Zahvaljujem, predsedavajući.
Uvaženi gospodine Pejoviću, sa saradnicima, uvaženi narodni poslanici, danas na dnevnom redu imamo Izveštaj DRI za 2018. godinu. U ime predlagača na Odboru za finansije bili smo dužni da glasamo o tom izveštaju, odnosno na osnovu zaključka, ali u zaključku odbora mislim da smo pokušali i da pomognemo i vama kao institucija, a i uopšte, svim budžetskim korisnicima, da počnu da troše javna sredstva u skladu sa standardima koje propisuje i Svetska organizacija koja se bavi ovom temom, ali i u skladu sa Poglavljem 32, to je eksterni nadzor, to je prvo poglavlje koje je otvoreno kada su u pitanju pregovori sa EU.
Zbog javnosti, moram da dam jedan uvod koji se odnosi na rad Odbora i saradnji sa DRI, jer smo mi kao Republika Srbija potpisali jedan memorandum o saradnji kada je u pitanju EU, kada govorimo uopšte o ekonomskim reformama i na osnovu toga, Vlada Republike Srbije je donela program – Reforme javnih finansija od 2016. do 2020. godine, krajem 2015. godine.
Tada je napravljen jedan Akcioni plan za sprovođenje ovog plana reformi po kome je bilo potrebno da se objedini rad DRI, Ministarstva finansija i Odbora za finansije, odnosno parlamenta, koji ima, ne samo zakonodavno i izbornu funkciju, već i tu kontrolnu funkciju kada su u pitanju javne finansije.
Ta radna grupa je napravila jedan Akcioni plan koji je, takođe i Vlada Republike Srbije usvojila. Po tom Akcionom planu ima nekih 19 mera, 18. i 19. mera se odnose na taj eksterni nadzor nad trošenjem javnih finansija, odnosno javnih sredstava i 19. mera se odnosi na saradnju nadležnog odbora za finansije DRI da mehanizmom javnih slušanja koje smo imali od 2016. godine do danas, obavestimo javnost o tome kako se troše finansije, a na osnovu izveštaja koji vi danas dajete, i s tim što smo mi otišli malo više, pa smo rekli – želimo sve sektorski izveštaje koje vi radite da čujemo, želimo da građani Srbije budu u svakom trenutku obavešteni o tome, a to znači da su te sednice onlajn, znači imaju direktan prenos preko portala skupštine Srbije.
Ono što je važno još reći jeste da mediji učestvuju zajedno i sa nevladinim sektorom i sa svim zainteresovanim subjektima koji žele da prisustvuju ovim sednicama, tako da smo mi onda odlučili da krenemo u susret trošenju javnih sredstava, pogotovo kada su u pitanju lokalne samouprave. Zašto? Zato što smo shvatili da je problem sa ljudskim kapacitetima u lokalnim samoupravama zaista da mogu da na određeni način odgovore zahtevima standarda koji postavljate ne samo vi kao DRI, nego smo mi sami sebi kao država postavili kroz Zakon o računovodstvu i reviziji i kao takvi uvek treba da imate ljude koji će da sprovode te propise.
Program ekonomskih reformi, inače svakih šest meseci Vlada Republike Srbije objedinjava sve izveštaje, znači i izveštaj koji podnosi Odbor i DRI i Ministarstvo finansija u saradnji sa svim nadležnim institucijama i svakih šest meseci izveštavamo kao država Evropsku komisiju o tome i Evropska komisija radi izveštaj o tome koliko smo zaista uspeli u ovoj oblasti da napredujemo.
Mogu vam reći da ono što je važno da je ipak prepoznat neki rad od protekle tri godine i DRI i Odbora za finansije zato što sada, kada EU je želela da produži taj svoj program u naredne dve godine, ono što smo mi predložili kao Odboru u saradnji sa DRI za tu 19. meru nije uopšte naišao na bilo kakvu ispravku, ocenu ili kritiku, za razliku od svih drugih institucija koji su negde imali neke svoje kritike i hteli da prikažu kao deo koji treba popraviti i podići tu lestvicu, kako oni kažu, kada je u pitanju uopšte eksterni nadzor.
Šta smo mi radili? Mi smo odlazili u lokalne samouprave na predlog DRI, koje su na adekvatan, dobar način odgovorili na preporuke koje daje državni revizor, odnosno kada sada slušamo državnog revizora, pa kažemo – nije dobro urađeno ovo, nisu dobro urađene javne nabavke, nije dobro urađeno ovo, to znači da nije dobro urađeno prema standardima koje propisuje zakon, ni koje propisuje DRI, a zahvaljujući tome što i mnoga zakonska regulativa nije do sada promenjena.
Kada smo pitali državnog revizora koje to preporuke nisu poštovane, on je reko da sve preporuke ne možemo staviti u jedan koš po prioritetima, nego uvek postoje objektivni i subjektivni razlozi zbog čega mnogi budžetski korisnici nisu ispoštovali određene preporuke. Šta sad to znači? To znači da smo mi prema akcionom planu obišli one lokalne samouprave koje su dale svoje preporuke od strane revizora da treba da promene i zaista na adekvatan način to popravili i da su njihovi izveštaji se pokazali u sledećoj interakciji sledeće godine kao jako dobri i urađeni prema tim standardima, a to znači da su napravljene ispravnom funkcionisanjem finansijskih izveštaja mnoge uštede u budžetu i to u stvari je i suština izveštavanja DRI, jer ako sada 2018. godine uzmemo koliko zaista postoji nepravilnosti u onom obimu para, primetićemo da je to tri puta manje, četiri puta manje, i pet puta manje u odnosu na protekle godine.
Da ne pričam o tome da do 2012. godine nisu ni postojali ovakvi izveštaji, niti su se razmatrali, niti je Odbor uopšte imao prilike da na detaljan način ispituje revizora određenim budžetskim korisnicima, mi smo ovo krenuli jednim putem koji smatramo da je krajnje ispravan.
Tako smo u 2017. godini prvi put otišli u grad Novi Sad i tamo imali zajedničku sednicu DRI, Odbora, svih zainteresovanih poslanika iz tih lokalnih samouprava i na kraju imali pod lupom medija takvu sednicu gde smo imali upravo ovo izveštavanje.
Zatim smo u 2018. godini imali dve sednice javne koje su bile u julu mesecu u gradu Subotici, a u septembru u gradu Leskovcu, gde smo nekako ušli u taj sistem rada, da prvo razmatramo izveštaje tih samih lokalnih samouprava na osnovu izveštaja državnog revizora i čujemo šta kažu gradonačelnici, kako su se oni snašli u ovoj proceduri popravljanja unapređenja svojih javnih finansija i kako su odgovorili na adekvatan način, pre svega, stručan, a mogu reći i onaj način koji se odnosi na političko delovanje, a to je donošenje različitih odluka koje se donose u skupštinama njihovih gradskih opština.
Znači, bilo je potrebno da imaju dovoljno sluha da donese i političke odluke koje će pratiti ove finansijske izveštaje.
Mi smo zaista u ovoj godini prvi put sada otišli u grad Kruševac, a planiramo da odemo i u grad Pirot i u Zrenjanin. Ono što smo imali prilike da čujemo to je da, recimo, grad Kruševac do sada su se, zahvaljujući zaista unapređenju i dobrim odnosima sa DRI i unapređenju i primeni svih tih preporuka, oslobodili bilo kojih kredita, da su uradili svoje finansije na način koji odgovara svim standardima, ali za to je bilo potrebno veliko vreme, veliki rad i, jednostavno, politička spremnost da se nosite sa određenim promenama koje možete da izvedete u skladu sa preporukama.
Ono što se primetilo sada to je da smo otvorili prvi put sada u Kruševcu jednu debatu sa DRI krajnje otvoreno, da smo zaista ulazili u detalje kada su u pitanju sami budžetski korisnici i da smo videli da one nepravilnosti koje postoje kod onih korisnika koje ste kontrolisali, zaista pokazuju da se mnogi ljudi koji se nalaze na čelu ovih institucija ponašaju krajnje neodgovorno, ali i da negde pravosuđe ne podržava tu veliku količinu izveštaja i kritika na osnovu onih pokrenutih sudskih postupaka, tako da negde pravosuđe i tužilaštvo su ti za koje smo primetili da nas opstruiraju u ovom radu da mi vršimo određeni nadzor, da možemo da uvedemo u legalne tokove sve one koji rade, jer oni ljudi koji vode javna preduzeća, koji vode lokalne samouprave, koji vode određene uprave, koji se ponašaju u skladu sa propisima, koji su prihvatili vas kao svoje partnere u određenom poslu, danas nemaju nikakav problem sa zakonom, a svi oni koji su negde sebi stavili rad da ih to ne zanima, ne interesuje, negde imaju veliki problem i sa zakonom i sa sprovođenjem zakona koji se odnosi na računovodstvo i reviziju.
Negde mislimo da je edukacija prva koja treba da ide kao jedan vid programa radu uopšte onih budžetskih korisnika koji treba negde da se ustroje u tom svom radu. Na kraju krajeva, tu postoji i budžetska inspekcija koja može na određeni način svojim kontrolama da ih uvede u red, a na kraju tek idemo sa sudskim sporovima.
Ono što smo imali prilike da čujemo, to je da izveštaji koje ste vi pregledali pokazuju da, pre svega, je nedovoljan sistem kontrole kada je u pitanju interna revizija. To znači da ono što je zakonska obaveza budžetski korisnici nisu na adekvatan način odgovorili, da svega 71% subjekata nije uspostavilo internu reviziju, a to znači da nisu čak ni angažovali kuću koja bi radila za njih internu reviziju, pošto postoje tri načina - ili imenujete jednog čoveka koji će se baviti time koji ima sertifikate, ili dajete određenoj firmi koja će to da uradi za vas ili imate čak neku službu. Znači, minimum troje ljudi koji će da rade ceo ovaj posao.
Znači, na osnovu ovoga vidimo da još uvek budžetski korisnici nisu shvatili šta je interna revizija, da ona treba njima da pomogne, a ne da odmogne i to je ono na čemu smo mi kroz ovaj zaključak, koji ću na kraju pročitati, kao Odbor intervenisali.
Sa DRI smo održali određene sastanke gde smo spremni da zajedno sa Ministarstvom finansija uđemo u određene izmene zakona koji se odnosi na budžetski sistem i na budžet koji bi zajedno došli kada budemo raspravljali o budžetu za 2020. godinu, kojim u stvari bi određene zakonske promene uveli upravo zbog toga da bi olakšali rad budžetskih korisnika koji su navikli možda da rade po nekoj inerciji, a nisu u skladu sa dosadašnjim zakonskim rešenjima.
Treće, da pogrešni iskazi i određene greške koje se javljaju u samim prikazima izveštaja je takođe jedan deo nedovoljne edukacije kako da naprave svoje izveštaje oni koji su za to zaduženi.
Kad pričamo o javnim nabavkama, mi smo toliko toga zaista i zakonom regulisali i kad govorimo, imamo izveštaj Uprave za javne nabavke na odborima i komisije o zaštiti ponuđača u javnim nabavkama. Nama je kao narodni poslanicima neshvatljivo da neke lokalne samouprave ili budžetski korisnici plaćaju bez ikakvih sprovedenih konkursa, ni malih nabavki, ni velikih. Znači, ni onih koji se odnose na tri ponude, ni onih koji se odnose na javne pozive. To je za nas, verujte nam, neshvatljivo.
Takođe nam je neshvatljivo da, recimo, ako ste napisali prekršajne prijave 2.165, od toga svega 1.022 su osuđene, ostale su zastarele. Neshvatljivo nam je da, recimo, od onih koji su napisali 263 krivične prijave da 129 je zastarelo, da samo dve presude imate koje su donesene i da su ostale oslobađajuće ili da su rokovi svi istekli.
Znači, hoću da vam kažem da nije dovoljno vršiti kontrolu samo mi kao poslanici, vi kao institucija, da je za to zaista potrebno mnogo drugih aktera u društvu da uzmu da rade svoj posao i da izađu sa tim krajnje hrabro da sprovode zakon. Ništa drugo.
Znači, i sudovi i inspekcije, ali da mi tu možemo zaista da pomognemo kada je u pitanju edukacija i mislim da smo negde i Ministarstvo finansija našli ko bi od tih centara koji bi dali svoje edukatore, zaista pomogli da se budžetski korisnici lakše informišu i dođu do toga kako treba da rade svoj posao prema novim propisima.
Ono što je za nas važno, ono što ste rekli, da sve preporuke koje vi dajete, a predstavljaju jednu vrstu kritike samog rada budžetskih korisnika, nisu sve iste prema rangu. To znači da ste recimo rekli da ima prvog, drugog i trećeg prioriteta, da recimo ta postupanja koja idu imaju i svoje neke termine, recimo od 30 do 90 dana da se isprave u određenom delu. Ima nekih koji se ispravljaju, da se rok od godinu dana, a i neki koji imaju kada je u pitanju imovina, to je i najteži problem Srbije, popis imovine koji nije rađen u proteklim godinama i sad se u stvari vidi zbog čega mi Zakon o poreklu imovine i zakon, kad govorimo uopšte o državnoj imovini, odlažemo stalno, zato što budžetski korisnici sami nisu jednostavno knjižili tu svoju imovinu i nisu je upisivali i nisu u katastru vodili na adekvatan način kakav zakon traži.
Zašto smo odlagali taj zakon? Dok sve ne budemo zaista uveli u određeni red, nije ni moguće raditi, ali smo napravili prve korake. Znači, ovom vrstom kontrole koju vi sprovodite i kojom danas ste dali određene preporuke, kada pogledate ovako procente i kada kažete – cifre, zaista su šokantne da recimo budžetski korisnici nisu trošili prema standardima, ali oni su, to treba naglasiti, tri puta manji i četiri puta manji i pet puta manji nego kao što su bili pre sedam i osam godina. Da ne pričam da o tome nije se ni razgovaralo ni pričalo da državni revizori nisu mogli da uđu u te institucije kada su u pitanju bili izrade uopšte bilo kakve dokumentacije ili bilo kakvih izveštaja. Da sada tek posle deset godina rada ove institucije, mi možemo da kažemo, da vi radite zaista svoj posao.
Ono što na kraju u ovom delu kao predlagač smo doneli zaključak, to je da Narodna skupština izveštaj vaš ocenjuje kao celovit i da treba zaista podržati u izvršenju ustavnih i zakonskih nadležnosti koje imate u reviziji javnih sredstava, ali smo rekli i pod tačkom 2. i pod tačkom 3. da polazeći od preporuka DRI, koji se odnose na izveštaj za 2018. godinu, Narodna skupština preporučuje Vladi da preduzme mere iz svoje nadležnosti koje će obezbediti sprovođenje preporuka DRI, pre svega zato što će predložiti Narodnoj skupštini donošenje odgovarajućih zakona, kao izmenu i dopunu podzakonskih propisa koje donosi Vlada iz nadležnosti ministarstva, za koje je u izveštaju posebno ukazano.
Tačka 3. polazeći od nalaza DRI, kod većine revidiranih korisnika javnih sredstava nije uspostavljen sistem interne kontrole na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa propisima, internim aktima i ugovorima, kao i postizanje drugih ciljeva u skladu sa propisima.
Odbor konstatuje da je neophodno da Vlada u skladu sa odgovornošću za izvršenje zakona obezbedi dosledno sprovođenje Zakona o budžetskom sistemu u delu koji se odnosi na obaveze uspostavljanja adekvatnog sistema finansijskog upravljanja i kontrole i uvođenja interne revizije kod korisnika javnih sredstava.
Shodno tome, mi smo pre jedno dve nedelje održali zajednički sastanak DRI, predstavnici Odbora i Ministarstva finansija i konstatovali smo da je potrebno uraditi određene izmene i dopune tih zakona. Pohvalili smo zaista napore DRI da će uspostaviti jedinstveni informacioni sistem, ali i ono što smo dobili kao zadnju informaciju Ministarstva finansija, da su napravili radnu grupu za izradu zakona, izmena i dopuna koje se odnose na Zakon o budžetskom sistemu koji ćemo imati i da, jednostavno, imamo podršku što se tiče izvršne vlasti samog Ministarstva da zaista zakone menjamo, usklađujemo, da bi pomogli budžetskim korisnicima da sve manje imaju problema, odnosno preporuka koje dajete, da sve manje ulaze u probleme kada je u pitanju pokretanje bilo kakvih postupaka protiv nosioca funkcija.
Znate šta? Mi uzimamo i objektivne i subjektivne okolnosti kada su nosioci funkcija, kada vi imate predsednike opština koji, recimo, nisu ekonomisti nego su, primera radi, pravnici ili lekari ili čak imamo i agroinženjere i imaju, recimo, za saradnike svoje koji su u stvari raspolagaoci budžeta kada su u pitanju načelnici koji su navikli da rade po inerciji na jedan potpuno drugačiji način koji nije, jednostavno, u skladu sa određenim novim standardima kada je u pitanju računovodstvo i knjigovodstvo. Onda on kao prvi na čelu te institucije mora da podnese sve pritiske i sve konsekvence za neadekvatnu izradu izveštaja. Koji su u pitanju? Finansijski izveštaji, izveštaji o poslovanju, da li je u pitanju svrsishodnost.
Znači, onda dolazite u situaciju da račun za ono što neko od stručnjaka u samim lokalnim samoupravama u stvari taj račun najveći pritisak trpi onaj koji je prvi, koji je u stvari politička ličnost i koji možda i nema toliko znanja kada su u pitanju same finansije.
Znači da vaši revizori u stvari treba tu da budu saradnici, partneri na istom zadatku i to je ono što se očekuje od vas i od vaših saradnika u budućnosti, da bi ovi rezultati koje sada vi pokazujete, gde su urađene određene greške kroz vaše preporuke bili sve manji i manji i jednostavno se oslobodili bilo kakvih pritisaka za pokretanje bilo kakvih postupaka protiv nosioca takvih funkcija. To je cilj.
Naš cilj je ovde kao poslanika da razgovaramo o tome, da pričamo, da ukazujemo na probleme koji se javljaju. Mi danas, recimo, imamo informacije da su određene lokalne samouprave u gradu Beogradu, kao što je na primer Stari grad, napravio troškove koji se odnose, a nije naplatio, na poslovni prostor u vrednosti do sada od 580 miliona dinara.
Ko to pokriva, u stvari? To su nenaplaćeni troškovi za korišćenje
poslovnog prostora opštine koja je najbogatija jer se nalazi u centru Beograda. To je, govorimo, o Starom gradu i govorimo o svim drugim lokalnim samoupravama koje imaju poslovni prostor koji nisu na adekvatan način naplatili troškove i naknadu za poslovni prostor, a neće je ni naplatiti jer takvi troškovi zastarevaju.
To je ono što pokazuje, u stvari, kako se odnosi koji predsednik opštine prema javnim finansijama. Na vama je da tu na određeni način pomognete, zaista, svim funkcionerima, ukoliko oni to žele, da im kažete na koji način oni treba da funkcionišu, a samim tim, ako im kažete da treba interna revizija da postoji i da im pomogne u tome, ja ću vam reći da u praksi mi to znamo da nije tako, jer oni internu reviziju vide kao jednu vrstu kontrole i jednostavno je ne žele.
E, sad, oni pametniji, koji imaju dobre finansije, oni drže interne revizore da zaista rade svoj posao i onda kada vi dođete u te ili lokalne samouprave ili kod tih budžetskih korisnika, onda nemaju problem.
Znači, suština uopšte vašeg rada jeste u tome da mi imamo što manje trošenje javnih sredstava na neadekvatan način. To je ono što vi treba kao institucija, zaista, da radite, a to je jedan vid edukacije, kada vidite da jednostavno ni edukacija, ni razgovor ne postoji, ni ono što se tiče samog zakona, onda, vi ste tako i radili, na kraju krajeva, dolazite u situaciju da morate da pokrećete sudske postupke kada ne postoji želja, jednostavno, da se menja, niti bilo šta da se popravlja od tih izveštaja, onda dolazite u situaciju da se suočavate da ono što pokrećete pred sudom zastareva.
Postoje modeli koji inače u svetu pokazuju da saradnja između državnih institucija i kada je u pitanju sama edukacija je permanentna. Zaista očekujem od Ministarstva finansija da pokrene tu inicijativu, jer oni su i rekli da postoji taj Centar za harmonizaciju koji, jednostavno, i radi tu edukaciju kada su u pitanju revizori. Ta edukacija traje, recimo, nedelju dana od strane Ministarstva finansija, ali očito je da to nije dovoljno. Očito je da moramo svi akteri u tom procesu da učestvujemo i da pomognemo i da osvetlimo, na kraju krajeva, u javnosti ovu temu, da se o toj temi govori na jedan potpuno drugačiji način, ne samo na način sad ćemo mi da sprovedemo neke kazne, jer vidimo da sudovi, jednostavno, ni oni nisu dovoljno edukovani šta da rade po ovom pitanju i onda im je najbolje da ne rade.
To, naravno, nije opravdanje i zbog toga mi želimo o tome da pričamo ovde u javnosti. Sudije će možda smatrati ovo kao jedan vid ataka na nezavisnu granu, kako oni sebe nazivaju, pravosuđe, da nemamo prava čak ni da pričamo o tome nikad ne rade svoj posao, ali mi želimo na zaista konstruktivan način da doprinesemo da oni koji žele da učestvuju u postupku trošenja javnih sredstava na zakonit, dobar način, da zaista to rade u saradnji i sa vašom institucijom, a oni koji to zaista ne žele i neće i pokazuju da ne žele ni politički da poštuju institucije i zakone, onda treba da odgovaraju za to. Da bi odgovarali, nama su potrebne sudske presude za to. Zbog toga mi moramo ovde to da kažemo krajnje otvoreno.
Hvala vam, pre svega, kao instituciji što ste pokrenuli zaista na kvalitetan način celu ovu temu. Mislim da su mnogi budžetski korisnici shvatili da saradnja sa vama im zaista pomaže da rade na adekvatan način i da ih ne boli glava, kako oni kažu, pogotovo direktori javnih preduzeća, koji su uveli internu reviziju i zaista se drže nje, jer im to jako pomaže da funkcionišu na određeni način.
Znate šta, zakonima o izboru direktora, mi smo stavili da samo oni koji imaju pozitivne finansijske efekte mogu da budu direktori. Tako da, oni su shvatili poruku koju ste vi dali kad dolazite, ali negde oni drugi, a najviše lokalna samouprava, jer ima 180 predsednika opština, njima je i najteže, zato što oni, kad pričamo o ljudskim kapacitetima, koji treba zaista da budu edukovani na ovaj način, nisu uvek u mogućnosti da zaposle i da imaju. Zato smatramo da, pošto je tu najveći problem, locirali smo ga, njima treba i najveća pomoć.
Tako da, mislim da zajednički i sa Ministarstvom finansija treba ići na podršku njima, u smislu stručne podrške i edukovanja tih ljudi, da bi im zaista pomogli da rade svoj posao kako treba.
Zahvaljujemo se na saradnji i nadamo se daljem unapređenju naše saradnje, ne samo zbog memoranduma, nego zbog toga da sledeći izveštaj kad bude došao opet prepolovimo ovu cifru kad pričamo o nepravilnostima i zaista onda pokazujemo napredak kada su u pitanju javne finansije. Hvala.
