Dvadeset četvrta posebna sednica , 18.06.2019.

1. dan rada

OBRAĆANJA

...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima Đorđe Vukadinović.

Đorđe Vukadinović

Poslanička grupa Nova Srbija - Pokret za spas Srbije
Zahvaljujem.

Moje prvo pitanje ide na adresu Vlade Republike Srbije, odnosno Ministarstva spoljnih poslova i glasi – šta će, dakle ne da li će nego šta će Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova preduzeti povodom nečuvenog incidenta i skandala koji se dogodio juče, koji je napravila visoka službenica ambasade Crne Gore u Turskoj, gospođa Mirna Nikčević, koja je, dakle, i za naše balkanske prilike, čak i za ratna vremena izjavila nešto što i tada, dakle u vreme sukoba na prostoru bivše Jugoslavije nismo mogli čuti od najviših službenika ili zvaničnika i službenika država koje su međusobno ratovale?

Ona je, dakle, komentarišući veliki narodni skup, Sabor ispred hrama Hristovog spasenja u Podgorici 15. jula, između ostalog, rekla, napisala – iskreno, zapalila bih hram i sva goveda tamo. Ja se izvinjavam, ovo je dosledni citat – zapalila bih hram i sva goveda tamo. Dakle, tamo su bili visoki jereji Srpske pravoslavne crkve, Mitropolije i drugih eparhija, hiljade vernika, sveštenstvo.

Dakle, ne neki pubertetlija, ne neki uspaljeni anonimni komentator na nekoj društvenoj mreži, već prvi savetnik, dakle drugi čovek ambasade Crne Gore u Turskoj izjavljuje da bi zapalio hram Hristovog vaskrsenja i sve one ljude okupljene tamo.

To je suviše velika, krupna stvar da bi se mogla ignorisati i zato moje pitanje glasi - ne da li će, nego šta će i zašto već sada, u ovom trenutku dok ja o ovome govorim, naša Vlada i Ministarstvo spoljnih poslova nisu preduzeli, ne neke, nego vrlo oštre i najoštrije mere?

Jasno je da, i u ostalom Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore se jeste ogradilo od toga, ali ovo jeste nešto što je mnogo važnije i mnogo strašnije da bi moglo proći samo na takav način, a pogotovo da je moglo proći bez jasnog demarša i nekog konkretnog poteza Vlade Srbije. O tome bi se moglo široko pričati, ali želim da ovo vreme iskoristim da postavim još neko pitanje i pokrenem još neku temu.

Moje drugo pitanje ide, takođe, na adresu Vlade Srbije i ja bih molio jedno preciziranje, odnosno od nadležnih organa i službi, ko pregovara, ko zvanično ispred Srbije pregovara sa predstavnicima Prištine u Briselu?

Dakle, ko je šef pregovaračkog tima, ko je ovlastio, dakle kojom odlukom, prosto da se meni kao narodnom poslaniku, a i javnosti dostavi ta odluka kojom je dato ovlašćenje tome ko vodi pregovore?

Mi smo videli izveštaj Kancelarije na ovoj posebnoj sednici, čuli smo predsednika Republike koji je podneo usmeni izveštaj. Dakle, ja ne znam na kraju krajeva ni o čemu se glasalo, da li o tom pismenom izveštaju Kancelarije i Marka Đurića ili o tom izveštaju Aleksandra Vučića, ali šta god je u pitanju, voleo bih da se tu, mislim da ne bi škodilo, da se unese neophodna i nepostojeća doza transparentnosti u pogledu ovlašćenja naših pregovarača, kada već ne znamo koja je platforma sa kojom, na kojoj pregovaraju, onda barem da vidimo ko su ti koji zvanično pregovaraju.

U vezi sa tim još samo jedna napomena. Naša strana, šta god to značilo, ali predstavnici pregovarača Beograda stalno ističu da su oni spremni da nastave razgovore ako se ukinu takse, ako Priština ukine takse. To je, naravno, legitiman zahtev, ali se toliko o tome priča u poslednje vreme da ja imam osnovani strah ili bojazan da se čitava priča oko platforme i oko pregovora sa Prištinom u vezi sa Kosovom i Metohijom ne pretvori u to da oni nama konačno ukinu takse ili barem suspenduju važenje tih taksi i eventualno obećaju ono što su trebali da ispune još pre pet, šest godina, onu Zajednicu srpskih opština, a da za uzvrat onda Srbija, odnosno srpska strana prihvati sve što se od nje traži u pogledu pravno obavezujućeg sporazuma.

Dakle, jeste, legitiman je zahtev za ukidanje taksi, ali se ne može svesti čitava priča i čitava strategija Srbije i Vlade u Beogradu na takvu stvar koja nije smela da se dogodi, a kamoli da ona sada bude nešto od čega zavisi da li će pregovora uopšte i biti, da li će sporazuma biti.

Dakle, da nam ne bude da ispunjenjem nečega što je stara obaveza od pre pet, šest godina iz Briselskog sporazuma, zamažu oči i da se to onda predstavi srpskoj javnosti kao neki veliki uspeh.

Poslednje, pošto vreme polako ističe, samo za Komercijalnu banku i privatizaciju Komercijalne banke, ministarstvo finansija. Hvala.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Reč ima narodni poslanik Zoran Despotović.
...
Srpska radikalna stranka

Zoran Despotović

Poslanička grupa Srpska radikalna stranka
Hvala.

Dame i gospodo narodni poslanici, postavljam pitanje ministru rudarstva i energetike, gospodinu Antiću – šta se dešava sa rudnikom Čadinje kod Prijepolja? Ko izvodi radove i ko stoji iza tih radova?

Rudarska aktivnost na prostoru Čadinja postojala je još do rimskog doba, pa preko Srednjeg veka do današnjih dana. Tokom 1949. god. 1950. i 1951. godine istražne radove na Čadinju u bloku Krastine izvodi rudnik Zajača. Iako su istražni radovi bili pozitivni, obustavljeni su zbog finansijskih sredstava, kao i zbog udaljenosti Zajače od Čadinja.

U vremenu od 1951.-1957. godine ponovo se obnavljaju istražni radovi. Tom prilikom istražene su pojave bakra u dijabaz, rožnoj zoni Međani-Pravoševa i polimetala bakar, cink i olovo u zoni porfirita na Čadinju. Istražni radovi vođeni su sredstvima odbora sreza Prijepolja. Po obimu i vrednosti bili su mali. Obzirom na angažovana sredstva, dali su dobre rezultate. Likvidacijom sreza u Prijepolju obustavljeni su i ovi istražni radovi.

U vremenu od 1959.-1963. godine nije bilo nikakvih istražnih radova u ovom kraju. Na inicijativu opštine Prijepolje i uz pomoć udruženih rudnika severne Crne Gore, 1963. godine ponovo se aktiviraju istražni radovi na Čadinju. U ovo vreme pravi se prva dugoročna koncepcija istražnih radova čija realizacija uz česte prekide prouzrokovane nedostatkom finansijskih sredstava traje i sada.

Od 1965. godine do kraja osamdesetih, Geozavod Beograd je programirao i realizovao sve istražne radove u okviru rudnog reona Srednjeg Polimlja. Najveći obim istražnih radova obavljen je u dva vremenska intervala i to 1969. godine do 1971. godine i od 1975. godine do kraja osamdesetih godina. Krajem 1978. godine za deo ležišta Čadinje urađen je i overen elaborat o rudnim rezervama. Overene rezerve su bile osnov za izradu rudarske studije o mogućnosti otvaranja dela ležišta Čadinje. Deo za koji je rađen elaborat studija je takođe urađena 1978. godine.

Rudne rezerve, elaboratom o rudnim rezervama ukupne rezerve svih kategorija A, B, C1, C2 i D1, na prostoru srednjeg Polimlja procenjene su na 39.670.000,00 tona. U ležištu Čadinje, kao celini rudne rezerve A, B, C1, C2 kategorije, na 7.580.000,00 tona. U delu ležišta Čadinje, rudni blokovi Krastine i Stojadinovići utvrđene su i overene rudne rezerve A, B, C1 kategorije polimetaličnih ruda bakra, cinka, olova i pirita sa stanjem na dan 1. novembar 1987. godine, od 3. 087.433.00 tone rude.

Tipovi rude po blokovima u okviru ležišta se razlikuju. U bloku Krastine overene rudne rezerve cinka i pirita A, B i C1 kategorije iznose 1.251.106,00 tona, od čega 846.066.00 tona rude sa 6,09% cinka i 405.040,00 tona rude sa 1,29% cinka i 1,14% bakra.

U bloku Stojadinovići overene rudne rezerve bakra i pirita A, B i C1 kategorije iznose 1.723.253,00 tone od čega 990.708.00 tona rude sa 1,64% bakra i 0,5 grama po toni zlata, 733.293.00 tone oksidne rude sa 1,29% bakra i 99.252.00 tone oksidne rude sa 2,22% grama po toni zlata.

Prerada ovih tipova rude u zakonom predviđenom obimu rešena je na zadovoljavajući način, posebno su obavljena poluindustrijska ispitivanja, flotacijske koncentracije minerala cinka i pirita iz blokova Krastine. Posebno su obavljena poluindustrijska ispitivanja flotacijske koncentracije minerala bakra i pirita iz bloka Stojadinovići.

Posebno su obavljena ispitivanja metodom luženja oksidne rude bakra. Iz svih tipova rude dobijen je zadovoljavajući stepen iskorišćenja i kvalitet koncentrata. Ležište Čadinje se nalazi na rastojanju od magistralnog puta Beograd – Bar na oko 500 metara, lokacija jame udaljena je od teretne železničke stanice Prijepolje na pruzi Beograd – Bar, oko 2 kilometra.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Zahvaljujem.
Reč ima narodni poslanik Aleksandar Marković.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandar Marković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajuća.

Dame i gospodo narodni poslanici, da li će Tužilaštvo pokrenuti postupak protiv izvesnog Jove Bakića, koji je u javnosti predstavljen kao sociolog, a zbog pozivanja na revoluciju i pretnje nekim dugim cevima.

Zašto ovo pitam? Zato što se u delu javnosti, u delu medija koje kontrolišu Đilas, Šolak i ostali, a povodom policijskog saslušavanja dotičnog Bakića, koji se predstavlja kao sociolog, danima već spekuliše i stvara histerija o nekakvom napadu na tog Jovu Bakića, kako je to, tobože, ugnjetavanje, kako je to gušenje slobode izražavanja, represija i ostale nebuloze.

Šta se zapravo desilo? Taj Jovo Bakić, sociolog, je u više navrata prizivao revolucije, revolucionarne sudove, prebijanje političkih protivnika, jurnjave po ulicama i slične scenarije u Srbiji, a kap koja je očigledno prelila čašu bila je izjava o dugim cevima, i to u kontekstu upada dela opozicije u zgradu RTS-a.

Evo kako to izgleda otprilike – Jovo Bakić, Vučiću će suditi revolucionarni sud. Ovo je izjavio 1. januara 2019. godine. Kaže – režim je duboko kriminalizovan u svojoj srži mafijaški. Njihova je stvar da li će im suditi nezavisni ili revolucionarni sudovi. Njihova pamet pokazuje da će im suditi revolucionarni sud. To kaže Jovo Bakić.

Onda, isti Jovo Bakić kaže – voleo bih da ih jurimo po ulicama, jer oni to zaslužuju. To je revolucija, ali bojim se da ne postoji kritična masa za to.

On se žali kako ne postoji kritična masa, pa kaže – ja bih voleo da ih jurimo po ulicama, ja bih to voleo. Na pitanje voditelja, da li je to onda revolucija, on je odgovorio - da, ja bih to voleo.

Onda kaže, sad citiram - da su imali duge cevi pa da upadnu, pa, ako upadate tamo šta ćete bez dugih cevi. Šta je vaš cilj? Idete tamo i onda vašem kolegi upere dugu cev u glavu i kažu čitaj pripremljen tekst, upravo smo preuzeli vlast. Inače, ako nemate duge cevi, a upali ste u javni servis, šta ćete tamo.

Dakle, ovo su citati Jove Bakića. Zamislite da je ta protuva, taj Bakić, sve ovo izjavio u bilo kojoj drugoj zemlji na svetu, odmah bi bio uhapšen, odmah bi bio procesuiran. On otvoreno poziva na revoluciju, na prebijanje političkih protivnika, preti da će juriti po ulicama. Verovatno mu je to ostalo od onog 5. oktobra, kada su upravo dugim cevima upadali i institucije države, kada su palili zgrade i prebijali ljude na ulicama. I, nikom ništa. Tužilaštvo ćuti. Policija je, doduše, obavila saslušanje, a onda kreće medijska hajka i medijska kampanja kako vlast zloupotrebljava policiju, kako se obračunava sa neistomišljenicima, kako je Vučić diktator, kako je Vučić Hitler, itd. Sve to gledamo ovih dana na Đilasovim medijima. Ja pratim sve medije, pa tako ponekad upalim i taj N1, uglavnom zbog vremenske prognoze, ali tamo imamo svakodnevnu kampanju kako je Bakić sada žrtva režima.

Sećamo se tog Bakića kako je svojevremeno podržavao i onog Sašu Jankovića nesrećnog, i onog tužnog Borka Stefanovića, pa mu je čak i program pisao. Lagao ga je mesecima da izađe iz DS, da napravi neki svoj pokret, ovaj bio dovoljno naivan, naseo, pa to uradio, onda ga ovaj ostavio na cedilu. Zato što mu je stalo da u javnosti gradi imidž vanstranačke ličnosti. Umislio čovek da je mnogo pametan. Sam sebe proglasio za nezavisnog intelektualca i misli da mu je to dovoljno, i može da obara i da pali zgrade, i da obara institucije sistema i da priziva revoluciju.

Ne mogu, a da se ovom prilikom ne setim velikog Slobodana Jovanovića i njegovog dela o poluintelektualcu. Mislim da je upravo imao ovakve pojave na pameti kada je pisao svoje delo, pojave poput Jove Bakića.

Ovde je očigledno da je Bakić najnovija zvezda Saveza za Srbiju. Onu tako, malo po malo, izbace novu zvezdu u etar, setite se onog Šabića. Najviše vole te tzv. stručnjake za sve i svašta, nezavisne stručnjake, pa je bio Šabić, pre njega Saša Janković, pa smo imali ovog sudiju od skoro i njegove nastupe, pa sad imamo očigledno Bakićevih pet minuta. Ovde je već sasvim jasno da je u pitanju jedan širok front u kome učestvuju najrazličitiji faktori, koji imaju najrazličitije uloge. Tako tu neki glume da su nezavisni novinari, neki glume da su opozicioni lideri, neki glume da su sudije, neki glume da su sociolozi, ali je svima jedini zadatak, a to je napad na Aleksandra Vučića i SNS. Zahvaljujem.
...
Srpska napredna stranka

Maja Gojković

Poslanička grupa Srpska napredna stranka | Predsedava
Hvala.
Poštovane dame i gospodo narodni poslanici, za 24. Posebnu sednicu Narodne skupštine Republike Srbije u 11. Sazivu, utvrdila sam sledeći
D n e v n i r e d
Razmatranje Izveštaja o radu Državne revizorske institucije za 2018.
godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 31. maja 2019. godine
Razmatranje Izveštaja o radu za 2018. godinu, koji je podneo Fiskalni
savet, sa Predlogom zaključka nadležnog odbora.
Razmatranje Izveštaja o radu za 2018. godinu, koji je podnela Komisija
za zaštitu konkurencije, sa Predlogom zaključka Odbora za privredu, regionalni razvoj, trgovinu, turizam i energetiku.
4/3 BM/LŽ
Sada bih molila predsednika Saveta državne revizorske institucije da uđe u salu.
Saglasno članu 90. stav 1. Poslovnika Narodne skupštine, obaveštavam vas da su pozvani da sednici prisustvuju svi ovlašćeni predlagači, a u ovom delu sednice sa nama će biti dr Duško Pejović, predsednik Saveta državne revizorske institucije; potpredsednik Saveta dr Bojana Mitrović, članovi Saveta i ostali saradnici.
Izvolite.
Primili ste Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2018. godinu, sa ispravkom, od 4. juna 2019. godine, kao i Predlog zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstva od 31. maja 2019. godine.
Molim poslaničke grupe ukoliko to već nisu učinile da odmah podnesu prijave za reč sa redosledom narodnih poslanika.
Saglasno čl. 192, 193. i 238. stav 4. Poslovnika Narodne skupštine, otvaram jedinstveni pretres o Izveštaju o radu Državne revizorske institucije za 2018. godinu, sa Predlogom zaključka Odbora za finansije, republički budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava od 31. maja 2019. godine.
Da li predstavnik predlagača dr Duško Pejović, predsednik Saveta Državne revizorske institucije želi reč? Izvolite.
Zatim će reč dobiti poslanica dr Aleksandra Tomić, predsednik nadležnog odbora.
Izvolite.

Duško Pejović

| Predsednik Saveta Državne revizorske institucije
Uvažena predsednice Narodne skupštine, poštovani narodni poslanici, dame i gospodo, čast mi je i zadovoljstvo što mogu ovde pred uvaženim domom da iznesem osnovne informacije o radu Državne revizorske institucije za 2018. godinu.
Mi smo Izveštaj sastavili na vreme prema Poslovniku i dostavili smo ga na vreme, a početkom aprila je dostupan na sajtu svim zainteresovanim da ga mogu pročitati. U ovom izveštaju su date informacije o izvršenju programa revizije za 2018. godinu o datim mišljenjima, utvrđenim nalazima, efektima izvršene revizije, datim preporukama, inicijativama za promenu propisa, o realizaciji našeg finansijskog plana, o radu Saveta Državne revizorske institucije, kao i saradnji sa međunarodnim i domaćim organizacijama.
Savet je krajem decembra 2017. godine doneo Program revizije za 2018. godinu u kome je utvrdio da se vrše revizije finansijskih izveštaja, pravilnosti poslovanja i revizije svrsishodnosti poslovanja.
Mogu slobodno da kažem da su sve planirane aktivnosti iz navedenog programa uredno izvršene. Mi smo za 2018. godinu ukupno sastavili 436 revizorskih izveštaja, odnosno revizorskih proizvoda, od čega 141 finansijski izveštaj i o pravilnosti poslovanja, 58 izveštaja o pravilnosti, samo dva izveštaja o reviziji svrsishodnosti i 20 izveštaja o proveri verodostojnosti odazivnog izveštaja, odnosno o reviziji odazivnih izveštaja. Ujedno smo izvršili i 215 poslerevizionih izveštaja koji se odnose na prethodnu godinu. Obuhvaćeno je 209 subjekata, mada je taj broj mnogo veći, s obzirom da se radi o konsolidovanim finansijskim izveštajima, pa je veći broj subjekata obuhvaćen u konsolidaciji nego što to pokazuje sam broj od 209.
Mi smo za finansijske izveštaje izrazili svoje ocene, tako da smo dali nemodifikovano ili pozitivno ocenjen za 19 izveštaja za finansijsku reviziju, 113 je dato ocena s rezervom, šest je dato negativnih ocena i za tri finansijska izveštaja smo se uzdržali od davanja ocene. Kod pravilnosti poslovanja 17 izveštaja je ocenjeno pozitivno, 116 s rezervom, sedam negativno i jedna uzdržano data ocena. Izvršili smo 20 revizija odazivnih izveštaja i iskazali da je 11 tih izveštaja verodostojno i istinito, a devet je neverodostojnih.
Ono što je najinteresantnije od podataka jeste ukupan zbir greški i nepravilnosti. One su za 2018. godinu iskazane u iznosu od 217 milijardi dinara. Međutim, ovo pitanje i ovaj iznos bi trebalo malo detaljnije objasniti zato što ponekad može da stvori i zabunu. Dakle, ovaj iznos sadrži greške u finansijskom izveštavanju i one su ukupno 195 milijardi dinara, ili 90% od ukupno iskazanih grešaka i nepravilnosti. To znači da je aktivnost u smislu evidentiranja poslovnih promena i svih grešaka koje se javljaju u toj aktivnosti, da je manje iskazano, da je više iskazano, da je pogrešno na subjektu, na kontu, na funkciji ili po izvoru, to je nešto
5/2 MZ/VK
što je u 90%. Deset posto su nepravilnosti i one se odnose na postupke i aktivnosti u smislu obračuna plata, obračuna zarada, javnih nabavki i preuzimanja obaveza preko aproprijacija, isplata bez pravnog osnova, bez verodostojne dokumentacije, bez konkursa i odgovarajućih kriterijuma itd.
Te greške su se najviše odnosile kod prihoda i primanja, kod rashoda i izdataka, kod stavki u bilansu stanja, kod utvrđivanja rezultata poslovanja. Što se tiče nepravilnosti, isto su se odnosile na prihode i primanja, na pripremu i donošenje budžeta, na rashode i izdatke, na javne nabavke posebno, na stavke u bilansu stanja i preuzimanje obaveza iznad odobrene aproprijacije.
Što se tiče finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru Republike Srbije, možemo da kažemo da postoje značajni problemi u smislu nepostojanja ili nepotpunog postojanja internih akata, u njihovoj neusaglašenosti sa aktima više pravne snage, da subjekti nisu sprovodili kontrolne postupke nad samom dokumentacijom ili u njenom postupku stvaranja, da su poslovne promene nastajale a da nisu poštovana interna akta u potpunosti ili nije obezbeđena odgovarajuća zaštita od neovlašćenog pristupa sredstvima i informacijama.
Posebno naglašavam problem postojanja u dovoljnoj meri interne revizije. Mi smo kod revidiranih subjekata utvrdili da njih 71% nisu uspostavili nijedan od oblika propisanih za postojanje interne revizije, a 6% su to samo delimično ili formalno učinili, dakle, 77% subjekata to nije učinilo, što je preko tri četvrtine ukupnog dela, a ostalih 23% je učinilo.
Kod pripreme i donošenja odluke o budžetu postojale su i utvrdili smo greške gde je više opredeljeno sredstava, na primer, od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za pet fakulteta, a manje po istoj osnovi za tri fakulteta, ili da planirani prihodi i primanja nisu izvršeni u skladu sa uputstvom ili da je planiranjem narušena jedinstvena budžetska klasifikacija prilikom izrade odluke o budžetu ili da uputstvo za pripremu budžeta ne sadrži sve elemente propisane članom 40. Zakona o budžetskom sistemu ili da korisnici budžetskih sredstava nisu dostavili svoje predloge finansijskih planova ili ih nisu dovoljno ili adekvatno obrazložili.
Kod prihoda i primanja utvrdili smo da je pogrešno iskazano 80 milijardi dinara. Ovo je najveća pojedinačna greška u celom utvrđenom postupku revizije.
To se odnosi na pogrešno klasifikovanje, prema izvorima, gde je 64 milijarde dinara pogrešno klasifikovano po izvorima. Dakle, prihodi su iskazani u ukupnom zbiru, ali nisu u strukturi iskazani, prema odgovarajućim izvorima. Ili su manje iskazani ili su pogrešno ekonomski klasifikovani, ili je nepouzdana knjigovodstvena dokumentacija itd.
Što se tiče nepravilnosti kod prihoda, ona iznosi 1,77 milijardi dinara, a odnosi se na to da lokalne poreske administracije nisu preduzele odgovarajuće mere za naplatu potraživanja, na osnovu poreza za imovinu i drugih prihoda, ili da prihodi nisu uplaćivani preko propisanog uplatnog računa javnih prihoda, na račun izvršenja budžeta, ili da fakturisanje prihoda nije izvršeno u skladu sa ugovorom, odnosno sa odgovarajućom cenom, ili su izvršeni, odnosno ostvareni bez pravog osnova. Pogrešni iskazi, u rashodima i izdacima, iznose 33 i po milijarde dinara i one su, kao i prihodi iskazani ili više ili manje, ili na drugog korisnika, ili na drugo konto, na drugu funkciju itd.
Što se tiče nepravilnosti kod rashoda izdataka, one ukupno iznose 2,72 milijarde dinara i najviše se odnose da je bez pravnog osnova isplaćeno ili izvršeno 933 miliona dinara, ili da je više za plate i zarade isplaćeno 779 miliona dinara, ili je izvršena isplata, a da je nevalidna dokumentacija, ili suprotno zaključenom ugovoru, ili da prekovremeni rad je bio, a da ne ispunjava uslove itd.
Što se tiče javnih nabavki, one se ponovo javljaju, kao jedan od prepoznatljivih problema u nepravilnosti u javnom sektoru. Mogu da iznesem informaciju da smo ukupno izvršili ispitivanje 25,8 milijardi ugovora u javnim nabavkama, od čega smo utvrdili 3,14 milijardi nepravilnosti ili 12%. Najveće nepravilnosti se odnose na to da su zaključeni ugovori i izvršene isplate, a da nisu sprovedeni, uopšte postupci javnih nabavki ili da javne nabavke, u tim slučajevima, nisu ni planirane.
Sledeće nepravilnosti, u javnim nabavkama su, takve da u konkursnom dokumentaciji su određeni dodatni uslovi, za učešće u postupku javne nabavke, koji nisu u logičnoj vezi sa predmetom javne nabavke, ili su povređena, odnosno narušena načela javnih nabavki, posebno načelo obezbeđivanja konkurencije, načele javnosti ili načelo efikasnosti ili ekonomičnosti, ili pripremljeno ili objavljenom konkursnom dokumentacijom nije jasno dat opis predmet nabavke, odnosno konkursnom dokumentacijom nisu precizno određene tehničke karakteristike specifičnosti, kvalitet, količina, opis itd. Primećeno, u trendu više godina, da se nepravilnosti kod javnih nabavki smanjuju, ali da to smanjivanje usporeno, a da i dalje prisutna veliki iznos nabavljanja, a da se to nije planiralo.
Sledeća nepravilnost, odnosi se na preuzete obaveze iznad iznosa, odobrenih aproprijacija, to je karakteristična nepravilnost kod lokalnih vlasti i imali smo 32 revidirana subjekta, svaki je subjekt imao ovde nepravilnost, samo te nepravilnosti nisu u istim iznosima, negde su u smanjenim, a negde u dosta izraženim iznosima i po ovom osnovu kada se preuzmu obaveze preko milion dinara, zato se i pišu krivične prijave, jer Krivični zakonik, član 362a. govori o ne namenskoj potrošnji javnih sredstava.
Javni dug Republike Srbije, iduća informacija koju smo detaljno opisali u našem izveštaju, možemo samo da potvrdimo da je Uprava za javni dug pravilno izvršila svoju aktivnost i izneli smo određene iznose, na određene datume, s time što naglašavamo da u međuvremenu se taj iznos učešća javnog duga u BDP-u i dalje smanjuje, ali je i dalje iznad 45%, kao zakonskog, da kažemo limita.
Pripremne radnje za sastavljanje konsolidovanih finansijskih izveštaja pokazuju da postoje nepravilnosti u popisu, da nije sačinjen plan, da popis nije sveobuhvatan, da nije obuhvatio svu ne finansijsku i finansijsku imovinu, da nije izvršio popis svih obaveza, da su izveštaji o izvršenom popisu nemaju propisani sadržaj ili da nije izvršeno usaglašavanje potraživanja i obaveza s kupcima i dobavljačima ili nije izvršeno usaglašavanje u smislu potpisa članova i odobrenja ovlašćene osobe.
Bilans stanja je sledeća stavka u kojoj se pokazuju nepravilnosti odnosno pogrešni iskazi u od 83,24 milijarde dinara. To su stavke koje se uglavnom odnose da su manje ili više iskazane, da su pogrešno klasifikovani određeni računi, da je neusaglašenost kapitala u registru u poslovnim knjigama i aktima u osnivanju ili ostala pogrešna iskazivanja koja se odnose na nepravilno vršenje procene imovine, na nepouzdane računovodstvene evidencije, na pogrešno knjigovodstveno obuhvatanje, na pogrešno ekonomsko klasifikovanje i tako dalje.
Što se tiče rezultata poslovanja utvrdili smo da je greška 783 miliona dinara, da se to odnosi na ta to da je suficit opredeljen na primer za prenos u narednu godinu u manjem iznosu ili je manje iskazana ili je više iskazan finansijski efekat, odnosno rezultat ili da između odluke o završnom računu budžeta i bilansa prihoda i rashoda nije usaglašen iznos utvrđenog rezultata ili nije izvršena uplata dela dobiti javnog preduzeća u budžet i ostale nepravilnosti u vezi sa utvrđivanjem poslovnog rezultata.
Što se tiče dve revizije svrsishodnosti, prva se odnosila na protivgradnu zaštitu. Taj smo izveštaj detaljno predstavili i javnosti i na samom Odboru kao i sve ostale informacije. Možemo samo da kažemo da je glavni nalaz u reviziji svrsishodnosti ove teme da zbog oslanjanja na naknadno dobijanje sredstava iz tekuće budžetske rezerve i pomoći jedinica lokalne samouprave RHMZ ne obezbeđuje na vreme potrebne uslove za optimalno funkcionisanje sistema odbrane od grada i da postojeći način nabavke, distribucije protivgradnih raketa i održavanja lansirnih stanica od strane RHMZ ugrožavaju njenu efikasnost. Institucija je dala po četiri preporuke RHMZ i Ministarstvu poljoprivrede, to znači osam preporuka.
Druga se svrsishodnost odnosila, odnosno revizija svrsishodnosti na subvencije jedinica lokalne samouprave date javnim preduzećima gde smo utvrdili da subjekti revizije, to znači lokalne vlasti nisu obezbedili efikasnu dodelu subvencija zato što se u procesu planiranja nisu pridržavali u potpunosti prioriteta razvoja i smernica te lokalne vlasti ili nisu dokumentovali analize programa korišćenja subvencija. Subvencije nisu efikasno upotrebljene jer su se u najvećoj meri koristile za tekuće poslovanje i pokriće tekućih gubitaka i subjekti revizije nisu uspostavili adekvatnu kontrolu u planiranju i izvršenju i izveštavanju o subvencijama, što stvara dodatni rizik da nisu upotrebljene na efikasan i odgovarajući način. Institucija je subjektima dala po tri preporuke što za osam subjekata iznosi 24, a inače smo ukupno dali 2130 preporuka, od čega se 1792 odnose na kombinovane revizije, 306 na pravilnost, a 32 na svrsishodnost poslovanja.
Mi smo, osim što planiramo, sprovodimo i izveštavamo o postupku revizije, zaduženi i obavezni da pokrećemo inicijativu za izmenu i dopunu propisa tamo gde utvrdimo u postupku revizije da je došlo ili da može da dođe do negativnog efekta uticaja nepotpunosti ili suprotstavljenih odredbi određenih akata.
U tom smislu, mi smo naglasili koji su to propisi koji nisu doneti, a potrebno je? Ili, koje su to odredbe propisa koje mogu proizvesti negativne posledice? Dalje, pitanja koja nisu uređena postojećim propisima ili ne usaglašenost propisa gde se na dva različita ili međusobno suprotna načina uređuje jedno te isto pitanje, ili ne usklađenost mišljenja i tumačenja nadležnih ministarstava sa pozitivnim zakonskim propisima Republike Srbije.
Kada se pre godinu, dve, tri kaže - za jednu pojavu radiće se ovako, a nakon nekog vremena se to kaže sasvim drugačije, ili drugačije od drugog organa, neusaglašenost internih akata sa propisima i druga pitanja.
Mi smo, isto tako iskazali informaciju o podnetim prijavama, kako krivičnim, tako i za privredni prestup, kao i pokretanje zahteva za utvrđivanje prekršajne odgovornosti. Po ovome pitanju možemo da kažemo da smo za 2018. godinu podneli 33 krivične prijave, 262 zahteva za utvrđivanje prekršajne odgovornosti i 18 zahteva za privredni prestup za 18 pravnih lica koja su obuhvatili 79 pojedinaca, odgovornih lica.
Što se tiče mera preduzetih u 2018. godini, na osnovu preporuka koje smo dali u 2017. godini, mi ističemo stalno - koji su to efekti i doprinosi Državne revizorske institucije u postupku svog kontrolnog delovanja. Dakle, mi smo ovde u Izveštaju iskazali koji su to efekti, možemo da kažemo da smo u našem budžetu, u našem finansijskom planu, planirano je 695 miliona dinara za naš rad, potrošeno je 669 miliona ili 95%, a mi smo ostvarili naš radom zajedno sa subjektima, ostvarili uštede usled umanjenja samih rashoda 433 miliona, povećanja naplata potraživanja samim tim i uvećanje prihoda za 218,5 miliona, 34,8 kod drugih ostvarenih koristi i 486 milijardi su koristi i dobiti u najvećoj meri odnosi se na objektivnije iskazivanje ne finansijske imovine, finansijske imovine i obaveza u finansijskim izveštajima.
Iste pokazatelje smo, samo u drugim iznosima, pokazali radeći u 2019. godini za 2018. godinu.
Što ste tiče Saveta Državne revizorske institucije, mi smo kao najviši organ institucije održali 25 sednica u 2018. godini, doneli smo Izveštaj o radu institucije, Izveštaj o izvršenom popisu, usvojili smo finansijske izveštaje za 2017. godinu, godišnji program našeg rada za 2019. godinu i još 23 druge odluke.
Nas je pet članova Saveta, 274 su zaposlena direktno na poslovima revizije, 31 je na poslovima koji pomažu reviziji i jedan je interni revizor, ukupno 311 je zaposleno, a 431 je sistematizovano.
Što se tiče Sektora za metodologiju same revizije i kontrolu kvaliteta sproveli smo šest hladnih i 39 toplih pregleda. Kada kažem hladnih to se misli ove godine, a pregledali naš za prethodnu godinu izveštaje, a kada kažemo toplih mislimo da u postupku izrade nacrta i tako dalje Izveštaja, u postupku same izrade samog Izveštaja izvršimo pregled tamo gde su izveštaji po prirodi rizični i tako dalje.
Što se tiče saradnje sa zainteresovanim stranama mi smo je ostvarili, naravno učinićemo sve da se ta saradnja poveća, posebno ističemo saradnju sa našim nadležnim Odborom za finansije, Republički budžet i kontrolu potrošnje javnih sredstava i Pododbora za razmatranje izveštaja Državne revizorske institucije, ostvarili smo i saradnju sa drugim nezavisnim organima i telima.
U toku 2018. godine, objavljeno je 70 saopštenja, četiri konferencije za medije, imali smo niz sastanaka na međunarodnom nivou, čime želimo da institucija ostvari saradnju sa svim međunarodnim i drugim vrhovnim revizorskim institucijama, sa namerom da podigne maksimalni nivo svoga rada i da unapredi svoje tehničke i ljudske kapacitete kako bi i efekti rada DRI bili veći i kako bi efekat primene preporuka bio korisniji za državu ukupno. Hvala.
...
Socijaldemokratska partija Srbije

Vladimir Marinković

Poslanička grupa Socijaldemokratska partija Srbije | Predsedava
Hvala.
Reč ima profesor doktor Aleksandra Tomić, predsednica Odbora za finansije, budžet i kontrolu trošenja javnih sredstava. Izvolite, doktorka Tomić.
...
Srpska napredna stranka

Aleksandra Tomić

Poslanička grupa Srpska napredna stranka
Zahvaljujem, predsedavajući.

Uvaženi gospodine Pejoviću, sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo Izveštaj DRI za 2018. godinu. U ime predlagača na Odboru za finansije bili smo dužni da glasamo o tom izveštaju, odnosno na osnovu zaključka, ali u zaključku odbora mislim da smo pokušali i da pomognemo i vama kao institucija, a i uopšte, svim budžetskim korisnicima, da počnu da troše javna sredstva u skladu sa standardima koje propisuje i Svetska organizacija koja se bavi ovom temom, ali i u skladu sa Poglavljem 32, to je eksterni nadzor, to je prvo poglavlje koje je otvoreno kada su u pitanju pregovori sa EU.

Zbog javnosti, moram da dam jedan uvod koji se odnosi na rad Odbora i saradnji sa DRI, jer smo mi kao Republika Srbija potpisali jedan memorandum o saradnji kada je u pitanju EU, kada govorimo uopšte o ekonomskim reformama i na osnovu toga, Vlada Republike Srbije je donela program – Reforme javnih finansija od 2016. do 2020. godine, krajem 2015. godine.

Tada je napravljen jedan Akcioni plan za sprovođenje ovog plana reformi po kome je bilo potrebno da se objedini rad DRI, Ministarstva finansija i Odbora za finansije, odnosno parlamenta, koji ima, ne samo zakonodavno i izbornu funkciju, već i tu kontrolnu funkciju kada su u pitanju javne finansije.

Ta radna grupa je napravila jedan Akcioni plan koji je, takođe i Vlada Republike Srbije usvojila. Po tom Akcionom planu ima nekih 19 mera, 18. i 19. mera se odnose na taj eksterni nadzor nad trošenjem javnih finansija, odnosno javnih sredstava i 19. mera se odnosi na saradnju nadležnog odbora za finansije DRI da mehanizmom javnih slušanja koje smo imali od 2016. godine do danas, obavestimo javnost o tome kako se troše finansije, a na osnovu izveštaja koji vi danas dajete, i s tim što smo mi otišli malo više, pa smo rekli – želimo sve sektorski izveštaje koje vi radite da čujemo, želimo da građani Srbije budu u svakom trenutku obavešteni o tome, a to znači da su te sednice onlajn, znači imaju direktan prenos preko portala skupštine Srbije.

Ono što je važno još reći jeste da mediji učestvuju zajedno i sa nevladinim sektorom i sa svim zainteresovanim subjektima koji žele da prisustvuju ovim sednicama, tako da smo mi onda odlučili da krenemo u susret trošenju javnih sredstava, pogotovo kada su u pitanju lokalne samouprave. Zašto? Zato što smo shvatili da je problem sa ljudskim kapacitetima u lokalnim samoupravama zaista da mogu da na određeni način odgovore zahtevima standarda koji postavljate ne samo vi kao DRI, nego smo mi sami sebi kao država postavili kroz Zakon o računovodstvu i reviziji i kao takvi uvek treba da imate ljude koji će da sprovode te propise.

Program ekonomskih reformi, inače svakih šest meseci Vlada Republike Srbije objedinjava sve izveštaje, znači i izveštaj koji podnosi Odbor i DRI i Ministarstvo finansija u saradnji sa svim nadležnim institucijama i svakih šest meseci izveštavamo kao država Evropsku komisiju o tome i Evropska komisija radi izveštaj o tome koliko smo zaista uspeli u ovoj oblasti da napredujemo.

Mogu vam reći da ono što je važno da je ipak prepoznat neki rad od protekle tri godine i DRI i Odbora za finansije zato što sada, kada EU je želela da produži taj svoj program u naredne dve godine, ono što smo mi predložili kao Odboru u saradnji sa DRI za tu 19. meru nije uopšte naišao na bilo kakvu ispravku, ocenu ili kritiku, za razliku od svih drugih institucija koji su negde imali neke svoje kritike i hteli da prikažu kao deo koji treba popraviti i podići tu lestvicu, kako oni kažu, kada je u pitanju uopšte eksterni nadzor.

Šta smo mi radili? Mi smo odlazili u lokalne samouprave na predlog DRI, koje su na adekvatan, dobar način odgovorili na preporuke koje daje državni revizor, odnosno kada sada slušamo državnog revizora, pa kažemo – nije dobro urađeno ovo, nisu dobro urađene javne nabavke, nije dobro urađeno ovo, to znači da nije dobro urađeno prema standardima koje propisuje zakon, ni koje propisuje DRI, a zahvaljujući tome što i mnoga zakonska regulativa nije do sada promenjena.

Kada smo pitali državnog revizora koje to preporuke nisu poštovane, on je reko da sve preporuke ne možemo staviti u jedan koš po prioritetima, nego uvek postoje objektivni i subjektivni razlozi zbog čega mnogi budžetski korisnici nisu ispoštovali određene preporuke. Šta sad to znači? To znači da smo mi prema akcionom planu obišli one lokalne samouprave koje su dale svoje preporuke od strane revizora da treba da promene i zaista na adekvatan način to popravili i da su njihovi izveštaji se pokazali u sledećoj interakciji sledeće godine kao jako dobri i urađeni prema tim standardima, a to znači da su napravljene ispravnom funkcionisanjem finansijskih izveštaja mnoge uštede u budžetu i to u stvari je i suština izveštavanja DRI, jer ako sada 2018. godine uzmemo koliko zaista postoji nepravilnosti u onom obimu para, primetićemo da je to tri puta manje, četiri puta manje, i pet puta manje u odnosu na protekle godine.

Da ne pričam o tome da do 2012. godine nisu ni postojali ovakvi izveštaji, niti su se razmatrali, niti je Odbor uopšte imao prilike da na detaljan način ispituje revizora određenim budžetskim korisnicima, mi smo ovo krenuli jednim putem koji smatramo da je krajnje ispravan.

Tako smo u 2017. godini prvi put otišli u grad Novi Sad i tamo imali zajedničku sednicu DRI, Odbora, svih zainteresovanih poslanika iz tih lokalnih samouprava i na kraju imali pod lupom medija takvu sednicu gde smo imali upravo ovo izveštavanje.

Zatim smo u 2018. godini imali dve sednice javne koje su bile u julu mesecu u gradu Subotici, a u septembru u gradu Leskovcu, gde smo nekako ušli u taj sistem rada, da prvo razmatramo izveštaje tih samih lokalnih samouprava na osnovu izveštaja državnog revizora i čujemo šta kažu gradonačelnici, kako su se oni snašli u ovoj proceduri popravljanja unapređenja svojih javnih finansija i kako su odgovorili na adekvatan način, pre svega, stručan, a mogu reći i onaj način koji se odnosi na političko delovanje, a to je donošenje različitih odluka koje se donose u skupštinama njihovih gradskih opština.

Znači, bilo je potrebno da imaju dovoljno sluha da donese i političke odluke koje će pratiti ove finansijske izveštaje.

Mi smo zaista u ovoj godini prvi put sada otišli u grad Kruševac, a planiramo da odemo i u grad Pirot i u Zrenjanin. Ono što smo imali prilike da čujemo to je da, recimo, grad Kruševac do sada su se, zahvaljujući zaista unapređenju i dobrim odnosima sa DRI i unapređenju i primeni svih tih preporuka, oslobodili bilo kojih kredita, da su uradili svoje finansije na način koji odgovara svim standardima, ali za to je bilo potrebno veliko vreme, veliki rad i, jednostavno, politička spremnost da se nosite sa određenim promenama koje možete da izvedete u skladu sa preporukama.

Ono što se primetilo sada to je da smo otvorili prvi put sada u Kruševcu jednu debatu sa DRI krajnje otvoreno, da smo zaista ulazili u detalje kada su u pitanju sami budžetski korisnici i da smo videli da one nepravilnosti koje postoje kod onih korisnika koje ste kontrolisali, zaista pokazuju da se mnogi ljudi koji se nalaze na čelu ovih institucija ponašaju krajnje neodgovorno, ali i da negde pravosuđe ne podržava tu veliku količinu izveštaja i kritika na osnovu onih pokrenutih sudskih postupaka, tako da negde pravosuđe i tužilaštvo su ti za koje smo primetili da nas opstruiraju u ovom radu da mi vršimo određeni nadzor, da možemo da uvedemo u legalne tokove sve one koji rade, jer oni ljudi koji vode javna preduzeća, koji vode lokalne samouprave, koji vode određene uprave, koji se ponašaju u skladu sa propisima, koji su prihvatili vas kao svoje partnere u određenom poslu, danas nemaju nikakav problem sa zakonom, a svi oni koji su negde sebi stavili rad da ih to ne zanima, ne interesuje, negde imaju veliki problem i sa zakonom i sa sprovođenjem zakona koji se odnosi na računovodstvo i reviziju.

Negde mislimo da je edukacija prva koja treba da ide kao jedan vid programa radu uopšte onih budžetskih korisnika koji treba negde da se ustroje u tom svom radu. Na kraju krajeva, tu postoji i budžetska inspekcija koja može na određeni način svojim kontrolama da ih uvede u red, a na kraju tek idemo sa sudskim sporovima.

Ono što smo imali prilike da čujemo, to je da izveštaji koje ste vi pregledali pokazuju da, pre svega, je nedovoljan sistem kontrole kada je u pitanju interna revizija. To znači da ono što je zakonska obaveza budžetski korisnici nisu na adekvatan način odgovorili, da svega 71% subjekata nije uspostavilo internu reviziju, a to znači da nisu čak ni angažovali kuću koja bi radila za njih internu reviziju, pošto postoje tri načina - ili imenujete jednog čoveka koji će se baviti time koji ima sertifikate, ili dajete određenoj firmi koja će to da uradi za vas ili imate čak neku službu. Znači, minimum troje ljudi koji će da rade ceo ovaj posao.

Znači, na osnovu ovoga vidimo da još uvek budžetski korisnici nisu shvatili šta je interna revizija, da ona treba njima da pomogne, a ne da odmogne i to je ono na čemu smo mi kroz ovaj zaključak, koji ću na kraju pročitati, kao Odbor intervenisali.

Sa DRI smo održali određene sastanke gde smo spremni da zajedno sa Ministarstvom finansija uđemo u određene izmene zakona koji se odnosi na budžetski sistem i na budžet koji bi zajedno došli kada budemo raspravljali o budžetu za 2020. godinu, kojim u stvari bi određene zakonske promene uveli upravo zbog toga da bi olakšali rad budžetskih korisnika koji su navikli možda da rade po nekoj inerciji, a nisu u skladu sa dosadašnjim zakonskim rešenjima.

Treće, da pogrešni iskazi i određene greške koje se javljaju u samim prikazima izveštaja je takođe jedan deo nedovoljne edukacije kako da naprave svoje izveštaje oni koji su za to zaduženi.

Kad pričamo o javnim nabavkama, mi smo toliko toga zaista i zakonom regulisali i kad govorimo, imamo izveštaj Uprave za javne nabavke na odborima i komisije o zaštiti ponuđača u javnim nabavkama. Nama je kao narodni poslanicima neshvatljivo da neke lokalne samouprave ili budžetski korisnici plaćaju bez ikakvih sprovedenih konkursa, ni malih nabavki, ni velikih. Znači, ni onih koji se odnose na tri ponude, ni onih koji se odnose na javne pozive. To je za nas, verujte nam, neshvatljivo.

Takođe nam je neshvatljivo da, recimo, ako ste napisali prekršajne prijave 2.165, od toga svega 1.022 su osuđene, ostale su zastarele. Neshvatljivo nam je da, recimo, od onih koji su napisali 263 krivične prijave da 129 je zastarelo, da samo dve presude imate koje su donesene i da su ostale oslobađajuće ili da su rokovi svi istekli.

Znači, hoću da vam kažem da nije dovoljno vršiti kontrolu samo mi kao poslanici, vi kao institucija, da je za to zaista potrebno mnogo drugih aktera u društvu da uzmu da rade svoj posao i da izađu sa tim krajnje hrabro da sprovode zakon. Ništa drugo.

Znači, i sudovi i inspekcije, ali da mi tu možemo zaista da pomognemo kada je u pitanju edukacija i mislim da smo negde i Ministarstvo finansija našli ko bi od tih centara koji bi dali svoje edukatore, zaista pomogli da se budžetski korisnici lakše informišu i dođu do toga kako treba da rade svoj posao prema novim propisima.

Ono što je za nas važno, ono što ste rekli, da sve preporuke koje vi dajete, a predstavljaju jednu vrstu kritike samog rada budžetskih korisnika, nisu sve iste prema rangu. To znači da ste recimo rekli da ima prvog, drugog i trećeg prioriteta, da recimo ta postupanja koja idu imaju i svoje neke termine, recimo od 30 do 90 dana da se isprave u određenom delu. Ima nekih koji se ispravljaju, da se rok od godinu dana, a i neki koji imaju kada je u pitanju imovina, to je i najteži problem Srbije, popis imovine koji nije rađen u proteklim godinama i sad se u stvari vidi zbog čega mi Zakon o poreklu imovine i zakon, kad govorimo uopšte o državnoj imovini, odlažemo stalno, zato što budžetski korisnici sami nisu jednostavno knjižili tu svoju imovinu i nisu je upisivali i nisu u katastru vodili na adekvatan način kakav zakon traži.

Zašto smo odlagali taj zakon? Dok sve ne budemo zaista uveli u određeni red, nije ni moguće raditi, ali smo napravili prve korake. Znači, ovom vrstom kontrole koju vi sprovodite i kojom danas ste dali određene preporuke, kada pogledate ovako procente i kada kažete – cifre, zaista su šokantne da recimo budžetski korisnici nisu trošili prema standardima, ali oni su, to treba naglasiti, tri puta manji i četiri puta manji i pet puta manji nego kao što su bili pre sedam i osam godina. Da ne pričam da o tome nije se ni razgovaralo ni pričalo da državni revizori nisu mogli da uđu u te institucije kada su u pitanju bili izrade uopšte bilo kakve dokumentacije ili bilo kakvih izveštaja. Da sada tek posle deset godina rada ove institucije, mi možemo da kažemo, da vi radite zaista svoj posao.

Ono što na kraju u ovom delu kao predlagač smo doneli zaključak, to je da Narodna skupština izveštaj vaš ocenjuje kao celovit i da treba zaista podržati u izvršenju ustavnih i zakonskih nadležnosti koje imate u reviziji javnih sredstava, ali smo rekli i pod tačkom 2. i pod tačkom 3. da polazeći od preporuka DRI, koji se odnose na izveštaj za 2018. godinu, Narodna skupština preporučuje Vladi da preduzme mere iz svoje nadležnosti koje će obezbediti sprovođenje preporuka DRI, pre svega zato što će predložiti Narodnoj skupštini donošenje odgovarajućih zakona, kao izmenu i dopunu podzakonskih propisa koje donosi Vlada iz nadležnosti ministarstva, za koje je u izveštaju posebno ukazano.

Tačka 3. polazeći od nalaza DRI, kod većine revidiranih korisnika javnih sredstava nije uspostavljen sistem interne kontrole na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa propisima, internim aktima i ugovorima, kao i postizanje drugih ciljeva u skladu sa propisima.

Odbor konstatuje da je neophodno da Vlada u skladu sa odgovornošću za izvršenje zakona obezbedi dosledno sprovođenje Zakona o budžetskom sistemu u delu koji se odnosi na obaveze uspostavljanja adekvatnog sistema finansijskog upravljanja i kontrole i uvođenja interne revizije kod korisnika javnih sredstava.

Shodno tome, mi smo pre jedno dve nedelje održali zajednički sastanak DRI, predstavnici Odbora i Ministarstva finansija i konstatovali smo da je potrebno uraditi određene izmene i dopune tih zakona. Pohvalili smo zaista napore DRI da će uspostaviti jedinstveni informacioni sistem, ali i ono što smo dobili kao zadnju informaciju Ministarstva finansija, da su napravili radnu grupu za izradu zakona, izmena i dopuna koje se odnose na Zakon o budžetskom sistemu koji ćemo imati i da, jednostavno, imamo podršku što se tiče izvršne vlasti samog Ministarstva da zaista zakone menjamo, usklađujemo, da bi pomogli budžetskim korisnicima da sve manje imaju problema, odnosno preporuka koje dajete, da sve manje ulaze u probleme kada je u pitanju pokretanje bilo kakvih postupaka protiv nosioca funkcija.

Znate šta? Mi uzimamo i objektivne i subjektivne okolnosti kada su nosioci funkcija, kada vi imate predsednike opština koji, recimo, nisu ekonomisti nego su, primera radi, pravnici ili lekari ili čak imamo i agroinženjere i imaju, recimo, za saradnike svoje koji su u stvari raspolagaoci budžeta kada su u pitanju načelnici koji su navikli da rade po inerciji na jedan potpuno drugačiji način koji nije, jednostavno, u skladu sa određenim novim standardima kada je u pitanju računovodstvo i knjigovodstvo. Onda on kao prvi na čelu te institucije mora da podnese sve pritiske i sve konsekvence za neadekvatnu izradu izveštaja. Koji su u pitanju? Finansijski izveštaji, izveštaji o poslovanju, da li je u pitanju svrsishodnost.

Znači, onda dolazite u situaciju da račun za ono što neko od stručnjaka u samim lokalnim samoupravama u stvari taj račun najveći pritisak trpi onaj koji je prvi, koji je u stvari politička ličnost i koji možda i nema toliko znanja kada su u pitanju same finansije.

Znači da vaši revizori u stvari treba tu da budu saradnici, partneri na istom zadatku i to je ono što se očekuje od vas i od vaših saradnika u budućnosti, da bi ovi rezultati koje sada vi pokazujete, gde su urađene određene greške kroz vaše preporuke bili sve manji i manji i jednostavno se oslobodili bilo kakvih pritisaka za pokretanje bilo kakvih postupaka protiv nosioca takvih funkcija. To je cilj.

Naš cilj je ovde kao poslanika da razgovaramo o tome, da pričamo, da ukazujemo na probleme koji se javljaju. Mi danas, recimo, imamo informacije da su određene lokalne samouprave u gradu Beogradu, kao što je na primer Stari grad, napravio troškove koji se odnose, a nije naplatio, na poslovni prostor u vrednosti do sada od 580 miliona dinara.

Ko to pokriva, u stvari? To su nenaplaćeni troškovi za korišćenje

poslovnog prostora opštine koja je najbogatija jer se nalazi u centru Beograda. To je, govorimo, o Starom gradu i govorimo o svim drugim lokalnim samoupravama koje imaju poslovni prostor koji nisu na adekvatan način naplatili troškove i naknadu za poslovni prostor, a neće je ni naplatiti jer takvi troškovi zastarevaju.

To je ono što pokazuje, u stvari, kako se odnosi koji predsednik opštine prema javnim finansijama. Na vama je da tu na određeni način pomognete, zaista, svim funkcionerima, ukoliko oni to žele, da im kažete na koji način oni treba da funkcionišu, a samim tim, ako im kažete da treba interna revizija da postoji i da im pomogne u tome, ja ću vam reći da u praksi mi to znamo da nije tako, jer oni internu reviziju vide kao jednu vrstu kontrole i jednostavno je ne žele.

E, sad, oni pametniji, koji imaju dobre finansije, oni drže interne revizore da zaista rade svoj posao i onda kada vi dođete u te ili lokalne samouprave ili kod tih budžetskih korisnika, onda nemaju problem.

Znači, suština uopšte vašeg rada jeste u tome da mi imamo što manje trošenje javnih sredstava na neadekvatan način. To je ono što vi treba kao institucija, zaista, da radite, a to je jedan vid edukacije, kada vidite da jednostavno ni edukacija, ni razgovor ne postoji, ni ono što se tiče samog zakona, onda, vi ste tako i radili, na kraju krajeva, dolazite u situaciju da morate da pokrećete sudske postupke kada ne postoji želja, jednostavno, da se menja, niti bilo šta da se popravlja od tih izveštaja, onda dolazite u situaciju da se suočavate da ono što pokrećete pred sudom zastareva.

Postoje modeli koji inače u svetu pokazuju da saradnja između državnih institucija i kada je u pitanju sama edukacija je permanentna. Zaista očekujem od Ministarstva finansija da pokrene tu inicijativu, jer oni su i rekli da postoji taj Centar za harmonizaciju koji, jednostavno, i radi tu edukaciju kada su u pitanju revizori. Ta edukacija traje, recimo, nedelju dana od strane Ministarstva finansija, ali očito je da to nije dovoljno. Očito je da moramo svi akteri u tom procesu da učestvujemo i da pomognemo i da osvetlimo, na kraju krajeva, u javnosti ovu temu, da se o toj temi govori na jedan potpuno drugačiji način, ne samo na način sad ćemo mi da sprovedemo neke kazne, jer vidimo da sudovi, jednostavno, ni oni nisu dovoljno edukovani šta da rade po ovom pitanju i onda im je najbolje da ne rade.

To, naravno, nije opravdanje i zbog toga mi želimo o tome da pričamo ovde u javnosti. Sudije će možda smatrati ovo kao jedan vid ataka na nezavisnu granu, kako oni sebe nazivaju, pravosuđe, da nemamo prava čak ni da pričamo o tome nikad ne rade svoj posao, ali mi želimo na zaista konstruktivan način da doprinesemo da oni koji žele da učestvuju u postupku trošenja javnih sredstava na zakonit, dobar način, da zaista to rade u saradnji i sa vašom institucijom, a oni koji to zaista ne žele i neće i pokazuju da ne žele ni politički da poštuju institucije i zakone, onda treba da odgovaraju za to. Da bi odgovarali, nama su potrebne sudske presude za to. Zbog toga mi moramo ovde to da kažemo krajnje otvoreno.

Hvala vam, pre svega, kao instituciji što ste pokrenuli zaista na kvalitetan način celu ovu temu. Mislim da su mnogi budžetski korisnici shvatili da saradnja sa vama im zaista pomaže da rade na adekvatan način i da ih ne boli glava, kako oni kažu, pogotovo direktori javnih preduzeća, koji su uveli internu reviziju i zaista se drže nje, jer im to jako pomaže da funkcionišu na određeni način.

Znate šta, zakonima o izboru direktora, mi smo stavili da samo oni koji imaju pozitivne finansijske efekte mogu da budu direktori. Tako da, oni su shvatili poruku koju ste vi dali kad dolazite, ali negde oni drugi, a najviše lokalna samouprava, jer ima 180 predsednika opština, njima je i najteže, zato što oni, kad pričamo o ljudskim kapacitetima, koji treba zaista da budu edukovani na ovaj način, nisu uvek u mogućnosti da zaposle i da imaju. Zato smatramo da, pošto je tu najveći problem, locirali smo ga, njima treba i najveća pomoć.

Tako da, mislim da zajednički i sa Ministarstvom finansija treba ići na podršku njima, u smislu stručne podrške i edukovanja tih ljudi, da bi im zaista pomogli da rade svoj posao kako treba.

Zahvaljujemo se na saradnji i nadamo se daljem unapređenju naše saradnje, ne samo zbog memoranduma, nego zbog toga da sledeći izveštaj kad bude došao opet prepolovimo ovu cifru kad pričamo o nepravilnostima i zaista onda pokazujemo napredak kada su u pitanju javne finansije. Hvala.