Moje pitanje ide na adresu predsednice Vlade, Ministarstva spoljnih poslova, ali s obzirom da u ovoj zemlji predsednik Republike odlučuje čak i o kanalizaciji u Borči, tako da ova tema i ovo pitanje ne može da prođe bez njega. Dakle, formalno gledano, pitanje ide na adresu predsednika Vlade i MSP.
Tiče se izjave ministra spoljnih poslova, Ivice Dačića od pre neki dan, tačnije od ponedeljka 24. juna ove godine, znači pre nekoliko dana kada je varirajući svoju omiljenu temu više puta pominjanu i više puta nabacivanu i provlačenu, ministar Dačić sada možda direktnije nego ranije rekao sledeće, sada ću to citirati – Srbija ne može da prizna nezavisnost Kosova na celoj njegovoj teritoriji. To nije kompromis.
Dakle, ta izjava ministra zvaničnika srpske Vlade i prvog potpredsednika srpske Vlade, odnosno Vlade Srbije, pogotovu kada uklopimo u mnogo toga što smo čuli prethodnih meseci od strane naših funkcionera, uključujući i predsednika Republike i ovde u Skupštini kada je dolazio i držao ekspoze, uklapa se u taj jedan, rekao bih, problematičan trend, gde Srbija ide i nudi i moljaka za nešto što ne da nije kompromis, nego je, sve i kada bi bilo prihvaćeno, jeste jedno bolno i ponižavajuće rešenje, naravno i neustavno, odnosno protivustavno rešenje i pri tome način na koje se to pitanje, odnosno ta tema postavlja i taj predlog iznosi, zapravo devalviraju i onako već loše i nepovoljne pozicije države Srbije po pitanju KiM.
Da to nije ustaljeni slučaj ili mišljenje jednog makar visokog funkcionera, pokazuje par dana ranije pre izjave ove Ivice Dačića i sam Aleksandar Vučić koji je prilikom posete Belorusiji izjavio sledeće – želja je mnogih da Srbija prizna nezavisnost Kosova, a da za uzvrat ne dobije ništa.
Prvi delovi izjave i Ivice Dačića i Aleksandra Vučića su nesporni, ali ovaj dodatak koji sada već redovno ide iz te izjave, zaista, najblaže rečeno izaziva sumnju.
To je otprilike ovako, ne otprilike, nego doslovno, mi nećemo da priznamo nezavisnost Kosova, pa onda zarez ili crtica, ako ne dobijemo nešto za uzvrat i to se ponavlja.
Ja postavljam pitanje čelnicima ove zemlje koji vode politiku u državi Srbiji, u ovom trenutku, sviđalo se to nama ili ne šta je ta kompenzacija u ime koje su oni spremni da priznaju nezavisnost Kosmeta.
Svaka jezička i logička analiza pokazuje da kada ovako kažete – mi nećemo, osim ukoliko to i to, vi zapravo kažete – mi hoćemo, priznaćemo nezavisnost Kosova, ukoliko nam date, odnosno ponudite kompenzaciju u vidu nekog razgraničenja ili ne znam čega drugog ili trećeg, možda Zajednice srpskih opština, koja je neispunjena obaveza od pre par godina kosovske, odnosno briselske strane u pregovorima.
Dakle, takav način uvođenja, takva formulacija stava, degradira politiku i poziciju države Srbije. To nije poziv na kompromis koji načelno svi držimo, koji svi hoćemo i priželjkujemo, nego je zapravo, rekoh, urušavanje već ionako nepovoljnih pozicija države Srbije i glasno i jasno izražavanje stava i spremnosti da se nezavisnost Kosova prizna pod uslovom određene, ne znamo tačno još uvek, zvanično ne znamo koje i kakve kompenzacije.
Kao što rekoh više puta, ne samo sada, to je neprihvatljivo, neustavno i kontraproduktivno, upravo sa stanovišta cilja, čak i ako hoće državna politika da dobiju neku kompenzaciju, onda se to tako ne nudi kao na pijaci, piljarnici i naravno da neće dobiti ono što očekuje.
Poštovane kolege, dragi građani, sutra je Vidovdan i kažu da se tada na Vidovdan obično bolje i jasnije vidi, ali nije potreban Vidovdan, nije potrebna neka posebna moć viđenja da bi se shvatilo koliko je ovakva politika, koliko su ovakve ponude i predlozi loši i kontraproduktivni. Molim vas da o tome vodimo računa dok još nije kasno. Hvala.
