u narednom periodu, zavisi da li ćemo praviti sto kilometara auto-puta na godišnjem nivou, da li ćemo izdvajati za kapitalne investicije mnogo više nego danas i u prethodnih nekoliko godina, zavisi da li ćemo stvoriti takvu meku ili tvrdu infrastrukturu da privučemo što više investitora iz razvijenih zemalja kao što su Nemačka, Francuska, Italija, SAD, pa neke azijske zemlje, zemlje Bliskog istoka, koje neće da ulažu u zemlju u kojoj je neuređen sistem državne uprave, administracije, u kojem cveta korupcija i u kojem nema uslova da se na jedan pošten i konkurentan način dođe do profita i gde je nemoguće da se profit oplodi.

Mi smo to definitivno pokazali u prethodnom periodu i nećemo demagoški govoriti o tome kako treba i kako mora, nego ću govoriti jezikom cifara, jezikom brojki. Samo strane direktne investicije u našu zemlju prošle godine, dakle, za 2018. godinu, iznosile su 3,3 milijarde evra. Da, dobro ste čuli, 3,3 milijarde evra, to je više investicija u našu zemlju nego u sve zemlje zajedno Zapadnog Balkana, odnosno i bivše Jugoslavije. Nije to slučajno i nije Srbija sada naprasno postala miljenik nekih stranih i velikih zemalja i njihovih kompanija, nego je Srbija posvećeno, marljivo radila na tome da napravi takav poslovni ambijent, da ti investitori rado dolaze u našu zemlju, da imamo kvalifikovanu radnu snagu, da imamo državnu upravu i administraciju koja je efikasna i koja nije sklona korupciji, u kojoj se dozvole za izgradnju dobijaju za 28 dana, u kome je ta procedura objedinjena, u kome je inspekcija objedinjena, u kojem revizor sme da uđe u jedinicu lokalne samouprave, u državno preduzeće, u javno-komunalno preduzeće i da uradi svoj posao, kao što je to svojevremeno činio i gospodin Pejović, kao što su činile njegove kolege i to dan-danas rade u našoj zemlji, a bez toga da će imati bilo kakav pritisak od bilo koga.

Zašto je to tako? Zato što smo mi odgovorni ljudi, zato što mi nismo oni koji će donositi zakone i koji će imati institucije i osnivati institucije radi reda. Ne, mi smo ljudi koji su odgovorni, koji su državnički orijentisani i naravno koji su sposobni na jedno novo liderstvo i novi pristup državi, poslu, novom zapošljavanju i, naravno, ono što je najbitnije u jednoj zemlji i njenom funkcionisanju, uvođenju reda.

Zato je Državna revizorska institucija, iako podnosi izveštaje Narodnoj skupštini Republike Srbije, iako se vrlo često viđamo i razmenjujemo ideje, inicijative, sarađujemo, nikada za prethodnih sedam godina, evo, tu je predsednica Odbora gospođa Tomić, nikada nije dovedeno u pitanje ono što se zove autonomija i nezavisnost ljudi koji rade u Državnoj revizorskoj instituciji. Zato što je Aleksandar Vučić još 2012. godine započeo bespoštednu i bespogovornu borbu protiv korupcije i mi to, naravno, i dan-danas podržavamo i podržavaćemo u narednom periodu.

Ono što je, naravno, isto tako jezik brojki, to je i to da smo mi do skora spustili ovaj nivo nepravilnosti sa čak 656 milijardi dinara na nekih 195 milijardi. Jeste, ogromna je cifra, ogromna je količina novca, pogotovo za našu zemlju čiji je budžet negde oko devet milijardi evra, a GDP negde oko 35, ali ovakav skok, ovakav pomak, ovakvo napredovanje se vidi i ono se odražava u tome da naše lokalne samouprave, fondovi, državne institucije i organizacije i javna preduzeća rade bolje. Mi samo, moram da navedem taj primer, u proteklih nekoliko godina prvi put za proteklih 30 godina državna velika kompanija, državna preduzeća pune budžet. Ono što ostvare kao profit daju u budžet i na taj način obezbeđuju ministarstvima, ustanovama i svima drugima da sprovode javne politike u našoj zemlji.

A šta je conditio sine qua non funkcionisanja naše zemlje i naše Vlade, našeg predsednika i ove većine? Nova radna mesta, nove investicije, novi kilometri auto-puteva. To je Srbija. Da, mi ćemo i dalje nastaviti sa merama štednje, nastavićemo. Nismo mi završili ekonomske reforme u ovoj zemlji, gospođo Radeta, nastavićemo sa reformama i nastavićemo uspešno da ih sprovodimo. Naravno da ih i kao i vi podržavamo u tome i podržavamo ih već nekoliko godina, da prošire svoj kapacitet, da daju priliku i šansu našim mladim ljudima koji su iz oblasti prava, iz oblasti finansija, kako bi mogli da se dokažu na jednom od najbitnijih državnih poslova, kontrole državnih institucija, trošenja državnih i budžetskih sredstava i naravno njihove svrsishodnosti.

Mi se politike štednje nismo odrekli. Odreći ćemo se onda kada povećamo naš bruto domaći proizvod možda na 60-70 milijardi, nije daleko taj trenutak. Ali, svi su govorili tada i nama ovde, većini u parlamentu i Vučiću - nije to dobro, neće biti investicija, nećemo moći da preživimo to. Evo, ne da smo preživeli nego smo smanjili javni dug na ispod 50%, nego smo smanjili fiskalni deficit, uopšte ga više i nemamo. Godine 2013. imali smo 8%, zato smo na visokom mestu Duing biznis liste Svetske banke. Kada neki investitor iz Južne Koreje, Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kanade razmišlja gde da investira, da li će investirati u Albaniju ili će investirati u Srbiju ili u Bosnu i Hercegovinu ili u Hrvatsku, on nema tu dilemu. Zašto? Pa, zato što smo mi pouzdani, zato što mi znamo šta radimo, zato što mi nismo politikanti i vodimo jednu odgovornu i ekonomsku i socijalnu politiku i imamo partnerstvo kao Narodna skupština, kao institucija koja sprovodi i koja ima zakonodavnu i predstavničku i kontrolnu funkciju, sprovodimo jednu odgovornu politiku, prvenstveno zato što su nam naši građani najbitniji i zato što su nam građani u fokusu. Njihovo zapošljavanje, njihovo blagostanje, njihov bolji život je ono za šta se mi borimo i u ovom parlamentu i u Vladi i neću biti sigurno neskroman ako kažem da imamo odlične rezultate u tom domenu.

Tokom svog govora ja sam to vrlo dobro zapisao i notirao, moja uvažena koleginica potpredsednica parlamenta Vjerica Radeta je govorila i iznela svoje mišljenje o saradnji Državne revizorske institucije sa međunarodnim institucijama, drugim zemljama.

Nasuprot njenom stavu imam stav da je to dobro, da mi ne možemo u bilo kom domenu, a naravno i revizije i kontrole državnih organa i državnih kompanija ne možemo biti van sveta. Zbog toga što mi naravno radimo u skladu sa specifičnostima naše državne uprave, naše privrede i strukture naše ekonomije i naše države i političkog, socijalnog i svakog drugog sistema i uređenja ali nam je jako važno da imamo razmenu iskustava i sa drugim zemljama i sa revizorskim institucijama iz celog sveta i da ono što je dobro ako možemo da primenimo, primenimo to ovde u našoj zemlji.

Bez obzira šta vi mi mislili o nekoj zemlji politički rada državne revizorske institucije u Ujedinjenom Kraljevstvu, Velikoj Britaniji ili Škotskoj, nema veze sa politikom, to su nezavisne institucije, to su institucije upravo koje služe tome da rade svoj posao i da budu kontrolni korektivni faktor državnim organima i državnim institucijama.

Vi gospodine Pejoviću i vaše kolege i moje kolege iz Odbora za finansije vrlo dobro znaju kako je to u Velikoj Britaniji, kako je to kada se negde pojavi vrhovni državni revizor, kako je to u budžetskoj kancelariji u SAD, u predstavničkom domu ili u Senatu, to su najbitniji odbori, to je najbitnija kancelarija. Oni raspolažu sa ogromnim novcem i ono što je najbitnije je da tu rade ljudi od najvišeg mogućeg integriteta, najveće moguće patriote koje su zaduženi da trošenje novca ide na najbolji mogući način, najpošteniji mogući način.

Pitanje da li se taj novac u tim razvijenim zemljama koje imaju DRI više decenija kao što je to u Velikoj Britaniji, pa ih ima verovatno 70/80 godina, ne postavlja pitanje zakonskog trošenja, već se ide na drugi nivo te svrsishodnosti trošenja javnih sredstava i mislim da je to dobro i da treba na neki način, zašto ne mi imamo DRI od 2006. godine. Jel tako? Nekih 13 godina. To je relativno mlada institucija i normalno je da učimo od drugih, pa kad već učimo da učimo od onih koji su najbolji, ako nam se takva prilika pruža i ako sa naše strane postoji otvorenost da naravno učimo, ali zajednički u odnosu između DRI, Narodne skupštine, Odbora za finansije i trošenje budžetskih sredstava možemo da svakim danom pravimo veći rezultat u interesu naših građana. Hvala.

Zahvaljujem kolega Marinkoviću.
Koleginice Radeta, kolega Marinković vas je pomenuo tokom svog izlaganja, imate osnova za repliku. Izvolite.

Hvala.

Kolega se malo udaljio od onoga što je danas na dnevnom redu, ali nemamo mi problem sa tim to je opšte poznato da mi srpski radikali se zalažemo za to da poslanik može da govori i neograničeno vreme i da mu se ne ograničava tema, ali je ovde bilo nekoliko interesantnih zapažanja.

Nemamo mi ništa protiv da se naše institucije ugledaju na te razvijene zemlje, ali da se stvarno ugledaju. Znate, u tim zemljama o kojima vi govorite kolega, predsednik države, predsednik Vlade, ministri i ostali javni funkcioneri stoje u stavu mirno ispred državnog revizora, ispred sudija, ispred sudija Vrhovnog suda, tamo se ne bi smelo i ne bi moglo desiti da sudije, zato što ih pozove neko iz izvršne vlasti ili lokalne vlasti, da im zastari pola predmeta koje državni revizor podnese. Dakle, velika je razlika i nemojte vi sada da karikirate ono što sam ja malopre iznela.

Mi smo rekli sa ambasadama, pojedinim ambasadama niko iz države Srbije ne bi smeo da ima bilo kakav kontakt. Pitanje mi postavljamo odavno, zašto taj Kajl Skot više ne bude proglašen personom non grata u Srbiji. On je juče, kada je bio u Bujanovcu, on išao u Bujanovac, tamo da priča o ugroženosti manjinskih prava Albanaca, o školama, o jeziku, o ne znam ni ja o čemu. Pa, hoće li taj Skot da pomogne gospodinu Pejoviću da ode da izvrši ozbiljnu reviziju u Bujanovcu? Teško, teško. Zato što neće, ne da ne može, nego neće.

Ali, ja sam se javila zapravo zbog nečeg sasvim trećeg, a to je da čestitam kolegi Marinkoviću, on je očigledno i zvanično prešao u naprednjake, jer je tri puta Vučića nazvao svojim predsednikom. Hvala.

Zahvaljujem, koleginica Radeta.
Pravo na repliku, narodni poslanik Vladimir Marinković. Izvolite.