Gospođo Gojković, uvažena predsednice Vlade Brnabić, poštovani narodni poslanici, gospodine Kovačeviću, pokrenuli ste jedno bitno pitanje. Zaista nije prošlo ni desetak dana, na političkoj sceni Srbije su promovisane krupne stvari. Kada kažem krupne, mislim za građane Srbije i mislim na najavu koncepta preporoda, sveukupnog preporoda ove nađe zemlje.
O tome je nedavno govorio predsednik Republike, Aleksandar Vučić, a samo nešto malo ranije smo mi konstituisali Nacionalni tim za preporod sela Srbije.
Uvaženi poslanik Kovačević je istakao da taj tim predstavlja atipičnu tvorevinu, nečinovničku tvorevinu, nešto što su u partnerskom odnosu stvorili, pre svega, Srpska akademija nauka i umetnosti i strukture vlasti, republičke i na lokalu. Cilj je veoma jednostavan – kako i na koji način da promenimo uslove življenja u rubnim brdsko – planinskim i seoskim područjima?
Evo vam par podataka, uvaženi narodni poslanici, od kojih ste, pretpostavljam, vas većina sa sela. Nadam se da to svoje poreklo sa ponosom ističete. Nedavno se uvaženi glumac Nenad Jezdić obratio seljacima srpskih gradova i građanima srpskih sela. Dobro je to upućeno i ja mislim da je to samo poziv da se trgnemo i da pogledamo istini u oči.
Hiljadu i dve stotine naselja u Srbiji je pred gašenjem. Hiljadu ih ima manje od 100 stanovnika. Daću neke podatke koji naizgled ne prate jedni druge, ali 73% sela nema dom kulture, u 400 sela nemamo prodavnicu. Danas, znači, imamo 400 naseljenih mesta u kojima građani Srbije, oni koji su vas i nas birali, nemaju prilike da kupe hleb, osnovne životne namirnice. Da ne govorim da li imaju negde da kupe i odgovarajuće lekove.
Istakao bih izlaganje danas ministra zdravlja, gospodina Lončara, koje je na momente bilo emotivno, ali izlaganje koje je oslikalo pravo stanje stvari u našem zdravstvu i stvarne potrebe naših ljudi.
U narednom periodu, gospodine Kovačeviću, Akademijski odbor za selo i ovaj tim pokušaće da daju valjane pretpostavke da se definiše jedna celovita strategija, prava politika ravnomernog regionalnog razvoja.
Naravno da građani Srbije znaju, taj tim neće definisati ni tu strategiju, ni tu politiku. To će uraditi ova ili neka nova skupštinska većina. Veoma dobro znamo gde se te stvari definišu i gde se usvajaju. Usvojiće se u ovom parlamentu, od ovog saziva ili od nekog budućeg saziva.
Ali, ono što je veoma bitno u svemu ovome je da ćemo u narednom periodu dati praktične modele, praktične modele kako to i na koji način da poboljšamo izvore egzistencije na srpskom selu, uključujući poljoprivredna gazdinstva.
Jedan podatak koji je interesantan za vas, isto, danas ovde. Prosečna starost vlasnika poljoprivrednog gazdinstva u našoj Republici je 61 godina. Šezdeset i jednu godinu ima srpski domaćin, vlasnik domaćinstva na kome počiva i ova zemlja i, ja bih rekao, okosnica ove privrede.
Kada se obraćamo tim ljudima hoćemo da jasno znaju šta ćemo to učiniti u oblasti infrastrukture, putne mreže, vodovoda, kanalizacije.
Kada govorimo o putnoj mreži, razmišljamo, pre svega, o lokalnim putevima, atarskim putevima. Za one koji to ne znaju, to je put od domaćinstva do te njive. Da vidimo u kakvom su stanju, ali ne samo kada su poplave, ne samo kad dođu čelni funkcioneri da obiđu i pređu te mostiće, da vidimo zaista šta i kako moramo da uradimo.
Izaći ćemo pred vas sa konkretnim podatkom koliko je tih atarskih puteva, koliko je sa tvrdom podlogom, a koliko ne i koliko košta taj kilometar jednog takvog atarskog puta.
Evo poslanika Ševarlića i njegove sugestije, kada pričamo o atarskim putevima. Kaže – badava ćete ih praviti ako nemate ivičnjak i onaj kanal koji odvodi vodu pored tog atarskog puta.
Ovo govorim da bih ilustrovao ozbiljnost da ćemo prihvatiti sve konkretne predloge. Prihvatićemo sugestije ljudi koji poznaju problematiku. Ne virtuelno, nego suštinski, stvarno. Da vidimo i da čujemo, ići ćemo među građane Srbije, u udaljena sela da vidimo šta je to njihova primedba i šta je to njihova sugestija.
Zadatak tima u narednom periodu jasno će definisati te modele, a od Vlade Srbije, od ove skupštinske većine očekujemo da dobijemo punu podršku. Kad kažem punu podršku – ovo je i nešto oko čega ne smemo i ne možemo da se delimo. Ovaj projekat nema opoziciju.
Mi smo na tom skupu u Sava centru, ovo će se ticati poslanika koji je govorio pre mene, govorio o dijalogu, pokazali da možemo da okupimo ljude različite orjentacije, da im je prioritet opstanak i spas srpskih naselja, a da smo spremni da čujemo njihove primedbe i sugestije.
I tu je predsednik republike definisao jasan stav. Sve ideje koje budu utemeljene dobiće punu podršku Republike Srbije . To je prvi korak onog najavljenog njegovog programa ukupnog preporoda Republike Srbije.
Naravno, ne sumnjam da ćemo napraviti atarske puteve, ne sumnjam da ćemo podići fabrike, da vas obavestim da smo formirali 460 zadruga za nepune dve godine, ne sumnjam u to, ali najteže će biti da menjamo naš mentalitet, da menjamo naše navike i da budemo spremni da se suočimo svi, ali baš svi, sa realnim problemima koji dotiču nas sve.
Zato će ovaj zadatak ovog tima biti nešto što će biti pod lupom javnosti, građana Srbije, ali ja bih rekao uspeh ovog svega zavisi od spremnosti da uzmemo aktivno učešće u svemu tome.
U zaključnom razmatranju, ovo će se ticati gospodina Rističevića posebno, jer je on zemljoradnik po vokaciji, a to je citat akademika Radomira Lukića, koji kaže – može savremena poljoprivreda bez srpskog sela. Veliki posedi zahtevaju mehanizaciju. Nisu im potrebni zemljoradnici i stanovnici sela, ali selu i ljudima koji žive na selu je potrebna poljoprivreda, a to selo je neophodno Srbiji. Ako izgubimo to selo, izgubićemo svoje korene. Ako nemamo korene, nastavićemo sa deobama, a u njima smo duboko.
Epilog, poštovani poslanici, svih deoba su neke buduće seobe. Nažalost, one traju, pa ovo neka bude apel da se nađemo svi sa iste strane stola, spremni da se uhvatimo sa ključnim, jednim da tako kažemo, od ključnih problema Srbije, ali ujedno da damo model kako da rešavamo sve ostale ključne probleme Republike Srbije. Hvala.
