Dvanaesto vanredno zasedanje , 27.06.2019.

3. dan rada

PRIVREMENE STENOGRAFSKE BELEŠKE
(neredigovane i neautorizovane)

REPUBLIKA SRBIJA
NARODNA SKUPŠTINA

Dvanaesto vanredno zasedanje

01 Broj 02-6/156-19

3. dan rada

27.06.2019

Beograd

Sednicu je otvorio: Veroljub Arsić

Sednica je trajala od 10:10 do 00:00

POSLANIČKO PITANJE

...
Partija za demokratsko delovanje

Fatmir Hasani

Poslanička grupa Savez vojvođanskih Mađara - Partija za demokratsko delovanje
Hvala.

Sve ovo znači da u zakonima i Ustavu Srbije piše sve oko manjine i manjinskih prava, to je u redu, ali u praksi je vrlo loše stanje pogotovo za albansku manjinu, jer albanska manjina čeka da se integriše u državne organe i institucije, ali to država neće.

Mi smo u ovom domu 29 godina od vremena pluralizma i stalno smo imali narodne poslanike, po jedan, a neki put i po dva, ali uvek smo bili u opoziciji. Ovo mnogo znači. Ove opštine su ostale totalno ekonomski nerazvijene. Predsednik Vučić je dolazio u Bujanovac, a nije se sreo sa Albancima iz rukovodstva lokalne vlasti, a ni sa mnom kao poslanikom. Zašto da se sretne, zašto da nam obećava?

Razočaran sam zašto se predsednik nije sreo u Bujanovcu sa predstavnicima opštine i poslanikom iz redova albanske nacionalne manjine. Mogu da kažem da ni Vlada do sada nije mogla da investira u ove dve opštine i da smanji broj nezaposlenih, kojih ima oko 60%. Ali šta je tu je, moramo gledati napred.

Mi kao albanska manjina smo bili zadnjih godina kažnjeni od strane Vlade, zato što se još računamo kao 5800 Albanaca u Srbiji koliko smo po popisu iz 2011. godine i zato i sredstva za Nacionalni savet dobijamo po nižoj kategoriji, jer nije uzeta navedena procena međunarodne komisije iz 2015. godine. Sada na primer na naplatnoj rampi pored Preševa koja je otvorena zadnjih nekoliko meseci, od 17 radnika samo su pet Albanaca, a u ulazu i izlazu Bujanovac nijedan nije primljen do sada.

Sve što sam rekao su ovo pitanja za Vladu. Hvala.

ODGOVORI

Ana Brnabić

Hvala.
Prvo ću ponoviti ono što stalno kažem kada razgovaramo o ovoj temi, a to je da je Srbija apsolutni evropski prvak i time se ponosimo o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina u Republici Srbiji.
Tu moram da kažem, a vi ćete me možda razumeti, da je izuzetno frustrirajuće kada vi na primer imate od nekih susednih država da blokiraju otvaranje poglavlja Srbiji zbog nedovoljnog poštovanja, recimo njihove nacionalne manjine, dok iste te države u svom zakonodavstvu ni ne prepoznaju nacionalne manjine. Tamo Srbi ne mogu biti nacionalna manjina, ali oni nas blokiraju zbog nepoštovanja dovoljno njihove nacionalne manjine. To je za mene svojevrsna nebuloza koja, dobro mislim o kojoj ćemo mi još razgovarati, ali želim da vam kažem da i vi ako pogledate status ostalih etničkih grupa, zajednica, nacionalnih manjina u onim državama koje iz prepoznaju kao nacionalne manjine, u regionu ili u Evropi, vi ćete se složiti sigurna sam sa mnom, da je u najvećoj mogućoj meri nekad, ako mene lično pitate i preko svake normalne mere zaštićena su i prava i sloboda nacionalnih manjina.
Zašto kažem nekada i prekomerno, zato što vi ovde imate problem da nekada nacionalne manjine ili etničke grupe i zajednice ne mogu da se integrišu u društvo, ne mogu da se zaposle zato što uopšte ne znaju srpski jezik. To je ogroman problem. To je i jedan od problema zbog čega ne možemo da zaposlimo više pripadnika albanske nacionalne manjine. Zato što vi imate, vi po celoj Srbiji od juga do severa, od istoka do zapada imate i predškolsko, i osnovno obrazovanje, i srednje obrazovanje i visoko obrazovanje, kompletno na jeziku nacionalne manjine. Vi imate oblasti u Srbiji u kojima ljudi ne razumeju srpski jezik. Ne govore ih. Toliko smo mi otišli daleko u poštovanju prava ali onda imamo taj problem da ljudi ne mogu da se zaposle u republičkim organima zato što ne govore jezik ove države.
Sad ću vam dati samo u poslednjih godinu dana, šta smo uradili, da bi dodatno ojačali prava i slobode nacionalnih manjina. Dakle, vi znate, vi ste usvojili ovde u Skupštini Zakon o nacionalnim savetima nacionalnih manjina koji je dodatno učvrstio i dodatno pojasnio status nacionalnih saveta nacionalnih manjina, a posebno finansiranje nacionalnih saveta.
Ima u Zakonu o zaštiti prava i sloboda nacionalnih manjina, pa sam izvukla neke od stvari koje su uvedene tim zakonom, a koje su nacionalne manjine same tražile, koje ne postoje nigde drugde, a vi me ispravite ako grešim, pa ja mislim u Evropi.
Pravo na upis podatka o nacionalnoj pripadnosti pripadnika nacionalnih manjina u javne isprave, s tim što se tokom životnog veka ukoliko se vi u bilo kom trenutku osećate kao pripadnik neke druge nacionalne manjine, a vi znate da se to u Srbiji dešava, zato što na primer imamo Nacionalni savet egipatske nacionalne manjine, Aškalije, Rome, pa se u različitim periodima životnog veka osećaju kao pripadnici druge nacionalne manjine. To javna uprava menja u odnosu na njihovo sopstveno osećanje pripadnosti. To je dosta velika fleksibilnost i iskorak javne uprave u odnosu na to kako se pojedinac u Republici Srbiji oseća.
Utvrđen osnov za propisivanje afirmativnih mera za nacionalne manjine kroz uvođenje odredaba u posebnim zakonima kojima se uređuje radno pravni status zaposlenih u javnom sektoru, koji će omogućiti davanje prednosti nacionalnim manjinama pri zapošljavanju, odnosno otpuštanju pri istim uslovima do postizanja odgovarajuće strukture zaposlenih u javnom sektoru na svim nivoima teritorijalne organizacije. Ali, za to morate da znate da govorite da razumete srpski jezik.
Zakon o službenoj upotrebi jezika i pisma, gde se predviđa da u naseljenim mestima u lokalnim samoupravama u kojima procenat pripadnika nacionalne manjine dostiže 15% imena organa koji vrše javna ovlašćenja, naziv jedinica lokalne samouprave, naseljenih mesta, trgova i ulica i drugi toponimi ispisuje se i na jeziku te nacionalne manjine i u slučaju da jezik te nacionalne manjine nije u službenoj upotrebi na teritoriji lokalnih samouprava. Mi imamo lokalne samouprave gde imamo po 15 službenih jezika. Dakle, daleko najviše, nego bilo gde drugde u Evropi.
Zakon o matičnim knjigama, gde je propisan način upisa podataka o nacionalnoj pripadnosti u matičnu knjigu rođenih na izričit zahtev nacionalnih saveta nacionalnih manjina. Zakon o lokalnoj samoupravi, obezbeđuje da sve jedinice lokalne samouprave koji imaju ovu obavezu obrazuju savet za međunacionalne odnose i niz zakona iz oblasti radnih osnova kojima su predviđene afirmativne mere za zapošljavanje pripadnika nacionalnih manjina.
Ponovo, ukoliko ljudi žele da rade u republičkim organima koje postoje u lokalnim samoupravama moraju da znaju, razumeju govore srpski jezik. Još jednom molim, ali mi to posebno u Preševu, Bujanovcu radimo kroz koordinaciono telo za Preševo, Bujanovac i Medveđu, učenje kako srpskog tako i albanskog jezika da bi imali mnogo bolju integraciju. Molim vas da i date svoj doprinos tome.
Čini mi se, možda tako niste mislili, ali čini mi se da ste malo prebacili predsedniku Vučiću da se nije sreo sa Albancima ili predstavnicima Nacionalnog saveta Albanske nacionalne manjine, pa ni vama u Bujanovcu.
Molim vas, stvarno moram da podsetim, ne samo vas, sve građane Republike Srbije koliki iskorak je upravo predsednik Aleksandar Vučić u doba kada je bio predsednik Vlade, napravio za odnose između Albanaca i Srba i za dugoročno pomirenje, bolje razumevanje između ova dva naroda. Dakle, kao premijer Aleksandar Vučić je prvi put posle 68 godina pozvao u zvaničnu posetu premijera Republike Albanije, gospodina Edija Ramu. To je potpuno bio presedan. Ponovo, time se ponosim, mislim da su to stvari koje otvaraju drugačiju perspektivu i za Srbiju i za region. Ali, ako je neko uradio mnogo za naše odnose, za odnose između Albanaca i Srba, za pomirenje, za bolje razumevanje, za regionalnu stabilnost, onda je to svakako predsednik Aleksandar Vučić.
I, konačno, pričala sam o tome i sa gospodinom Kamberijem, koji je mnogo iskusniji političar od mene, kada je bio popis 2011. godine, Nacionalni savet albanske manjine je izabrao da bojkotuje taj popis. To je bila politička odluka. Za političke odluke, postoje političke konsekvence.
Dakle, bojkotovanje popis iz kog razloga je popisano oko 5.000 i nešto pripadnika albanske nacionalne manjine, ali to su danas zvanični podaci i to je tako svuda u Evropi i svuda u svetu po vladavini prava, po institucijama, vi sada možete da kažete, ali vi imate neke nezvanične procene koliko nas ima, ali ako mi otvorimo tu pandorinu kutiju, a znam da je bilo priče i o tome u prethodnoj Vladi, ali moj stav je bio jasan, ukoliko mi otvorimo tu pandorinu kutiju ne postoji razlog da bilo ko drugi pojedinac ili Nacionalni savet nacionalne manjine ne dođe i kaže – ja nisam bio tada u Srbiji, dajte sada upišite mene ili mene računajte ovako. Dakle, onda popis ništa ne vredi.
Ja mislim da je bila neodgovorna odluka vaših političkih lidera 2011. godine da se bojkotuje popis. Zašto da se bojkotuje popis? Zašto? Dakle, da nije bojkotovan popis, danas bi i Nacionalni savet imao mnogo veće finansije na raspolaganju, danas bi imao mnogo veći uticaj, ali je bojkotovan popis i to je fakat, i ja uskoro dolazi sledeći popis, novi popis, ja vas molim da budete politički zreli, da se taj popis ne bojkotuje, da svi radimo zajedno, poštujući institucije Republike Srbije uključujući i sam taj popis. Hvala vam.